Sombor.info

Javno – komunalno preduzeće “Naš dom” obaveštava građane opštine Apatin, korisnike komunalnih usluga, da će se u ponedeljak i utorak (16. i 17. februara), vršiti odvoz komunalnog otpada za domaćinstva i privredne subjekte kontinuirano po redovnom rasporedu - piše Radio Apatin.

U toku je Javni poziv za izbor članova Radne grupe za analizu stanja javnog gradskog zelenila i utvrđivanje predloga mera za revitalizaciju gradskog zelenila Grada Sombora.

Osoba koja ima želju da učestvuje u radu ovog radnog tela treba da ispunjava sledeće uslove:

– da ima mesto prebivališta na teritoriji Grada Sombora;

– da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu u zvanju diplomirani inženjer šumarstva, diplomirani inženjer arhitekture, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture, diplomirani ekolog, diplomirani analitičar zaštite životne sredine, diplomirani inženjer zaštite životne sredine i diplomirani inženjer poljoprivrede;

– da ima najmanje 3 godine radnog iskustva u struci, a koje je povezano sa temom Javnog poziva.

Više o načinu prijave možete da pogledate na sledećem linku:

https://www.sombor.rs/aktuelnosti/javni-pozivi/dopunu-javnog-poziva-za-izbor-clanova-za-analizu-stanja-javnog-gradskog-zelenila-i-utvrdjivanje-predloga-mera-za-revitalizaciju-gradskog-zelenila-grada-sombora

Da li imate sindrom odloženog života? Neretko, ljudi žrtvuju svoju sadašnjost zarad budućnosti koja se možda nikada neće dogoditi.

Niko ne donosi lako važne životne odluke, neki ljudi teže od drugih uživaju i napreduju, a sindrom odloženog života može da ih zaglavi i spreči da žive život koji ima smisla. Neretko, ljudi žrtvuju svoju sadašnjost zarad budućnosti koja se možda nikada neće dogoditi.

Psiholog Kurt V Ela bavi se izazovima tokom životnog ciklusa, radio je sa ljudima koji tek počinju svoje životno putovanje, ali i sa onima koji su na kraju puta. I nije iznenađen time da mnogi ljudi žale na kraju svog života - teško je reći zbogom sa nedovršenim ciljevima i neostvarenim snovima.

On kaže da je većina žaljenja, prema intervjuima sa ljudima na kraju života, obično povezana sa onim stvarima koje nisu uradlli u životu, pa čak i ako one koje su uradili nisu uspele, piše dr Ela za Psychology Today.

"Naoružan tim znanjem, radim sa svojim mlađim odraslim pacijentima kako bih im pomogao da jasnije identifikuju svoje ciljeve i uklone psihološke prepreke koje ometaju njihove akcije pre nego što se pretvore u žaljenje. Za neke ljude, to je kao da žive život na čekanju", kaže dr Ela.

On kaže da jednim nejasnim fenomenom može da se objasni zašto bi to moglo biti tako. Sindrom odloženog života nije dijagnoza ili poremećaj mentalnog zdravlja. To je način života u kojem se nečija sadašnjost u suštini žrtvuje na račun buduće sreće koja se možda nikada neće dogoditi. I razlikuje se od odloženog zadovoljstva - kao što je odlaganje trošenja kako bi se uštedelo za kuću. U tom slučaju, cilj je jasan, a ishod ima razumne šanse da se dogodi uz pravilno planiranje. Kod sindroma odloženog života - nagrada nikada ne dolazi.

Dr Ela kaže da vam sledeća pitanja mogu pomoći da razumete ovaj fenomen. A ako se borite sa njim, njegovi predlozi vam mogu pomoći da preduzmete mere kako biste ga prepoznali i prevazišli.

Zašto ljudi odlažu život?

Postoji mnogo odgovora na to pitanje, uključujući jednostavno odugovlačenje - nerealna životna očekivanja,strah od neuspeha ili sukobe oko toga da li ste uspešniji od vršnjaka ili roditelja. Dr Ela kaže da to često u početku deluje logično. Možda je to mlada žena koja odlaže vezu dok se njena karijera ne uspostavi. Ili je to možda par koji godinama razmišlja o preseljenju u drugu državu. Kako vreme prolazi, postaje jasno da se manje radi o planiranju budućnosti, a više o psihološkim sukobima oko nje.

Načini za prevazilaženje sindroma odloženog života

Svesnost da možda odlažete važne životne odluke jeste dobar početak. Važno je biti iskren prema sebi. Pitajte prijatelje i članove porodice kojima verujete šta misle o vašem procesu donošenja odluka. Oni vas ponekad mogu jasnije videti nego vi sami sebe. Tokom tog procesa važno je biti veran svojim vrednostima jer će drugi imati svoje mišljenje o tome kako bi trebalo da živite svoj život. Cilj nije da tražite spoljnu potvrdu (ili poništenje), već da čvrsto ostanete na svom putu dok istovremeno idete napred.

