Sombor.info

Učenik osmog razreda Osnovne škole "Sečenji Ištvan" u Subotici "pretio je da će pobiti ceo razred, razrednog starešinu i nastavnicu hemije", tvrde za "Blic" roditelji dece koja pohađaju ovu školu.

Pojedini roditelji kažu da su pretnje upućene samo nastavnici hemije, dok većina stoji iza informacije da je pomenuo i vršnjake i druge nastavnike.

O svemu su obaveštene nadležne institucije, a prema nalogu Višeg tužilaštva u Subotici protiv njega će policija podneti krivičnu prijavu zbog ugrožavanja sigurnosti.

Prema rečima majke jednog od učenika "isti dečak je i ranije napadao njeno dete uz iste takve pretnje", dok otac učenika nižeg razreda kaže za "Blic" da se "učenik prošlog ponedeljka loše ponašao na jednom času zbog čega je škola donela odluku da bude suspendovan sa nastave pet dana, a što je navodno kod njega izazvalo revolt".

Došao u školu da preti

- Međutim, za vreme suspenzije on je devojčici iz škole sa kojom se druži rekao da će "ih sve pobiti, i razrednog starešinu i nastavnicu hemije". Ne znam koliko su tačne tvrdnje da se nastava u četvrtak odvijala iza zatvorenih vrata, ali očigledno se nešto dogodilo ako su reagovali i policija i tužilaštvo – kaže Subotičanin i napominje da neće pustiti svoje dete u školu ako se ne reši problem sa tim dečakom.

"Potrebna mu je pomoć"

- Svi znamo da dečak ima problema. Njemu je potrebna pomoć i spremni smo da pomognemo, ali ne možemo da dozvolimo da se ponovi, ne daj bože, "Ribnikar". Nikome nije svejedno. Zahtevaćemo da nam se prvo kaže šta se tačno dogodilo i da se nađe neko rešenje, da se niko ne oseća ugroženo i nebezbedno – izjavio je ovaj otac za „Blic“.

Sve nadlžene institucije upoznate sa ovim slučajem

U Policijskoj upravi Subotica kažu da je školskom policajcu koji se nalazio na dužnosti u školi prijavljen problem koji nastavno osoblje ove škole ima sa jednim učenikom osmog razreda.

- O svemu je upoznato Više javno tužilaštvo u Subotici koje je naložilo da se protiv ovog učenika podnese krivična prijava zbog sumnje da je učinio krivično delo ugrožavanje sigurnosti – saopštili su iz policije.

Direktorica OŠ „Sečenji Ištvan“ Kristina Antal Dinčić kaže u izjavi za „Blic“ da prema informacijama koje su se pojavile i u vezi sa njima škola je preuzela sve što je u njenoj nadležnosti.

-Škola je obavestila sve nadlžene insitutcije. U školi se nije desio incident i to je sve što mogu trenutno da vam kažem pošto je ceo proces još u toku – kaže Kristina Antal Dinčić.

"Sve smo pokušali, ali ne vredi"

Majka učenika, koji pohađa nastavu u istom odeljenju sa dečakom koji je, kako tvrde roditelji, uputio pretnje vršnjacima i nastavnicima, kaže za „Blic“ da „njenog sina napada tri godine“.

-Verujte, sve smo pokušali, i razgovore sa psihologom, s njim, njegovom majkom... Na sve solucije smo pristajali. Znamo da dečak nije dobro, ima probleme, to niko ne spori, ali to nikome ne daje za pravo da nekome preti, da udara i malretira nekoga, pogotovo su pretnje nožem bile strašne. Moje dete je prvi put napao u petom razredu, fizički u učinioci. Hteo je da odbrani drugaricu kojoj je taj dečak zavrnuo ruku i rekao mu je samo : „Molim te, ostavi je na miru“, ali on je nasrnuo na njega, zaleteo se, a moje dete se odbranilo tako što ga je oborio na zemlju. Pred drugom decom je mom sinu rekao : Sačekamo ćemo te ja i moji drugari i izbošćemo te nožem!. Svi su bili u uplašeni – tvrdi majka.

Sa sinom je otišla kod psihologa i direktora i prijavila incident, a kako je bio pomenut nož, sve je prijavljeno i policiji.

- Ne možemo znati da li je ozbiljno mislio ili je to rekao u afektu.U školi sam zahtevala da se to dete makar prebaci u drugo odeljenje, drugu smenu, bilo šta da urade, ali odgovor je uvek bio da ne mogu to da urade, već će malo više da obrate pažnju na njega. Agonija se ponavljala periodično, jednom u pola godine. Recimo, na kraju sedmog razreda to dete je prišlo mom sinu na hodniku, zaleteo se i psovao mu je majku i oca...Deca su nam ispričala da moje dete njega ni u jednom trenutku udario, već se branio odgurujući ga, a ostala deca su ga udaljila. Zaletao se na njega kao da će da ga gurne sa stepenica. Dok je moje dete silazilo niz stepenice gađao ga je školskim rancem – kaže sagovornica.

Nakon toga su organizovani razgovori sa majkom dečaka jednom nedeljno u školi s ciljem da se deca pomire.

- Kako svom detetu da objasnim da se ponaša prema njemu kao prema dobrom drugaru ako mu on to sve radi? Konstantno smo u strahu šta će uraditi ako ga vidi negde na ulici. Sada se obrušio na sve - kaže majka učenika „Sečenji Ištvan“.

