Krajem novembra su dva beogradska vrtića prijavila epidemiju streptokoka i šarlaha, ali lekari tvrde roditelji ne treba da se plaše.
Pozna jesen u domove, učionice i kancelarije donosi i sezonu gripa, a sa njom pod ruku često ide i druga zarazna bolest, šarlah.
Dva beogradska vrtića su krajem novembra prijavila epidemiju streptokoka i šarlaha, a u Novom Sadu, drugom najvećem gradu u Srbiji, zabeležene su sporadične infekcije.
Pedijatar Saša Milićević tvrdi da roditelji nemaju razloga za strah.
"To je u stvari klasična infekcija grla izazvana streptokokom.
"Roditelji ne treba previše da se plaše, jer se radi o bolesti koja se relativno lako prepoznaje i leči", objašnjava Milićević za BBC na srpskom.
Ipak, dodaje da broj slučajeva jeste uvećan u odnosu na prethodnih pet godina.
Od početka godine je bilo ukupno 18 epidemija i 208 obolele dece, navode iz beogradskog Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd (GZJZ) za BBC na srpskom.
Šta su streptokokne bolesti?
Poznatije kao gnojna angina i šarlah, njih uzrokuje bakterija beta-hemolitički streptokok grupe A (Streptococcus pyogenes).
"Gnojna angina je upala ždrela, a šarlah je akutna zarazna bolest koju karakterišu upala ždrela i pojava šarlahne ospe.
"Njih prate i opšti znaci infekcije kao što je povišena temperatura", navodi iz GZJZ.
Milićević objašnjava da se smatralo da je šarlah bolest koja je otišla u istoriju, ali da je sad počela malo češće da se pojavljuje nego ranije.
"Ta bolest je jedno vreme mirovala i reč šarlah se izgubila iz svakodnevnog govora.
"Ljudi se sada malo uplaše kada čuju šarlah, ali to je bolest koja je uvek prisutna, pogotovo među decom", objašnjava pedijatar.
Dodaje da je prisutna i kod odraslih, ali se najčešće pojavljuje u vrtićima i školama.
Kakvi su simptomi?
Šarlah se kod dece ispoljava u vidu:
temperature
otežanog gutanja
gubitka apetita
neprijatnog zadaha iz usta
bolova u grlu
lošeg opšteg stanja
otoka limfnih žlezda na vratu
osipa na telu koji zahvata trup i ide do malo ispod pupka.
Milićević kaže da roditelji u tom slučaju treba da se jave pedijatru.
"Lekar će tada uraditi krvnu sliku koja pokazuje povećan broj leukocita i smanjen broj limfocita.
"Tada se obično radi bris grla koji će ukazati na beta-hemolitički streptokokus", objašnjava pedijatar.
Na osnovu kliničke i krvne slike, kao i brisa, postavlja se dijagnoza i dobija terapija.
"Deca sa pozitivnim nalazom se upućuju nadležnom pedijatru na pregled radi procene da li je potrebno lečenje antibioticima i preduzimanje drugih mera", navodi se u saopštenju Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Pedijatar Milićević dodaje da može da dođe do komplikacija, ali da su one veoma retke.
"To su otok zglobova i promena na srčanim zaliscima", navodi.
Napominje da osip na koži može da se pojavi i kod drugih oboljenja, te da nije uvek u pitanju nužno šarlah.
"Različite virusne upale grla i alergije, takođe, izazivaju osip i temperaturu.
Kako se leči šarlah?
Pedijatar ističe da je to bolest koja se lako prepoznaje i leči.
"Penicilin odlično deluje na streptokoke, a sada postoje obični sirupi na toj bazi i više ne moraju da se daju injekcije kao nekada.
"Ako pacijent ima alergiju na penicilinske preparate, primiće lekove iz druge grupe, takozvane makrolite, koji takođe ubijaju streptokoke", objašnjava Milićević.
Dodaje da antibiotik mora da se da na osnovu krvne slike, brisa i pregleda.