U Srbiji je u 2025. godini prodato najviše novih putničkih automobila do sada, čak 31.697. Ovaj broj je za oko 14 odsto veći nego 2024. godine, pokazuju podaci Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Generalni sekretar Asocijacije Boris Ćorović kazao je na konferenciji za novinare da je u toku prošle godine udeo automobila koji koriste benzin bio dominantan. Čak 45 odsto svih automobila koji su prodati prošle godine su oni koji koriste benzin, 37 odsto su hibridi, 13,7 odsto onih koji koriste dizel i mali broj onih koji su na električni pogon.

Naspram zemalja Evropske unije, u Srbiji se više koriste automobili na benzin i dizel, dok je dosta manje hibrida - piše Nova ekonomija.

Iako je 2025. godina bila rekordna po pitanju kupovine novih utomobila, Ćorović je kazao da je Srbija u zaostatku sa prodajom novih automobila naspram zemalja regiona ali i ostatka Evrope.

„Kada uporedimo Srbiju sa Slovenijom koja je tri puta manja zemlja i teritorijalno i po broju stanonvnika, dolazimo do podatka da je u toj zemlji prodato 2025. godine 57,6 hiljada novih vozila, a kod nas oko 31,7 hiljada“, kazao je on.

Od svih prodatih novih putničkih automobila u 2025. godini 60 odsto su kupljeni od strane pravnih lica (kao što su na primer kompanije, državne institucije i slično), dok je ostatak kupljen od strane fizičkih lica.

Kada je u pitanju način kupovine automobila, gotovo polovina njih je kupljena gotovinom, a ne na kredit ili lizing.

Među 10 najprodavanijih brendova u Srbiji, prva tri mesta zauzimaju Škoda (7.386 kupljenih automobila), Toyota (3.692) i Renault.

Na četvrtom mestu su Volkswagen, Hyundai, Dacia, BMW, Audi, Citroen i Mercedes.

Kada su u pitanju modeli na prvom mestu su: Škoda octavia (1.815 prodatih automobila), Toyota corolla (1.786), Škoda Kamiq (1.303), Škoda scala (1.052), Toyota yaris cross (836).

„Ono što je posebno važno, među top 10 brendova je i tri premijum brenda. To su MBW, Mercedes i Audi“, dodao je on.

S druge strane, pad u prodaji lakih komercijalnih vozila je uočljiv pad od 15 odsto u prodaji u odnosu na 2024. godinu. Tako je u 2025. godini prodato 5.222 nova laka komercijalna vozila, dok je u 2026. godini bilo prodato 6.168 vozila.

Na prvom mestu po prodaji lakih komercijalnih vozila su Fiat, Volkswagen, Škoda, Opel, Renault, Toyota, Citroen, Ford, Peugeot i Mercedes.

Kada su u pitanju modeli, najprodavaniji je bio Fiat doblo, Škoda fabia, Fiat ducato, Volkswagen caddy, Ford transit…

„Dakle imamo situaciju da je top pet brendova drži čak 45 odsto tržišta novih vozila. I ovde je struktura po tipu goriva bitno drugačija u odnosu na putnička vozila. Učešće dizel je čak 78 odsto, vozila na benzin 10,3 odsto, ostalo su hibridi i električna vozila“, kazao je Ćorović.

U Srbiji se tržište polovnih vozila nije toliko promenilo, podsetio je on, i dodao da se na tržištu i dalje mogu kupiti vozila Euro3 strandarda koja su stara po 25 godina.

Ovakvih vozila, koja su prvi put registrovana, a koja su stara po 25 godina je u Srbiji 2025. godine bilo 147.000, što je rast u odnosu na godinu pre kada ih je bilo 135.000.

„Asocijacija nije protiv uvoza polovnih automobila, ali je statistika pomalo poražavajuća i brine nas apsekt bezbednosti vozila koja se uvoze ali i ekološki standardi“, kazao je on.

„Uvoženje polovnih automobila koji su stari jeste veliki ekološki izazov. Zabrana uvoza ovakvih vozila nije jedino rešenje koje se predlaže. Možemo da se ugledamo na države EU gde je uvoz ovakvih vozila dozvoljen, ali se koriste različite stimulacije kako vlasnici vozila ne bi više koristili takva vozila ali i kazne. Na primer u nekim zemljama su uvedene visoke ekološke takse za ova vozila ili pak restrikcije po pitanju kretanja ovih vozila“, dodao je Ćorović.

Porast prodaje lakih komercijalnih vozila
Tržište motocikala i skutera prema rečima generalnog sekretara Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova je dostiglo najveće stope rasta u odnosu na putnička i laka komercijalna vozila.

U 2025. godini prodato je 8.876 jedinica novih motocikala i skutera, dok je godinu dana ranije taj broj bio 6.792, što znači da je prodaja porasla za skoro trećinu.

Od ukupnog broja vozila, 56 odsto njih su skuteri, a 44 odsto motocikli.

Kada su u pitanju teški četvorocikli i teški tricikli, tržište ovih vozila je u usponu. U 2024. godini prodato je 1.927 ovakvih vozila dok je godinu kasnije prodato 3.029 vozila.

