Svaka nova generacija ima ,,slabiju” koncentraciju od prethodne, a razlog tome je dostpunost gotovo svega na dohvat ruke. Dobra vest je da koncentracija može da se vežba, a sagovornica N1 Aleksandra Đorđević, master logoped i reedukator psihomotorike dala je praktične primere.
Ukoliko ste kao roditelj primetili da vam dete ima slabiju koncentraciju ne treba previše da brinete, jer se adekvatnim radom sa detetom ovo može srediti.
Kako se prevazilazi problem sa koncentracijom ali i koje aktivnosti će poboljšati fokus objasnila je Aleksandra Đorđević, master logoped i reedukator psihomotorike.
Aleksandra Đorđević je u prethodnom tekstu govorila o uzrocima loše koncentracije kod današnje dece, ali i odraslih, a sada je dala praktične primere kako, zajedno sa decom, da ovaj „problem“ pevaziđemo.
Koncentracija i pažnja
„Primetila sam da ljudi često ,,mešaju” koncentraciju sa pažnjom. Ova dva pojma jesu povezana, ali ipak postoji razlika između njih, koja jeste suptilna, ali značajna. Pažnja predstavlja usmeravanje misli i oslanjanje na trenutne senzorne informacije, dok koncentracija znači održavanje tog fokusa na određenoj aktivnosti duži vremenski period. Dakle, pažnja je prva u ovoj hijerarhiji i ona nam omogućava da neki stimulus percipiramo, a onda nastupa koncentracija koja zahteva dodatnu mentalnu energiju za kontinuirano praćenje neke aktivnosti. Ako posmatramo proces učenja, pažnja je nužna za prijem informacije, dok je koncentracija potrebna za njeno procesiranje i pamćenje“, objašnjava logoped.
Loša koncentracija, nastavlja, može da da lažnu sliku o slabim sposobnostima čitanja, pisanja i računanja.
Ona se u svom radu svakodnevno susreće sa decom koja imaju slabija školska postignuća u odnosu na svoje vršnjake. Nekada je, kaže, razlog to što kod njih postoji neurorazličitost (drugačiji način primanja i obrade informacija u odnosu na tipičnu populaciju) a nekada su slabija postignuća na planu čitanja, pisanja, računanja i učenja generalno, posledica loše koncentracije.
„Deca koja su naviknuta na to da je oko njih konstantno ogroman broj stimulusa koji se neprestano smenjuju, neće biti u stanju da sa lakoćom prate nastavu ili urade domaći zadatak, jer će im sve odvlačiti pažnju sa gradiva. Biće okarakterisana kao nemirna, nedisciplinovana i nevaspitana jer će imati stalnu potrebu da se kreću i/ili pričaju, čime će ometati čas. Dugotrajno rađenje domaćeg zadatka kod deteta će stvoriti zamor, a kod roditelja frustraciju. Često čujem rečenicu: ,,Ne mogu da verujem da dva sata radi jednu stranicu iz radnih listova!” Ako pak domaći zadatak ostane neurađen, deca će se loše osećati i sutradan će u školi zbog toga biti kažnjena na neki način i imaće osećaj stida zbog svog neuspeha“, objašnjava Đorđević, a kao posledicu ovoga navodi da im tada neće ostati ni vremena za igru, koja je njihov osnovni razvojni zadatak.
„Kod ove dece možemo uočiti i nemarno ophođenje prema školskom priboru, zaboravljanje svojih obaveza, lošu vremensku organizaciju, nespretnost, neurednost, lošu kontrolu impulsa, neprepoznavanje sopstvenih emocija i kao posledicu toga burno reagovanje, pa čak i agresivnost, s jedne strane ili, nasuprot tome, povlačenje u sebe. Ovakva deca ne uočavaju svoje greške, izostavljaju detalje, nepravilno prepisuju. Iako su ovladali čitanjem i sa lakoćom računaju, imaju teškoće pri rešavanju tekstualnih zadataka iz matematike i teško razumeju i prepričavaju pročitano“, opisuje sagovornica.
Kritika ili adekvatna pomoć?
Logoped ističe da ne treba da očekujemo da će se to promeniti nakon naše verbalne kritike upućene njima, rečenice ,,Fokusiraj se!” ili kazne, jer oni neće razumeti zbog čega su kažnjeni i kako to da reše, već će se osećati loše, frustirano, ljuto (na sebe i okolinu) i tužno. Ovde, kaže, možemo da uočimo i posledice loše koncentracije na mentalno zdravlje školske dece: „Zato mi treba da im pomognemo“.
Kako se prevazilazi ovaj problem?
