Palantir je postao jedna od najuticajnijih, ali i najmanje razumljivih tehnoloških kompanija na svetu. Kako se njen uticaj širi, tako raste i broj pitanja o tome kako njeni alati funkcionišu i kome zapravo služe.
Njena tehnologija koristi se u ratovima, ali i u bolnicama. Pomaže u operacijama koje spašavaju živote, ali i u onima koje ih oduzimaju. Njeni lideri su, zavisno od toga koga pitate, ili ljudi koji razgrađuju zapadnu demokratiju ili oni koji je spasavaju.
Dobrodošli u paradoksalni svet kompanije Palantir Technologies – američke firme za analizu podataka čiji klijenti uključuju neke od najzatvorenijih, ali i najuglednijih organizacija na svetu - piše Nova.rs.
Ako se pitate šta je zapravo Palantir i čime se bavi, upravo je to način na koji kompanija voli da funkcioniše. U medijima se često opisuje kao misteriozna i tajanstvena. Takav imidž, kako navodi novinar Majkl Stajnberger u biografiji kompanije i njenog direktora Aleksa Karpa, nije slučajan, već pažljivo građen.
Ipak, to se polako menja. Karp sve otvorenije govori o radu kompanije i tvrdi da Palantir zaslužuje više priznanja. Istovremeno, i kritike su sve glasnije.
U Sjedinjenim Državama kompanija se suočava sa kritikama zbog saradnje sa imigracionom službom ICE tokom administracije Donalda Trampa. U Velikoj Britaniji zabrinutost izaziva ugovor vredan 330 miliona funti sa Nacionalnom zdravstvenom službom, dok u vezi sa Bliskim istokom deo zaposlenih i investitora izražava nezadovoljstvo zbog korišćenja njihovih alata od strane izraelske vojske.
Šta zapravo radi Palantir i zašto je postao toliko važan?
Kompanija razvija softver sposoban da obradi ogromne količine podataka i pronađe obrasce i veze koje bi ljudima bile potrebne nedelje ili meseci da uoče. Takva tehnologija može da pomogne ukrajinskoj vojsci da locira neprijateljsku artiljeriju uz pomoć satelitskih snimaka i objava na društvenim mrežama, ali i Svetskom programu za hranu UN da optimizuje distribuciju pomoći širom sveta.
Palantir ima dve glavne grupe klijenata. Prvu čine velike kompanije i državne institucije, poput British Petroleuma, Airbusa, Coca-Cole, britanskog NHS-a ili američke poreske službe. Drugu, znatno kontroverzniju grupu, čine vojska, obaveštajne i bezbednosne službe.
Kompaniju je 2003. osnovao suosnivač PayPala Piter Til, sa idejom da bi bolja razmena i analiza podataka između obaveštajnih agencija mogla da spreči napade poput onih 11. septembra. Njena misija od početka bila je „odbrana Zapada“, a već 2005. dobila je početna sredstva od investicionog fonda CIA.
Danas su među njenim klijentima sve grane američke vojske, britansko ministarstvo odbrane, ukrajinska armija, izraelske odbrambene snage, ali i organizacije poput CIA, FBI i Europola.
Nije uvek jasno u kojim tačno operacijama učestvuje, ali se zna da njen softver ponekad ima i smrtonosne posledice. „Naš proizvod se ponekad koristi za ubijanje ljudi“, izjavio je Karp još 2020. godine.
Glavna platforma kompanije zove se Foundry i koristi se u civilnom i poslovnom sektoru, dok je Gotham namenjen obaveštajnim službama i policiji. Ovaj sistem povezuje podatke o ljudima, mestima i događajima i može objediniti informacije poput policijskih evidencija, registarskih oznaka, finansijskih podataka ili fizičkih karakteristika.
Kako objašnjava Nikolas Pretedžon, direktor za veštačku inteligenciju u Velikoj Britaniji, svaki klijent dobija potpuno odvojenu verziju sistema, slično kao kada koristite Excel, a ne društvenu mrežu. Podaci se ne mešaju između korisnika, niti kompanija ima kontrolu nad njima.
Jedna od ključnih prednosti Palantira jeste sposobnost da obradi podatke bez obzira na format od video zapisa i satelitskih snimaka do starih baza podataka. Nakon obrade, informacije se mogu prikazati kroz grafikone, mape ili tekst, a moguće je i simulirati različite scenarije.
Tokom pandemije kovida, ova tehnologija pomogla je britanskom zdravstvenom sistemu da predvidi gde će doći do nestašice zaštitne opreme i da reaguje na vreme.
Ipak, zaštita privatnosti zavisi od načina na koji klijenti koriste sistem. Iako softver omogućava kontrolu pristupa i evidenciju pretraga, te opcije nisu automatske i moraju se aktivno primenjivati.
Zbog toga Palantir već godinama prati kontroverza. Bivši zaposleni optuživali su kompaniju da doprinosi jačanju autoritarnih praksi, posebno kroz saradnju sa imigracionim službama u SAD. Organizacije za ljudska prava tvrde da njeni sistemi omogućavaju brze odluke koje dovode do masovnih deportacija.
Kompanija odbacuje takve optužbe i tvrdi da ne prikuplja niti prodaje podatke, već samo pomaže u njihovoj organizaciji.
Slične polemike postoje i u Velikoj Britaniji, gde lekari i aktivisti upozoravaju na rizike centralizacije zdravstvenih podataka. Palantir, međutim, tvrdi da su sve optužbe o netransparentnosti netačne.
Podrška Izraelu i saradnja sa vojskom dodatno su produbili podele među zaposlenima i investitorima. Neki fondovi su čak povukli ulaganja zbog zabrinutosti oko ljudskih prava, što kompanija odlučno negira.
Uprkos svemu, investitori veruju da Palantir tek ulazi u fazu velikog rasta. Kompanija je 2025. potpisala desetogodišnji ugovor sa američkom vojskom vredan do 10 milijardi dolara, a njen tržišni kapital danas iznosi više od 400 milijardi dolara.
Uz razvoj sopstvene platforme za veštačku inteligenciju, Palantir je dodatno učvrstio poziciju na tržištu. Njegovi alati postali su jednostavniji za korišćenje, što je privuklo veliki broj novih klijenata.
Aleks Karp veruje da je ovo tek početak. Kako kaže, Palantir bi u budućnosti mogao da postane deset puta veća kompanija nego što je danas, u revoluciji koja će trajati decenijama.