Blagi pad zaposlenosti u 2025. godini nije dramatičan, ali je signal dubljih problema u strukturi srpske privrede. Kako upozoravaju stručnjaci, zatvaranje subvencionisanih fabrika, rast troškova rada i slabljenje evropske auto-industrije ukazuju da dosadašnji model ekonomskog razvoja dolazi do svojih granica, te da će prerađivačka industrija nastaviti da beleži pad.

Ako se pogledaju podaci o zaposlenosti koje objavljuje Republički zavod za statistiku (RZS) vidimo da je broj zaposlenih u Srbiji opao za 0,2 odsto u 2025. godini.

Iako pad broja zaposlenih nije dramatičan, ono što je zanimljivo jeste promena u strukturi. Naime, zabeleženo je smanjenje zaposlenosti u prerađivačkoj industriji, energetici, poljoprivredi, kao i u većim delovima stručnih i tehničkih delatnosti - piše Danas.

S druge strane, rast zaposlenosti ostvaren je u uslužnim delatnostima, građevinarstvu, u nekim kategorijama trgovine i transporta, kao i u sektoru informacionih usluga i IT delatnostima.

Zvanični podaci pokazuju da je u 2025. godini ukupan broj zaposlenih opao za 887 radnika. Kada se pogleda po sektorima, vidimo da je u prerađivačkoj industriji 11.510 manje zaposlenih nego godinu pre.

Najveće procentualno smanjenje zabeleženo je u industriji proizvodnje kože i predmeta od kože i to za 1.701, odnosno 14,6 odsto. Pored toga, pad od 13,1 odsto zabeležen je u oblasti proizvodnje odevnih predmeta, odnosno u tekstilnoj industriji. U tom sektoru, prema ovim podacima, zabeleženo je 4.189 manje zaposlenih.

Zanimljiva situacija je i u trgovini, gde je broj zaposlenih u maloprodaji čak porastao za 494 zaposlena, uprkos Uredbi o ograničenju marži, zbog koje su, kako se tvrdi, pojedini trgovci zatvarali desetine prodavnica. Međutim, smanjenje od 2.435 zaposlenih zabeleženo je u veleprodaji, što je pad od 2,1 odsto.

Pad od 4.672 zaposlena zabeležen je i u oblasti stručne, naučne i tehničke delatnosti. Drastičniji pad od 7.530 radnika bio je u oblasti arhitektonske i inženjerske delatnosti.

Zanimljivo je i da je ostvaren rast broja od 11.135 zaposlenih u oblasti administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti. Od toga, porast od 7.934 zaposlena odnosi se na zaštitne i istražne delatnosti, gde pripada delatnost fizičkog obezbeđenja, što je skok od 27,3 odsto.

Iako statistika pokazuje određene trendove i ukazuje na pojedine alarmantne indikatore, ne prikazuje uvek realno stanje. Industrija koja je prošle, kao i prethodnih godina, bila na najvećem udaru, jeste automobilska, gde su zatvarane fabrike i ljudi mahom ostajali bez posla.

Prema saopštenju Samostalnog sindikata metalaca Srbija, tokom prošle godine je 12.640 radnika bilo upućeno na plaćeno odsustvo uz naknadu od 60 odsto zarade u trajanju dužem od zakonom propisanih 45 radnih dana.

Takva praksa rezultirala je otpuštanjem više od 6.000 radnika, a takav „negativan trend“ nastavlja se i ove godine, upozorili su oni.

Podaci RZS pokazuju i kako se promenila struktura primanja građana u samo godinu dana.

Broj zaposlenih koji su primali do 50.000 dinara mesečno smanjio se sa 18,3 odsto, koliko je bio u septembru 2024. godine, na svega 3,2 u septembru prošle godine. S druge strane, povećao se broj onih koji su u kategoriji primanja između 50.000 i 65.000 dinara sa 21,7 odsto na 25,3.

Postotak zaposlenih povećan je i u gotovo svim ostalim kategorijama gde su primanja veća i idu preko 200.000 dinara. Samo je u kategoriji primanja od 85.000 do 100.000 dinara ostao nepromenjen.

Aleksandra Anić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Danas pojašnjava da je na tržištu rada došlo do stagnacije u 2025. godini, a da od brojnih faktora zavisi da li će doći do dodatnog pogoršanja.

„I dalje tržište rada Srbije ima ozbiljan problem sa nedostatkom radne snage usled negativnih demografskih trendova i emigracije radno sposobnog stanovništva, tako da bez obzira na rizike koji postoje i koji su sve veći, ne očekuje se veće smanjenje zaposlenosti i rast nezaposlenosti“, navodi ona.

Prema njenim rečima, tražnja za radom se promenila, pogotovu tokom i nakon pandemije.