Pretnje na Instagramu

- Krajem avgusta prošle godine, na „Instragramu“, u grupi osnovaca iz Subotice, u kojoj se uglavnom dogovaraju gde će igrati fudbal, gde će se videti, on je poslao fotografiju noža i pretio da će doći u naselje i sve ih pobiti. Videla sam te poruke jer pratim društvene mreže svog deteta, sve sam skrinšotovala i poslala razrednom. Tada moje dete napolje nije izlazilo 15-20 dana. Nije to šala, mogu da ne budu prazne pretnje. Meni je žao tog deteta, ali neko s njim mora da radi. Nije bezbedno da ide u školu, plašim se i šta će biti kada se završi škola, kada krenu da izlaze. Nikada neću biti mirna. Posle ovog što se sada dogodilo, naravno da sam se jako uplašila jer znam da ima pik na moje dete – kaže sagovornica i dodaje da će u ponedeljak u 16 sati ispred škole biti održan protest roditelja.

- Imali smo roditeljski i dali smo ultimatum : ako on dolazi u školu, naša deca neće dolaziti. Neka nađu neko rešenje. Tražimo veću bezbednost naše dece - kaže je ova majka.

Izvor: blic.rs

Lan je biljka koja se već vekovima uzgaja i koristi. Prema nekim podacima, upotrebljavao se još pre 30000 godina.

Verovatno ste čuli za odevne predmete napravljene od ovog prirodnog materijala, ali da li ste znali da ova biljka daje jednu od najhranjivijih namirnica na svetu?

U pitanju su lanene semenke, a to je potvrdila i jedna žena koja se pozitivno iznenadila rezultatom.

“Kada sam bila mlađa uopšte nisam vodila računa o tome šta jedem, niti sam posebno uživala u hrani. Međutim, u studentskim danima sam počela da jedem mnogo brze hrane, grickalica. Kada sam počela da radim i odselila se od roditelja, tada su tek počeli problemi. Želela sam da pripazim šta jedem, ali bio mi je problem da nađem vremena, da se organizujem i da nađem volje.”

Dodaje da su tada kilogrami već počeli da se gomilaju, a njen organizam je sve teže podnosio lošu hranu. “Znala sam da moram nešto da promenim… kao i svi drugi u eri kompjutera, odlučila sam da potražim na internetu rešenje za svoj problem.”

Kaže da nije ljubitelj jabukovog sirćeta i limuna, pa joj takvi recepti nisu bili interesantni, ali je zato našla i jedan recept sa lanom!

“Nikada pre nisam jela te čudne semenkice i nisu mi izgledale posebno privlačno… Ipak, odlučila sam da probam! Recept po kome se one ostave preko noći pa se jedu kao neka sluzava masa ujutru nije dolazio u obzir.”

Zbog toga je kupila mleveni lan, jer on može lako da se svari, za razliku od celih semenki, a možete da ga nađete u bilo kojoj bolje opremljenoj prodavnici i zdravoj hrani.

“Svakog jutra sam jela šolju jogurta sa kašikom mlevenog lana i ubrzo sam primetila da mi je stolica redovnija, stomak manje naduven, a gasovi više nisu bili problem.”

I, na kraju ono najbitnije: posle dve nedelje je bila prijatno iznenađena kada je stala na vagu i shvatila da je izgubila dva kilograma!

Izvor: blic.rs

Zujanje u ušima može ozbiljno uticati na kvalitet vašeg života. Od tinitusa pati oko 10 do 15 posto ljudi, a može biti vrlo neugodan, često i uznemirujući.

Tinitus (zujanje u ušima) može biti povremen ili stalan problem, no, kako to zapravo nije bolest, nema ni leka za ovo stanje.

Može ga jedino ublažiti lečenje bolesti koja ga je izazvala, na primer nagluvosti, pa tako nošenje slušnog aparata ublažava tinitus u čak 50 posto slučajeva.

Istraživački tim predvođen dr Stefanom Maisonom, audiologom na Harvardu, otkrio je da hronični tinitus nije povezan samo s gubitkom slušnog nerva, već i s hiperaktivnošću moždanog stabla.

„Ako ste u saobraćajnoj nesreći izgubili nogu, mogli bi osetiti fantomski bol – osećaj da vam je noga još tu i da vam stvara nelagodu. To se događa jer vaš mozak pokušava da nadoknadi gubitak, a pritom postaje hiperaktivan, pa osećate nešto čega zapravo nema. Isto važi i za tinitus – mozak osobe s oštećenjem sluha pokušava ‘čuti’ nešto čega nema, što može rezultivati percipiranim zvukom“, rekao je dr Maison, prenosi Ordinacija.hr.

Dobre vesti su da bi jedno istraživanje moglo da pruži specifičan način za dijagnostikovanje tinitusa.

„Postoji šansa da ćemo biti u stanju da obnovimo slušna vlakna koja su izgubljena kroz terapiju lekovima. Posledica toga mogla bi biti da ponovnim treniranjem mozga putem lečenja možemo smanjiti tinitus“, rekao je Maison.

Koje bolesti i stanja izazivaju zujanje u ušima?

Prema podacima s Univerziteta Jejl, ovo oštećenje sluha može nastati od nekog minornog uzroka kao što je nakupljanje ušnog voska, ili može biti rezultat bolesti ili poremećaja, kao što su:

Neurološki problemi, uključujući povredu glave,
Srčana bolest,
Infekcija uva ili sinusa,
Poremećaj unutrašnjeg uva,
Visok holesterol,
Bolesti štitne žlezde,
Hormonske promene,
Fibromialgija,
Poremećaj temporomandibularnog zgloba,
Nuspojava ili reakcija na lekove na recept,
Problemi s cirkulacijom.

Što pogoršava tinitus?

Postoji mnogo stvari na koje su ljudi koji osećaju zujanje u ošima osetljivi i koje ga pogoršavaju. Ovo su neke od njih:

Glasni zvukovi

Buka mašinerije, preglasne slušalice ili koncert mogu izazvati zvonjavu i šum u ušima. Zaštite svoje uši čepićima i smanjite glasnoću zvuka kad god to možete.

