Neke teške bolesti, na primer maligne, na žalost ne možemo sprečiti i kada ih otkrijemo krećemo u dugotrajnu iscrpljujuću borbu, uz neizvestan ishod. Međutim ima i teških bolesti koje možemo sprečiti običnom vakcinom, kao što je dečija paraliza, tetanus, meningitis, čak i neke maligne, poput karcinoma grlića materice…
Vakcinacija je, iako pod budnim okom javnosti čitavu deceniju, definitivno jedno od najvećih dostignuća savremene medicine, za čije otkriće je sa punim pravom dobijena i Nobelova nagrada.
Strah koji je postojao među roditeljima vezano za MMR vakcinu i konzervanse u vakcinama poslednjih godina jenjava. Vremenom su roditelji uvideli da deca više štetnih materija unesu industrijski prerađenom hranom, zagađenim vazduhom , pušenjem u kući, nego što im štete vakcine koje se u svetu koriste duže od pola veka.
Savremeni način života donosi i velike migracije stanovništva iz svih delova sveta, uključujući i naša putovanja u daleke zemlje, gde i dalje postoje zarazne bolesti koje u našoj zemlji ne viđamo, o čemu roditelj ne razmišlja dok je dete malo, ali ga nevakcinisanog ostavlja podložnim za sve te bolesti za čitav život. Čak i u današnje vreme u svetu godišnje umre dva miliona ljudi zbog bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom (koja im na žalost nije dostupna). A prema našoj zvaničnoj statistici ne tako davne 1956.godine u Srbiji je 854 dece ostalo sa trajnim invaliditetom zbog zaraze virusom dečije paralize, 44 je umrlo.
Prema novom kalendaru imunizacije za 2022. godinu predviđeno je da deca dobijaju sledeće vakcine:
Na rođenju se dobija prva doza vakcine protiv hepatitisa B, „EuvaxB“ koja se daje se u butinu.
Na otpustu iz porodilišta deca dobijaju vakcinu protiv tuberkuloze ( BCG ) i ona se daje u levu nadlakticu. BCG vakcina može posle nekoliko nedelja na mestu davanja napraviti „ crvenkasti gnojavi čvorić“ koji nije znak infekcije već uspešne imunizacije. Ukoliko je BCG vakcina propuštena u porodilištu može se primiti u narednih 12 meseci u Domovima zdravlja, čak se može primiti i kasnije u životu na zahtev pacijenta ukoliko je pod povećanim rizikom da dobije teške oblike tuberkuloze.
Sa navršenih mesec dana se dobija druga doza vakcine protiv hepatitisa B. Vakcina protiv hepatitisa B najčešće ne daje neželjene reakcije.
Sa navršena dva meseca se dobija „Pentaxim“ – petovalentna vakcina protiv difterije, tetanusa, pertusisa (velikog kašlja), Hemofilusa influenze tip B i poliomijelitisa (dečije paralize). Ona se daje u spoljašnju stranu butine i prima se u tri doze sa razmakom 6 nedelja. Pertusis ili veliki kašalj ( u narodu poznat kao „magareći kašalj“ ) je posebno opasan u odojačkom periodu. Od deset umrlih od pertusisa devet su upravo bebe i zato vakcinaciju započinjemo u tako ranom uzrastu. Uz Pentaxim se daje i prva doza vakcine protiv pneumokoka ( „Synflorix“ ili „Prevenar13“) koja štiti decu od agresivnih „tzv. invazivnih“ sojeva Streptokokusa pneumonije.
Sa navršenih 3,5 meseci daje se druga doza „Pentaxim-a“ i revakcina protiv pneumokoka.
U 6. mesecu se daje treća doza „Pentaxim-a“ i revakcina protiv pneumokoka, a sa navršenih 6 meseci treća doza vakcine protiv hepatitisa B. Ukoliko je neka doza ovih vakcina propuštena, dobija se kada se za to steknu uslovi, bez ponavljanja doza.
U uzrastu deteta 12 -15 meseci se daje MMR vakcina „M-M-RVaxPRO“ protiv malih boginja, parotitisa i rubele. Može se dati u mišić ili potkožno, u butinu. Nakon čuvenog Wakefield –ovog članka o povezanosti MMR vakcine i autizma, brojne zemlje su započele sopstvena opsežna istraživanja na tu temu. U Danskoj je sprovedeno ispitivanje na pola miliona dece od kojih je 82% bilo vakcinisano MMR vakcinom, i zaključeno je da je učestalost autizma identična i u grupi vakcinisanih i nevakcinisanih. Do istog zaključka su došli i brojni drugi istraživači širom sveta, što je dalje otvorilo put istaživanjima ka otkrivanju pravog uzroka autizma, isključivši vezu sa vakcinacijom.