„Trend je takav da zaposlenost raste u građevinarstvu i uslugama, dok opada u poljoprivredi i industriji. Kada su u pitanju usluge, veliki rast je ostvaren u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima. Ova delatnost obuhvata različite usluge za kojima je tražnja u poslednjih par godina značajnije rasla. Tu spadaju iznajmljivanje i lizing (automobila, motora, kamiona, mašina i opreme i sl.), aktivnosti agencija za zapošljavanje, aktivnosti putničkih agencija i tur-operatora, usluge privatnog obezbeđenja, usluge održavanja objekata i čišćenja, kol centri, kancelarijsko-administrativne uslužne delatnosti, agencija za naplatu potraživanja, usluge pakovanja i slične uslužne delatnosti“, objašnjava Anić.

Ističe da i informisanje i komunikacije beleže konstantno veliki rast broja zaposlenih, te da je za 10 godina taj broj povećan za čak 114 odsto. S druge strane, kako ukazuje, finansijska delatnost i delatnost osiguranja ima 3.800 zaposlenih manje u 2025. u odnosu na 2015. godinu, odnosno osam odsto manje.

„Smanjenje broja zaposlenih u finansijskom sektoru je delimično posledica sve veće dostupnosti finansijskih usluga onlajn, što smanjuje tražnju za radnicima koji imaju fizički kontakt sa klijentima, ali verovatno i usled efekata različitih ograničenja koja je država u poslednje vreme nametnula bankarskom sektoru. Što se tiče industrije, smanjenje broja zaposlenih je posledica zatvaranja fabrika, kao i konstantnog rasta realnih jediničnih troškova rada, koji rastu brže od produktivnosti rada“, navodi Anić.

Naša sagovornica se osvrnula i na sektor građevinarstva.

„Usled ekspanzije tog sektora u dužem vremenskom periodu beležen je rast registrovane zaposlenosti, za 47 odsto u 2025. u odnosu na 2015. godinu. Ipak, usled usporavanja privredne aktivnosti u tom sektoru, primetno je smanjenje broja zaposlenih u građevinarstvu u trećem kvartalu 2025, pre svega, neformalno zaposlenih radnika“, ukazuje ona.

Kada je reč o narednom periodu, Anić veruje da će prerađivačka industrija, finansijski sektor i trgovina potencijalno smanjivati broj zaposlenih.

„Potrebno je da se potpuno promeni naša ekonomska politika. Fiksiran devizni kurs dovodi do toga da plate u evrima rastu koliko i nominalno rastu u dinarima, pa troškovi poslodavaca u evrima konstantno imaju veliki rast. Već duži niz godina ostvarujemo veći realni rast zarada od rasta produktivnosti rada, što stvara pritisak na jedinične troškove rada, pa naši izvozni proizvodi postaju skupi na međunarodnom tržištu“, upozorava.

Prema njenim rečima, potrebno je da se ulaže u produktivne investicije, u novu tehnologiju i opreme, u inovacije, ali i u ljudski kapital.

„U kratkom roku ne mogu da se implementiraju rešenja koja bi trebalo da suštinski ublaže i zaustave negativni trend, pre svega u industriji“, poručuje ona.

Anić objašnjava i razloge za nagli skok zarada, pre svega, onih koji su zarađivali do 50.000 dinara.

„Minimalna neto zarada u 2024. godini je iznosila oko 47.000 dinara, dok je u 2025. bila oko 55.000 dinara u proseku. Rastom minimalne zarade lica koja su bila ispod 50.000 prešla su u kategoriju preko 50.000. Dodatni razlog je taj što usled nedostatka radnika rastu zarade, pa se smanjuje broj radnika koji pristaju da rade za minimalac“, zaključuje ona.

Ekonomista Nemanja Šormaz ukazuje da pad broja zaposlenih jeste odraz usporavanja ekonomije, do kojeg je došlo pre svega zbog ograničenja u samom modelu rasta za koji se Srbija snažno opredelila pre desetak godina, ali i zbog nedovoljno funkcionalnog tržišnog okruženja.

„Tokom 2025. zabeležen je blago negativan trend. Ako uporedimo poslednje kvartale 2025. i 2024. godine, pad je izraženiji i iznosi oko dva odsto, odnosno oko 22.000 zaposlenih manje. To još uvek nije alarmantno, imajući u vidu da je stopa nezaposlenosti relativno niska u domaćim okvirima iako i dalje visoka u poređenju sa EU, ali jeste jasan signal da sa dosadašnjim pristupom dolazimo do njegovih granica“, upozorava on.

Prema njegovim rečima, indikativno je nekoliko stvari.

„Celokupan pad ostvaren je u pravnim licima, dok su preduzetnici povećali i broj firmi i broj zaposlenih. Dodatno, u Beogradu je broj zaposlenih porastao, što znači da su teret podneli ostali regioni, posebno južna i istočna Srbija. U tim regionima zaposlenost je smanjena za više od 10.000 ljudi, što predstavlja ozbiljan udar na lokalne ekonomije“, objašnjava Šormaz.

On podseća da evropska automobilska industrija već neko vreme prolazi kroz ozbiljnu krizu, a da je Srbija prerađivački sektor u velikoj meri vezala upravo za taj lanac vrednosti – kroz značajne subvencije i aktivnu politiku privlačenja investitora iz tog segmenta.

