Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 26. decembar

Najveća naučnica svih vremena otkrila je radijum i polonijum
Sa suprugom Pjerom, svojom srodnom dušom, Marija Kiri postigla je revolucionarne uspehe

"Ničega se u životu ne treba bojati – život samo treba razumeti", govorila je Marija Kiri, čuvena francuska naučnica poljskog porekla, čija su vanserijska dostignuća promenila svet. Istrajna i hrabra, postala je inspiracija generacijama žena koje se (i danas) bore za svoje mesto u muškom svetu. Žrtvovala se za nauku ozračivši samu sebe, a njena radiokativna zaostavština je opasna po zdravlje i biće to bar još 1500 godina.

Majka moderne fizike, Marija Kiri, pored čijeg imena obavezno stoji i redni broj "prva", poput neke visoke titule, decenijama je uzor i heroj mnogim budućim naučnicima i naraštajima. Prva žena koja je studirala na Sorboni, prva žena koja je obranila doktorat iz fizike, prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu, prva osoba koja ju je osvojila dva puta za dve različite kategorije...

Prva u mnogo čemu, promenila je svet svojim podvizima, hrabrošću i istrajnošću, a zahvaljujući njenom predanom radu, u Mendeljejev periodni sistem dodata su još dva elementa – polonijum i radijum. 

Otkriće koje je produžilo budućnost čovečanstva

U jednoj oronuloj šupi u malom dvorištu u ulici Lomon, Marija i njen suprug Pjer Kiri proučavali su uranijumovu rudu koja je ukazivala na to da se u njoj, pored uranijuma, mora nalaziti još neki radioaktivni element. Bio je to đavolski težak posao... U prašnjavoj radničkoj bluzi, usred dima koji joj je štipao oči i grlo, naučnica je satima mešala gustu tečnost koja je ključala u kazanu i pretakala je u posude. I tako dan za danom skoro četiri godine.

U julu 1898. najpre su iz uraninita izdvojili materiju sličnu bizmutu, ali se kasnije ispostavilo da se radi o polonijumu. Ovaj redak i radioaktivan hemijski element dobio je ime u čast Marijine domovine, Poljske. Supružnici su nastavili rad verujući da tu postoji još nešto, i napokon iz dve tone rude izolovali 100 miligrama soli novog hemijskog elementa, koji su identifikovali kao radijum. Zračio je oko 3,5 miliona puta jače od uranijuma!

Vest o otkriću zapanjila je svet. Naučnici sa svih strana pohrlili su u Pariz da se sopstvenim očima uvere u moć novootkrivenog metala, koji poput opake aždaje bljuje vatru strahovite razorne moći, odnosno radioaktivno zračenje. Marija i Pjer insistirali su na tome da posetioci u radionicu dolaze u gluvo doba noći. Jedva vidljiva količina radijumove soli u staklenoj posudi na stolu sijala je u mraku kao minijaturno sunce. Čudo nad čudima!

Nije se odvajala od radijuma, nesvesna opasnosti

No, pioniri u istraživanju radioaktivnosti nisu mogli ni da naslute kakve posledice može da ostavi po zdravlje. Toga je čovečanstvo postalo svesno tek četrdesetih godina prošlog veka. Marija je držala ampule radijuma pored svog kreveta, jer joj se dopadalo kako sijaju u mraku, a njen suprug uvek je nosio primerak ovog metala u džepu,⁠ da bi mogao lako da demonstrira njegov sjaj i toplotu znatiželjnicima.

Kako je vreme prolazilo, počele su da im se tresu ruke, na koži su se pojavile rane, a zglobovi počeli da pucketaju. Pjerov život tragično je prekinut 1906, pod točkovima konjske zaprege dok je prelazio ulicu. Mesecima ranije patio je od stalnih bolova i umora. Marija je imala slične simptome, dok joj 1934. godine nisu dijagnostikovali uznapredovalu leukemiju. Ni u jednom trenutku par nije razmatrao mogućnost da je njihovo veliko otkriće zapravo bilo uzrok tih bolova, na kraju i bolesti i smrti.

Sve beleške iz laboratorije i dalje su toliko radioaktivne, da nisu bezbedne za proučavanje. Isto važi i za odeću, nameštaj, na kraju i za samo telo Marije Kiri, koje je smešteno u sanduk obložen olovom debljine dva centimetra. Nalazi se u mauzoleju Panteon u Parizu, kraj Voltera, Rusoa, Igoa, Zole i drugih francuskih velikana.

