Kamatne stope na dozvoljene minuse trenutno se, prema podacima banaka, kreću od 11,17 odsto, pa do čak 33,45 odsto na godišnjem nivou. One na nedozvoljene minuse - kada nam banka "skine" novac zbog dospelog duga, a nemamo odobreno dozvoljeno prekoračenje po računu - idu i do neverovatnih 50,57 odsto. Izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, čiji nacrt je do petka u javnoj raspravi, predviđeno je ograničavanje i ovih kamatnih stopa, ali i još neke novine kada je reč o otplati ove najskuplje pozajmice.
Podaci Kreditnog biroa pokazuju da građani Srbije trenutno imaju odobrene dozvoljene minuse u vrednosti od 44,6 milijardi dinara. Od toga je oko tri milijarde dinara iznos koji je u docnji – dakle, reč je o dugu sa čijim namirivanjem se kasni duže od 60 dana.
Dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu, odomaćenog naziva „dozvoljeni minus„, oduvek je bila najskuplja vrsta pozajmice, o čemu svedoče i kamatne stope koje banke trenutno zaračunavaju.
Kada počne primena novih kamatnih stopa, čija visina je ograničena izmenama pomenutog zakona – što se očekuje da bude od 1. januara 2025. godine – dozvoljeni minusi i dalje će biti najskuplja vrsta pozajmice, ali će kamatne stope sa trenutnog proseka iznad 28 odsto biti spuštene na oko 19,75 odsto.
Naime, izmene zakona predviđaju da efektivna kamatna stopa kod ugovora o dozvoljenom prekoračenju („dozvoljenom minusu„) u trenutku njegovog zaključenja, ne može biti veća od stope zakonske zatezne kamate uvećane za osam procentnih poena.
Istovremeno se predlaže da se zakonska zatezna kamata za korisnike bankarskih usluga obračunava „po formuli“: referentna kamatna stopa NBS (5,75%) plus šest procentnih poena, što sada iznosi 11,75 odsto odsto, dolazimo do toga da bi maksimalne kamatne stope na dozvoljene minuse bile 19,75 odsto (11,75%+8p.p).
Novina je i što se izjednačavaju maksimalne kamatne stope na dozvoljene i nedozvoljene minuse.
Takođe, kroz zakon se „provlači“ i izraz „prećutno prekoračenje“.
„Dozvoljeno prekoračenje je izričito ugovoreni iznos sredstava koji davalac kredita stavlja na raspolaganje korisniku platnog računa, kada na tom računu nema dovoljno sredstava da bi se izvršila platna transakcija koju je korisnik inicirao, odnosno za koju je korisnik dao saglasnost. Nedozvoljeno prekoračenje je iznos sredstava za koji je banka u skladu sa ugovorom ili zakonom zadužila tekući račun korisnika u svoju ili korist trećih lica, kada na tom računu nije bilo dovoljno sredstava za izvršenje transakcije, uključujući sredstva po osnovu dozvoljenog prekoračenja“, navodi se u nacrtu zakona.
Pomenuto „prećutno“ prekoračenje bi bilo upravo ovo nedozvoljeno, na koje banka zaračunava ugovorenu kamatnu stopu.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić za portal N1 objašnjava da građani ne koriste ceo iznos odobrenog prekoračenja po tekućem računu.
„Podaci iz prethodnih perioda pokazivali su da građani koji imaju odobrene minuse po tekućim računima ne koriste ceo iznos – već oko polovine. To pokazuje da ipak imamo neku disciplinu da ne idemo iz meseca u mesec u ‘potpuni minus’. Izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja će biti značajno niža – sa sadašnjeg proseka od oko 28 odsto, pašće na oko 20 procenata“, kaže Vasić.
Nacrtom ovog zakona predviđeno da građani imaju pravo da odustanu od zaključenog ugovora o kreditu, ugovora o dozvoljenom prekoračenju, ugovora o kreditnoj kartici i ugovora o lizingu – u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora, bez navođenja razloga za odustanak.
Prestanak i smanjenje dozvoljenog i nedozvoljenog minusa
Nacrtom zakona je predviđeno da, ako banka donese odluku o smanjenju iznosa dozvoljenog ili nedozvoljenog prekoračenja ili odluku o raskidu ugovora o dozvoljenom prekoračenju, odnosno prestanku primene nedozvoljenog prekoračenja, „dužna je da o tome obavesti korisnika na ugovoreni način mesec dana pre datuma primene tog smanjenja ili raskida ugovora, odnosno prestanka primene nedozvoljenog prekoračenja“.
Novina je da će banka u tom slučaju korisniku minusa morati da ponudi da dug otplati – u ratama.
„Davalac dozvoljenog ili nedozvoljenog prekoračenja je dužan da korisniku pre pokretanja izvršnog postupka i bez dodatnih troškova, ponudi mogućnost otplate iznosa dugovanja u 12 jednakih mesečnih rata, osim ako korisnik ne odluči da ranije otplati dugovani iznos uz primenu nominalne kamatne stope iz ugovora o dozvoljenom prekoračenju, odnosno one koja se primenjuje za prećutno prekoračenje“, navodi se u nacrtu zakona.
Izvor: n1info.rs