„Najveći pad zaposlenosti trenutno je upravo u sektorima vezanim za automobilsku i tekstilnu industriju. Razlozi su dvostruki: pad tražnje za evropskim automobilima, ali i činjenica da Srbija postaje relativno skuplja lokacija za radno intenzivne delatnosti“, navodi naš sagovornik.

Dodatni problem je, kako kaže, što su mnoga domaća preduzeća u prethodnoj deceniji svoje poslovanje vezala za velike sisteme poput Leonija ili Gorenja.

„Danas smo u situaciji da desetine domaćih kompanija praktično preko noći ostaju bez ključnih klijenata, bez dovoljno diversifikovanog portfolija i bez adekvatne podrške za prilagođavanje novim uslovima“, ukazuje Šormaz.

On upozorava da najveći rizik i dalje dolazi iz prerađivačke industrije, posebno iz kompanija snažno vezanih za evropsko tržište.

„Iako se očekuje blagi oporavak EU ekonomije, neizvesnost ostaje visoka. Mnoge kompanije su prethodnih godina pokušavale da očuvaju poslovanje smanjujući ili odlažući investicije u modernizaciju, digitalizaciju, automatizaciju i kontrolu kvaliteta. To ih sada čini ranjivijim“, napominje.

Prema njegovom mišljenju, kompanije koje su ostale bez ključnih kupaca – bilo u inostranstvu, bilo među stranim investitorima u Srbiji, zasluživale su mnogo veću i ciljanu podršku države za restrukturiranje i diversifikaciju tržišta.

„Dodatni strateški rizik predstavlja i NIS, sa oko 14.000 zaposlenih u sistemu, ukoliko bi došlo do produžavanja sankcija i produbljivanja krize u tom segmentu energetike“, ukazuje Šormaz.

Kada je reč o skoku najnižih plata, on takođe navodi da je reč o povećanju minimalne zarade.

„Država taj instrument koristi ne samo kao alat socijalne politike i borbe protiv siromaštva, već i kao polugu kojom indirektno podiže nivo zarada na tržištu i njih koristi kao jedan od ključnih pokazatelja uspeha svoje ekonomske politike“, smatra Šormaz.

On pojašnjava da kada se povećaju minimalna zarada i plate u javnom sektoru, gotovo je neizbežno da rastu i zarade u privatnom sektoru, kako bi se održali relativni odnosi i kako bi poslodavci zadržali radnu snagu – naročito u situaciji kada je jedan od ključnih izazova pronalazak i zadržavanje kvalifikovanih kadrova.

„Međutim, iako takva politika podiže nominalnu prosečnu zaradu, ona ne znači automatski proporcionalan rast životnog standarda, što smo i videli u prethodnom periodu. U praksi može doprineti inflacionim pritiscima, ali i smanjenju konkurentnosti privrede, jer rad postaje relativno skuplji u odnosu na inostranu konkurenciju – pa je odlazak postojećih i manji dotok novih stranih direktnih investicija i delimična posledica toga“, zaključuje.

Generalni sekretar Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Nebojša Rajković za Danas navodi da se broj zaposlenih smanjio za 4.700 pretežno zbog prirodnog odliva, jer se broj penzionera tokom 2025. godine povećao za 0,5 odsto, ali i zbog zatvaranja nekoliko „šrafciger“ fabrika na jugu Srbije, velikog zapošljavanja van radnog odnosa i završetka nekoliko kapitalnih projekata.

„Ovakvo smanjenje broja zaposlenih nije neočekivano i može da postane trend koji prati promenu u strukturi realnog sektora gde sve više dominantne postaju visokotehnološke kompanije koje ne zapošljavaju ekstenzivno, veliki broj radnika, već manji broj visoko tehnološki i tehnički obrazovanih radnika“, smatra on.

Veliki uticaj, dodaje, ima i tendencija ukidanja rada zaposlenih u radnom odnosu.

„Sve veći broj kompanija, čak i srednjih preduzeća zapošljava isključivo „fleksibilne“ radnike i radnike preko agencija, što statistički smanjuje broj zaposlenih radnika, jer se oni po važećoj metodologiji ne prikazuju kao zaposleni radnici, iako faktički rade. To nam govori i podatak da se nezaposlenost i dalje smanjuje“, objašnjava.

Rajković podseća da se značajnije smanjio broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji i to za oko 15.000 radnika.

„Radi se pretežno o zatvaranju ili većem smanjenju broja zaposlenih u fabrikama kojima je prestalo pravo na subvencije i druge olakšice i, u manjem delu, fabrikama kojima je značajnije poremećen lanac snabdevanja. U ostalim granama broj zaposlenih stagnira ili je u malom porastu“, pojašnjava.

Prema njegovim rečima, svaki gubitak radnih mesta je zabrinjavajući, naročito kada se radi o prestanku rada fabrika koje zapošljavaju veliki broj radnika sa najnižim kvalifikacijama i posebno u devastiranim sredinama kao što je jug Srbije.