Od krajnjeg siromaštva do svetske slave

Madam Kiri, najveća naučnica svih vremena, rođena je kao Marija Salome Sklodovska u novembru 1867. godine u Varšavi. Potiče iz velike i ugledne profesorske porodice. Kako u Poljskoj tog doba žene nisu mogle da upišu fakultet, sa starijom sestrom Branislavom sklopila je dogovor da će je finansijski pomagati tokom studiranja medicine u Parizu, u zamenu za to da sestra njoj počne da pomaže na isti način kad dođe vreme.

Zaposlila se kao guvernanta. Dok je radila u jednoj vlastelinskoj porodici, zaljubila se u Kazimježa Žoravskog, budućeg poznatog matematičara. Međutim, njegovi roditelji su odbacili mogućnost da oženi siromašnu Mariju, koja je na kraju izbačena sa posla.

Branislava se udala u Parizu i konačno pozvala je sestru da dođe kod nje. Marija nije gubila vreme, te je odmah na Sorboni upisala fiziku i hemiju. Preko dana je studirala, a noću radila dajući privatne časove. Bio je to težak period pun odricanja i gladi, ali odlučna Poljakinja nije posustajala u nameri da ostvari naučnu karijeru. Konačno ju je i započela 1894, istraživanjem magnetskih svojstava čelika. Iste godine u njen život ušao je francuski fizičar Pjer Kiri.

Venčanica koja je postala radna uniforma

Njihova ljubav bi možda na prvi pogled delovala nemogućom. On je dolazio iz bogate porodice, dok Marija sa svoje strane nije imala takav pedigre, ali je i njena familija akademski bila veoma napredna.

Upoznali su se na večeri kod zajedničkog prijatelja. Fasciniran njenom inteligencijom, Pjer je odlučio da je preporuči svom mentoru Anriju Bekerelu, koji joj je predložio istraživanje rude uranijuma. U radu joj se ubrzo pridružuje i sam Pjer. Venčali su se sledeće, 1895. godine, na skromnoj ceremoniji. Umesto venčanice, Marija je nosila tamnoplavu haljinu koju je posle koristila kao radnu uniformu.

Oboje su bili duboko posvećeni porodici i nauci. Živeli su u dobrovoljnom siromaštvu i naporno radili. Marijina doktorska istraživanja bila su usmerena na fenomen zračenja uranijuma, i predstavljala su, bukvalno, rudarski posao. A onda je, u onoj trošnoj šupi, uz pokvarenu peć pod krovom koji je prokišnjavao, posle više od 20 tona sirove rude uranijuma koliko su preradili, uspeli da dešifruju prvi deo enigme – polonijum, da bi posle nekoliko meseci otkrili i radijum.

U Francuskoj nisu bili naročito priznati, ali je ostatak sveta prepoznao njihovu genijalnost. Priznanja su primali sa dostojanstvenim mirom, prisustvujući gala večerima u svakodnevnoj, iznošenoj odeći. U takvoj su se pojavili i u Stokholmu 1903, kada su kući odneli prvu Nobelovu nagradu.

Priznanja - porodična tradicija

Kada je izgubila supruga, Marija Kiri dobila je njegovu katedru i postala prva žena profesor na Sorboni. Glasalo se kasnije i o njenom ulasku u Francusku akademiju nauka, ali nije bila primljena. Nastavila da sama odgaja ćerke Evu i Irenu, a istovremeno i da jača svoju poziciju u svetu nauke. Tako je 1911. osvojila drugu Nobelovu nagradu, ovaj put za hemiju.

U daljim istraživanjima shvatila je da rendgenski zraci mogu da pomognu da se lociraju strani objekti u telu i da se na taj način olakša rad hirurga. Tokom Prvog svetskog rata posvetila se razvoju medicinske primene radiografije. Osmislila je vozilo koje je služilo za radiografisanje, a na frontu je moglo da pomogne ranjenim vojnicima. Postalo je poznato kao "mali kiri". Marija ga je lično dovozila do linije fronta.

Da je poživela godinu dana duže, čuvena naučnica dočekala bi i tu radost da prisustvuje dodeli prestižnog priznanja starijoj ćerki. Irena Žolio-Kiri i njen suprug Frederik dobili su Nobelovu nagradu za hemiju 1935. pošto su otkrili da aluminijum može biti radioaktivan i da emituje neutrone kada se bombarduje alfa zracima. Jedinstveni slučaj u istoriji i tri sjajne zvezde na nebu nauke koje nose isto prezime.

