Deca na rođendanima često dobijaju višak energije nakon uživanja u kolačima i tortama, zbog čega se mnogi pitaju: da li je šećer kriv za njihovu hiperaktivnost?
- Verovanje da šećer izaziva hiperaktivnost kod dece postoji već decenijama i utiče na odluke roditelja o dečjoj ishrani. Kao nutricionistkinja i neuronaučnica, mogu potvrditi da, iako preterana količina šećera nije korisna za mozak, naučni dokazi ne pokazuju da šećer izaziva hiperaktivnost - piše Ejmi Rajhelt sa Univerziteta u Sidneju za sajt "The Conversation", prenosi Zimo.
- Studije su pokazale da deca koja konzumiraju više prerađene hrane imaju manji volumen mozga u kritičnim područjima kao što je frontalni korteks u poređenju s decom sa zdravijom ishranom. Uprkos tome, mit da šećer izaziva hiperaktivnost i dalje je popularan, a datira još iz 1970-ih i 1980-ih - pojašnjava Rajhelt.
Poreklo mita o šećeru i hiperaktivnosti
Mit je nastao iz studija o Fajngoldovoj dijeti, koju je osmislio pedijatar alergolog Bendžamin Fajngold, a koja je namenjena lečenju onoga što je danas poznato kao poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD).
- Ova dijeta eliminiše veštačke boje, zaslađivače, konzervanse i salicilate koji se nalaze u mnogim zdravim namirnicama. Fajngold je tvrdio da izbegavanje ovih supstanci poboljšava fokus i ponašanje kod hiperaktivne dece, iako su njegove studije bile metodološki manjkave i nedostajale su im odgovarajuće kontrolne grupe - ističe australijska stručnjakinja.
- Moderna naučna istraživanja razotkrila su vezu šećera i hiperaktivnosti. Stroge studije, uključujući placebom kontrolisana ispitivanja, dosledno pokazuju da šećer nema značajan uticaj na ponašanje ili pažnju dece - naglašava Rajhelt.
Značajna meta analiza od pre 20 godina nije otkrila povećanje hiperaktivnosti zbog konzumiranja šećera. Naknadna istraživanja podupiru te nalaze, čak i kod dece s ADHD-om.
Mali procenat dece može imati alergije na veštačke aditive, a mlađa deca mogu biti osetljivija na ove supstance zbog svoje veličine i stepena razvoja. Međutim, dodaje Rajhelt, veza između šećera i hiperaktivnosti je u najboljem slučaju slaba.
Uloga dopamina kao moguće objašnjenje
Jedno od mogućih objašnjenja za uočenu hiperaktivnost je uloga dopamina, neurotransmitera povezanog s nagradom i povećanom aktivnošću. Kada deca očekuju slatkiš, njihov mozak oslobađa dopamin, slično efektu psihostimulansa, ali u puno manjoj meri. Ovaj talas dopamina može uzbuditi decu, objašnjava Rajhelt, ali to nije isto što i hiperaktivnost izazvana šećerom.
Lečenje ADHD-a često uključuje psihostimulanse koji povećavaju nivo dopamina kako bi se poboljšao fokus i kontrola ponašanja. Kod dece s ADHD-om ovi lekovi ponovo kalibriraju funkciju mozga umesto da izazivaju hiperaktivnost.
Zašto mit ipak opstaje?
Mit o hiperaktivnosti izazvanoj šećerom i dalje postoji delom zbog društvenih verovanja i očekivanja roditelja, napominje Rajhelt.
- U studiji u kojoj je roditeljima rečeno da njihova deca konzumiraju zaslađena pića ili placebo, oni koji su verovali da njihovo dete konzumira šećer primetili su hiperaktivnost, čak i kada je piće bilo bez šećera. To pokazuje snagu očekivanja u oblikovanju percepcija - piše Rajhelt.
Izvor: direktno.rs