„Južno od Niša prestalo je da radi oko 10.000 zaposlenih što je veliki problem i za radnike i njihove porodice i za lokalne samouprave koje ostaju bez prihoda. Struktura i broj zaposlenih koji su ostali bez posla jasno ukazuje da se radi o ekstenzivnoj proizvodnji, kao što su tekstil, gde je bez posla ostalo oko 5.000 radnika, proizvodnji od drveta 1.400 radnika, kablovi i slično oko 4.000 radnika“, ukazuje on.

Rajković naglašava da je veliki problem što su bez posla ostali radnici nižih kvalifikacija koji teško mogu da ponovo nađu sličan posao.

„S druge strane, to je bilo i očekivano s obzirom da se radilo, pretežno, o špekulativnom kapitalu koji je došao u Srbiju isključivo zbog subvencija i poreskih i drugih olakšica. Čim su beneficije prestale ide se dalje za novim ‘pacijentima’. Problem su i teškoće sa kojima se suočavaju domicilne firme, posebno iz oblasti autoindustrije i poremećaji u lancima snabdevanja. Dobro je što najveće prerađivačke kompanije, kao što su Železara i Bor, ne smanjuju broj zaposlenih“, navodi on.

Ubuduće, kako upozorava, i dalje će najranjivije biti fabrike iz lanaca snabdevanja, pretežno, domicilnih kompanija iz EU, „šrafciger“ fabrike kojima postaje skupa naša radna snaga nižih kvalifikacija, kompanije kojima ističe period u kome su dobijale subvencije za određen broj zaposlenih, kao i deo zaposlenih zbog daljeg povećanja ‘fleksibilnog rada'“, navodi.

Poseban problem, ukazuje, predstavljaju najveći trgovinski lanci gde se značajno smanjuje broj objekata kao u Delezu ili ukidaju čitavi delovi sistema kao u Merkatoru S.

„Može se očekovati i smanjenje broja zaposlenih u bankama na poslovima platnog prometa i poslovima sa građanima koji se masovno digitalizuju. Poseban izazov predstavlja sve veća primena veštačke inteligencije koja može da dovede do revolucionarnih promena u poslovnim potrebama i fundamentalnih promena na tržištu rada“, zaključuje Rajković.

Sergej Pantić iz Hitne pomoći kaže da građani Hitnu pomoć najčešće zovu kada dolazi do nagle promene vremena.

"Iskreno, najviše zovu kada dolazi do nagle promene vremena – bilo da je u pitanju otopljavanje ili naglo zahlađenje. Kada se vreme ustali nekoliko dana, broj poziva se vrati u normalu", navodi Pantić.

Istakao je da beogradska Hitna pomoć dnevno ima oko 150 do 160 intervencija, a od toga pedesetak bude na javnom mestu, piše RTS.

"Ali uglavnom te tegobe koje nastaju zbog promene vremena su blaže prirode", dodaje Pantić.

Utiče li promena vremena na probleme sa krvnim pritiskom

Govoreći o pacijentima koji imaju probleme sa krvnim pritiskom, Pantić kaže da terapija isto deluje bez obzira koje je godišnje doba, ali da se mi leti i zimi drugačije ponašamo.

"Mi zimi jedemo više masnoće, jedemo slaniju hranu. Naša kuhinja je takva da preterujemo sa solju. So je neophodna za organizam, ali ako pojedete krišku hleba to je sasvim adekvatna količina soli za jedan dan. Međutim, mi jedemo i kiseli kupus i sarme i naše meso se soli, naš sir. Naša ishrana je suviše slana", objašnjava doktor.

Navodi da devet grama soli drži litar tečnosti.

"Jednostavno, vi imate i veću količinu krvi u opticaju i veći pritisak, više opterećujete srce, više opterećujete bubrege i to pravi mnogo veće tegobe za ceo organizam", dodaje Pantić.

Koliko je ispravan savet o slojevitom oblačenju

Doktor Pantić naglašava da se na vreme ne može uticati, ali da postoje ljudi koji su osetljivi na promene atmosferskih uslova.

"Ima ljudi koji su meteoropate i reaguju na promene vremena, ali oni se vremenom naviknu. To nisu tegobe koje traju nekoliko dana, već ih imaju godinama i znaju šta treba da rade", navodi Pantić.

Na javnim mestima, dodaje, najčešće se događaju kolapsi, malaksalost i vrtoglavica.

"Nada Macura je ušla u legendu sa svojom pričom o slojevitom oblačenju, ali to je potpuno tačno", napominje Pantić.

Na pitanje da li je tačna teorija da je organizmu potrebno između 24 i 48 sati da se navikne na promenu vremena, doktor kaže da je to individualno.

"Sve zavisi, nisu svi ljudi isti, neko se navikne za par sati. Norveška recimo ima mnogo ozbiljniju, oštriju klimu nego nas, ali oni kažu nema lošeg vremena, ima samo loše odevenih ljudi. Znači, treba se adekvatno obući", kaže Pantić.