 Lekovi

Na spisku lekova koji mogu izazvati i pogoršati zujanje u ušima nalaze se antibiotici, antidepresivi, diuretici, lekovi protiv raka, nesteroidni protivupalni lekovi i visoke doze aspirina. Često će simptomi nestati kad prestanete da uzimate lekove.

Stres

Ako ste uzrujani i zujanje u ušima će biti glasnije. Pokušajte se opustiti vežbanjem, dubokim disanjem, masažom…što god vas relaksira je dobro.

Problemi s vilicom

Zglob vilice deli nerve i ligamente s unutrašnjim uvom. Tako da problemi s vilicom mogu izazvati i probleme u uvu – kako bol, tako i zvukove.

Vosak u ušima

Cerumen štiti uši od prodora prljavštine, ali nekad ga jednostavno ima previše. Posetite lekara kako biste rešili problem jer guranje štapića u uvo može samo izazvati dodatne probleme.

Visok pritisak

Posetite doktora kako biste dobili lekove koji kontrolišu visoki krvni pritisak ako ste primetili da vam je to čest problem. Zujanje u ušima može izazvati i nizak pritisak.

Infekcije

Ponekad se zujanje i zvonjava u ušima javljaju odmah nakon prehlade. Ovi simptomi bi trebalo da nestanu za dan, a ukoliko se to ne dogodi, obratite se lekaru.

Manjak gvožđa

Neka istraživanja pokazuju da tinitus može biti izazvan i manjkom gvožđa, to jest anemijom.

Izvor: ordinacija.hr

Organizacija potrošača "Efektiva" predala je Ustavnom sudu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Kako se objašnjava na sajtu „Efektive“, radi se o izmenama Zakona o upisu, koje se primenjuju od novembra prošle godine, koje su već komentarisane u javnosti, a kojima je uvedena obaveza komunikacije građana sa Katastrom, isključivo preko profesionalnih korisnika, tj. advokata i geodetskih organizacija, čije usluge građani plaćaju oko 200 evra.

„Efektiva“ podseća da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, i da svako ima pravo na jednaku pravnu zaštitu, bez diskriminacije.

„Zabranjena je svaka diskriminacija, po bilo kom osnovu i jemči se jednaka pravna zaštita pred sudovima i drugim državnim organima. U tom smislu, obaveza Katastra je da pruži neophodnu pravnu pomoć, pravno neukim strankama, čak i da im daje pravna tumačenja. Uvođenjem posrednika i naplatom njihovog angažmana, krše se prethodno navedeni principi, čime se strankama lošijeg materijalnog položaja, uskraćuje pravo na pravnu zaštitu pred državnim organom“, upozoravaju iz „Efektive“.

To, kako ocenjuju u ovoj organizaciji, znači da onaj ko ima novac, može pokušati da reši svoj problem, a ko nema, njegov problem ostaje nerešiv, što je u suprotnosti sa navedenim ustavnim odredbama.

„Upravni organ ne samo da ima obavezu da neposredno komunicira sa građanima i da od njih prima pismene podneske (predloge, zahteve i sl.), već za razliku od sudova ima i jednu obavezu više: a to je da pouči pravno neuke stranke i da vodi računa na njihova pravna neukost ne bude na štetu prava koja im po zakonu pripadaju“, dodaju iz „Efektive“.

Država ovim zakonom, kako ocenjuju u „Efektivi“, zapravo pokušava da svoju odgovornost za neadekvatan odabir stručnih kadrova u RGZ katastru nepokretnosti i neefikasnost u rešavanju predmeta, prevali sa sebe na građane, što znači neuki građani koji ne mogu da se pravno izražavaju i sroče na odgovarajući način svoje zahteve su krivi za velike zaostatke u radu RGZ-a.

„Efektiva“ dalje ocenjuje da se ovim zakonom građani praktično reketiraju, jer su prinuđeni da samo zbog nerada i neznanja osoblja RGZ-a plaćaju nametnute dažbine advokatima i geodetskim organizacijama, ne bi li ostvarivali svoja prava pred katastrom nepokretnosti.

„Dakle, prema takvom rešenju, građani imaju mogućnost da pred bilo kojim sudom u zemlji, nastupaju samostalno u sopstvenom interesu, dok im se takva mogućnost ukida za Katastar, već im je tu obavezan posrednik. Angažovanje advokata (ovde i posrednika) u nekom postupku je stvar izbora, nikako ne može biti nametnuto. Čak je i ova inicijativa, pred Ustavnim sudom besplatna, čime se pokazuje apsurd uvedenih izmena Zakona o upisu“, ističu iz „Efektive“.

Dodaju i da su uvedenim izmenama omogućene promene u Katastru, nad vlasništvom nečije nekretnine, bez njegovog znanja i učešća u postupku promene, čime se krši pravo na imovinu i pravo na pravni lek, kao i pravo da o kršenju Zakona odlučuje nepristrasan sud, jer je strankama onemogućena mogućnost vođenja upravnog postupka.

„Efektiva“ podseća i da je navedenim izmenama ukinuta mogućnost pokretanja prekršajnog postupka protiv službenika Katastra, zbog nepoštovanja propisanih rokova za rešavanje predmeta u postupku upisa u Katastar.

Izvor: n1info.rs

Škola za osnovno i srednje obrazovanje sa domom učenika "Vuk Karadžić" iz Sombora dobila je novu i potpuno opremljenu senzornu sobu, prostoriju za stimulaciju čula koja se koristi u terapiji dece sa teškoćama u razvoju.
Senzorna soba se sastoji od različitih elemenata koji potpomažu stimulaciju čula i predstavlja mesto gde deca sa poremećajem senzorne integracije mogu da razviju svoje senzorne veštine, ali i da se relaksiraju, oslobode stresa i napetosti.

Uz pomoć senzorne sobe učenici škole imaju priliku da razviju i unaprede kognitivne sposobnosti i socijalne veštine neophodne za uključivanje u širu društvenu zajednicu.

