Sombor.info

Većina evropskih zemalja krajem oktobra ponovo prelazi na zimsko računanje vremena, ali dok je u svetu ova praksa sve manje prisutna, Evropa je još uvek zadržava.

Trenutno samo oko 70 zemalja koristi letnje računanje vremena, dok su trajno ostale na standardnom vremenu, piše N1.

Zemlje koje su ukinule promenu vremena uključuju:

Rusija – od 2014. koristi trajno zimsko vreme (UTC+3)
Turska – od 2016. ostala na trajnom letnjem vremenu
Urugvaj – prestao da menja vreme pre oko deset godina
Azerbejdžan, Iran, Jordan, Sirija – ukinule promenu
Namibija – ukinula sezonske pomake
Meksiko – od 2022. većina regiona ne menja vreme, osim pograničnih sa SAD
Brazil – ukinuo letnje vreme 2019.
Kina – cela zemlja koristi jednu vremensku zonu (UTC+8) bez pomeranja sata
Indija – nikada nije imala letnje računanje vremena
Japan – ukinuo 1951.
Južna Koreja – prestala 1988.
Australija – ne sve države; Kvinslend, Zapadna Australija i Severna teritorija ne pomeraju sat.

U Evropi se rasprava o ukidanju letnjeg vremena vodi godinama, ali odluka još nije doneta. Sistem je uveden 1973. tokom naftne krize kako bi se štedela energija, a Francuska je bila prva koja ga je uvela. Austrija je sačekala do 1979, dok su Nemačka i Švajcarska uvele tek 1980.

Prelazak na zimsko vreme

Zimsko računanje vremena počinje poslednje nedelje u oktobru – ove godine 26.10.2025. Kazaljke se u 3:00 pomeraju jedan sat unazad, na 2:00 ujutru.

Surutka je obično prva preporuka za čišćenje jetre, ali mogu pomoći i neke druge namirnice.

Masna jetra je obično rezultat nezdravog načina života, a neki od simptoma su umor, nadimanje, problemi sa kožom, pa čak i loša koncentracija. Da bi se problemi eliminisali, pre svega je važan pravilan način života, koji uključuje uravnoteženu ishranu, dovoljno vežbanja, kvalitetan san, upravljanje stresom i odustajanje od štetnih navika poput pušenja ili konzumiranja alkohola.

Određene namirnice takođe mogu pomoći u čišćenju jetre. Jedna od najpoznatijih metoda kuvanja kod kuće je redovna konzumacija surutke, u koju su se naši preci kleli. Ali postoje i druge potpuno jednostavne namirnice koje pomažu u rasterećenju jetre, navodi portal Krstarica i preporučuje cveklu, maslinovo ulje i ren.

Cvekla

Cvekla je prava kraljica detoksikacije. Sadrži betain, supstancu koja pomaže jetri da razgradi masti i eliminiše toksine iz organizma. Možete je jesti sirovu, pečenu, u salati ili kao sok. Ako vam smeta njen „zemljasti“ ukus, dodajte joj malo limunovog soka.

Maslinovo ulje

Ne morate piti maslinovo ulje na prazan stomak, dovoljno je da ga koristite umesto običnog ulja. Maslinovo ulje stimuliše funkciju žuči, što direktno pomaže jetri da se reši viška masti. Međutim, važno je ne preterivati sa količinom i birati kvalitetno ulje iz proverenih izvora.

Ren

Ren je jedan od najefikasnijih prirodnih saveznika jetre. Sadrži glukozinolate, supstance koje stimulišu aktivnost enzima za detoksikaciju. Dodajte ga u salate, meso ili napravite domaći namaz sa svežim sirom i kašičicom rendanog rena.

Jedan viralni video s TikToka, pokazao je koliko pravljenje domaćih psećih poslastica može biti jednostavno, brzo i povoljno. Recept zahteva samo tri sastojka koje većina već ima kod kuće.

