Zubi su izuzetno važan organ za psa. Osim što imaju uobičajen značaj i ulogu u sistemu organa za varenje, oni za psa imaju i dodatni značaj. Ovako velika važnost zuba za psa proističe iz činjenice da je pas domaća životinja i ima svoju radnu ulogu u domaćinstvu bilo kao čuvar imanja,
Zubi su izuzetno važan organ za psa. Osim što imaju uobičajen značaj i ulogu u sistemu organa za varenje, oni za psa imaju i dodatni značaj. Ovako velika važnost zuba za psa proističe iz činjenice da je pas domaća životinja i ima svoju radnu ulogu u domaćinstvu bilo kao čuvar imanja, kao ovčarski radni pas ili službeni pas. U obavljanju svih ovih funkcija zubalo ima je neophodno i to po mogućnosti - kompletno.
Koliki je značaj zuba za psa vidi se i po tome što je u standardu za svaku rasu poseban naglasak dat na kvalitet zuba, njihov izgled i kompletnost.
Psi imaju mlečne i stalne zube. Štenad dolazi na svet bez zuba, da bi im prvi mlečni zubi počeli izbijati oko treće nedelje života, a kompletno mlečno zubalo (od 28 zuba) se formira oko osme nedelje starosti. Stalnih zuba u vilici ima 42. Sastav ovih stalnih zuba u jednoj vilici je sledeći: 6 sekutića, 2 očnjaka, 8 premolara i 10 molara ukupno (4 u gornjoj i 6 u donjoj vilici).
Prilikom formiranja i nicanja zuba mogu se javiti razne promene i nedostaci kod zuba. Najčešća nepoželjna pojava jeste neizbijanje zuba tj. zubalo sa manjim brojem zuba. Najčešće nedostaje neki premolar, ali takođe mogu nedostajati i drugi zubi u vilici. Kod mnogih rasa, pas po standardu može biti diskvalifikovan zbog nedostatka nekih zuba.
Jedan od uzroka neizbijanja stalnih zuba može biti i neispadanje mlečnih zuba, tako da ove mlečne zube treba izvaditi do sedmog meseca života psa. Osim ove nepoželjne pojave, dešava se i da kod izrastanja zuba oni nepravilno naležu jedni na druge, tako da se dobija nepravilan zagriz. Najčešći poželjan zagriz je makazast, dok je klještast zagriz dozvoljen kod nekih rasa. U slučaju kad je donja vilica duža od gornje govorimo o predgrizu koji je dozvoljen npr. kod engleskog ili francuskog buldoga, mopsa, pekinezera i sl. U slučaju kad je gornja vilica duža od donje, radi se o podgrizu. Ovo je nepoželjna pojava i veliki nedostatak koji povlači za sobom zabranu uzgoja ovakvih primeraka.
Jedan od problema sa zubalom često pristnih kod pasa jeste povreda zuba kao lomljenje i pucanje do kojih najčešće dolazi zbog griženja tvrdih predmeta kao što su kosti ili kamenje, metalne ograde i druge prepreke. Najčešće se lome očnjaci ili kutnjaci.
Kad su ovakve povrede u pitanju, psa treba odvesti veterinaru koji može na specijalan način ovakav zub da nadogradi i stavi krunicu koja će zameniti pravi zub.
Osim ovih mehaničkih povreda zuba, oni su podložni različitim oboljenjima. Najčešće su to oboljenja do kojih nastaje usled pojave zubnog kamenca. Taloženjem zubnog kamenca zubi i desni postaju pogodno tle za razvoj bakterija. Desni otiču i krvare i neretko, zbog napredovanja kamenca - ispadaju. Ova bolest se naziva paradentoza, a moguće oboljenje je i gingivitis tj. upala desni.
Bolesni zubi uzrokuju i granulom koji izaziva bol u korenu zuba i otok koji se leči antibioticima, a zub se najčešće mora izvaditi.
Imajući u vidu sve navedeno, možemo zaključiti da je kontrola zuba i briga o njima od velike važnosti za psa i njegovo zdravlje.
Većina problema u vezi sa zdravljem zuba dolazi od neadekvatne ishrane i nedovoljne ili nepravilne higijene zuba i usta. Zato se preporučuje vlasnicima pasa, da svog psa od malena naviknu na redovno pranje zuba i da onda ovu obavezu ponavljaju bar tri puta nedeljno. U prodavnicama za kućne Ijubimce se mogu kupiti četkice i paste za zube namenjene vašim Ijubimcima.
S obzirom da veliki broj vlasnika pasa hrani svoje pse isključivo kašastom hranom, trebalo bi ih opomenuti da daju svom psu, bar povremeno, igračke od goveđe kože, tvrdi keks ili sirovu kožu kako bi on na taj način mogao čistiti taloge sa svojih zuba i tako sprečiti stvaranje kamenca. Ukoliko se kamenac ipak nahvata na zube, njega može odstraniti samo veterinar.
I na kraju treba istaći da su zubi psa podložni trošenju tokom starenja psa, te su tako sekutići do pete godine već istrošeni, a sa sedam godina i očnjaci. Zubi menjaju boju i postaju žuti. S obzirom na promene koje se dešavaju na zubima, moguće je prilično tačno, po zubima odrediti i starost psa.
