Svako kome je bar jednom u životu obijen stan, pomislio je na video nadzor kao način da zaštiti svoju imovinu. Međutim, postoje pravila kada je u pitanju postavljanje kamera u stambenim zgradama i objektima kako ne bi došlo do ugrožavanja prava na privatnost i povezana prava stanara.
Postavljanje video-nadzora nije konkretno uređeno nijednim propisom, ali se svakako shodno primenjuju opšta načela i odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, objašnjava za N1 Bojan Perkov iz Share fondacije.
„Imajući u vidu da u slučaju postavljanja video-nadzora u stambenim zgradama i objektima nije samo tehničko pitanje, već da se video-nadzorom mogu značajno ugroziti pravo na privatnost i povezana prava stanara, obično je pravilo da se za donošenje ovakve odluke traži kvalifikovana većina stanara“, navodi naš sagovornik.
Napominje da je važno uzeti u obzir koji se prostori odnosno delovi zgrade snimaju.
„Na primer, treba voditi računa da postavljanje video-nadzora ne zadire neproporcionalno u privatnost stanara, poput snimanja unutrašnjosti zajedničkih prostorija ili kabina liftova, dok u nekim državama nije dozvoljeno snimanje ulaska i izlaska iz individualnih stanova“, objašnjava naš sagovornik.
Zato je, kaže, važno proceniti da li je sa stanovišta svrhe obrade neophodno određeni prostor pokriti video-nadzorom, odnosno da li se svrha obrade podataka o ličnosti putem video-nadzora može ostvariti na manje invazivan način, tako da ne ugrožava prava i slobode ne samo stanara, već i lica koja im dolaze u posetu.
„Ključno je da se svuda gde se vrši snimanje, pa i u stambenim zgradama, postavi jasno vidljivo obaveštenje o video-nadzoru, koje na jednostavan način i u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti predstavlja sve relevantne informacije građanima, uključujući svrhu obrade, pravni osnov, kao i kontakt kome se mogu obratiti povodom ostvarivanja prava“, navodi Perkov.
Šta stoji u Zakonu o privatnom obezbeđenju
Planiranje sistema tehničke zaštite vrši se na osnovu procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja koju je izradilo pravno ili fizičko lice sa odgovarajućom licencom u skladu sa ovim zakonom.
Kada se poslovi zaštite objekta ili prostora koji se koriste za javnu upotrebu vrše uz upotrebu uređaja za snimanje slike, pravno lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje dužni su da na vidljivom mestu istaknu obaveštenje da je objekat ili prostor zaštićen video obezbeđenjem, a korisnik usluga je obavezan da to prihvati i arhivirane snimke čuva najmanje 30 dana i da ih, na zahtev, stavi na uvid ovlašćenom policijskom službeniku.
Izvor: n1info.rs
