Sombor.info

Mnoga stara srpska imena koja su nekada bila uobičajena danas su gotovo nestala, iako imaju lepa značenja i duboke korene u narodnoj tradiciji. Ona svedoče o načinu razmišljanja naših predaka, o životu u zajednici, o veri, prirodi i herojskim idealima.

Evo pregleda starih srpskih imena koja su gotovo iščezla, podeljenih na muška i ženska, uz njihova značenja i poreklo:

Stara srpska muška imena koja su nestala

Budimir – „onaj koji budi mir“
Branivoje – „onaj koji brani vojsku“
Desimir – „desni, pravi, onaj koji donosi mir“
Dobrosav – „onaj koji je dobrog glasa, čestit“
Dragutin – „mali dragi“, umanjenica imena Drago
Živorad – „onaj koji voli život“
Milutin – od „milo“, znači „onaj koji je mio“
Radivoje – „onaj koji voli da radi, vredan čovek“
Stanislav – „onaj koji stoji čvrsto, postojan“
Vojimir – „onaj koji donosi mir kroz borbu“
Bogosav – „onaj koji je od Boga slavljen“
Radosav – „onaj koji donosi radost“
Zoranin – staro slovensko ime, danas gotovo nestalo
Svetozar – „onaj koji sija svetlošću“
Stanimir – „onaj koji zaustavlja nemir, unosi mir“
Velimir – „onaj koji ima veliki mir“
Momčilo – popularno nekad na jugu Srbije, danas vrlo retko
Vukadin – od „vuk“, staro ime koje simbolizuje snagu i zaštitu
Ljubivoje – „onaj koji voli i donosi ljubav“
Čedomir – „miran prema deci“, nekad čest u XIX veku

Stara srpska ženska imena koja su nestala

Anđelija – starinsko ime, znači „anđeoska“
Stamenka – „čvrsta, postojana, snažna“
Dobrila – od „dobro“, znači „ona koja donosi dobro“
Draginja – „draga, voljena“
Cveta – „ona koja cveta, procvetala“
Radojka – „radosna, vedra“
Desanka – staro narodno ime koje je danas retkost
Vidosava – „ona koja donosi vid, prosvetljenje“
Miljka – „mila, nežna“
Stojanka – „postojana, čvrsta“
Radmila – „ona koja se raduje“
Ljubica – od biljke ljubičice, ime nežnog značenja
Bosiljka – „mirisna kao bosiljak“
Branislava – „ona koja brani slavu“
Persida – često ime u XIX veku, danas gotovo iščezlo
Zorka – „jutarnja zvezda“
Stanislava – „postojana, čvrsta“
Velinka – „velika, uzvišena“
Leposava – „ona koja donosi lepotu“
Saveta – ime izvedeno od reči „saveti, mudrost“

Ova imena su nekada bila simboli porodične časti, dobrote, snage i vere, a danas su gotovo potpuno nestala iz svakodnevne upotrebe. Međutim, poslednjih godina, naročito od 2023. nadalje, vidi se blagi povratak staroslovenskih imenam roditelji sve češće traže originalna, ali tradicionalna imena, kako bi deci dali identitet koji se razlikuje od uobičajenog - piše Nova.rs.

Fudbalska reprezentacija Srbije u utorak 14. oktobra od 20 sati i 45 minuta gostuje Andori u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

Nema sumnje da je Srbija veliki favorit u ovom duelu, na domaćem terenu su „orlovi“ protiv istog rivala slavili sa 3:0, ali su se u međuvremenu šanse za plasman na Mundijal svele na domen (lude) teorije.

Jedva su izabranici Dragana Stojkovića, sada već odlazećeg selektora, pobedili Letoniju u gostima (0:1), a još uvek se sećamo stative koja nas je spasila u nadoknadi te utakmice - piše Nova.rs.

Ono što nije uspela Letonija jesu Engleska i Albanija, koje su kao gosti pobeđivali Srbiju, kako u Beogradu, tako i u Leskovcu. Engleska nam je dala pet golova na Marakani, dok je junak Albanije u najvažnijem meču kvalifikacija bio Rej Manaj.

Situacija je takva da Srbija sada ima četiri boda i utakmicu manje od Albanije, koja je druga na tabeli, dok je Engleska dominantno prva sa pet pobeda u isto toliko mečeva i gol-razlikom 13:0.

