Izbegavati gluten samo u slučaju autoimune bolesti celijakije...
Premda su police supermarketa pune bezglutenskih proizvoda, deca bi trebalo da ih konzumiraju samo ako pate od intolerancije na gluten, preciznije od autoimune bolesti celijakije, ističu lekari iz Nemačkog udruženja pedijatara.
Celijakija je hronična bolest koju karakteriše intolerancija na gluten, sastavni deo velikog broja namirnica koje koristimo u svakodnevnoj ishrani. Pojavljuje se kao hronična upalna bolest creva, koja se često javlja upravo kod najmlađih.
Kod ovakve dijagnoze uvođenje bezglutenske ishrane je nužno, ali kod zdrave dece joj ne treba pribegavati kako ne bi došlo do manjkanja ostalih nutrijenata važnih za normalan rast i razvoj deteta, poručuju iz organizacije.
Hrana bez glutena često sadrži više masnoća, šećera i soli, a manje vitamina B, gvožđa i folne kiseline, kao i ostalih važnih nutrijenata. Zbog toga ishrana dece koja ne pate od celijaklije, bazirana samo na takvim proizvodima, može da rezultuje nuspojavama, poput gojaznosti. Osam vitamina skupa B omogućava telu da dobije energiju iz hrane koju unosimo u organizam, istovremeno ga podstičući da proizvodi crvena krvna zrnca koja raznose kiseonik po telu. Folna kiselina naročito je važna kod trudnica jer sprečava rađanje dece s defektnim genom.
Svi oni koji konzumiraju bezglutenske proizvode bez pravog razloga, pri tome konzumiraju i manje vlakana važnih za pravilnu probavu, upozoravaju nemački pedijatri. Oni ističu da izbacivanje glutena iz ishrane deteta koje nema simptome celijakije ne mora nužno imati pozitivan učinak.
Vlakna i žitarice su važne jer kontrolišu nivo šećera u krvi, pomažu osećaju sitosti nakon jela i regulišu rad creva.
Podsećaju da je gluten mešavina dve vrste proteina – glutenina i prolamina, kao i da ga najčešće nalazimo u žitaricama poput pšenice, raži i ječma, kao i kod puno hrane za koju i ne znamo da sadrži gluten, poput začina za salatu, krem supe, soja sosa i piva.
izvor:bitiroditelj.com