Kako je poluživot radijuma-226 oko 1600 godina, zaostavština Marije Kiri još dugo će morati da bude izolovana. Njeni zapisi danas se čuvaju u Francuskoj nacionalnoj biblioteci, obloženi olovom. Iako doza radijacije koju bi čovek primio prilikom pregledanja beležaka nije velika, niti opasna – jednaka je onoj koju bi primio tokom leta od Britanije do Španije – postoji opasnost od kontaminacije, zbog čega će mere opreza do daljnjeg ostati na snazi.

Stara narodna verovanja nisu tu bez razloga, a naši stari su dobro znali šta sme da se iznosi iz kuće, a šta ni za živu glavu. Kažu da postoje predmeti koji su direktno povezani sa vašom ličnom srećom i napretkom. Zato, zapamtite dobro – nikada ne poklanjajte ovu stvar jer se veruje da time svesno predajete svoju sreću nekom drugom.

Nije reč o sujeverju, već o energiji koju svaki predmet nosi sa sobom. Kada nekome darujete nešto što simbolizuje vaš opstanak, vi bukvalno otvarate vrata bedi da uđe u vaš dom. Takve greške se često skupo plaćaju, a da čovek ni ne primeti gde je zapelo.

Zašto prazan novčanik donosi nemaštinu?

Prvi i najopasniji predmet na ovoj listi je prazan novčanik. Veruje se da pokloniti novčanik u kojem nema ni dinara donosi sušu u finansijama i vama i onome koga darujete. To je simbol praznine koji, prema narodnom verovanju, "tera“ pare od onoga ko ga koristi.

Da bi poklon bio srećan i da bi sve išlo "ko podmazano“, unutra se obavezno stavlja makar jedan novčić. Taj sitni metalni novac služi kao klica iz koje će se rađati bogatstvo. Bez toga, smatrajte da ste poklonili čisti baksuz i sebi zatvorili puteve zarade.

Predmeti koji "seku“ sreću i mir u kući

Osim novca, velika pažnja se poklanja i oštrim predmetima poput noževa i makaza. Veruje se da takvi darovi "seku“ prijateljstvo i donose razdor među ljudima. Ako se takva stvar pokloni, vrlo brzo može doći do svađe koja se godinama ne može izgladiti.

Takođe, malo ko zna da su i ogledala vrlo opasna za darivanje. Stari ljudi kažu da ogledalo "krade“ energiju vlasnika i da njegovo poklanjanje može doneti nesreću obema stranama. Zato, budite oprezni i nikada ne poklanjajte ovu stvar jer se preko nje najlakše prenosi beda i tuga na druge.

Kako sačuvati blagostanje i mir

Najbolje je držati se proverenih pravila koja su nas čuvala decenijama. Čuvajte ono što je vaše i ne dozvolite da zbog neznanja ostanete bez onoga što ste godinama sticali. Sreća je krhka stvar i lako skrene s puta ako se prema njoj ne odnosite sa poštovanjem - piše Direktno.

Uvek imajte na umu da svaki poklon ima svoju poruku i težinu. Ne dozvolite da vam se dom isprazni zbog jedne pogrešne sitnice koju ste izneli preko praga. Zapamtite, nikada ne poklanjajte ovu stvar bez simbolične "otkupnine“ u vidu jednog dinara, jer je to jedini način da zaštitite svoju sreću.

Vitamini i minerali su supstance neophodne za normalno funkcionisanje našeg tela.

Oni su odgovorni za pravilan tok svih njegovih procesa: od rada srca do rasta kose. Da bi svi vitamini bili korisni, važno je zapamtiti nekoliko ključnih stvari.

Prvo, moraju se pravilno kombinovati tako da samo pojačavaju jedni druge, a ne obrnuto. Drugo, svaka grupa vitamina i minerala ima svoje optimalno vreme unosa, kada će korist za telo biti maksimalna. Reći ćemo vam zašto je za doručak bolje uzimati vitamine B, a pre spavanja popiti magnezijum i gvožđe.