Sastojci:

• 3/4 šolje ovsenog brašna
• 1/2 šolje pirea od bundeve
• 1/2 šolje prirodnog putera od kikirikija (bez zaslađivača poput ksilitola)

Svaki od ovih sastojaka ima svoju funkciju. Pire od bundeve podržava zdravu probavu, puter od kikirikija dodaje proteine i ukus kojem psi ne mogu odoljeti, a ovseno brašno daje testu pravu teksturu, napominje Avaz.ba.

Priprema:

Proces izrade sličan je pripremi kolačića za ljude.

U posudi pomešajte sve sastojke dok ne dobijete smesu sličnu plastelinu. Testo razvucite na radnoj površini posutoj ovsenim brašnom. Iako psima oblik nije važan, možete koristiti kalupe kako bi keksi bili dekorativni.

Keksiće složite na pleh podmazan uljem pogodnim za pse (npr. kokosovo ili maslinovo). Pecite u rerni zagrejanoj na 180°C oko 20 minuta, dok ne postanu zlatnosmeđi i hrskavi.

Dodatni saveti

Ako vaš pas ima osetljiv stomak, ovseno brašno možete da zameniti pirinčanim, koje je lakše za probavu.

Moguće je praviti kekse u različitim veličinama, u zavisnosti od veličine psa, važno je samo zadržati isti odnos sastojaka.

Poslastice možete čuvati u zatvorenoj posudi do 5 dana na sobnoj temperaturi, do dve sedmice u frižideru, ili ih zamrznuti za kasnije.

Prizor policajca koji u automobilu jede krofnu prepoznatljiva je scena koju ste sigurno već primetili u raznim filmovima, serijama i crtaćima. Ali kako je uopšte nastao taj stereotip?

Američki tiktoker poznat kao Treehouse Detective objasnio je da koreni ovog filmskog stereotipa sežu duboko u društvenu istoriju SAD-a 20. veka, prenosi Index.

Teške noćne smene

Pedestih godina prošlog veka noćne smene za policajce bile su izuzetno naporne. Gradovi bi noću opusteli, većina prodavnica zatvarala bi se rano posle podne, a koncept radnji otvorenih 24 sata dnevno još nije bio raširen.

U takvim okolnostima, policajcima je bilo gotovo nemoguće pronaći mesto gde bi mogli popiti toplu kafu, nešto pojesti ili u miru popuniti papirologiju. Upravo je ta praktična potreba stvorila temelje za vezu između policije i krofni, koja će kasnije postati neizostavan deo popularne kulture.

Ključna uloga imigranata

Prekretnica se dogodila dolaskom imigranata iz jugoistočne Azije. Tokom šezdesetih i sedamdesetih, nakon Vijetnamskog rata, hiljade ljudi iz Kambodže i Vijetnama stiglo je u SAD u potrazi za boljim životom. Mnogi od njih odlučili su da pokrenu sopstveni posao otvaranjem prodavnica krofni. Proizvodnja nije zahtevala velika ulaganja, zarada je bila dobra, a krofne su već bile omiljene među Amerikancima.

Ključna razlika bila je u radnom vremenu. Za razliku od domaćih trgovaca, novi preduzetnici radili su danonoćno, sedam dana u nedelji. Njihove radnje tako su postale idealno utočište za policajce u noćnim smenama, pružajući im sigurno mesto za odmor i okrepu.

Krofne kao zaštitni znak policajaca

Tokom osamdesetih godina, broj prodavnica krofni naglo je porastao, posebno u Kaliforniji, gde su većinu držali upravo kambodžanski imigranti. Prizor policajca koji kupuje krofne i jede ih u patrolnom vozilu postao je uobičajen u stvarnom životu, a ubrzo se preselio i u kolektivnu svest.

Scenaristi, reditelji i komičari prepoznali su potencijal te slike i počeli da je masovno koriste, pretvarajući je u opšteprihvaćeni stereotip. Krofna je tako postala neizostavan rekvizit svakog filmskog ili televizijskog policajca.

