Sombor.info

Prašina je neizbežan problem u svakom domu, ali kombinacija pet sastojaka u bočici sa raspršivačem može pomoći da se eliminiše i da ne vraća i do mesec dana.

Prašina u domovima je česta pojava i često vam se može učiniti da ste u neprekidnoj borbi protiv nje. Brisanje svake površine, ukrasa i ramova za slike ume da deluje kao beskrajan posao, jer se prašina pojavi ponovo posle samo nekoliko dana.

Nažalost, ne postoji način da se prašina zauvek ukloni. Ona je mešavina sićušnih čestica iz različitih izvora, uključujući mrtve ćelije kože, dlake, perut kućnih ljubimaca, polen, vlakna sa odeće i nameštaja, kao i druge zagađivače iz okoline. To znači da se prašina stvara samim tim što živite u svom domu. Ipak, postoji način da vaš dom duže ostane „bez prašine“ nego što je sada slučaj - piše Nova.rs.

Vlasnica profilma „Glam Home Cleaning“ na TikTok-u kaže da postoji „uradi sam“ sprej koji možete napraviti, a koji pomaže da očistite površine poput prozorskih dasaka i polica. Osim toga, on odbija prašinu, pa ne morate čistiti iste površine već sledeće nedelje.

Za pripremu mešavine biće vam potrebno:

2 šolje vode
1/4 šolje belog sirćeta
1 kašika maslinovog ulja
3 kapi deterdženta za sudove
3 kapi eteričnog ulja citrusa

Sve sastojke sipajte u bočicu sa raspršivačem i dobro protresite. Stručnjak savetuje da smesu nanesete na mikrofiber krpu pre nego što prebrišete prašnjave površine. Prema njenim rečima, ovaj sprej bi trebalo da „potpuno ukloni i odbije prašinu“ i da ga koristite „jednom mesečno“ kako bi vaš dom ostao „bez prašine“.

Korisnici u komentarima zahvalili su na ovom savetu. Mnogi su naveli da trenutno moraju da brišu prašinu „svake nedelje“, pa im ideja da to rade samo jednom mesečno zvuči odlično.

Jedna osoba je napisala: „Kod mene se prašina skuplja svake nedelje. Ako bi ovo pomoglo da je brišem samo jednom mesečno, bila bih presrećna, jer nemam vremena da čistim toliko često.“

Kako održati dom bez prašine

1. Redovno čišćenje

Brišite površine jednom nedeljno: koristite vlažnu mikrofiber krpu koja zadržava prašinu umesto da je širi.
Usisavajte podove i tepihe: barem jednom do dva puta nedeljno. Najbolji efekat postiže se usisivačem sa HEPA filterom.
Perite podove: nakon usisavanja, prebrišite ih vlažnom krpom ili mopom da pokupite ostatke prašine.

2. Kontrola izvora prašine

Izuvajte se pri ulasku: tako sprečavate unošenje prljavštine i prašine.
Koristite otirače: postavite ih ispred svih ulaza i redovno ih čistite.
Smanjite nered: manje predmeta znači manje površina na kojima se prašina taloži.

3. Uklanjanje skupljača prašine

Perite posteljinu jednom nedeljno: grinje uspevaju u posteljini.
Očistite zavese i roletne: redovno ih perite ili usisavajte.
Izbegavajte teške zavese i nameštaj od tkanine: kožni ili vinil nameštaj i žaluzine skupljaju znatno manje prašine.

4. Rešavanje dlaka i peruti kućnih ljubimaca

Redovno četkajte ljubimce: najbolje je napolju.
Perite njihovu posteljinu često: tako smanjujete nakupljanje dlake i peruti.

5. Čišćenje skrivenih i visokih površina

Brišite ventilatore, lustere i otvore za ventilaciju: tu se prašina lako taloži.
Pomerajte nameštaj i čistite ispod: prašina se nakuplja ispod kreveta, sofa i velikih aparata.

Sindikat sudske vlasti saopštio je danas da je na pomolu nova potpuna obustava rada u pravosuđu, budući da, kako navode, problemi sa kojima se zaposleni suočavaju postaju nepodnošljivi.

