Brojni bardovi domaćeg glumišta ostavili su neizbrisiv trag u srpskoj kinematografiji, a malo je poznato da mnogi od njih nemaju formalno obrazovanje.
Jedna od onih koja nikad nije diplomirala glumu je pokojna Neda Arnerić. Iako je vrlo mlada, sa svega 16 godina upisala Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju, istu je napustila kako bi se posvetila poslu.
Tokom studija dobila je glavnu ulogu u filmu „Višnja na Tašmajdanu“ koja ju je lansirala među zvezde, a nastavile su da nižu brojne uspešne uloge.
Ipak, ona nije odustala od obrazovanja, pa je u međuvremenu diplomirala Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Ni njen partner iz filma „Ko to tamo peva“, Slavko Štimac, nikad nije završio glumu.
Osnovno obrazovanje stekao je u selu kod Gospića, a sa samo 12 godina zaigrao je na filmu. Reč je o ulozi pastira Ranka u filmu „Vuk samotnjak“, a glumac je demantovao da je ikada studirao glumu.
Jedan od najpoznatijih domaćih glumaca, Pavle Vuisić, ostavio je iza sebe brojne legendarne uloge, poput Paje u „Kamiondžijama“ i Milutina Topalovića u „Maratoncima“. Međutim, na početku svoje karijere on nije uspeo da upiše glumu, pa se oprobao i u novinarstvu.
Njegov glumački dar prepoznao je i legendarni Orson Vels.
„Negde, ako se ne varam, sredinom sedamdesetih, čuo sam od par prijatelja iz Amerike jednu interesantnu pričicu. o razgovoru Orsona Velsa sa (voditeljem) Dikom Kavetom na tamošnjoj televiziji, i o Velsovoj izjavi, tvrdnji da je Pavle Vuisić najveći glumac kojeg je on sreo u životu. E, sada od nekoga ko je, s jedne strane, veliki reditelj, s druge strane ne baš manji glumac kao što Vels, ovakva stvar intrigira…“, rekao je Ranko Munitić i dodao:
„Par godina docnije, kada je Vels boravio u Zagrebu, snimao je film „Tajna Nikole Tesle“, jednu ulogu u tom filmu, i mi smo radili jednu televizijski emisiju s njim, a znali smo Vels i ja od ranije, tako da nije bilo problema da ga pitam. Pitao sam ga za to, i on mi je rekao da je to tačno. U tom razgovoru, Kavet ga je pitao da li postoji neko od kolega kojem zavidi. On (Orson Vels) je rekao da postoji jedan reditelj, Kurosava, film „Sedam samuraja“, i jedan glumac Pavle Vuisić, i sve uloge koje je napravio, dodajući da se kod Kurosave to radi više radi o maloj pozi, a ne zapravo o ljubomori, ali kod Vuisića se radi o stvarnoj, lepoj, prijateljskoj, kolegijalnoj ljubomori, jer kaže to iz čega taj čovek pravi majstorske uloge, kaže, nešto s čim se niko od nas drugi ne bi smeo ni uhvatiti u koštac“, rekao je svojevremeno Ranko Munitić.
Ni njegov partner u „Kamiondžijama“, Miodrag Petrović Čkalja, koji je glumio Jareta, nikada nije studirao glumu.
Iako danas važi za najvećeg komičara koga smo imali, malo je poznato da je Čkalja studirao veterinu, a da ju je napustio kako bi se posvetio glumi.
Još jedna glumačka veličina, glumica Radmila Savićević, nije imala formalno glumačko obrazovanje.
Glumica se proslavila ulogama u serijama „Kamiondžije“, „Srećni ljudi“, „Pozorište u kući“, „Bolji život“… Međutim, ona nije studirala, već je amaterski počela da se bavi glumom u omladinskom pozorištu u Kruševcu, a njen veliki talenat nije mogao da prođe neprimećeno.
U „Srećnim ljudima“ sa njom je glumio i Živojin Žika Milenković, koji je prethodno bio profesor književnosti. Ipak, on je katedru zamenio glumom i ostvario brojne bitne uloge.
Takođe, čuveni Branislav Petrušević Petrući, koji se proslavio u „Indeksovom pozorištu“, nije po struci glumac. On je studirao kibernetiku i prethodno radio kao programer, a potom se proslavio u glumi.
Hrvatski glumac Zlatko Burić, koji je trenutno vrlo popularan zbog uloge Žarka Ilića u seriji „Sablja“, imao je priliku da sarađuje sa mnogim slavnim imenima, poput Breda Pita i Džordža Klunija.
On je jednom prilikom priznao da mu je ideja studiranja bila odbojna, ali da je gluma oduvek bila njegova ljubav.
“Kasno sam postao glumac. Sebe sam video kao radikalnog kulturnog aktivistu. To me iskustvo formiralo. U toj grupi nismo govorili da smo glumci, govorili smo da smo proizvođači slike, muzike… Jasno je da je to bila gluma, ali nismo o sebi razmišljali kao o glumcima. Meni je to bila neka vrsta redukcionizma… Prvi put doneo sam odluku da sam glumac nakon filma ‘Pusher’, u koji sam i pomalo nevoljno ušao. Taj susret s Refnom, režiserom, bio je odlučujući u mom životu“, rekao je on prošle godine u emisiji „Nedeljom u 2“, prenosi „Dnevnik.hr“.
Amaterski se bavio ovim poslom, a posle preseljenja u Dansku je držao i časove glume. Ubrzo se ponovo vratio na filmsko platno, a za svoje uloge je dobio brojna priznanja i nagrade.
Izvor: nova.rs
