Dosadno mi je. Šta da radim? Ovde nema ničega? Igraj se sa mnom! Samo su neke od rečenica koje svakodnevno odzvanjaju u porodicama sa decom.
Već poznate igre kratko zaokupljuju dečiju pažnju, što roditelje podstiče da posegnu za novim sadržajima ili zavire u svoja sećanja na detinjstvo. Brojalice, stihovi, reči, brojevi, ali i niz igara maštalica koje su igrali kao deca. Koliko ste sati proveli igrajući „Kalodont“, „Zanimljivu geografiju“, vrteli flašu ili se zabavljali igrajući igru „Pokvaren telefon“. I vaši mališani, i oni malo veći, rado će učestvovati u vašim predlozima koji su za njih novi, neočekivani. Probudićete njihovu znatiželju da zajedno sa vama istražuju, uče i ono što je najvažnije zabave se i uživaju u vremenu koje provodite zajedno. Igra je učenje, a takvo učenje je zabavno.
Pre nego što započnete igru, razmislite o veštinama i sposobnostima svog deteta kako bi zadatak bio primeren, nikako prezahtevan, a kako biste izbegli moguću frustraciju, time i prekid zabave pre nego što ste uopšte i počeli da se igrate. I ne zaboravite, pohvalite uspeh i zajedno se nagradite.
Evo nekoliko igara za koje je potrebno samo vaše vreme. Moguće je igrati ih u paru, utroje, uključiti sve članove porodice.
1. „Na slovo, na slovo?…“
Za početak igre potrebno je izabrati slovo azbuke. To možete uraditi tako što će učesnik koji je izabran da započne igru u sebi govoriti azbuku na način da naglas izgovori slovo „A“ i nastavi dalje u sebi sve dok saigrač, sa njegove desne strane, ne kaže „STOP“. Tada igra može da počne, slovom na kojem je zaustavljen. Na izabrano slovo moguće je izgovarati sve reči koje poznajemo, samo nazive životinja ili samo lična imena. Igru kreirajte međusobnim dogovorom ili je prilagodite detetovim sposobnostima. Novi krug igre započinje kada iscrpite sve reči na zadano slovo.
Ako u igri učestvuju mlađa deca koja ne poznaju azbuku, ali poznaju slova, možete pripremiti papiriće sa slovima i staviti ih u činijicu za izvlačenje. Ili jednostavno, neka sama izgovore jedno od slova na koje žele da se igraju.
Još jedna verzija ove igre jeste da igrač pogleda oko sebe, izabere jednu stvar i kaže početno slovo te stvari. Saigrači onda treba da pogode šta je on to video.
2. „Beskrajna priča“
Ovu igru moguće je igrati i za vreme neke druge, ne toliko zabavne aktivnosti za dete. U vreme pripreme obroka, sređivanja, peglanja i sl. Pozovite dete u igru i započnite priču. Dovoljno je da izgovorite nekoliko reči i detetu prepustite da nastavi priču, i tako se smenjujte. Na primer, počnite sa „Bio je lep i sunčan dan…“, ili „U oluji na sred mora…“ Uvek možete sad izaberete temu koja je detetu privlačna, da je ubacite u priču ali i da koristite događaj koji je detetu blizak „Prvi je dan škole, Ivan se probudio…“ ili „Veru je zaboleo zub…“.
Iz ove igre će ponekad nastati odlična književna dela. Možete ih zapisivati, pa ih zatim sa svojim detetom čitati ponovo i ponovo, nadopunjavati i menjati. Možda jedna postane i vaša priča pred spavanje.
3. Ćutalica
Cilj igre je da se izbegava izgovaranje neke reči ili svih reči koje počinju na slovo koje ste izabrali. Zamislite jutro tokom kog je zabranjeno izgovarati sve reči na slovo Z ili, još zanimljivije, jutro u kom reč „NE“ ne postoji. Vreme igre moguće je da traje od pet minuta do nekoliko sati, a pobeđuje onaj ko izdrži do kraja zadati izazov. U igru možete da unesete i dodatan izazov tako što ćete saigrača postavljanjem pitanja navoditi da upotrebi zabranjenu reč.
Igru možete i pojednostaviti tako što zadatak može biti da svi govorite tiho ili da uopšte ne govorite. Sa manjom decom, kao što sigurno već znate, ova poslednja igra trajaće kratko.
4. Pogodi ko, pogodi šta
Jedan od učesnika igre zamišlja stvar ili živo biće. Ostali učesnici redom, postavljaju pitanje na koje prva osoba može da odgovori samo sa “da“ ili “ne“. Igru možete da započnete pitanjem „Da li je to što si zamislio živo biće ili predmet?“. Postavljajte pitanje o boji (Da li je plavo? Da li je crveno?), veličini (Da li je manje od automobila?), mestu u kući ili staništu. Nastavlja onaj ko prvi odgonetne zamišljeni pojam.
Mlađoj deci zadajte igru tako što ćete zamišljati neki deo tela, neko voće, odevni predmet ili slično.
5. Suprotnosti se privlače
Igru započinje najmlađi igrač izgovarajući jednu reč, npr. „toplo“ dok mu sledeći po starosti odgovara „hladno“ i zatim govori novu reč, recimo „leto“, a sledeći (ponovo po starosti) odgovora sa „zima“ i tako u nedogled, dok se ne umorite. Tokom igre, moguće je da vam se potkrade reč koja nema suprotnost (poput reči jun) pa time podstakne raspravu o najtačnijoj mogućoj suprotnosti. Prihvatite izazov!
6. Sve na slovo ...
Jedan od igrača predlaže jedno slovo, npr. slovo „B“. U određenom vremenu, koje dogovorite, svaki od učesnika sastavlja u sebi rečenicu sa što više reči koje počinju tim slovom. Može i da se zapiše. Na primer, „bušila baka brezu bušilicom, baš badava bušiš bako…“. Svaki od učesnika izgovara naglas svoju rečenicu, i naravno, broji reči. Sledeći krug igre započinje onaj koji je imao najviše reči.
7. Izmišljeni svet
Kako bi svet izgledao kada bi ljudi hodali naopako? Kada bi se ugasili svi semafori? Kada bi deca u vrtić došla bez cipela? Ovo je igra u kojoj maštamo o mogućim, ali i o nemogućim situacijama. Prvi krug igre pitanjem može započeti odrasli igrač i podsticati decu na što više odgovora, smišljanje priče. Pokušajte da ih podstaknete na razmišljanje o posledicama pojedinih situacija. Dozvoljene su različite lude rečenice kako biste stvorili što šašaviji svet.
8. Povezano
Jedan igrač izgovara zadani pojam dok ostali, redom, izgovaraju reči koje povezuje zadani pojam. Pojam može biti vrtić pri čemu će deca izgovarati (papuče, užina, spavanje, igra), pojam može biti jedna od boja, crvena na primer, pri čemu će deca odgovarati (trešnja, krv, jagoda). Onaj ko je pronašao najviše reči, pobednik je igre i započinje novi krug.
Želimo vam puno zabave, smeha, novih otkrića i ideja.
Izvor: pametnica.harfa.hr