„Više volim da pričam o prevenciji, nego o intervenciji. Ako je ipak do problema došlo, dobra vest je da je koncentracija poput mišića koji može da se trenira, a za to nam je potrebna doslednost. U tome mogu pomoći različiti tretmani, a oni uključuju tzv. vežbe koncentracije koje podrazumevaju fokusirano izvođenje fizičkih i mentalnih aktivnosti, uz postepeno produžavanje vremena izvršavanja zadataka. Često se deca frustriraju kada ne uspeju odmah da izvrše neki zadatak jer na tako nešto nisu navikli. Međutim, frustracija je uobičajeni deo učenja i kada mi to shvatimo, lakše ćemo se nositi sa dečijom frustracijom i moći ćemo da im ponudimo konstruktivna rešenja. U našem edukativnom centru se, pored uobičajenih vežbi koncentracije, sprovode i tretman reedukacije psihomotorike i aktivnosti iz programa Relax kids. Oba ova programa su naučno utemeljena i daju sjajne rezultate kada je u pitanju poboljšanje dečije koncentracije. Vežbe koje se izvode podrazumevaju angažovanje celog tela i sprovode se kroz igru“, kaže Đorđević.
Šta roditelji mogu da urade?
Logoped daje nekoliko saveta koji će pomoći detetu da bude bolje koncentrisano:
Planiranje vremena i obezbeđivanje rutine: pomozite detetu u organizaciji svakodnevnih obaveza tako da ima dovoljno vremena za igru i odmor, ali i fokusirano izvršavanje (i završavanje) aktivnosti bez ometanja. Kada deca unapred znaju svoje obaveze, lakše će pristupiti njihovom izvršavanju. Pohvalite dete nakon što izvrši svoje obaveze. Na kraju uspešne radne nedelje napravite malu proslavu uspeha, uz omiljenu igru, recimo. To će kod dece podići motivaciju. U ove aktivnosti uključite i jednostavne kućne poslove koji su u skladu sa uzrastom deteta (postavljanje stola, slaganje veša i slično) i naglasite koliko je značajno detetovo angažovanje u kući.
Pravljenje pauza: pauze su podjednako značajne kao i sama aktivnost. Nakon pola sata rađenja domaćeg zadatka, neka dete napravi pauzu u kojoj će da prošeta, popije čašu vode, pojede neku voćku, uradi neku telesnu vežbicu, ode u toalet… Suština je da se promeni položaj tela, da se telo pokrene i radi nešto sasvim drugačije jer će se na taj način obnoviti energija i mozak će biti spremniji da nastavi sa izvršavanjem aktivnosti. Uspešnost će na taj način biti veća, a samim tim i motivacija.
Organizacija prostora: neka dete iz vašeg primera nauči koliko je važno održavanje životnog prostora čistim i urednim. Zajedno sređujte igračke tako da na otvorenim policama, u vidnom polju deteta, ne bude veliki broj igračaka koje će mu stalno skretati pažnju (a normalno je da mu skreću pažnju, jer su deca po prirodi radoznala). Na taj način ćete izbeći brzo zadovoljavanje novim igračkama i omogućiti detetu da razvija kreativnost i maštu. Nered u vidnom polju deteta stvoriće nered i u njegovim mislima. Neka radni prostor vašeg deteta bude uredan, čist, tih, optimalne temperature, svetao i provetren i neka na radnom stolu bude samo školski pribor. Odstranite sve distraktore i budite sigurni da je tu sve što bi moglo biti potrebno za rad, kako dete ne bi moralo stalno da ustaje ako mu nešto zatreba i time prekida aktivnost. Svojoj deci budite podrška, ali ne radite domaće zadatke umesto njih i ne sređujete njihove igračke umesto njih.
Ekranima nije mesto u dečijoj sobi: ukoliko se u sobi vašeg deteta nalaze ekrani, vreme je da to promenite. Ako ste odlučili da ekranima nije mesto u dečijoj sobi, doneli ste dobru odluku. Ukoliko ste, pak, imali dilemu u vezi sa tim, nadam se da sam vam je sada razrešila. Što se tiče ekrana van sobe, neka dete ispred njih vreme provodi ograničeno i kontrolisano.
Obezbeđivanje deci dovoljnog broja sati sna: samo odmoran organizam može uspešno da se koncentriše.
Važnost zdrave ishrane: postoje namirnice koje pozitivno utiču na našu koncentraciju (poput voća i povrća koji su bogati antioksidantima), dok s druge strane, neke druge namirnice, poput industrijskih šećera, imaju potpuno suprotan efekat. Budite sigurni da je vaše dete unelo dovoljnu količinu tečnosti, jer će i to pozitivno uticati na njegovu sposobnost koncentrisanja.