Stereotip koji živi i danas

Proteklih decenija, prehrambene navike policajaca su se promenile. Pojavom lanaca brze hrane, kafića i drugih prodavnica koje rade celu noć, dobili su znatno više izbora. Ipak, kulturni uticaj koji je veza policije i krofni ostavila ostao je neizbrisiv. Iako je stvarna situacija danas drugačija, prizor policajca s krofnom u ruci i dalje izaziva osmeh kod gledalaca, kao deo kolektivnog nasleđa popularne kulture prošlog veka.

Zbog broja biciklista na svojim ulicama, Sombor slovi kao srpski Peking, ali tek ovih dana lokalna samouprava se uključila u trend da se posetiocima ovog grada omogući da ga obiđu na iznajmljenim biciklima.

Gradsko veće je prihvatilo predlog Plana lokacija za postavljanje sportskih i rekreativnih bicikala i lakih električnih vozila - piše Dnevnik.rs.

Plan predviđa pet lokacija na kojima će biti moguće iznajmljivanje sportskih i rekreativnih bicikala i lakih električnih vozila, a svaka lokacija biće vizuelno naznačena odgovarajućom bojom i informativnom tablom i to na površini dimenzija 4,8×1,6 metara, gde će se nalaziti po osam ekoloških vozila. Na tim lokacijama će moći da se iznajmi bicikl ili električni trotinet za obilazak grada. Sa ovom praksom je, prema dostupnim podacima kao prvi grad u Srbiji, započeo Novi Sad 2011. godine, kada je određeno takođe pet lokacija sa obezbeđenih 125 biciklova opremljenih korpom, katancem za zaključavanje i ključem za podešavanja sedišta i upravljača. Ceo posao je bio poveren tamošnjem Javnom preduzeću „Parking servis“, koje je ceo prihod od iznajmljivanja dvotočkaša preusmeravala u humanitarne svrhe.

Početkom celog ovog projekta cena najma dvotočkaša je bila gotovo simbolična, pa se tako uz obaveznu kauciju od 500 dinara, jedan sat najma plaćao svega 20 dinara, dok je dnevno iznajmljivanje stajalo 100 dinara, pri čemu je onome ko iznajmljuje bicikl izdavana i pristupna čip kartica, kako bi se znalo ko snosi odgovornost za iznajmljeno vozilo u gradu koji ima najveći broj biciklističkih staza u državi. Da li će slična organizacija projekta iznajmljivanja bicikala i eventualno električnih tortineta biti preslikana i u Somboru ili će se ceo projekat realizovati kao vid javno privatnog partnerstva, ostaje da se vidi.

Specijalitet somborskog kraja, Lemeški kulen, nadaleko je poznat po svom bogatom ukusu i jedinstvenoj recepturi. Pravi se od svinjskog mesa i crvene mlevene paprike, koja daje posebnu ljutkastu aromu, a dugo vreme zrenja proizvoda daje završni ukus. Zbog svoje specifičnosti Lemeški kulen ima i svoj festival.

Svetozar Miletić je selo udaljeno 12 km od Sombora, na putu prema Subotici. Njegovi stanovnici ga od milja zovu Lemeš pa otud naziv za Lemeški kulen, specijalitet koji se pravi od prvoklasnog svinjskog mesa. Način izrade Lemeškog kulena, prenosio se iz generacije u generaciju - piše RTS.

“Radi se u suštini o vrlo prostom proizvodu sa vrlo malo sastojaka, ali je tajna u balansu tih sastojaka. Znači ide prvoklasno svinjsko meso, paprika, so i završili smo priču. I onda se on puni u kate ili katice, odnosno radi se o slepom svinjskom crevu, i onda počinje druga faza a to je njegovo zrenje, čuvanje itd. do serviranja na sto, gde je u suštini i značajniji deo proizvodnje”, objašnjava Stipan Ivanković, iz udruženja „Lemeški kulen".

Kaže da je glavni začin - paprika.