Tretman u senzornoj sobi se realizuje kroz igru, a sve u cilju razvijanja senzornih veština potrebnih za život. Smirujuća atmosfera kroz svetlosne i zvučne efekte, učenicima omogućava poboljšanje koordinacije pokreta, deluje opuštajuće na decu koja su stalno u pokretu ili imaju burne reakcije na spoljašnje okruženje, dok usmerava pažnju neaktivne dece i poboljšava koncentraciju u učenju.

Ovu školu, u objektu koja se nalazi na Apatinskom putu broj 29, pohađaju deca predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta, koji će imati priliku da u senzornoj sobi dobijaju visokostručne tretmane uz adekvatnu opremu i tehnologiju koja će svakako unaprediti njihov psihofizički razvoj.

Sredstva za ovu vrednu opremu obezbeđena su zahvaljujući Ministartstvu pravde kroz Javni konkurs za dodelu sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja.

Izvor: RTV

Ašvaganda, egzotični dodatak ishrani neobičnog imena, čini se da je u poslednje vreme svima na usnama. Šta je pravi razlog za ovu novu ajurvedsku opsesiju?

Za ašvagandu kažu da će zadržati stres i smanjiti anksioznost i upale. Ašvaganda je trenutno veoma popularan dodatak ishrani iako se biljka koristila vekovima unazad i bila je srž ajurvedske medicine u Indiji. Prednosti koje joj se pripisuju su veoma značajne: ima antikancerogena, antiinflamatorna, antioksidativna, antifungalna, anksiolitička, imunomodulatorna i neuroprotektorska svojstva. Među svim nabrojanim prednostima ističe se uticaj na smanjenje nivoa stresa. Isto tako, ašvaganda se smatra lekom za nesanicu, umor i nedostatak koncentracije.

Najvažnije zdravstvene prednosti ašvagande

Manje anksioznosti, više mira

Ašvaganda je poznata kao adaptogen. Šta to tačno znači?

Kada se suočimo sa negativnim situacijama koje uzrokuju patnju našeg organizma, što se naziva "sindrom opšte adaptacije“, adaptogen je supstanca koja bez neželjenih efekata – bez izazivanja zavisnosti – obezbeđuje telu takozvane informacije o preživljavanju. Neke studije (iako se mora uzeti u obzir da su još uvek u manjini) sugerišu da to nije suplement koji obezbeđuje visok nivo energije jer bi dugoročnim konzumiranjem izazivao nervozu. Ašvaganda čak nema sedativni efekat, već deluje na balansiranje nervnog sistema.

Pomaže u gubitku težine

Borbom protiv stresa, ašvaganda može pomoći u gubitku težine. Povećan nivo kortizola, glavnog hormona koji izaziva stres, u krvi je povezan sa odsustvom zadovoljavajućeg osećaja sitosti i povećanom potrebom za konzumiranjem hrane bogate ugljenim hidratima. Nekoliko naučnih članaka potvrđuje da ekstrakt ovog korena može smanjiti nivo kortizola u krvi i do 25 odsto. Zahvaljujući tome, možemo poboljšati navike u ishrani i smanjiti količinu masti.

Ublažava upale

Pokazalo se i da visok nivo stresa utiče na pogoršanje zapaljenja u organizmu, kao i na oksidativni stres. U tom smislu, dokazano je da ašvaganda može uticati na mehanizam inflamatornog odgovora našeg tela. Nekoliko studija je pokazalo da uzimanje ašvagande smanjuje nivoe CRP-a.

Antioksidativno dejstvo

Kada su u pitanju delovi biljaka, antioksidansi kao što su tanini, flavonoidi, alkaloidi, glikozidi i steroidni laktoni pronađeni su u listovima, stabljikama i korenu. Zahvaljujući njima, telo se bori protiv slobodnih radikala koji nisu odgovorni samo za starenje ćelija, već i za upale. Antioksidansi takođe poboljšavaju naš metabolizam, olakšavaju varenje i brinu o našem zdravlju uopšte.

Kada uzeti ašvagandu?

To će zavisiti od efekata koje želimo da postignemo u određenom trenutku. Ako svom telu treba da damo mir i ravnotežu ili ako imamo problema sa nesanicom, treba je uzimati uveče. Pre spavanja će nas opustiti i pomoći nam da zaspimo. Međutim, ako je svrha podizanje energije i povećanje koncentracije, treba je uzimati ujutru, na prazan stomak, i to će nam povećati vitalnost.

Ašvaganda – zvezda ajurvedske medicine

Ajurveda je tradicionalna indijska medicina sa više od 4000 godina istorije. U okviru ove holističke grane medicine, ašvaganda zauzima istaknuto mesto.

Odakle potiče: Od bobica i korena žbuna koji je tradicionalno rastao u Indiji, ali se potom proširio na Bliski istok.

Poreklo imena: Na sanskritu to znači „miris konja“ (ašva znači konjski, a gandha miris) jer je to miris same biljke.

U kom obliku: Ako se prah unese u organizam, pomešan sa vodom ili mlekom, preporučuje se 1-2 kašičice dnevno. Za uzimanje u kapsulama potrebno je poštovati uputstva proizvođača, što će uglavnom značiti dozu od 500 i 1000 mg dnevno. Tečni ekstrakt čini efekte uočljivijim i bržim.

Izvor: b92.net

Odnosi između roditelja i dece su složeni i raznoliki, oblikovani pod uticajem mnogih faktora, koji uključuju ličnost, vaspitanje, a prema astrolozima, čak i horoskopske znakove.

U nastavku saznajte u kojim se horoskopskim znacima rađaju ljudi koji se najbolje slažu sa decom i tako promovišu pozitivan razvoj i osećaj razumevanja u porodici.

Rak

Rakovi su poznati po svojoj roditeljskoj prirodi. Oni su emotivni, brižni i duboko povezani sa svim članovima svoje porodice.