"Sindikat sudske vlasti danas je započeo anketiranje zaposlenih u pravosudnim organima cele Republike Srbije kako bi zajednički doneli odluke uoči štrajka u vidu potpune obustave rada koji bi trebalo da bude održana 30. septembra 2025. godine. Ovaj korak je nužan jer problemi sa kojima se zaposleni suočavaju postaju nepodnošljivi", navode iz sindikata.

Oni ističu da im kasne primanja predviđena Posebnim kolektivnim ugovorom, da će visoko kvalifikovani radnici primati minimalnu zaradu, kao i da Ministarstvo pravde odugovlači sa postupkom mirnog rešavanja radnog spora koji je zvanično pokrenut - piše N1.

"Sve to urušava dostojanstvo zaposlenih, odvraća ljude od pravosuđa i slabi temelje jedne od najvažnijih državnih institucija. Zato je anketiranje način da se čuje glas svakog zaposlenog i da se jasno pokaže koliko je situacija ozbiljna. Ovim štrajkom mi se borimo za dostojanstvo rada, za pravednu i sigurnu zaradu, za očuvanje integriteta struke i za jačanje celokupnog pravosuđa kao temelja pravne države", piše u saopštenju.

Istovremeno, upozoravaju da "štrajk nije poslednji korak već početak borbe".

"Ukoliko Ministarstvo pravde na čelu sa ministrom pravde Nenadom Vujićem ne pokaže spremnost da hitno reše nagomilane probleme, Sindikat sudske vlasti će biti primoran da nastavi sa novim, još odlučnijim vidovima sindikalne borbe", ističe se u saopštenju.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške, a osam lake telesne povrede. Zbog nasilničke vožnje zadržano je pet, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola devet vozača.

Na teritoriji Grada Sombora evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede, a dve su lakše povređene. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola i zbog nasilničke vožnje zadržan je po jedan vozač.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog nasilničke zadržan je jedan, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola dva vozača.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su četiri osobe lakše povređene. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Kula evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog nasilničke vožnje zadržana su tri, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola četiri vozača.

Napisano je 95 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdat je 371 prekršajni nalog.

Kajak klub Dunav iz Bezdana objavio je izveštaj sa upravo održanog prvenstva Srbije za sve kategorije koji je u periodu od 11. do 14. septembra održano na Adi Ciganliji.

Osvojene su titule u pionirskoj i kadetskoj konkurenciji, dok su juniori osvojili bronzano odličje. Kada su u pitanju pojedinačni plasmani osvojeno je 27 postolja u sve tri uzrasne kategorije. Kod pionira najbolji je bio Oliver Bezdan koji je pobedio u trkama na hiljadu metara, u pojedinačkoj konkurenciji, u paru sa Danielom Kantorom i u četvercu sa Danielom Kantorom, Davidom Bojićem i Vukašinom Kovačevićem.

Na deonici od 500m Daniel Kantor je bio prvi, a Vukašin Kovačević drugi. Kovačević je u dvosedu sa Davidom Bojićem osvojio srebro.

U ženskoj konkurenciji Lea Rica/Emina Bojića su slavile na 500m i 1.000m. Ovaj dvojac je u proširenom sastavu (Leona Kiš i Petra Đanić) je trijumfovao i u disciplini K4 na 1.000m.

Kod kadeta najbolji utisak ostavio je Sebastian Štaub koji je trijumfovao u trci na hiljadu metaru pojedinčno. Na upola kraćoj deonici bio je drugi, kao i u dvosedu sa Lukom Kolarom, gde je takođe osvojio srebro.

Dvojac Oliver Bezdan/Daniel Kantor zauzeo je treće mesto (K2, 1.000m), dok je četverac u sastavu Oliver Bezdan/Daniel Kantor/Ognjen Maksimović/Vukašin Kovačević završio na srebrnom postolju. Trećeplasirani je bio i Luka Kolar (200m). Lea Rica/Emina Bojić osvojio je zlato, kao i četverac Lea Rica/Emina Bojić/Anja Loknar/Tea Kolar. Anja Loknar osvojila je srebrne medalje na 200m i 500m, dok su Lea Rica i Tea Kolar bile treće na pola kilometra.