Koliko je šetnja korisna i zašto zima ne treba da nam bude prepreka

Umor, glavobolja, nesanica i uznemirenost češći su krajem zime, a razlog je pre svega manje kretanja i boravak u zatvorenom prostoru.

"Zimi se manje krećemo, mnogo smo više u zatvorenom prostoru, sedimo ispred televizora, sedimo na poslu po ceo dan. Jednostavno, hladno je napolju, mrzi nas da izađemo, čekamo proleće, leto da bi se više kretali. Znači, ako ljudi žive zdravije i gledaju da se zdravije hrane, da ne puše, da se više kreću, svaki dan bar minimum pola sata neke dnevne aktivnosti, neke blage šetnje", naveo je Pantić.

Savetovao je svima da tokom predstojećih dana praznika odu u prirodu dva ili tri sata, jer će time mnogo više učiniti za svoje zdravlje.

Mladima i zdravima savetuje da se ne obaziru na meteorološke prilike.

"Jedna blaga šetnja u prirodi, da vas malo oznoji, mnogo će prijati. Ne šetnja od izloga do izloga, već prava šetnja. I ako ste pod nekim stresom, kada se prošetate, drugačije ćete razmišljati", dodaje Pantić.

Šta ako nas danima boli glava

Za kraj, doktor Pantić je dao i savet ljudima koji osećaju tegobe ovih dana.

"Moj savet je da onaj ko ima glavobolju kada su ovakve meteorološke prilike, trebalo bi da proveri krvni pritisak. I ako su te tegobe česte, obavezno da se jave svom lekaru koji će ga uputiti u laboratoriju. Znači, da se proveri da nismo malokrvni. To nije ni retkost ni čudo. Jeste mi da se zdravo hranimo i sve, ali treba proveriti krvnu sliku. Preporuka je za starije bar dva puta godišnje i to ako nemaju zdravstvenih tegoba, a ako imaju zdravstvenih tegoba, to je sasvim druga priča", ističe Pantić.

Prema nalazima naučnika, samo jedna navika mogla bi da smanji rizik od prevremene smrti za skoro četvrtinu i utiče na dugovečnost.

Ako želite da produžite život, nije dovoljno razmišljati samo o ishrani. Prema rečima dr Nighat Arif, koja radi za britanski javni zdravstveni sistem (NHS), ključno je usredsrediti se i na druge faktore životnog stila, pri čemu se jedan posebno ističe kao presudan za dugovečnost, prenosi Net.hr.

Velika studija otkrila ključ dugovečnosti

Dr Arif se pozvala na opsežnu studiju koju su sproveli London School of Economics and Political Science i stručnjaci za zdravstveno osiguranje iz kompanije Vitality.

Prema njihovim nalazima, samo jedna navika, a to je spavanje sedam sati svake noći u približno isto vreme, mogla bi da smanji rizik od prevremene smrti za gotovo četvrtinu.

Ona je citirala studiju napominjući da bi kvalitetan san mogao čak da doda do četiri godine vašem životu. Ipak, istakla je da istraživanje ima i svoja „ograničenja“.

Pojašnjava da su ga sproveli privatna zdravstvena kompanija i London School of Economics, čiji je interes usmeren i na finansijsku isplativost takvih zdravstvenih navika.

San nije luksuz, već moćna zdravstvena navika

Uprkos ograničenjima, dr Arif je priznala da san moramo shvatiti mnogo ozbiljnije jer ima „izuzetno važnu ulogu“ u našem celokupnom zdravlju. Problem je u tome što čak devet od deset ljudi ne spava dovoljno, a to se posebno odnosi na žene srednjih godina koje pate od valunga, ubrzanih misli i hormonskih promena.

„Istina je sledeća: dobar san nije luksuz, to je ponašanje jednako važno kao fizička aktivnost ili ishrana. Za žene u menopauzi, zaštita sna ključna je za zaštitu mozga, srca i raspoloženja u decenijama koje dolaze“, nastavila je lekarka.

Zbog toga dr Arif predlaže da „jednu promenu uvedete već večeras“.

Savetuje uspostavljanje „jednosatnog prozora za spavanje“ tokom kojeg su svi ekrani isključeni. „Pristupite snu kao svojoj najmoćnijoj zdravstvenoj navici“, poručila je.

Kako poboljšati kvalitet sna?

Stručnjaci koji su učestvovali u istraživanju ističu nekoliko praktičnih koraka za poboljšanje sna. Ključno je uspostaviti dosledno vreme odlaska na spavanje, što pomaže u regulaciji telesnog sata i s vremenom olakšava uspavljivanje te poboljšava kvalitet sna.

Takođe preporučuju smanjenje korišćenja ekrana barem sat vremena pre spavanja jer plavo svetlo i digitalni sadržaji povećavaju mentalnu stimulaciju, što može da odloži lučenje melatonina i drži vas budnima.

Stvaranje umirujuće večernje rutine, poput čitanja knjige ili slušanja opuštajuće muzike, signalizira mozgu da je vreme za odmor i pomaže u prelasku u san.