Vitamini A, E, D, K

Vitamine rastvorljive u mastima A, E, D i K telo najbolje apsorbuje kada se uzimaju sa hranom koja sadrži masti. Tajna je u tome što, ulaskom u jednjak, masti pokreću proizvodnju žuči i enzima, koji doprinose transportu vitamina u jetru i njihovoj daljoj preradi. Dobra vest je da je čak i mala količina masti dovoljna da aktivira ovo kolo - pišu Novosti.

Kalcijum

Kalcijum, važan za zdravlje kostiju i zuba, generalno, ne zahteva posebne režime unosa. Ali ako uzimate više suplemenata, imajte na umu da ga ne treba kombinovati sa gvožđem i cinkom, koji mogu da potisnu kalcijum u borbi za resurse tela. Između uzimanja ovih vitamina, bolje je napraviti pauzu od 1-1,5 sata. Ovo vreme će biti sasvim dovoljno da ne ometaju jedni druge u asimilaciji.

B vitamini

Osim što učestvuju u osnovnim životnim procesima tela, uključujući i ćelijski metabolizam, vitamini B mogu se pohvaliti da nam pružaju dodatni podsticaj energije. Oni stimulišu nervni sistem, pa je najbolje vreme za vitamine B doručak. Ovo će vas održati produktivnim tokom celog dana.

Magnezijum i gvožđe

Ove dodatke je najbolje uzimati uveče ili čak pre spavanja. Zašto? Magnezijum (iako, naravno, sve zavisi od količine) može imati laksativan efekat - i definitivno nije ono što biste želeli usred dana. U isto vreme, kofein može da blokira delovanje gvožđa, pa ako pijete mnogo kafe, treba odložiti suplementaciju za kasnije. Konačno, velike količine vlakana mogu ometati apsorpciju hranljivih materija iz doručka, ručka i večere.

Vitamin C

Vitamin C rastvorljiv u vodi se može uzimati u bilo koje doba dana, ali obavezno ga popijte sa čašom vode.

Prekretnica u ruskoj kinematografiji, „Oklopnjača Potemkin“ Sergeja Ajzenštajna, možda je prvi put prikazan u Moskvi 21. decembra 1925. godine, ali njegova trajna privlačnost i relevantnost očigledni su u mnogim omažima koje su mu filmski stvaraoci odali u veku koji je usledio. Šta je ovaj film, poznat po svom ležernom tretmanu istorijskih događaja, učinilo jednim od najuticajnijih istorijskih filmova do sada snimljenih?

Priča o snimanju filma možda pruža neke odgovore. Posle uspeha debitantskog filma Štrajk iz 1924. godine, Ajzenštajn je u martu 1925. godine dobio zadatak da snimi film koji bi obeležio 20. godišnjicu ruske revolucije 1905. godine - piše RTS.

Ovaj narodni ustanak izazvan lošim uslovima rada i nezadovoljstvom koje je zahvatilo Rusko carstvo, predstavljao je izazov carskoj autokratiji. Pokušaj je propao, ali sećanje je živelo.

Prvobitno nazvan Godina 1905, Ajzenštajnov film je zamišljen kao deo nacionalnog ciklusa komemorativnih javnih događaja širom Sovjetskog Saveza. Cilj je bio da se progresivni delovi ruske istorije pre revolucije 1917. godine – u kojoj je generalni štrajk 1905. godine zauzeo centralno mesto – integrišu u tkivo novog sovjetskog života nakon toga.

Originalni scenario je zamišljao film kao dramatizaciju deset značajnih, ali nepovezanih, istorijskih epizoda iz 1905. godine: masakra Krvave nedelje, antisemitskih pogroma i pobune na carskom bojnom brodu Knez Potemkin, između ostalog.

Snimanje pobune, oživljavanje istorije

Glavno snimanje je počelo leta 1925. godine, ali je dalo malo uspeha, nakon čega je sve frustriraniji Ajzenštajn preselio ekipu u južnu luku Odesu. Odlučio je da odustane od labave epizodne strukture scenarija i da se film preusmeri na samo jednu epizodu.

Novi scenario je bio isključivo zasnovan na događajima iz juna 1905. godine, kada su se mornari na bojnom brodu „Knez Potemkin“, u to vreme usidrenom blizu Odese, pobunili protiv svojih oficira nakon što im je naređeno da jedu trulo meso zaraženo crvima.