Kao roditelji, Rakovi su zaštitnički nastrojeni i pružaju snažnu emocionalnu podršku svojoj deci. Ovaj horoskopski znak intuitivno razume potrebe svojih mališana i često mogu da prepoznaju i najmanje promene u njihovom ponašanju ili raspoloženju.

Lav

Lavovi su puni entuzijazma i energije i često nastoje da stvore okruženje u kojem njihova deca mogu da napreduju.

Oni su ponosni na svoje potomstvo i ne štede truda da im obezbede sve što im je potrebno za srećan i ispunjen život. Njihova harizmatična priroda i snažna volja inspirišu decu da budu samouverena i neustrašiva.

Vaga

Vage su simbol harmonije i ravnoteže, što ih čini odličnim roditeljima koji teže mirnom i stabilnom domu. Kao roditelji, Vage su poštene, strpljive i uvek spremne da slušaju.

Njihova sposobnost da sagledaju obe strane u svakoj situaciji pomaže im da rešavaju sve porodične sukobe na miran i konstruktivan način.

Ribe

Ribe su poznate po svojoj empatiji i intuiciji. Kao roditelji, oni su izuzetno osetljivi na emocionalne potrebe svoje dece i često se mogu identifikovati sa njihovim osećanjima i mislima.

Njihova mašta i kreativnost čine dom punim mašte i čuda, što podstiče decu da istražuju svoje snove i ambicije, prenosi Index.hr.

Roditelji, ne izgovarajte ove rečenice.

Neke stvari koje govorite svom detetu, možda iz najbolje namere, na srcu vašeg deteta ostavljaju dubok trag.

One mogu da dovedu do anksioznosti, depresije i niskog samopouzdanja deteta, pa vodite računa pre nego što ih sledeći put upotrebite.

Poređenje sa drugima – „Pogledaj kako tvoj brat to radi“

Ako stalno poredite svoje dete sa “savršenim detetom” vaših prijatelja, sprečavate ga da vidi pravu sliku samog sebe i terate ga da se oseća kao gubitnik.

Takođe, favorizacija jednog deteta unutar porodice dovodi do nepotrebnog rivalstva među braćom i sestrama. Štaviše, jedno od njih će se osećati nevoljeno, dok će drugo morati da nosi teret ideala savršenog deteta i stalno pokušavati da tera sebe na ono što suštinski ne želi, samo da bi se dokazalo roditeljima i da bi mu pružili malo ljubavi. Ta depresija razvijena u detinjstvu često se prenosi i na odraslo doba.

Zanemarivanje dečjih osećanja – „Da li je moguće da plačeš zbog toga?“

Možda vama slomljena igračka izgleda nevažno u poređenju sa plaćanjem mesečnih računa, ali to ne znači da vašem detetu nije i ne treba da bude žao jer je izgubilo omiljenu igračku. Kada se ovako nešto dogodi, a vi ga ne razumete, dete uči da potiskuje tugu, a zatim i sreću, bes, radost.

Tako deca izrastaju u osobe koje su nesposobne da izraze osećanja, a samim tim i da izgrade iskrenu vezu sa osobama oko sebe. U budućnosti će im biti teško da se izbore sa intenzivnim emocijama, što može dovesti do do depresije i anksioznosti u odraslom dobu.

Laganje deci – „Rekli ste da mogu da se igram kad završim domaći. „Ne, nismo to rekli“

Nemojte namerno da menjate dečje sećanje ako je ono ispravno, dodajući nove detalje ili menjajući stare. Isto važi za obećanja data deci. To će učiniti da deca sumnjaju u sebe i svet oko sebe, usled čega dolazi do niskog samopouzdanja. I ovo moće da vodi do anksioznosti i depresije, a u težim slučajevima, čak do psihoze.

Uslovna ljubav – „Volim te, ali moraš imati bolje ocene“

Verujemo da ste imali najbolju nameru sa ovim, da ste samo hteli da ga motivišete. Ali, vaše dete ne vidi motivaciju, već čuje sledeće: Ja i svi ostali ljudi na svetu volećemo te samo ako sve radiš savršeno; nisi vredan ničega ako nemaš iza sebe neka dostignuća.

Dovođenje dečjih sposobnosti u pitanje – „Zašto nisi bolji u matematici?“

Ovo uopšte ne pomaže detetu da se više potrudi, zapravo, ima suprotan efekat. Što više ističete nemoć svog deteta da postigne bolje rezultate, veće su šanse da ono jednostavno odustane od svega. Ovakve roditeljske fraze čine da dete izgubi veru u sebe, usled čega postaje anksiozno i depresivno, što se prenosi i na odraslo doba.

Nadimci zasnovani na mentalnim sposobnostima ili fizičkom izgledu –„Zašto si uvek toliki slabić?“

Iako se deci preporučuje da ignorišu stvari koje ga povređuju, poput nadimaka u školi, nije isto kada se radi o roditeljskim rečima. Na ovaj način srozavate sliku deteta o samom sebi, što na kraju može da rezultira različitim psihičkim poremećajima, kao i poremećajima u ishrani.

Činite da dete oseća da vam nešto duguje – „Svega smo se odrekli zbog tebe“

Naravno da ste morali malo i da se žrtvujete zarad deteta, ali to je bio vaš izbor i nemate pravo da prebacujete odgovornost na dete. Oni ne treba da osećaju krivicu za vaše odluke. To može u nekim slučajevima da dovede do patološke krivice, koja se povezuje sa brojnim neurozama, uključujući i opsesivno kompulsivni poremećaj, pišu Detinjarije.

Centar za reagovanje na napade na informacioni sistem upozorava sve građane da je u toku fišing prevara sa SMS porukama koja je usmerena na korisnike poštanskih usluga.

Građanima Srbije ponovo stižu SMS poruke navodno od Pošte Srbije, gde se zahteva potvrda adrese na određenom linku u Safari pregledaču, kako bi im paket stigao.