Da bi Srbija otišla makar u baraž kvalifikacija verovatno će biti potrebno da Albanija kiksne protiv Andore i izgubi od Engleske, te da „orlovi“ slave u sva tri meča (Andora, Engleska, Letonija), što je zaista, s obzirom na sve što smo videli, teško očekivati.

Matematika i dalje postoji, ali „orlovi“ do sada nisu pokazali da zaslužuju plasman u baraž, od Mundijala su daleko i atmosfera pred meč sa Andorom nije dobra.

Još uvek je poraz od Albanije glavna tema, a Piksi je na konferenciji nakon tog, za nas užasnog meča, poručio da odlazi sa mesta selektora i da se već dugo ne oseća dobro. Da se razumemo, Stojkovića uopšte ne žalimo, ali zaista nije lepo videti u šta nam se fudbalska reprezentacija pretvorila.

Može se reći da Piksi uopšte nije izabrao dobro vreme za odlazak, ali nije on jedini koji je napustio reprezentaciju pred naredni izazov. Čak petorica fudbalera su naknadno napustila kamp reprezentacije, dok su trojica pozvana naknadno.

„Zbog objektivnih okolnosti, došlo je do promena na spisku putnika za Andoru. Za ovaj meč izostaće Nikola Milenković (zbog velikog opterećenja koji je imao u prethodnom takmičarskom periodu), Luka Jović (obnovljena povreda desnog primicača), Predrag Rajković (bol u predelu desne natkolenice, na mestu gde je operisan pre četiri meseca), Andrija Živković (bol u levoj natkolenici, istegnuće levog kvadricepsa) i Dragan Rosić (povišena temperatura)“, objavio je Fudbalski savez Srbije.

Jedan od ovih fudbalera je bio u startnoj postavi za meč sa Albanijom (Živković, rodilo mu se drugo dete pre neki dan), jedan je dobio šansu sa klupe (Jović), dok je Milenković bio suspendovan, ali se postavlja pitanje zašto informacija o njegovom prevelikom opterećenju nije došla ranije? Rajković i Rosić svakako ne bi bili na golu, jer je Đorđe Petrović u poslednje vreme prvi golman reprezentacije.

Umesto njih pozvani su Luka Lijeskić (Radnički 1923), Vuk Draškić (Crvena zvezda) i Mihajlo Cvetković (Anderleht). U nekim drugim okolnostima nova imena na spisku bi možda bila za pohvalu, ali u ovom slučaju daju potpuno drugačiju sliku o reprezentaciji Srbije.

Ako znamo da su neki fudbaleri već odavno otpali iz nacionalnog zbog Piksija (na primer Nemanja Radonjić, Milan Gajić, pa i Dušan Tadić…), dok su neki poput Saše Lukića, Koste Nedeljkovića i Ivana Ilića zbog povreda bili onemogućeni da se priključe ovom „prozoru“, jasno je da nam je reprezentacija u potpunom rasulu.

Meč sa Andorom ne spada u red velikih izazova za Srbiju, ali bi mogao da postane, s obzirom na sve što se izdešavalo u poslednje vreme.

Umesto Piksija „orlove“ će sa klupe protiv Andore predvoditi Zoran Bata Mirković, a još uvek se čeka odluka o novom selektoru na duže staze. Stojković je od heroja nacije, što je na neki način postao posle pobede nad Portugalom u prošlim kvalifikacijama za Mundijal, došao do statusa omraženog lika, čak i kod pažljivo odabrane publike koja je imala šta da mu poruči u Leskovcu protiv Albanije.

Srbija se kao fudbalska reprezentacija srozala na niske grane u ovom trenutku, malo toga nam daje razloga za optimizam, ali nada uvek postoji, „samo“ je potrebno da se naprave temeljne promene, kao i održiv sistem koji će nam vremenom dati dobre rezultate.

Skoro polovina odraslih ima visok krvni pritisak, ali samo mali procenat uspeva da ga drži pod kontrolom.

Ovaj „tihi ubica“ često ostaje neprimećen, ali povećava rizik od srčana oboljenja, moždanog udara i srčane insuficijencije, prenosi Index.hr.

Ako vam ishrana i vežbanje ne daju željene rezultate, problem može biti u vašem snu, piše "EatingWell".