Pobuna i događaji koji su usledili u Odesi sada je trebalo da budu dramatizovani u pet činova. Prva dva čina i završni peti čin odgovarali su istorijskim događajima: pobuni mornara i njihovom uspešnom bekstvu kroz eskadrilu lojalističkih brodova.

Dva centralna dela filma, koja opisuju solidarnost naroda Odese sa pobunjenicima, napisana su iznova i samo labavo su zasnovana na istorijskim događajima. Zanimljivo je da tokom narednog veka, reputacija ovog filma kao kvintesencijalne istorijske naracije počiva uglavnom na ova dva čina. Šta objašnjava taj paradoks?

Odgovor bi mogao biti u dve centralne epizode, posebno u četvrtoj, sa svojim dirljivim prikazom masakra nad nenaoružanim civilima – uključujući čuvenu scenu bebe u kolicima koja klize niz stepenice – koje filmu daju snažnu emocionalnu rezonancu i daju mu osećaj moralnog uzvišenja, pišu Dušan Radunović, profesor na Univerzitetu u Duramu i Danijel Obrajen, profesor na Univerzitetu u Eseksu.

Takođe, iako je gotovo u potpunosti fiktivna, čuvena sekvenca odeskih stepenica integriše mnoge istorijski utemeljene teme iz originalnog scenarija, naime one o široko rasprostranjenom antisemitizmu i ugnjetavanju carskih vlasti nad svojim narodom.

Ovi događaji se zatim naglašeno vizuelizuju kroz Ajzenštajnovu idiosinkratičnu upotrebu montaže, u kojoj ponavljajući obrasci patnje nevinih stavljaju u prvi plan temu bezlične brutalnosti carskog ugnjetača. Univerzalna moralna poruka filma je tako predstavljena u obliku koji je istovremeno visceralan i široko čitljiv.

Oklopnjača Potemkin može se posmatrati kao čin kolektivnog sećanja koji pokreće i upravlja emocionalnom reakcijom kod gledaoca, kroz koji prošlost i sadašnjost progovaraju na poseban način. Ali, vek kasnije, Ajzenštajnova priča o prošlosti, koja insistira na uspostavljanju emocionalnog odnosa sa gledaocem i oživljavanje istorije, neodvojiva je od naših sopstvenih činova sećanja i stvaranja istorije.

Iz perspektive 2025. godine, Ajzenštajnova Oklopnjača Potemkin, sa svojim revolucionarnim idealizmom i obećanjem boljeg društva, izgubio je veliki deo svoje privlačnosti nakon izdaje istih ideala, od staljinističkih čistki tridesetih do rata u Ukrajini. Ono što je savremenim gledaocima potrebno jeste oživljavanje originalne poruke filma u novim, stalno promenljivim kontekstima, podstičući otpor moći i ugnjetavanju i izražavajući solidarnost sa marginalizovanim i ugnjetenima.

Odjeci u savremenom filmu

Prikladno je što je ove godine Britanski filmski institut objavio restauriranu verziju filma Oklopnjača Potemkin, jer je imao tako dubok i sveprisutan uticaj na zapadnu vizuelnu kulturu da mnogi gledaoci možda i ne shvataju koliko je njegov jezik duboko ukorenjen u mejnstrim kinematografiji.

Alfred Hičkok je, kao što je poznato, usvojio Ajzenštajnove brze, haotične tehnike montaže u sceni tuširanja u filmu Psiho (1960), gde užas manje izvire iz onoga što je prikazano, a više iz onoga što je sugerisano montažom. On takođe eksplicitno odaje omaž Ajzenštajnu u drugom velikom ubistvu u filmu, koje se dešava na stepeništu kuće Bejtsovih.

Ovaj scenario je kasnije odjeknuo u mnogim filmovima, uključujući i film Betmen Tima Bartona (1989) u kojem je glumio Džek Nikolson Džokera. Sam Nikolson je ranije izveo nasilan obračun na stepeništu u filmu Isijavanje Stenlija Kjubrika (1980), dok će film Džoker Toda Filipsa (2019) postati simboličan za kontroverznu plesnu sekvencu na javnom stepeništu.

Čini se da Vilijam Fridkin u filmu Isterivač đavola (1973) takođe duguje stilski dug Ajzenštajnu, sa dve ključne smrti koje su se dogodile u podnožju sada već kultnog stepeništa u Džordžtaunu.