Iz Pošte Srbije su i ranije upozoravali građane da ne otvaraju linkove, ali i savetovali šta odmah da urade ukoliko su napravili takvu grešku i ostavili svoje podatke.

Ovoga puta to je učinio i MUP Srbije, putem Instagram naloga.

Unosom ovih podataka na lažnoj internet stranici, napadačima je omogućeno preuzimanje novca sa računa građana, ističu.

MUP preporučuje da, ukoliko ne očekujete neku pošiljku, postoji mogućnost da se radi o prevari.

Ovo su njihove preporuke:

– Nemojte aktivirati link ili otvarati prilog poruke, a da prethodno niste sigurni ko je pošiljaoc.

– Nemojte pozivati broj sa koga Vam je stigla sumnjiva poruka i ne stupajte u komunikaciju sa pošiljaocem SMS poruke.

– Ukoliko poruka sadrži podatke o nekom privrednom društvu ili u ovom slučaju javnom preduzeću probajte direktno da ih kontaktirate, njihovi brojevi i adrese su javno dostupni.

– Ozbiljne kompanije, javna preduzeća, državni organi i administratori sistema nikada od Vas neće zahtevati da unosite

– Vaše lične podatke preko SMS poruke.

– JP Pošta Srbije nikada od Vas neće zahtevati ovakav vid plaćanja.

– Napadači se trude da link u SMS poruci bude što sličniji originalnom linku, umesto „posta.rs“ mogu napisati sličan link kao što je npr. „postas-rsd.top“.

– Ukoliko ste uneli podatke o Vašoj platnoj kartici, potrebno je da se hitno javite banci kako bi oni blokirali karticu u što kraćem roku i onemogućili neovlašćene transakcije.

– Ukoliko ste uneli Vaše kredencijale (korisničko ime, mejl adresa, lozinka i ostale lične podatke) za logovanje na e-banking, potrebno je da odmah promenite pristupnu lozinku ili se hitno obratite banci radi izmene lozinke.

– Ukoliko primetite da SMS poruka sadrži dosta pravopisnih grešaka, ili su izmešana dva pisma – latinica i ćirilica, kao i dva jezika – engleski i srpski, najverovatnije se radi o prevari.

– Ne prosleđujte sumnjive poruke prijateljima.

Izvor: danas.rs

„Prema velikom broju istraživanja, strah broj 1 je strah od javnog nastupa. Strah broj 2 je smrt. Da li vam to zvuči ispravno? To znači da bi prosečna osoba pre odabrala mesto u sanduku nego održala govor“, rekao je Džeri Sajnfeld, poznati američki stendap komičar.

„Prema velikom broju istraživanja, strah broj 1 je strah od javnog nastupa. Strah broj 2 je smrt. Da li vam to zvuči ispravno? To znači da bi prosečna osoba pre odabrala mesto u sanduku nego održala govor“, rekao je Džeri Sajnfeld, poznati američki stendap komičar.

Koliko puta vam se dogodilo da izađete na scenu, govorite pred većim brojem ljudi ili se pak nađete pod reflektorima i kamerama? To iskustvo nije baš svakome prijatno. Znojenje dlanova, podrhtavanje glasa i stomačne tegobe, prema rečima stručnjaka, najčešći su simptomi treme koja se u tim slučajevima javlja.

Menadžeri i direktori, zbog prirode posla, stalno su izloženi takvim situacijama. Bilo da je reč o sastancima sa važnim klijentima, zaposlenima, saradnicima, ili da je reč o pravim javnim nastupima, gostovanjima u medijima i držanju različitih prezentacija.

O tome koje su to tehnike koje mogu da koriste u razvoju komunikacionih veština, razgovarali smo sa docentkinjom na Fakultetu političkih nauka Lidijom Mirkov koja predaje retoriku na Katedri za novinarstvo i komunikologiju.

Ona objašnjava da nije neobično da se i oni na najvišim funkcijama ne snađu u javnom nastupu, čak i kada je reč o poslovima koje dugo rade ili o kojima mnogo znaju. Kvalitetna priprema i obaveštenost su, kako je istakla, osnova svakog dobrog posla, pa tako i javnog nastupa. Međutim, u zavisnosti od oblasti poslovanja i toga čemu je javni nastup namenjen, priprema može da se razlikuje. Distanca i manjak intimizacije su nešto što se podrazumeva u profesionalnom odnosu, što se često, pogrešno tumači, kao „robotizacija“ čoveka.

„Menadžerski zadatak je, uglavnom, da sa vrha komunikacionog lanca pruži informacije bitne za dalje poslovanje, a i da nadređene izvesti o postignutom. Ta dva nastupa neće zvučati isto. Tekst takvih govora je potrebno pripremiti sa adekvatnim rečnikom za ciljnu publiku, da bude dužine koju okolnosti i koncentracija sagovornika traže, zatim da se saradljivost i pošten pristup menadžera oseti emocionalno“, ističe Mirkov.

Šta je to pojam okejstva

Poteškoće prilikom javnog nastupa se mogu javiti i zbog toga što podrazumeva skoro sve ono čega nema u privatnosti, u kojoj se osećamo emocionalno bezbedno, kaže za Forbes Srbija psihoterapeut Bojan Tepavčević.

„To su često odnosi u kojima ne razmišljamo mnogo o tome da li ćemo biti kritikovani, shvaćeni pogrešno ili čak ispasti smešni. Ukoliko su zdravi i bliski, takvi odnosi nam omogućavaju da se ponašamo spontano. Čak i ako znamo da kritika ili neželjena reakcija na naše ponašanje može da nam se desi, osećamo se okej sa time da rizikujemo, da se ponašamo autentično, jer imamo iskustvo u tim odnosima koje nam govori da nećemo biti odbačeni i ako budemo smešni, kritikovani ili korigovani od bliske okoline“, ističe Tepavčević.