Od 17. do 24 meseca se daje „Pentaxim“ revakcina ( godinu dana od treće doze) i druga revakcina vakcine protiv pneumokoka.
U sedmoj godini (pred upis u školu), po novom kalendaru vakcinacije, se daje „Tetraxim“ ( difterija, tetanus, pertusis i inaktivisani polio) u nadlakticu i revakcina MMR u drugu ruku. Propuštena MMR vakcina se može dati do 18- te godine.
Sa 14 godina (u osmom razredu osnovne škole) daje se „Ditevaksal-T“ (difterija, tetanus). Ukoliko je dete do tad dobilo sve predviđene doze vakcine protiv tetanusa biće zaštićeno protiv tetanusa narednih 10 godina, a nakon tog perioda svaka potencijalno tetanogena povreda zahteva da se dobije antitetanusna zaštita u nadležnom Domu zdravlja.
U zapadnim zemljama deca dobijaju i vakcinu protiv meningokoka, rota virusa i varičele. Ove vakcine nisu u obaveznom kalendaru vakcinacije naše zemlje, ali se mogu primiti u Domovima zdravlja.
Od ove godine je u Srbiji besplatna vakcina protiv karcinoma grlića materice, („Gardasil“) i preporučena je za uzrast od 9 do13 godina. Daje se u dve doze, sa razmakom 6 meseci, a ako se daje posle 15. godine prima se u tri doze.
Deca se kod nas mogu vakcinisati i protiv sezonskog gripa. Ova vakcina se daje u ranu jesen u jednoj dozi i posebno se preporučuje deci sa hroničnim bolestima.
Vakcina protiv Rota virusa ( virus koji izaziva prolive kod dece) se daje od šeste nedelje do šest meseci života, na usta, u dve doze, sa razmakom najmanje 4 nedelje.
Vakcina protiv varičele – ovčijih boginja( „Varilrix“) se savetuje za decu koja nisu preležala ovčije boginje do svoje 13 godine. Daje se u dve doze sa razmakom 6 nedelja, potkožno, u nadlakticu.
Vakcina protiv meningokoka („Menactra“) se daje od uzrasta 9 meseci do 55 godina. Do druge godine se daje u dve doze, a nakon toga jedna doza. Kod nas se ova vakcina savetuje samo osobama pod većim rizikom za oboljevanje.
Deca i odrasli koji imaju izvađenu slezinu treba da prime vakcinu protiv pneumokoka, hemofilusa influence B i meningokoka, jer im je smanjena prirodna zaštita protv ovih bakterija. Vakcinu protiv pneumokoka treba da prime i deca sa hroničnim plućnim, srčanim i drugim bolestima, rođena pre januara 2018.godine ( kada je vakcina uvedena u naš obavezni kalendar vakcinacije). Zvaničan stav je da zakazani termin vakcinacije ne treba odlagati ako detetu curi nos ili kašljuca a nema povišenu temperaturu, ili je skoro bilo prehlađeno, ili trenutno ima ekcem ( čak i ako dobija kortikosteroidnu terapiju), međutim odluku da li će dete u tom trenutku primiti vakcinu donosi pedijatar nakon pregleda. Alergija na jaja nije prepreka za vakcinaciju, čak ni za MMR, kao ni alergija na polene, grinje, već samo alergijska reakcija na prethodno datu dozu vakcine.
Posle vakcinacije na mestu uboda obično bude otok, crvenilo, bol, nekada povišena temperatura u prvih tri dana posle vakcine i tada savetujemo hladnu oblogu na mestu davanja vakcine i paracetamol. Lek za obaranje temperature se ne daje preventivno posle vakcinacije, već samo ako dete dobije visoku temperaturu. Nakon MMR-a se mogu očekivati temperatura i osip tek oko sedmog dana nakon primljene doze, a deca tada nisu zarazna i smeju biti u kontaktu i sa trudnicama.
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije ( ALIMS) kontroliše vakcine na našem tržištu i prati sva njihova neželjena dejstva na osnovu prijava lekara, a od skoro je otvorila i mogućnost da sami pacijenti prijave neželjeno dejstvo na neki lek ili vakcinu online putem na www.alims.gov.rs.
izvor:nova.rs