Teri Gilijamov film Brazil (1985) parodijski ukazuje na Ajzenštajna, ali je Brajan De Palmin film Nedodirljivi (1987) i dalje najeksplicitniji omaž sekvenci na stepenicama u Odesi, u sceni sa bebom u kolicima na stepenicama metroa, što Ajzenštajnov uticaj stavlja u srž moderne holivudske kinematografije.

Pokrajinska vlada će sa gotovo 70 miliona dinara podržati izgradnju dodatne elektroenergetske infrastrukture u industrijskoj zoni u Apatinu, odlučeno je na jučerašnjoj sednici, kojoj je predsedavala predsednica Maja Gojković.

Ovaj projekat je od izuzetnog značaja za privredni razvoj, otvaranje novih radnih mesta i dugoročnu energetsku stabilnost industrijske zone u Apatinu, pošto je prošlog meseca u tom gradu otvoren pogon kompanije "Finestamping Technology", uz investiciju od oko 17,5 miliona evra, navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade - piše RTV.

Dolaskom ovog investitora stvoreni su uslovi za zapošljavanje 150 ljudi kada fabrika započne rad punim kapacitetom i upravo zato je Pokrajinska vlada podržala ovaj projekat neophodan za obezbeđivanje dodatnih elektroenergetskih kapaciteta, dodaje se u saopštenju.

Ovim izdvajanjem, pored stabilnog snabdevanja postojećih korisnika u toj industrijskoj zoni, obezbeđuje se eletroenergetska infrastruktura i za nove investitore.

Neki antički jezici jednostavno ne mogu da se dešifruju, kao indusko pismo, rongorongo, linear A. Može li veštačka inteligencija jednog dana da razbije kodove prošlosti?

Zamislite da vam neko pruži potpuno nepoznat kod–- bez rečnika, bez gramatike, bez prevoda. Upravo pred takvim problemom stoje arheologija i lingvistika kada je reč o više drevnih jezika, odnosno pisama. Ona su i danas zagonetka, uprkos visokoj tehnologiji i veštačkoj inteligenciji i svedoče o visokim civilizacijama čije pismo vidimo, ali ne razumemo.

Svenja Bonman je lingvistkinja na Univerzitetu u Kelnu i bavi se istorijsko-uporednom lingvistikom. U istraživanju pokušava da dešifruje istorijske jezike i rekonstruiše njihove strukture.

"Za mene je izuzetno privlačno kada ispred sebe imam intelektualnu zagonetku koja je toliko zahtevna da nisu uspeli da je reše ni najpametniji umovi", kaže ona.

"Putem takvih pisanih tragova dobija se pristup kulturi koja je odavno nestala". "To je", kaže Svenja Bonman, "kao neka vrsta vremplova pomoću kog se može barem pasivno komunicirati sa stranom kulturom".

Prekratko, premalo, previše strano: prepreke u dešifrovanju

Svenja Bonman trenutno istražuje epiolmečko pismo, koje se nekada koristilo na južnoj obali Meksičkog zaliva. Pojedinačni natpisi i simboli pisma drevnih Olmeka ukazuju na rani sistem pisanja, ali toga ima toliko malo, a kontekst je toliko neizvestan da je dešifrovanje izuzetno teško.

Zagonetno je i indusko pismo kulture Harapa na području današnjeg Pakistana i severozapadne Indije. Ono se pojavljuje na stotinama pečata i keramičkih fragmenata, ali gotovo uvek u izuzetno kratkim nizovima. Da li se iza toga krije potpuno razvijen jezik ili pre simbolički sistem i dalje je predmet rasprava - piše B92.

Zagonetan ostaje i etruščanski jezik, kojim se u antici govorilo u srednjoj Italiji. Iako se pismo može čitati jer je izvedeno iz grčkog alfabeta, jezik gotovo da nema prepoznatljive srodnike. Zbog toga je teško razumeti šta zapravo piše na natpisima.

Veoma apstraktno je i rongorongo sa Uskršnjeg ostrva, koje podseća na slikovno pismo sa pticama, ljudima i ornamentalnim oblicima, a sačuvano je samo na nekoliko delimično oštećenih drvenih tabli.

Sa područja današnjeg Irana potiče protoelamsko pismo, najranija poznata tradicija pisanja i administracije u oblasti kasnijeg Elama. Znakovi su dobro katalogizovani, ali su table često fragmentarne, sadržaj deluje kao administrativne beleške, a jezik iza njih ne pripada nijednoj poznatoj jezičkoj porodici.