„San pomaže u kontroli krvnog pritiska balansiranjem hormona, nerava i krvnih sudova. Kada ne spavate dobro, vaš krvni pritisak može ostati visok noću i tokom dana“, objašnjava kardiolog dr Dejvid C. M. Kortevil. Zato je Američko udruženje za srce 2022. godine navelo san kao ključni faktor zdravlja srca.

Trajanje, kvalitet i redovnost sna

„Različiti aspekti sna, koliko dugo spavate, koliko dobro spavate i koliko ste redovni, sve to utiče na vaš rizik od visokog krvnog pritiska“, kaže dr Dejvid Risik.

On naglašava da je idealna količina sna između sedam i devet sati. To potvrđuju i studije koje pokazuju da spavanje manje od sedam sati povećava rizik od hipertenzije za sedam odsto, a manje od pet sati za jedanaest odsto.

Kvalitet sna je podjednako važan. Ljudi koji loše spavaju imaju do 48 odsto veći rizik od razvoja hipertenzije od onih koji dobro spavaju. Pored toga, važno je voditi računa o redovnosti sna.

Razlog za to je što neredovni obrasci spavanja dodatno opterećuju organizam. Samo jedna nedelja neredovnog sna može povećati krvni pritisak, a istraživanja pokazuju da varijacije od samo 30 minuta povećavaju rizik za više od 30 odsto.

Kako poboljšati san i sniziti krvni pritisak?

Male promene u rutini mogu imati veliki efekat, smatraju lekari i savetuju:

Održavajte raspored spavanja: Idite u krevet i budite se u isto vreme svakog dana, čak i vikendom

Pripremite mirno okruženje: Spavaća soba treba da bude tiha, mračna i prozračna.

Izbegavajte gledanje u ekran: Isključite ekrane 30 do 60 minuta pre spavanja.

Napravite rutinu opuštanja: Čitanje, istezanje ili lagana muzika.

Napici i teška hrana mogu da poremete san: Izbegavajte kofein, alkohol i teške obroke pre spavanja.

Prestanite sa pušenjem i unosite dosta dnevne svetlosti: To pomaže u regulisanju unutrašnjeg sata vašeg tela.

„Sunčeva svetlost tokom dana pomaže u podešavanju unutrašnjeg ritma vašeg tela, što olakšava spanje noću“, zaključuje dr Risik.

Nasir Gaemi, profesor psihijatrije u medicinskom centru Tufts u Bostonu, veruje da je „najveća prepreka uspehu uspeh“.

Za Psychology Today rekao je da veruje da ljudi koji se osećaju prijatno na svom poslu mogu prestati da napreduju i na kraju se osećaju neispunjeno, prenosi Index.hr.

Kada napraviti promenu?

Kako bi ljudi napredovali, kaže Nasir, treba svakih deset godina da promene značajnu stvar u svom životu, a to može biti hobi ili posao. Tvrdi da bi promena mogla ljude da učiniti srećnijim nego pre.

„Trebalo bi da promenite ono što radite ili kako živite svakih deset godina“, rekao je.

Kaže da se vremenski raspon može menjati zavisno od toga da li je osoba uspešna ili neuspešna u svom poslu. Ako stvari krenu na lošije, kaže da bi se isplatilo napraviti promenu posle pet godina. Ako karijera ide dobro, predlaže promene posle 15 godina, ali nikako duže od toga.

„Prečesto mislimo da bi trebalo da napravimo promenu samo ako stvari ne idu dobro ili ako na neki način ne uspevamo. Ono što ne shvatamo je da bi trebalo da pravimo promene čak i kada nam ide“, kaže on.

Mnogo ljudi ne dostiže svoj maksimum

Kao primer navodi svoju ćerku koja se mučila s izborom karijere jer je na posao gledala kao na nešto što će raditi do kraja života. Nasir tvrdi da niko ne treba tako da razmišlja, već da umesto toga treba istražiti sva područja u kojima možemo da budemo dobri, a to znači i napuštanje svoje zone komfora.

Kaže da mnogi zapnu u određenim zanimanjima zato što su u tome uspešni, a ne razmišljaju da u nečem drugom mogu biti još bolji. Puno ljudi, kaže psihijatar, ne dostiže svoj maksimalni potencijal jer ne istražuju polja u kojima bi mogli biti odlični.