Kaže da nekada od roditelja čuje da su preventivno počeli da daju deci penicilinski preparat zato što u njihovom vrtiću ima šarlaha.
"Jako je važno da se penicilinski preparati ne daju preventivno.
"Tako možemo napraviti problem da bakterija postane otporna na antibiotike i agresivnija", ističe.
Navodi da se to u praksi ne radi i da nema efekta kod deteta koje nema nikakve simptome.
"Nema razloga za paniku, vidim da su se roditelji uplašili pa decu izvode iz vrtića.
"Pratićemo te bakterije, one malo teže mutiraju nego virusi, javljaju se povremeno, ali dobro reaguju na penicilinske preparate", kaže Milićević.
Kako bakterije postaju otporne na antibiotike:
Kako se prenosi infekcija?
Izvor infekcije jeste kliconoša, koji može da ima kliničke znake bolesti ili da bude zdrav.
"Bakterija se najčešće prenosi kapljičnim putem, ređe kontaminiranim predmetima ili hranom.
"Streptokokne bolesti se javljaju sporadično ili u epidemijama u vrtićima, školama i ustanovama gde postoji kolektivni smeštaj", navodi se u saopštenju GZJZ.
Najčešće obolevaju deca predškolskog i školskog uzrasta.
Kod pojave streptokokne bolesti u kolektivima, GZJZ navodi da njihove epidemiološke ekipe Centra za kontrolu i prevenciju bolesti sprovode ispitivanje.
"Svim ljudima koji su bili u kontaktu sa obolelim se uzima se bris ždrela i nosa.
"Brisevi se obrađuju u mikrobiološkoj laboratoriji", navodi se.
Prema zakonu je obavezno prijaviti slučajeve streptokokne angine i šarlaha epidemiološkoj službi Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
Kada ima razloga za brigu?
Iako se većina ljudi ne razboli, veoma zarazna bakterija koja izaziva infekciju može dovesti do ozbiljne bolesti i komplikacija.
Tako je u Velikoj Britaniji broj slučajeva u porastu poslednjih nekoliko nedelja, a šestoro dece je umrlo od septembra.
Zdravstveni zvaničnici u ovoj zemlji kažu da se otvorilo više mogućnosti za širenje ovakvih infekcija pošto su ublažena ograničenja doneta zbog korona virusa.
Veoma retko ova bakterija može da izazove nešto što se zove invazivna streptokokna infekcija grupe A.
Ona može biti smrtonosna.
Invazivna bolest se dešava kada bakterije prođu kroz imunološku odbranu tela.
To može da se dogodi kada je pacijent već bolestan ili prima određenu terapiju, poput one za rak koja utiče na imuni sistem.
Znaci upozorenja na invazivnu bolest su groznica (visoka temperatura iznad 38 stepeni) i jaki bolovi u mišićima.
Tada je neophodna hitna i rana pomoć lekara.
Roditelji bi trebalo da pozovu Hitnu pomoć ukoliko deca:
otežanu dišu
zastaju kada dišu
njihov jezik, usne ili koža poprime plavu boju
teško se bude i ostaju budni.
Da li bakterija utiče na odrasle?
Svako može da dobije ovu bakteriju ukoliko dođe u blizak kontakt sa nekim ko je zaražen.
Većina ljudi se ipak neće ozbiljno razboleti.
Koliko dugo traje infekcija?
Preporučeno je da zaražen ne idu u vrtiće, škole i na posao sve dok više nemaju temperaturu i uzimaju antibiotike najmanje 24 sata.
To pomaže u suzbijanju širenja infekcije na druge ljude.
Tako slučajevi šarlaha nisu prijavljeni samo u Srbiji.
"Vidimo da se pojavio i u okolnim zemljama, poput Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.
"Taj streptokok je sada jednostavno živnuo iz nekog razloga, ali roditelji ne treba da se plaše", zaključuje Milićević.
Izvor: b92.net