Poznatija nam je minojska kultura na Kritu: od njena tri pisma samo je linear B dešifrovan, jer predstavlja ranu formu grčkog jezika. Kritski hijeroglifi i linear A, međutim, do danas ostaju zagonetka.

Sa Krita potiče i čuveni Festoski disk iz 2. milenijuma pre nove ere (na slici sasvim gore), jedinstven glineni predmet sa spiralno raspoređenim pečatnim simbolima. Spektakularan, ali upravo zato što je usamljen primerak, gotovo nemoguć za sistematsko dešifrovanje.

Kada pisma postanu nerešive zagonetke

Sva ova pisma imaju jedan osnovni problem: nedostaju "ključevi", takozvani "Rozeta kamenovi", odnosno dvojezični natpisi u kojima je isti tekst zapisan i na poznatom jeziku i na zagonetnom pismu. Bez takvih ključeva, povezivanje znakova sa glasovima, slogovima ili rečima ostaje izuzetno teško.

"Ali ne i nemoguće", kaže Svenja Bonman, podsećajući na dešifrovanje lineara B. "Nisu nužno potrebni dvojezični tekstovi, ali je neophodna neka vrsta kontinuiteta sa istorijskim vremenima. Na primer, to mogu biti imena mesta, vladara ili bogova. Tada je to sasvim izvodljivo."

Problem nastaje kada postoji samo mali broj veoma kratkih tekstova, jer se obrasci tada teško uočavaju, a hipoteze teško proveravaju. Ili kada su nalazišta uništena ili loše dokumentovana.

"Uvek radimo samo sa fragmentima ili krhotinama prošlosti", kaže Svenja Bonman. U Evropi, na sreću, postoji relativno mnogo izvora, dok se u regionima poput Srednje Amerike mora raditi sa onim „što su konkistadori ostavili iza sebe", ističe kelnska lingvistkinja.

Za dešifrovanje je, pored toga, presudno i da li se jezik može svrstati u neku poznatu jezičku porodicu. Bez tog okvira nedostaju glasovni sistemi, strukture reči i tipični gramatički obrasci na kojima bi se hipoteze mogle testirati.

Veštačka inteligencija samo delimično od pomoći

Veštačka inteligencija se često pominje kao mogući "razbijač kodova". Ona može da ispituje nizove znakova, prepoznaje obrasce, razlikuje varijante, dopunjuje oštećena mesta i računa učestalost.

Međutim, kako kaže Svenja Bonman, kod veoma malih količina teksta brzo dolazi do svojih granica. Veštačkoj inteligenciji su za analizu potrebne velike količine podataka, a kod neodgonetnutih pisama obično postoji samo mali broj natpisa. "Po mom mišljenju, relativno je malo verovatno da će u skorije vreme biti razvijeni programi koji mogu da rade sa tako malo podataka."

Kako objašnjava Svenja Bonman, veštačka inteligencija pre svega ponovo kombinuje već poznate informacije, umesto da zaista „smisli" nešto novo: "Veštačka inteligencija jednostavno varira određene fraze i reči i time stvara privid inteligencije. Ali u suštini je reč samo o simulaciji inteligencije. Program zapravo ne razmišlja".

Tako ponekad nastaju tumačenja koja deluju elegantno, ali su naučno slabo utemeljena. Postoji i opasnost da sistemi odražavaju nesvesna očekivanja istraživača - na primer, kada "otkrivaju" srodstva sa jezičkim porodicama koje su bile posebno često zastupljene u materijalu za obuku, upozorava Svenja Bonman.

Možda večne zagonetke

Možda upravo u tome leži posebna privlačnost ovih jezika: pokazuju da čak i u dobu naizgled sveznajućih mašina neki glasovi prošlosti ostaju nemi, barem za sada.

"Mi ljudi, koliko znamo, jedina smo vrsta na planeti koja ima svesti o istoriji. Razmišljamo o tome odakle dolazimo i kuda idemo", kaže Svenja Bonman. Razmišljanje o prošlim društvima, o tome kako su funkcionisala i zašto su nestala, za ovu lingvistkinju predstavlja samu srž ljudskog postojanja. Utoliko je dešifrovanje ovih jezika, zaključuje Svenja Bonman, izuzetno relevantna i savremena tema.