Ovogodišnje izdanje Dečije nedelje pod sloganom „Imam pravo da se igram, da se smejem, maštam, stvaram i u bolji svet pretvaram“ u Galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor je proteklo u znaku umetnosti. Tokom nekoliko dana održano je tri radionice edukativnog tipa.

Prva radionica održana je u utorak, na dan postavke izložbe umetnika Zorana Čalije “Vizura Eshatona” (Galerija Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, 7. 10 – 14. 11. 2025). Radionicu je vodio umetnik Zoran Čalija, a učenici su imali priliku da vide kako izgleda deo procesa realizacije izložbe kroz postavku umetničkih dela u galerijski prostor. S tim u vezi, bilo je reči o ulozi umetnosti u javnim prostorima, na koji način se ona prezentuje, koliko umetničko delo menja prostor i koliko prostor utiče na koncept umetničkog dela. Obzirom da je u središtu izložbe “Vizura Eshatona” srpsko srednjevekovno stvaralaštvo, umetnik je ukazao na jednu od mogućnosti očuvanja i prezentovanja našeg srednjevekovnog nasleđa.
Cilj radionice je bio da se ukaže na neraskidivu vezu između: ideje o umetničkom delu, njegove realizacije i prezentacije u javnom prostoru, a sve to na primeru srpske srednjevekovne sakralne umetnosti.
Radionici su prisustvovali učenicima Srednje ekonomske škole, smer Turistički tehničar koji su bili predvođeni profesoricom Tatjanom Zidarević.

Sledeći dan, umetnik Zoran Čalija je vodio interaktivnu radionicu sa decom vrtićkog uzrasta na kojoj su mališani imali priliku da se upoznaju sa radom u akrilu na kaširanom platnu, te da se upoznaju sa osnovnim i izvedenim bojama. U drugom delu radionice, deca su učestvovala u performansu, realizujući mini lutkarsku predstavu uz pomoć umetnika. Pored dramskog izvođenja, bilo je pesme, plesa i muzike. Pored slikarske, u Galeriji je stvorena i interaktivna dramska magija na kojoj su učestvovala deca iz PU “Plavi Čuperak” i “Đanići” predvođeni vaspitačicama Marinom Dragić, Tamarom Urtajl, Korinom Sabo i Kristinom Bosančić.
Cilj radionice je bio da se podstakne dečija kreativnost kroz bazične ljudske delatnosti: crtanje, slikanje, ples i pevanje i to u autentičnom umetničkom prostoru.

Treću radionicu smo realizovali na temu “Početna ideja” u okviru izložbe “Posterizacija” umetnice Magdalene Miočinović (Mala galerija Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, 16. 09 – 24. 10. 2025). Na radionici je bilo reči o pojmu umetnikove ideje – kako ona nastaje, kako se realizuje i koliko se ona menja u odnosu na medijum u kome je predstavljena. Takođe, bilo je reči i o tome koliko medijum utiče na menjanje originalnog umetničkog iskaza i koliko konzument umetničkog dela svojom precepcijom pomenutog razvija dalje umetnikovu ideju. Radionicu je vodila urednica programa Slađana Dragičević Trošić, a prisustvovali su učenici IV razreda Gimnazije “Veljko Petrović” Sombor predvođeni profesoricom Milom Krstić.

Cilj radionice bio je da se deca, metodom dijaloga, podstaknu na razmišljanje o porukama koje nam šalju umetnici, podjednako, preko klasičnih umetničkih tehnika kao i preko novih medija: reklamnih kampanja, bilborda, plakata i drušvenih mreža.

Intenzivnim višednevnim slikarsko-dramsko-muzičko-teorijskim radionicama za decu od vrtićkog do tinejžerskog uzrasta Galerija Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor se trudila da opravda ovogodišnji slogan Dečije nedelje „Imam pravo da se igram, da se smejem, maštam, stvaram i u bolji svet pretvaram“.

Misija radionica jeste da se na kreativan i interaktivan način
povežu ustanove kojima je primarna oblast edukacija dece sa
ustanovama kulture koje edukaciju posmatraju iz ugla umetnosti.

Vizija radionica je da se prepozna kolika je važnost promišljanja o umetnosti u autentičnom, umetničkom prostoru sa svim specifičnostima koje ono nosi, a u čijem je središtu dijalog između dece, učenika i umetnika.