Prepreke u javnom nastupu su, međutim, različite. „Pozornica“ na kojoj smo odrasli može da utiče na probleme koji mogu da se razviju prilikom javnog nastupa, te je u tom smislu, kako kaže Tepavčević, bitna naša ljudska važnost, odnosno osećaj da smo „okej“ u sopstvenoj koži i da smo „okej“ onima kojima smo okruženi.

„Taj neformalni pojam ‘okejstva’ podrazumeva stanje u kojem se osećamo fizički i psihički adekvatno, prihvaćeno i tolerabilno kao ljudska bića od strane našeg okruženja“, dodaje Tepavčević.

„Mikro javnosti“ su ključ za samopouzdanje

Da smo sa javnim nastupom upoznati još od detinjstva, svedoče različiti događaji – od rođendana, slavlja, recitovanja pesmica pred članovima porodice, do igranja uz muziku i sličnih oblika ljudskog ponašanja. Sve to, kako nam objašnjava Tepavčević, spada u neku vrstu „nastupanja“ pred grupom ljudi, a sledeća mikro javnost nakon porodične, predstavlja izlazak u „društvo“, odnosno odlazak u obdanište i početak druženja sa drugom decom.

„Škola bi možda bila prva veća ‘javnost’ u koju stupamo još kao deca. Izlazak pred odeljenje prilikom recitovanja pesme ili odgovaranja gradiva još u osnovnoj školi predstavlja rani oblik javnog nastupa“, ističe Tepavčević.

Tepavčević dodaje da, u skladu sa razvojnim fazama i ekonomskim uslovima u kojima odrastamo, polako se susrećemo sa različitim vrstama javnosti, a način na koji drugi reaguju na nas, još u najranijim fazama odrastanja, može da ima veoma velikog uticaja na to kako ćemo se ponašati kasnije.

„Shodno tome, kako smo tretirani na tim prvim i najvažnijim mikro javnostima u pogledu naše lične i ljudske važnosti često zavisi kako ćemo se kasnije ponašati u odraslim, većim i ozbiljnijim javnostima koje nas čekaju u životu, posebno u situacijama kada i naši poslovi mogu da budu povezani sa javnim nastupima“, kaže Tepavčević.

Disanje, proba, snimanje

Specijalista za prezentovanje i javni nastup Slobodan Roksandić smatra da menadžeri moraju u svom nastupu da pokažu stabilnost i kredibilitet, te su povremeno na neki način primorani da odglume da su sigurni u svoju odluku ili ideju.

„Mi smo u životu u različitim ulogama, mi preuzimamo različite uloge – ulogu roditelja, ulogu prijatelja, ulogu emotivnog partnera. Razne uloge igramo svi, ne moramo da studiramo na akademiji umetnosti. Duboko verujem i praksa je pokazala da menadžerima i direktorima pomaže da, kada imaju važan nastup ili sastanak, kada treba da prezentuju, kao da pomalo ‘uđu u ulogu’ osobe koja je vođa tima, koja mora da vlada situacijom. Znam mnoge introvertnije osobe koje, kada god treba da se obrate publici, uđu u ulogu ekstroverta da bi animirali, da bi zainteresovali, da bi motivisali“, ističe Roksandić.

Budući da su tehnike disanja veoma korisne za govor, sastanke, prezentacije, Roksandić kaže da je ključna veza glume i komunikacijskih veština ta što se glumac bavi glasom i telom na način na koji se to retko gde izučava.

„Ko dobro diše, ostavlja utisak da vlada situacijom, da upravlja pažnjom, da je stabilan, staložen. Na primer, tehnike disanja se konkretno uče na dramskim i muzičkim akademijama i skoro nigde drugde, eventualno u formi nekih kurseva joge. Takođe, uče se i tehnike koje se tiču glasa, govora, šta sve možemo sa svojim telom i glasom“, navodi Roksandić.

U dosadašnjem iskustvu, Roksandić je radio sa ljudima na tehnikama usavršavanja javnog nastupa, a tema treme je u najvećem broju slučajeva zastupljena. Ključ je u probi, a osim toga, često svoje klijente savetuje i da se, u toku pripreme za javni nastup, snime i pogledaju kako izgledaju na kameri, kako bi neke svoje navike, koje možda nisu dobre, u javnom nastupu promenili.

„Mali je broj ljudi koji nema strah. To su ljudi koji imaju ogromnu rutinu, koji svakodnevno govore, koji su i po karakteru takvi. ‘Karakter je sudbina’, stoji u izreci. I to jeste takođe utisak. Nisu svi za sve. Postoje ljudi koji po prirodi stvari nisu osobe koje ćemo slušati i gledati. Mada naravno, i oni mogu da ovladaju određenim veštinama. Kako se navodi u citatu, ‘Jedini način da ovladamo veštinom govora jeste da govorimo’“, kaže Roksandić.

Funkcija straha je zaštita
Da li je trema normalan fenomen, da li je društveno uslovljena i od čega zavisi njena pojava, pitanja su koja se sve češće nameću. Da bismo u potpunosti razumeli ovaj fenomen i da bismo uspeli da ga na neki način umanjimo, Mirkov kaže da je veoma važno da napravimo jasnu granicu između treme i straha.

„Strah od javnog nastupa je psihološka kategorija i dolazi iznutra, to je kliničko stanje koje je izuzetno retko. Trema je društveno uslovljena – nema je dok nismo pred publikom. Trema je normalno stanje pred javni nastup jer je sam javni nastup nenormalno, izuzetno dešavanje i nije prirodno da se u njemu osećamo lagodno kao kad smo udobno zavaljeni u stolicama i foteljama u svojstvu publike“, ističe Mirkov.