Najbolji juniorski plasman imao je Vuk Perović koji je bio zlatni na 200m i srebrni na 500m. Dvojac Sebastian Štaub/Luka Kolar trijumfovao je na 200m, dok su na 500m bili drugi. Žofi Horvat je bio prva na 500m, a pobedničke medalje pripale su joj i za trke na 500m i 200m u paru sa Anjom Loknar. Što se tiče seniorskog plasmana najbolja je bila Eleonora Nađ koja je bila četvrtoplasirana.

Horvat Žofi nije nastupala u seniorskoj konkurenciji jer u utorak otputovala za češke Račice (Regata Olimpijske Nade). Ona će veslati na: K-1 500m i 200m, K-2 500m i K-4 500m (očekuje se medalja u sve 4 discipline).

Bezdanski klub će na ovom takmičenju predstavljati još i Anja Loknar, Sebastian Štaub, Luka Kolar, Vuk Perović i Vladimir Čapo - piše somborsport.org.

Tradicionalna manifestacija „Dani Srpske u Srbiji“ biće održana, po trinaesti put, od 23. do 30. septembra u 13 gradova širom Srbije pod sloganom „Put sabornosti“. U okviru programa, u Narodnom pozorištu Sombor biće odigrana duodrama, JU Narodnog pozorišta Istočno Sarajevo, 42 (RAVNOTEŽA JEDNOSTAVNOG ANĐELA) u izvođenju Marije Novaković i Milana Dimića, po tekstu i u režiji Zorana Todorovića.

Predstava se igra u sredu, 24. septembra, na Velikoj sceni sa početkom u 20 časova.

Ulaz je besplatan.

Planirana isključenja struje u Somboru za četvrtak, 18. septembar

Sombor

09:00 - 14:00
Ulice: Jug Bogdana, Miloša Obilića 71-85, 76-82, Milke Grgurov, Partizanska 5-13, 33-43, 14-16, 28-36, Hajduk Veljka 5-31, 2-12, Radnička, H.Svetića, Đ.Natoševića, J.Laloševića, Z.Gomirca i Sremskog Fronta. Salaši: deo Кozare, Mala Pešta, Dorotić i Кrpeži

Gakovo

09:00 - 14:00
Ulice: Željeznička

Bezdan

09:00 - 13:30
Ulice: Jovana Dučića

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 18. septembar

Mozak se tokom života menja i smanjuje, a kako bi to nadoknadio, dolazi do preklapanja neuralnih mreža, što može dovesti do blage zbunjenosti i kognitivnog opadanja. Demencija, međutim, nije prirodan deo starenja.

Gubitak pamćenja ili demencija

Jeste li se ikada našli u situaciji da uđete u kuhinju, pa zaboravite zašto ste ušli? Takvi trenuci nisu nužno razlog za zabrinutost jer je zaboravnost normalan deo starenja. Isto tako, nije neobično imati poteškoća u izvršavanju zadataka koje ne obavljamo svakodnevno, objašnjava dr Lisa Bilars, šefica neurologije i medicine spavanja u Kaiser Permanenteu u Atlanti, piše Miss7.

Međutim, ako se zaboravnost ili druge kognitivne promene javljaju često ili ometaju u svakodnevnom životu, ne treba ih zanemariti. Iako se sposobnost prisećanja menja s godinama, neke promene u pamćenju mogu biti rani znakovi demencije, a možda ih je teško samostalno prepoznati.

Mozak se sa godinama smanjuje

Baš kao i ostatak tela, mozak stari. U starosti se smanjuje i frontalni korteks — deo mozga odgovoran za razmišljanje, donošenje odluka i pamćenje. Kada ovaj deo oslabi, mozak se oslanja na aktiviranje drugih neuralnih mreža da bi održao kognitivne sposobnosti. Međutim, kad se te mreže preklapaju, može doći do pojačanih poteškoća u koncentraciji i prisećanju informacija.

„Znamo da se, kako starimo, organizacija naših neuralnih mreža menja“, kaže dr Kerolin Frederiks sa Medicinskog fakulteta Jejl, čije se istraživanje fokusira na Alchajmerovu bolest.

Blago kognitivno oštećenje (BKO)

Ponekad se normalne promene pamćenja pogoršaju. Kod nekih osoba može se dijagnostikovati stanje nazvano blago kognitivno oštećenje— nešto ozbiljnije od običnog gubitka pamćenja, ali još uvek ispod nivoa demencije. Osobe sa BKO mogu često gubiti predmete, zaboravljati važne događaje ili imati problema da se sete prave reči u razgovoru.