Proteklog vikenda u Somboru je održan Trinaesti međunarodni plesni festival „ORIENTHALIA“. Putem plesa i kroz ritam pesme koja je himna ulice, himna radosti i trenutka koji se nikada ne ponavlja, škola orijentalnog plesa „Anahata“ iz Beograda i plesna grupa Jump dance Oriental „Inanna“ iz Sombora priredile su ovogodišnji program. Direktno iz srca egipatske shaabi kulture i savremenog mahraganat zvuka plesači su publici poslali poruku koja podseća na radost života u trenutku, lepotu u malim stvarima, snagu zajedništva i igru života.

Na festivalu su gostovali učesnici iz Norveške i iz našeg regiona, pretežno iz Hrvatske i Srbije. Publika je imala priliku da doživi bogatstvo orijentalnog plesa – od klasičnih egipatskih stilova i shaabi duha ulice, do savremenih fuzija koje osvajaju scenu - piše Radio Dunav.

U okviru festivala održani su gala koncert orijentalnog plesa i plesne radionice – tarab sa Gordanom Minčić iz Beograda i drum solo sa Helene Skaugen iz Osla.

I ove godine festival je podržan od strane Grada Sombora u okviru podrške projektima za mlade. Organizatori festivala, udruženje građana „ARTiFAКT“ i plesna grupa „Jump dance Oriental Inanna“, ponosno ističu da je ovogodišnje izdanje festivala obeležilo učešće tima volontera koji su asisirali u organizaciji događaja.

Član Gradskog veća za oblast sporta, omladine i dece Ognjen Andrinčin, zajedno sa predstavnicima izvođača radova „Floor point“ doo Beograd, obišao je početak radova na izgradnji nove atletske staze na Gradskom Stadionu u Somboru, gde su u toku radovi na iskopavanju i stabilizaciji temelja atletske staze.

Projekat izgradnje nove atletske staze obuhvata i izgradnju priključka na gradsku atmosfersku kanalizaciju, a radove finansirju Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu u iznosu od 94.511.693,00 dinara i Grad Sombor sa 50 miliona dinara.

Zahvaljujući ovom projektu Gradski stadion dobiće potpuno novu savremenu atletsku stazu, koja će otvoriti Somboru vrata za organizovanje većih atletskih takmičenja, poput prvenstva države, a svakodnevno će se koristiti u trenažnim procesima somborskih sportista.

Član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije Nebojša Trivunović potpisao je u Beogradu sa Ministarstvom rudarstva i energetike ugovor o dodeli sredstava za energetsku sanaciju porodičnih kuća i stanova.

Na osnovu ovog ugovora Gradu Somboru su dodeljena sredstva u iznosu od 12.300.000 dinara, a Grad Sombor će Program energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na svojoj teritoriji sufinansirati sa 40% iznosa, odnosno 8.200.000 dinara.

Sredstva su dodeljena na osnovu Javnog poziva za dodelu sredstava za finansiranje Programa energetske sanacije porodičnih kuća i stanova koji sprovode jedinice lokalne samouprave, kao i gradske opštine, koji je sprovelo Ministarstvo rudarstva i energetike.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 14. oktobar

U nedelju je održan po veoma lepom vremenu, sa velikim brojem učesnika, od najmlađih pa do veterana 33. izdanje Novosadski maraton na kom su nastuplili i članovi Atletsko Rekreativnog Kluba "Somaraton". Pored maratonske trke na 42 kilometra održane su i trke na 25, 10 i 5 kilometara, štafetna trka kao i nordijsko hodanje na 10 i 5 km.

Ove godine klub nije imao predstavnika na maratonskoj trci. Šampionka trke na 25 kilometara bila je Tijana Kabić koja je potvrdila da se nalazi u odličnoj formi, ona je trčala za ekipu Vojske Srbije a istu ekipu predstavljali su još članovi ARK Somaraton, Robert Lalić u maratonskoj štafetnoj trci i Petar Šuša na trci 10 km. Distancu od deset kilometara uspešno su istrčali i Arpad Šarkezi i Boško Jerković.

Somaratonci su imali i dva predstavnika u nordijskom hodanju, Bogdan Nikolić je pobedio na 10 km. a Đorđe Rackov na 5 km.