Mirkov naglašava da trema ipak, ne mora uvek da bude negativna, kao i da često ima različit intenzitet, koji ne zavisi samo od nas kao govornika, već i od buke, hladnoće ili grejanja, reflektora i slično, te ne mora uvek da znači da se jednom eleminisana trema neće vratiti.

„Trema je pokazatelj da smo ozbiljno shvatili zadatak koji smo preuzeli i zato treba da budemo ponosni na svoju tremu. Samo oni koji su se temeljno pripremali za javni nastup mogu da znaju koliko još ima da se radi. Samopouzdanje ostavlja dobar prvi utisak, ali ne treba smetnuti s uma da nije presudan i da je važnije ostaviti utisak pouzdane i dobro upućene osobe“, kaže Mirkov.

Stručnjaci kažu da su strepnja, bojazan, trema, anksioznost i zabrinutost strahovi koji su najčešće vezani za javni nastup. Procena da smo ugroženi dovodi do straha, a psiholozi upozoravaju da to može da dovede do panike koja nastaje zbog procene da nemamo psihološke ili fizičke resurse da napustimo neprijatnu situaciju, odnosno da je ona veća od nas i da nas na neki način prevazilazi.

„Važno je napomenuti da je osnovna i evolutivna funkcija osećanja straha zapravo zaštita. Ako se umereno plašite dok se krećete automobilom po klizavom putu, dok pljušti kiša i to vas mobiliše i motiviše da usporite vožnju i pojačate fokus kako biste imali veću kontrolu nad vozilom i svojim okruženjem, onda je funkcija straha zdrava, jer vas u toj situaciji štiti“, navodi Tepavčević.

Tepavčević dodaje da postoji nešto što nazivamo „adekvatnom tremom“ koja motiviše, inspiriše i mobiliše pozitivne aspekte i vrednosti kako bi nam pomogla da se osnažimo prilikom javnog nastupa. Ona tada ima zadatak da podigne stepen zdravog uzbuđenja pred javni nastup, što je kako kaže, potpuno smisleno, s obzirom na to da psihička energija i fokus nisu isti kada sedimo sa prijateljima i kada treba da izađemo pred grupu ljudi koji nam često nisu bliski i pred kojima treba da izložimo nešto što oni treba da procene.

„Stepen blago podignutog uzbuđenja koji prati uverenje da smo spremni za javni nastup, da možemo da se pokažemo, odnosno izložimo pred drugima i da će sve proteći kako treba, jer smo se prethodno pripremili, nešto je što je zdravo i što nam je potrebno kao samoosnaženje“, ističe Tepavčević.

Uloga neverbalne komunikacije

U antičkoj Grčkoj se smatralo da su dobri govornici samo muškarci jakog glasa. Od tada su se vremena, a i okolnosti u kojima se govori, promenila. Danas ne govorimo samo na javnim trgovima i skupovima, već i pred manjim ili većim brojem ljudi unutar organizacije, ali i pred kamerama, za medije i slično, a u svemu tome veliku ulogu igraju tonalitet, dikcija i neverbalna komunikacija.

„Vremena su se promenila jer niti su muškarci danas jedini obrazovani, niti samo oni jakog glasa mogu da dosegnu do publike. Najbolji nastup je primeren okolnostima, od čega zavise i primenjeni elementi dikcije, glasnoće, gesta i sl. Ako govorimo pred malom publikom uživo, neverbalna komunikacija će biti umerena i razgovorna, a glasnoća niža. Kada bismo govorili na velikom skupu, neverbalna komunikacija bi mogla da bude aktivnija, a glasnoća niža. Kada govorimo u studiju, obraćamo pažnju na to da ostanemo u kadru i da ne ometamo tehnologiju mikrofona“, ističe Mirkov.

Mirkov preporučuje menadžerima da svakog jutra rade vežbe razgibavanja govornog aparata, što uključuje izgovaranje brzalica od sporijeg ka bržem i da vode računa o tome da njihova neverbalna komunikacija ostavi utisak samopouzdanja, ali ne i nadmenosti.

To uključuje „pravu kičmu i uspravno sedenje ili stajanje sa oba stopala na zemlji dok se govori, a glava postavljena pravo i bez podizanja brade. Obično ne znamo šta sa rukama, ali i to se navežba – ruke prirodno pored tela i povremeni diskretni gest“, savetuje Lidija.

Spontanost u nastupu

Na naše pitanje na koji način treba napraviti balans između toga da smo ono o čemu ćemo govoriti „naučili napamet“ i odavanja utiska spontanosti, Mirkov je istakla da treba stremiti ka tome da budemo eksperti u svojoj delatnosti.

„Stručnjak uvek govori iz glave, a zvuči kompetentno. To se postiže redovnim čitanjem, ne samo vesti i članaka o našim temama, već i naučne literature, a najviše književnosti. U romanima se često raspliću životne teme koje utiču i na poslovni život, a za koje bi nam mnogo vremena i energije uzelo da ih sami tumačimo. Važno je razumevanje okolnosti, a osoba koja čita svoje govore ne ostavlja utisak da išta razume, već da deklamuje reciklirane ideje koje je neko drugi napisao“, istakla je Mirkov.

Personalizovan pristup je ono na čemu insistira Roksandić, a to podrazumeva da svako od nas prepozna ono po čemu je autentičan i da to u svojim nastupima koristi kao resurs.

„Na primer, neko je duhovit i zna se da je duhovit, uvek je u društvu i treba da se trudi da ‘prebaci rampu’ i da to iskoristi kao svoju prednost i da pronalazi različite načine da u prezentaciji nađe meru duhovitosti. Dakle, u traženju spontanosti i autentičnosti treba misliti o tome šta sam ja, ko sam ja u svemu tome, kako mene ljudi doživaljavaju i onda koristimo te resurse. Ono što nam ne ide, ne forsiramo, jer nema potrebe“, ističe Roksandić.

Izvor: forbes.n1info.rs