Iako nije toliko ozbiljno kao demencija, vredno je obratiti pažnju: otprilike polovina ljudi sa BKO-om vremenom razvije demenciju, dok polovina ne.

Rani znakovi demencije

Demencija nije prirodan deo starenja. I dok mozak prolazi kroz promene povezane s godinama, neurološke promene u demenciji razlikuju se od tih normalnih procesa.

Prema američkom Udruženju za Alchajmerovu bolest, sledeći simptomi mogu biti rani znakovi demencije:

Gubitak pamćenja koji remeti svakodnevne aktivnosti
Teškoće u rešavanju problema
Teškoće u izvršavanju poznatih zadataka
Mešanje datuma, vremena i mesta
Problemi s razumevanjem slika i prostornih odnosa
Problemi s izgovorenim i pisanim rečima
Često gubljenje stvari i nemogućnost sećanja koraka potrebnih da ih pronađu
Loše prosuđivanje ili donošenje odluka
Izolacija ili povlačenje od drugih ljudi
Promene u raspoloženju i ličnosti.

Kada se zabrinuti i posetiti lekara?

Povremeni gubitak pamćenja nije naročito zabrinjavajući. Međutim, ako problemi počnu postajati učestali — npr. češće gubljenje predmeta — to može ukazivati na početak ozbiljnijeg problema, upozorava dr Frederiks.

Dete pokušava da vam pokaže kako se oseća ali nema reči da to izrazi.

Da li je moguće da tantrum vašeg deteta zapravo ima smisla? Da vikanje, plač i bacanje igračaka nisu znak „nevaspitanja“, već neurološki signal koji roditelj treba da razume? Upravo to tvrdi Daniel J. Siegel, profesor psihijatrije na UCLA i autor bestselera „The Whole-Brain Child“ i „No-Drama Discipline“. Njegova misija je da roditeljima pokaže da disciplina ne znači kaznu, već – učenje - piše Zadovoljna.rs.

„Roditelji često misle da dete pokušava da ih iznervira. U stvarnosti, ono pokušava da im pokaže kako se oseća – samo nema reči da to izrazi“, kaže Siegel.

Ko je Daniel Siegel i zašto ga zovu „doktor za dečji mozak“

Siegel je utemeljio koncept interpersonalne neurobiologije – spoj nauke o mozgu, psihologije i svakodnevnog života. Njegova polazna tačka je jednostavna – deca nisu mali odrasli. Njihov mozak se razvija u slojevima, a emotivni „donji mozak“ često preplavljuje racionalni „gornji mozak“. Zbog toga dete od četiri godine može da plače zbog slomljene igračke isto onako kako bismo mi reagovali na raskid ili otkaz.

Roditelj koji to razume neće vikati: „Preteruješ“, već će reći: „Vidim da si tužan jer se igračka pokvarila. Hajde da vidimo šta možemo da uradimo.“

Pravilo br. 1: Poveži se pre nego što koriguješ

Siegel stalno ponavlja: „Povezivanje pre korekcije.“ Kada se dete iznervira, prvo mu treba pružiti sigurnost i razumevanje, pa tek onda objašnjenje ili granicu. Ako dete plače jer ne želi da izađe iz parkića, roditelj može da ga podigne, zagrli i kaže: „Znam da ti je baš lepo ovde i da ne želiš da ideš kući.“ Tek kad se emocije smire, vredi objasniti da večera čeka i da se sutra opet može doći u park.

Zašto je ovo važno? Kada se dete oseća viđeno i shvaćeno, mozak mu prelazi iz „emocionalne poplave“ u stanje otvoreno za učenje. Drugim rečima, povezanost otvara vrata disciplini.

Pravilo br. 2: Disciplinujte da biste učili, a ne da biste kažnjavali

Siegel podseća da reč „disciplina“ potiče od latinske reči discipulus – učenik. Njegov moto je: „Svaka kriza je prilika za učenje.“

Umesto da pošaljete dete u kaznu zbog prosutog soka, Siegel predlaže da ga uključite u rešenje: „Sok se prosuo, hajde da uzmemo krpu i obrišemo ga zajedno.“ Tako dete uči šta je odgovornost, a ne strah od kazne.