“Paprika mora biti prvoklasna, znači ne može biti industrijski standard, nego mora biti prvoklasna paprika koja se radi negde po staroj recepturi po standardima koji su još naši preci usvojili i znači onda daje onu prelpu boju njegovu i ukus koji je bitan. 18. Lemeški Kulen Fest je pred nama. Ponosni smo što smo u kontinuitetu održali 18 festivala, samo u godini korone nismo držali jer tada objektivno ni nije moglo. Znači, Kulen fest na neki način je punoletan i eto radujemo se što ćemo moći da ga održimo i ove godine”, naglašava Stipan.

Navodi da već ima preko 30 učesnika, izlagača, ali još se prijavljuju, te se očekuje da će ih biti i više.

“Ne radi se samo o kulenu, radi se o starim zanatima, radi se o siru, upravo o ovoj paprici o kojoj sam govorio, znači radi se o predmetima domaće radinosti, tako da eto, prikazaćemo tradiciju Miletića, prikazaćemo tradiciju okolnih mesta, našeg regiona i da pokažemo komparativne prednosti koje imamo u odnosu na druge”, ističe Ivanković.

18. Lemeški kulen Fest biće održan 27. septembra, u Domu kulture u centru sela, sa početkom u 16 časova.

Finale Poslovne šahovske lige, u organizaciji jedne od najstarijih IT firmi na Balkanu Informatike, održano je danas u Beogradu, uz učešće šest ekipa.

Pobedilo je tim "Energana Sombor", drugoplasirani je bio Institut Vinča, a trećeplasirani tim "PWO by Lottomatica", a takmičili su se i Digital Dreams, Srbijagas i Super Admin.

Prema rečima porparola Poslovne šahovske lige Srđana Lučića, tradicija ovog takmičenja traje već treću sezonu.

Svaka kompanija koje učestvuju među zaposlenima ima velike ljubitelja šaha, a u nekim od firmi postoje i interni šahovski klubovi.

U četvrtak, 25. septembra, u Gradskoj biblioteci „Кarlo Bijelicki” Miloš Zarić, kustos Кuće legata, etnolog-antropolog održao predavanje na temu „Tajne legata Veljka Petrovića”.

Publika je imala priliku da čuje zanimljive detalje iz života markantnog pisca i pesnika, ugledne i uticajne ličnosti svoga vremena, koji je od svojih savremenika dobijao vredna umetnička dela, danas čuvana u zbirci likovne i primenjene umetnosti njegovog legata - prenosi Radio Dunav.

Poseban deo predavanja bio je posvećen glumici Nevenki Urbanovoj i skulpturi za koju je bila model – delu vajara Rista Stijovića iz 1928. godine, koja se danas čuva kao deo legata Veljka Petrovića.

Predavanje je održano u okviru projekta „Tragovima pesnika: Promocija Legata Veljka Petrovića u vojvođanskim gradovima (Sombor, Novi Sad, Sremska Mitrovica)“.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 27. septembar

Somborski "Black Horse" najavio je da će do kraja godine zaposliti još 60 radnika i polovinom januara započeti probnu proizvodnju akumulatora.

Ta firma, koja je već osam decenija jedini domaći proizvođač akumulatora, nakon turbulentnog perioda ponovo pokreće proizvodnju i vraća se na tržište.

Izvršni direktor kompanije Aleksandar Čolić je izjavio da ovogodišnja investicija u "Black Horse" iznosi tri miliona evra.

"Plan je da do kraja godine instaliramo svu novu opremu, koja omogućava veću efikasnost i održivost", rekao je Čolić.

Dodao je da će prvo započeti proizvodnju trakcionih baterija.

"Probna proizvodnja baterija počeće sredinom januara, a plan je da prodaja krene tokom sledeće godine. Nakon toga, planiramo da počnemo proizvodnju i starterskih baterija najkasnije početkom 2027. godine, sa namerom da u tom procesu bude korišćena najmodernija tehnologija", naveo je Čolić.

"Black Horse" iz Sombora je bio jedan od giganata nekadašnje jugoslovenske industrije.