Masti često imaju lošu reputaciju u svetu dijeta i restriktivne prehrane, ali istina je da su masti ključna komponenta svake zdrave ishrane - čak i kada je cilj mršavljenje.

Dodavanjem zdravih masti svakom obroku moguće je duže ostati sit, smanjiti potrebu za grickanjem, održati prehrambenu ravnotežu i gubiti kilograme postupnim tempom.

Prema preporukama dijetetičarke Joane Angman, među najboljim izvorima zdravih masti ističu se sledeće namirnice.

Masna riba

Masna riba bogata je omega-3 masnim kiselinama, posebno EPA (eikozapentaenska kiselina) i DHA (dokosaheksaenska kiselina). Ove važne su za brojne telesne funkcije i povezuju se s podrškom u procesu mršavljenja.

"Losos, skuša i sardine bogate su omega-3 masnim kiselinama, koje snižavaju trigliceride i smanjuju rizik od srčanih bolesti. Omega-3 masne kiseline takođe podupiru mršavljenje poboljšanje metaboličkog zdravlja", kaže Angman za SheFinds.

Čia semenke

Čia semenke sadrže velike količine vlakana, posebno onih koja se tope. Kada se konzumiraju, topljiva vlakna upijaju vodu i u probavnom sistemu stvaraju gelastu strukturu koja usporava probavu i podstiče osećaj sitosti.

"Ove sitne semenke prava su nutritivna snaga - bogate su omega-3 masnim kiselinama, vlaknima i proteinima. Pomažu u stabilizovanju nivo šećera u krvi, smanjuju holesterol i podstiču osećaj sitosti", kaže Angman.

Laneno seme

Angman navodi da su "mlevene laneno seme izvrstan izvor omega-3 masnih kiselina i vlakana. Pomažu u snižavanju holesterola i podupiru kontrolu telesne težine smanjenjem gladi i poboljšanjem probave". U prehrani se mogu uključiti dodavanje mlevenih lanenih semenki u smooti, jogurt ili zobenu kašu, ili korišćenjem lanenog ulja kao sastojka za dresing.

Maslinovo ulje

Maslinovo ulje se uglavnom sastoji od mononezasićenih masti, posebno oleinske kiseline, koja je poznata po svojim zdravstvenim koristima. Mononezasićene masti u maslinovom ulju pomažu snižavanju LDL holesterola, što je važno za smanjenje rizika od srčanih bolesti.

"Ekstra devičansko maslinovo ulje bogato je antioksidansima i mononezasićenim mastima, koje pomažu smanjiti upalu i poboljšati nivo holesterola. Ono je temelj mediteranske ishrane koja se smatra zdravom za srce", objašnjava Angman.

Orašasti plodovi

Mononezasićene i polinezasićene masti u orašastim plodovima pomažu snižavanju LDL holesterola, poznatog kao "loš" holesterol. Istovremeno podstiču porast HDL kolesterola, odnosno "dobrog" holesterola, i pomaže uklanjanju LDL holesterola iz arterija - piše B92.

"Bademi, orasi i pistaći izvrstan su izvor zdravih masti, vlakana i proteina. Pomažu u snižavanju holesterola i duže održavaju sitost, čime odlažu prejedanje" navodi Angman.

Tamna čokolada

Tamna čokolada sadrži zdrave masti, uglavnom mononezasićene i zasićene masti, u manjim količinama. Istraživanja sugeriraju da redovna konzumacija tamne čokolade sa visokim udelom kaka može poboljšati nivo holesterola, povećanje HDL ("dobrog") holesterola i smanjenje LDL holesterola, što doprinosi boljem zdravlju srca.

"Kvalitetna tamna čokolada sa 70 posto kakava ili više sadrži mononezasićene masti i antioksidanse. Pomaže poboljšanju nivoa holesterola i može da zadovolji želju za slatkim, čime se smanjuje potreba za nezdravim namirnicama", ističe stručnjakinja.

Avokado

Avokado je bogat vlaknima i zdravim mastima koje podstiču sitost i smanjuju ukupni unos kalorija. Vlakna pomaže da se duže oseća sitost, čime se smanjuje nepotrebno grickanje i presedanje. "Bogat mononezasićenim mastima, avokado pomaže u smanjenju lošeg holesterola, a istovremeno povećava dobar holesterol. Takođe pomaže u održavanju osećaja sitosti, što smanjuje ukupan unos kalorija", zaključila je dijetetičarka.