Pravilo br. 3: Naučite ih „mentalnoj pauzi“

Siegel preporučuje da roditelji nauče decu veštinama samoregulacije – da prepoznaju kada im je „gornji mozak“ isključen. On koristi metaforu ruke: kada palac (emocije) preplavi prste (racionalnost), dolazi do gubitka kontrole.

Jedna od tehnika je pauza za disanje. Dete može da diše duboko tri puta dok broji do pet. To nije kazna, već „reset“ dugme. „Naša deca moraju naučiti da emocije dolaze i odlaze – a ne da ih se stidimo ili potiskujemo“, objašnjava Siegel.

Pravilo br. 4: Greške su šansa

Siegel naglašava da ne postoje savršeni roditelji.

„Ako ste savršeni, vaša deca neće naučiti kako izgleda oporavak nakon sukoba.“ Kada viknete na dete, priznajte svoju grešku i izvinite se. Time pokazujete da i odrasli greše, ali i da je važno da se odnosi popravljaju.

To gradi poverenje i emocionalnu otpornost kod dece. Dete koje je naučilo da konflikt može da se razreši mirno, kasnije će bolje upravljati odnosima u školi, na poslu, u braku.

Pravilo br. 5: Povezanost je važnija od savršenstva

Roditelji danas često žive pod pritiskom „idealnog roditeljstva“. Siegel ih oslobađa: „Deci nisu potrebni savršeni roditelji. Potrebni su im roditelji koji su dovoljno prisutni.“

Umesto da jurite bezgrešnost, fokusirajte se na male trenutke povezanosti – da pogledate dete u oči dok vam priča, da ga saslušate bez telefona u ruci, da ga zagrlite kada vam se ne žuri. Upravo ti trenuci grade osećaj sigurnosti i razvijaju emocionalnu inteligenciju.

Zašto roditelji širom sveta vole Siegela

Njegova pravila nisu teorija koja se teško primenjuje – naprotiv, svako može odmah da ih isproba. Siegel spaja naučne dokaze sa svakodnevnim scenama sa ulice, iz parkića, kuće. Zato njegovi saveti deluju oslobađajuće, a ne kao još jedna lista obaveza.

U eri kada deca rastu uz telefone, multitasking roditelje i brzi ritam života, Siegel vraća fokus na ono što je zaista važno – emocionalnu povezanost. A upravo ta povezanost je temelj srećnog detinjstva i buduće psihološke stabilnosti.

Pošto je danas dostupno toliko muzike i toliko podkasta za slušanje, nije ni čudo što su slušalice toliko popularne.

Bežične slušalice su postale posebno tražene. Dok ih mnogi korisnici obožavaju, na društvenim mrežama pojavile su se i zabrinutosti zbog njihovih potencijalnih zdravstvenih rizika. BBC Bitesize Other Side of the Story pobliže je istražio te brige kako bi razdvojio činjenice od neistina - prenosi N1.

Da li su bežične slušalice bezbedne?

Bežične slušalice (i one koje idu preko ušiju i one koje idu u uši) koriste Bluetooth tehnologiju da bi se povezale s našim telefonima. To uključuje elektromagnetno polje, što je neke navelo da poveruju da bi to moglo da našteti našem mozgu.

Postojala su naučna istraživanja o bežičnim slušalicama i njihovim potencijalnim rizicima. One emituju vrstu zračenja koja se zove radiofrekventno zračenje, koje funkcioniše na mnogo nižoj frekvenciji od vrste zračenja koje može da našteti ljudima.

Godine 2019, Cancer Research UK je izjavio da nema dovoljno dokaza da bi Bluetooth slušalice mogle da izazovu štetu i da istraživanja sprovedena na velikim grupama ljudi nisu pronašla vezu s povećanim rizikom od raka. Međutim, do 2025. istraživanje o efektima bežičnih slušalica na naše zdravlje i dalje traje.

Da li su skupe slušalice bolje?

Slušalice koje poništavaju buku (noise-cancelling) relativno su nov izum. One sadrže poseban softver koji eliminiše spoljašnju buku, poput televizora ili laveža psa, omogućavajući korisniku da se usredsredi isključivo na jedan zvuk.

