Autizam je razvojni poremećaj gde je narušen razvoj komunikacije i socijalnih veština. Znakovi i simptomi autizma variraju, kao i njihovi efekti.
Neka autistična deca imaju samo blage poremećaje, dok druga imaju velike prepreke tj. svako dete sa autizmom ima probleme i to u:
verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji,
odnosima s drugima i svetom oko njih,
u razmišljanju i ponašanju
Postoje razna mišljenja među doktorima, roditeljima i ekspertima o uzrocima autizma, ali u jednom se svi slažemo da rana i intenzivna intervencija pomaže. Roditelji su u najboljoj poziciji za rano otkrivanje znakova autizma jer prate svoje dete i uočavaju njegovo ponašanje i pokrete.
Svako dete se razvija drugim tempom, što znači da malo kašnjenje govora i motorike nije razlog za paniku. Kad se radi o zdravom razvoju postoji široki raspon u definiciji što je “normalno”. Ipak ukoliko vaše dete kasni u postizanju ciljeva za svoj uzrast , ili posumnjate da postoji problem, odmah podelite vašu zabrinutost sa lekarom. Ne treba čekati !
Često zabrinutim roditeljima okolina i prijatelji sugerišu, “Ne brini” ili “Sačekaj progovoriće”, a zapravo čekanje je najgora stvar koju možete učiniti. Čekanjem gubite dragoceno vreme u uzrastu deteta kad postoji najveća šansa da nešto uradite u govorno jezičkoj stimulaciji i ponašanju.
Slušajte vaše instinkte budite uporni i redovno kontrolišite svoje dete!
Svaki gubitak govora, pokreta, ili socijalnih veština treba ozbiljno shaviti.
Što se tiče socijalnog funkcionisanja, kod dece (2-3 godine) može se primetiti da ne uspostavljaju kontakt očima, ne imitiraju radnje drugih (npr.ne tapšu rukama), ne pokazuju interes za drugom decom ili odraslima, više vole biti sami (ne maze se), ne reaguju na tuđi smeh ili plač. Kod dece od 6 godina, primjećuje se da se loše uklapaju u grupu vršnjaka, npr. ne žele da igraju društvene igre, ili ne mogu da shvate pravila. Sa odraslima su preemotivni, ili ne pokazuju interes za njih.
U govoru i jeziku prisutne su poteškoće ili ne brbljaju (12 mesec) ili ne govore nikakve reči (18 mesec). Nemaju fraze od dve reči (24 mesec), ne odazivaju se na ime, čini se da ne razumeju govor. S druge strane, moguća je pojava stalnog ponavljanja jedne reči ili fraze umesto normalne govorne komunikacije.
Važno je uočiti pojavu stereotipija – ponavljanih, uvek istih, radnji i ponašanja. Ponekad autistična deca mogu biti toliko zavisna da svako, i najmanje, odstupanje od dnevnog rasporeda, bilo kakvo menjanje, dovodi do frustracija i nepredvidivih reakcija. Mogu biti izražene i motorne stereotipije – konstantno klaćenje , pljeskanje rukama i slično.
Neka deca nemaju razvijen govor, ali svima nedostaje sposobnost da vode obostranu dvosmernu komunikaciju. Stil i sadržaj njihovih jezičkih veština uključuje izmišljanje reči, i eholaliju koja se ispoljavaju kroz ponavljanje reči ili kraćih rečenica npr. Na pitanje “Jesi li gladan?” dete ogovara “Jesi li gladan?”. Emocionalne reakcije na verbalno i neverbalno obraćanje su neodgovarajuće. Razvoj govora kod autističnih osoba može biti prekinut ili u regresiji.
Tretman deteta sa autizmom sprovodi tim stručnjaka. Ishod zavisi i od nivoa sposobnosti svakog pojedinca i porodične atmosfere u kojoj dete živi.
Izvor: mojpedijatar.co.rs