Dr Arif je svoju poentu naglasila s dva statistička podatka iz studije. Devedeset posto ljudi ne zadovoljava optimalne obrasce spavanja, a poboljšanje navika kod samo četvrtine njih moglo bi britanskom zdravstvenom sistemu da uštedi više od 1,5 milijardi evra godišnje.

Uz to, spavanje sedam sati noću uz dosledno vreme odlaska na spavanje može da smanji rizik od smrtnosti za 24 odsto i snizi broj bolničkih prijema do sedam odsto.

Prema smernicama NHS-a, zdrava odrasla osoba obično treba oko sedam do devet sati sna. Međutim, uzrast, zdravstveno stanje i lične okolnosti utiču na to koliko nam je sna potrebno, a neki ljudi prirodno spavaju više od drugih.

Tinejdžerima, deci i bebama potrebno je više sna jer još rastu, ali i to varira, pa tako novorođenče može da spava između osam i šesnaest sati dnevno.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 13. februar

Nemački mediji objavili su priču o Bosancu koji s porodicom od države prima preko 87.000 evra godišnje, a nikom nije jasno ni kako je uopšte uspeo da ostane u Kelnu toliko godina.

U Kelnu jedan Bosanac, njegova žena i njihovo osmoro dece svakog meseca primaju 7.250,77 evra od države. A muškarac zapravo već 23 godine uopšte ne bi trebalo da bude u Nemačkoj. U međuvremenu je više puta kazneno gonjen. Nadležna državna kancelarija ipak nastavlja da isplaćuje novac.

„Kako je to moguće?", pita se najtiražniji nemački list Bild koji piše o, kako ga nazivaju, „kriminalnom Bosancu", piše Deutsche Welle.

Slučaj Husa B.

Huso B. se prvi put pojavljuje u Kelnu 2003. godine i traži azil. Bosanac, koji potiče iz romske porodice, nema nikakve lične dokumente. Njegov zahtev za azil biva ubrzo odbijen: Bosna i Hercegovina se smatra sigurnom zemljom porekla. Huso B. potom nestaje – i 2007. ponovno se pojavljuje u Nemačkoj, prenosi Bild.

Ponovo biva proteran i ponono uspeva da ostane u Nemačkoj jer uzima advokata i podnosi tužbu u vezi s pravom na boravak. Postupak se razvlači dve godine, a potom njegov zahtev opet biva odbijen. I ponovno ga niko ne deportuje. Čak ni onda kada počini kaznena dela, napominje Jutarnji list.

Bild piše i kako je Huso B. policiji poznat zbog raznih prevara.

"Ali, on ne radi samo na svojoj kriminalnoj karijeri. Ovaj Bosanac u Kelnu osniva porodicu i sa suprugom ima ukupno osmoro dece. I prima pomoć od države prema Zakonu o naknadama za azilante: po 835,24 evra „pomoći za životne potrebe“ za njega i njegovu ženu, te između 630,81 i 817,71 evra po detetu, u zavisnosti od uzrasta. To ukupno iznosi preko 87.000 evra godišnje. Porodica ionako ne plaća stanarinu, jer živi u oronulom bloku za azilante u Kelnu. Poređenja radi, prosečan par u Nemačkoj raspolaže, prema Saveznom zavodu za statistiku, neto prihodom od 4.496 evra. Na osmoro dece dodaje se 2.072 evra dečijeg dodatka, što ukupno iznosi 6.568 evra mesečno", piše nemački tabloid.

Deportacija se ne sprovodi zbog dece

Grad Keln se zbog zaštite podataka ne želi izjašnjavati ovom o slučaju. Navode da „u slučaju nedostatka prava boravka, obaveza napuštanja zemlje ne može uvek biti sprovedena. Ovde se moraju uzeti u obzir, između ostalog (…) porodične okolnosti. Kažu da, ako su deca pogođena deportacijom – čak i samo posredno – to se posebno mora uzeti u obzir."

Dakle deportacija Huse B. se ne sprovodi zbog dece. S obzirom na to da porodica već dugo živi u Nemačkoj, više ne primaju samo temeljnu naknadu za azilante, nego i takozvane „povećane analogne naknade“, u visini redovne socijalne pomoći. Prema navodima grada Kelna, samo u toj metropoli na Rajni postoji sedam desetočlanih porodica s maloletnom decom, koje primaju naknade za azilante.

Šta Huso B. kaže na sve to?

BILD ima uvid u dokumente koji pokazuju koliko Huso B. i njegova porodica primaju novca od države. Kada su ga novinari u njegovom domu u Kelnu suočili s tom činjenicom, on je ipak negirao da prima toliko novca.

Takođe, rekao je da je "poslednje kazneno delo koje je počinio bilo 2014.“.

Huso B. je poslednji put trebalo da izađe pred sud 8. decembra 2025. Optužen je da je pokušao da izvrši prevaru u jednoj drogeriji s poklon-karticama. Proces je na kraju odložen za ovu godinu, piše nemački list Bild, prenosi Deutsche Welle.