Časopis Which?, gde tim stručnjaka testira različite modele i brendove proizvoda, otkrio je da je moguće dobiti dobar kvalitet funkcija za poništavanje buke i kod slušalica koje koštaju oko 50 funti, tako da nije uvek neophodno potrošiti mnogo novca – ali na kraju, koliko će neko potrošiti u potpunosti zavisi od njega.

Da li slušalice koje poništavaju buku štite naš sluh?

Other Side of the Story razgovarao je sa Kler Benton, predsednicom Britanske akademije za audiologiju, da bi saznao više o slušalicama koje poništavaju buku. Kler je objasnila da one mogu da pomognu u zaštiti sluha jer fokusiranje na jedan zvuk, dok su svi drugi eliminisani, znači da ne mora da se sluša na visokom nivou jačine.

„I dalje morate da se pridržavate pravila dobre higijene slušanja“, rekla je Kler. „Pravite pauze za uši, držite nivo jačine na bezbednom nivou bez obzira na to, jer i dalje postoji iskušenje da ga pojačate. Neki ljudi zaista uživaju u glasnoj muzici i znamo da je to zaista opasno ako to radite predugo. Osamdeset pet decibela (dB) tokom osam sati je ono što (zvanični) propisi kažu da je bezbedno, bez ikakve zaštite sluha.“

Osamdeset pet decibela je ekvivalent buci koju pravi gust saobraćaj ili blender za hranu. Ako biste nešto slušali samo tri decibela glasnije, rekla je Kler, vreme tokom kojeg biste mogli bezbedno da slušate odjednom bi se prepolovilo sa osam sati na četiri.

Kler je dodala: „Ako ste osoba koja se lako dekoncentriše zbog spoljašnje buke ili joj smeta pozadinska buka, slušalice koje poništavaju buku mogu biti od pomoći da se osećate smirenije na tim bučnim mestima.

Počela su da se postavljaju pitanja da, ako previše koristite slušalice koje poništavaju buku, to možda može da promeni vaše veštine obrade zvuka. Postoji mogućnost da nošenje slušalica koje poništavaju buku predugo ometa vašu sposobnost da obrađujete govor u buci kada ih ne nosite, ali to je za sada čisto anegdotalno.“

Koja je razlika između slušalica i čepića za uši?

Slušalice koje poništavaju buku su jedan način da se smanji nivo zvuka, ali nisu praktične za događaje uživo kao što su koncerti ili muzički festivali. Međutim, upravo su to tipovi okruženja u kojima vredi brinuti o svojim ušima – a čepići za uši mogu biti opcija.

Istraživanje Kraljevskog nacionalnog instituta za gluve osobe (RNID) otkrilo je da je 58 odsto ljudi starosti između 18 i 28 godina iskusilo neki oblik gubitka sluha ili problem vezan za sluh nakon izloženosti glasnoj muzici. Većinu vremena efekti ne traju dugo, ali kontinuirano izlaganje naših ušiju tako glasnim okruženjima može da izazove trajna oštećenja. Novi stil čepića, koji postaje popularan na festivalima, dozvoljava prolazak zvuka, ali na smanjenom nivou, što može da olakša prisustvovanje ovakvim događajima ako vam smetaju visoki nivoi buke.

Da li čepići za uši rade?

Čepići za uši zaista rade. Čak i najjeftiniji penušavi čepići stvaraju barijeru između spoljašnjeg zvuka i ušnog kanala – iako je potreban oprez prilikom stavljanja i vađenja.

Prosečan muzički festival ima nivo zvuka između 90 dB i 100 dB, dok ljudsko uvo može bezbedno da podnese produženo slušanje zvuka do najviše 80 dB.

Saira Husein je audiolog, koja je za BBC Sounds Sliced Bread podkast iznela svoje mišljenje o čepićima za uši: „Iz ugla zdravstvene zaštite, drago mi je što sada postoji svest, ili veća svest, o zaštiti sluha od buke. Dakle, svakako, kada idete na festival… obavezno imajte nešto da zaštitite svoje uši.“

Trevor Koks, koji se takođe pojavio u Sliced Bread, profesor je akustičkog inženjeringa na Univerzitetu u Salfordu. Rekao je da bi, kada bi kupovao čepiće, tražio one za koje se oglašava specifično smanjenje decibela. Međutim, dodao je: „Ne bih im verovao da ih kupim jer ne bih znao šta rade dok ne stignu.“