Margo Mačol Bisnau je za svoju knjigu "Odgajanje preduzetnika", intervjuisala 70 roditelja koji su podigli veoma uspešne ljude. Nju je zanimalo kako su oni pomogli deci da ostvare svoje snove. Bila je to raznolika grupa različitih rasa, religija, prihoda, porodičnih struktura i obrazovanja.
Iako mnogi od ovih mladih ljudi nisu bili sjajni đaci, mnogi od njih su procvetali kad su našli svoje sfere interesovanja i ljude koji su ih stimulisali. Evo šta piše Margo o svemu tome.
Četiri stvari koje su roditelji najuspešnijih ljudi uvek radili kada su njihova deca bila mala
Podržavali su strast svoje dece
Svaka uspešna odrasla osoba sa kojom sam razgovarala imala je neku strast tokom odrastanja. Sa izuzetkom umetnika, koji su zadržali svoju praksu kad su odrasli, mnogi od ovih lidera su imali karijere koje nemaju nikakve veze sa onim što su voleli kao deca.
Pa zašto je bilo toliko važno da roditelji podstiču bilo koju strast koju imaju njihova deca?
Pošto je određena aktivnost bila nešto što su sami izabrali, bili su uzbuđeni što će naporno raditi na njoj. Naučili su šta je hrabrost i upornost i postajali su prilično vešti. Ova iskustva su ih naučila da veruju u svoju sposobnost da će uspeti, i to kad budu uložili celog sebe u nešto.
Iako mnogi roditelji nisu razumeli strast svog deteta, podržali su ih, jer su videli koliko njihovu decu to raduje. Najuspešniji ljudi su znali da će njihovi roditelji uvek biti tu za njih, bez obzira na to čime se bave.
Učili su svoju decu da prihvate neuspeh
Najuspešniji preduzetnici koje sam profilisala u svojoj knjizi su oni koji preuzimaju rizik.
U svom istraživanju otkrila sam da su ljudi koji su najspremniji da rizikuju, oni koji nisu bili kažnjavani ili učeni da se plaše neuspeha kada su bili mali. Ovaj pristup me podseća na citat Bili Džin King koji volim: „Mi to ne zovemo neuspehom, mi to zovemo povratnom spregom.“
Roditelji su ih uvek učili da je dobro takmičiti se, boriti se za uspeh i pobediti, ali je dobro i izgubiti. Nedostaci su prilika za učenje, rast i razvoj osećaja otpornosti.
Roditelji koje sam intervjuisala uvek su navijali za napore svoje dece, a ne samo na njihova dostignuća, piše cnbc.com.
Podsticali su radoznalost i autonomiju
Deca koja su motivisana da budu radoznala uče da će, ako nastave da istražuju, smisliti način da poboljšaju, prošire ili ponovo izmisle nešto što vole i o čemu mnogo znaju.
Roditelji su buduće preduzetnike u mojoj knjizi učili da pitaju: „Zar mora biti ovako? Kako da to učinim boljim?“ Uz ova pitanja su često počinjale najuspešnije kompanije.
Mnogi roditelji su mi rekli da ne žele da njihova deca budu zadovoljna nečim „jer je to tako“.
Kako su njihova deca postajala sposobnija, roditelji su se odupirali iskušenju da učine ili poprave stvari umesto njih. Umesto toga, davali su svojoj deci alate da sami rešavaju probleme.
Podsticali su kod dece empatiju i saosećanje
Većina preduzetnika u mojoj knjizi rano su naučili da saosećaju sa drugima i odrasli su u želji da rešavaju brige i probleme ljudi oko njih i u njihovim zajednicama.
Odgajani su sa iskrenom željom da poboljšaju živote ljudi. Roditelji im nikada nisu govorili da je cilj da zarade što više novca, iako je to često bio rezultat.
Ovaj osećaj saosećanja je ono što ih je navelo da žele da stvore umetničko delo, proizvod ili uslugu koja bi ljudima mogla doneti osećaj lakoće i radosti. Baš ta osnova im je pomogla da izgrade uspešne karijere i živote.“
Izvor: nova.rs