Pet jednostavnih aktivnosti koje možete sprovesti već danas
Višestepeni nalozi: dajte detetu verbalnu instrukciju da izvrši neki zadatak koji podrazumeva više koraka. To će pozitivno uticati na njegovu slušnu pažnju i koncentraciju. Vremenom povećavajte broj naloga i pokušajte da takve aktivnosti organizujete napolju, što je češće moguće. Npr. vozi bicikl od početka do kraja terena, zatim istrči dva kruga oko terena i pokušaj da ubaciš loptu u koš tri puta. Potom zamenite uloge i neka dete vama daje zadatke. Ponekad namerno pogrešite, kako biste se uverili da vas dete pomno prati.
Posmatrajte određeni predmet i opisujte senzacije koje primate svim čulima. Recimo, neka dete uzme jednu voćku, a vi drugu, a zatim ih zajedno opisujte. Kako ta voćka izgleda (oblik, boja, veličina)? Kakva je voćka na dodir (hladna/ topla, tvrda/ meka, glatka/ hrapava/ ljigava)? Kakav zvuk se čuje kada tu voćku ljuštimo/ sečemo? Kakav joj je miris? Kakvog je ukusa?
Igrajte sa svojom decom društvene igre, jer će ih one učiti da slede pravila i da čekaju na svoj red.
Napravi isto kao ja: od drvenih kocki, recimo, napravite neku figuru i zahtevajte od deteta da napravi isto kao vi. Na taj način će dete unapređivati svoju vizuelnu percepciju i konstruktivnu praksiju, a te su sposobnosti od izuzetne važnosti za ovladavanje pisanjem. Ako dete ne uspe odmah da sagradi figuru u celini, onda pojednostavite zadatak tako što ćete vi graditi korak po korak, a dete za vama ponavljati svaki od njih. Zatim zamenite uloge i vi gradite prema detetovom modelu.
Uoči razliku: postavite na sto nekoliko predmeta i recite detetu da ih posmatra i da pokuša da zapamti šta se sve nalazi na stolu, kao i raspored predmeta. Neka dete zatim izađe iz prostorije, a vi za to vreme dodajte novi predmet. Pozovite dete da se vrati i da vam kaže šta je sada drugačije. Sledećeg puta promenite mesto predmetima ili sklonite neki od predmeta. Zamenite uloge i neka dete vama zada ovakav zadatak.
Aleksandra Đorđević kaže da ne treba da očekujemo da će dete odmah oduševljeno prihvatiti naše predloge. Svakog dana, savetuje, produžavajte vreme u ovakvim igrama. Najvažnije pravilo tokom izvođenja ovih aktivnosti jeste da se dete zabavlja i da ima utisak da se igra, a ne da radi nešto što mu odrasli nameću.
„U redu je da vam na ovom putu zatreba podrška i zato ne zazirite od obraćanja stručnjacima koji se bave dečijim razvojem, poput logopeda, defektologa, psihologa, pedagoga. Oni će proceniti da li je vašem detetu potreban tretman ili je dovoljno da povremeno radite sa njima savetodavno. Svakako, stručnjaci su tu da budu svetionici roditeljima kada je u pitanju dečiji razvoj i da im osvetle pravi put“, kaže sagovornica.
Ukoliko i vi živite ubrzanim tempom života, Aleksandra kaže da ne želi da ovaj tekst utiče na čitaoce tako da se osećaju krivim.
„U kapitalističkom društvu u kakvom živimo, teško je odupreti se svim zahtevima koji su pred nas postavljeni. Šta je onda svrha ovog teksta? Volela bih da osvestite da u svakom danu imate bar 15 minuta u kojima možete biti potpuno prisutni i svesni svih dešavanja oko sebe. Ako imate utisak da ipak nemate tih 15 minuta, zapišite ih u svoj raspored kao još jednu stavku za svaki dan i iskoristite to vreme da sa članovima svoje porodice razgovarate o tome kako se osećate. Grlite se, mazite, ljubite, igrajte se, zajedno prelistajte slikovnicu ili pripremite omiljeni obrok. Prošetajte i obratite pažnju na mirise i zvukove koji vas okružuju. Podignite pogled i primetite sve te divne krovove. Možda ćete ugledati i neku pticu. Ili samo jednostavno lezite zajedno i maštajte, zamišljajući da je vaš plafon zvezdano nebo. Svake večeri, nekoliko sati pre spavanja, isključite ekrane, utišajte zvučne stimuluse, smanjite svetlo. Na taj način će se nervni sistem vašeg deteta (i vas samih) umiriti i pripremiti za odmor, odnosno san koji nam je svima neophodan, između ostalog, da bismo sutra bili bolje koncentrisani na sve zadatke koje ćemo obaviti“, saveti su logopeda i za kraj deli još jedan savet koji se tiče uspavljivanja dece.
„Umesto da se dete uspava uz crtani film, pre spavanja mu čitajte bajku, tako ćete imati zajedničku aktivnost kroz koju ćete se emotivno i fizički povezati, a kao dodatni benefit vaše dete će imati i poboljšanje slušne pažnje“, zaključuje logoped Aleksandra Đorđević - piše N1 Srbija.