Sombor.info

Dilema koju mnogi roditelji imaju jeste trebaju li deca da imaju mobilni telefon i kada im ga treba dozvoliti. Terapeutkinja Sarie Taylor kaže da se roditelji često suočavaju s ovom dilemom jer i druga deca imaju mobilne telefone ili jednostavno žele da ih deca koriste jer su sigurniji kada deca počnu da izlaze sama.

Ipak, postoje određene stvari koje treba uzeti u obzir.

„Važno je prie svega priznati da je svako dete drugačije i da svaki roditelj ima pravo da donese svoju odluku bez osuđivanja“, rekla je Sarie za Manchester Evening News.

Ona je naglasilada i kada roditelji zabrane mobilni telefon detetu, ono pronađu način da ga ima. Zato je bolje sarađivati s decom i pomoći im da se snađu s problemima s kojima će se neizbežno u nekom trenutku susresti.

Ovo su saveti koje Sarie daje roditeljima:

Pomozite deci da izgrade samopouzdanje i samopoštovanje, tako da budu bolja u održavanju ličnih granica.

Naučite ih društvenom bontonu i kako da komuniciraju mobilnim telefonom. Ključno je da kod dece podstičete otvorenu komunikacije kako bi znala da se mogu obratiti roditeljima ako se nešto dogodi i ako im je potrebna podrška.

Pokušajte da vidite stvari iz njihove perspektive. Terapeutkinja ističe da roditelji treba da čuvaju svoju djecu i da imaju zadnju reč, ali da bi komunikacija bi bila bolja djeca bi trebalo da budu uključena u donošenje nekih odluka. Ovo je jako važno ukoliko roditelji pokušavaju da podstaknu samostalnost i odgovornost, jer je to važan deo odrastanja.

Praktikujte ono što i govorite. „Poučavanje djece o ograničenjima i granicama može biti dobar reset i za roditelje“, zaključuje terapeutkinja.

Izvor: bitiroditelj.com

Srbijom kruži nova SMS prevara koja nudi odličnu dnevnicu za sve koji su stariji od 22 godine, a sve što je potrebno je da imate mobilni telefon.

Ipak, iako smo svedoci sve učestalijih SMS i internet prevara, tako i ovaj pokušaj obmane sadrži očigledne primere na koje obavezno morate obratiti pažnju.

- Regrutovanje za starije od 22 godine. Dnevno oko 6.500 dinara, zaradite samo koristeći svoj telefon - navodi se u poruci, ispod čega je, kao i obično, naveden link pristupanja.

Ipak, ovo nije običan link pristupanja, jer se navodi da je sve što je potrebno da se uradi, jeste da se pošalje poruka menadžeru preko aplikacije Whatsapp, ali je bitno naglasiti, kao što se vidi i iz priloženog, da je ime aplikacije napisano na pogrešno prevedenoj ćirilici.

Korisnici društvenih mreža dele upozorenje za sve one kojima poruka ovakvog sadržaja može stići, da ne poveruju olako i da proveravaju sve linkove koji deluju nebezbedno.

Prevare preko Pošte, preko interneta...

Podsetimo, građani Srbije su se početkom godine žalili da su počeli da dobijaju sve učestalije poruke o "nedostavljenim paketima", kao i o linkovima na koje su pojedini "padali".

"Vaš paket je stigao na skladište i ne može biti dostavljen zbog nepotpune informacije o adresi", "Adresa vašeg paketa je pogrešna, potvrdite adresu. Kopirajte link i otvorite ga posebno" - ovako su glasali poruke koje su stizale masovno građanima.

"Vaša pošiljka još nije isporučena"

Slična prevara je zabeležena i početkom godine, kada su navodno stizali apeli Pošte Srbije, sa istim malverzacijskim linkom, koji vodi do finansijske greške.

“Vaša pošiljka još nije isporučena. Želeli bismo da vam skrenemo pažnju da postoji neizmireni dug za dostavu vašeg paketa. Nažalost, zbog neplaćenih troškova nismo bili u mogućnosti da dovršimo proces dostave. Za pakete težine do 3 kilograma troškovi dostave iznose 760 dinara”, glasile su tada poruke, dok su linkovi vodili do lažnih stranica.

Izvor: blic.rs

Dok traje ofanziva Izraela u Pojasu Gaze, Palestinci su počeli da obeležavaju islamski sveti mesec Ramazan.

Uoči Ramazana, u Jerusalimu su u nedelju, 10. marta izbili sukobi pošto je izraelska policija sprečila stotine Palestinaca da uđu u džamiju Al Aksa – treće najsvetije mesto u islamskom svetu.

I izraelske i palestinske novinske agencije su objavile snimke iz okoline Al Akse na kojima se vidi kako izraelski policajci jure za Palestincima i udaraju ih.

Hiljade policajaca raspoređeno je po ulicama Starog grada u Jerusalimu, gde se svakog dana očekuje desetine hiljada vernika u džamiji Al Aksa tokom Ramazana.

Od smrtonosnog napada Hamasa 7. oktobra, Izrael je Palestincima ograničio pristup Al Aksi.

Muškarcima mlađim od 45 godina, tinejdžerima, kao i Palestincima koji žive na okupiranoj Zapadnoj obali mesecima nije dozvoljen pristup.

Hamas je iznenada napao jug Izraela 7. oktobra, ubivši oko 1.200 ljudi i otevši oko 240.

Izrael je potom uzvratio žestokom ofanzivom na Pojas Gaze, najpre vazdušnim udarima, a potom i kopnim akcijama, a do sada je poginulo više od 30.000 Palestinaca, prema Hamasovim izvorima.

Krajnje desničarski izraelski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir pozvao je na stroža ograničenja pristupa izraelskim muslimanskim građanima Al Aksi, rekavši da bi to trebalo da spreči Hamas da „proslavi pobedu“ dok su izraelski taoci i dalje zarobljeni u Gazi.

Međutim, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je odbacio takvu ideju.

Još nije jasno koliko će ljudi smeti da dođe na lokaciju tokom meseca Ramazana.

Jordanski ministar spoljnih poslova Ajman Safadi rekao je u ponedeljak, 11. marta da ograničenja koja je Izrael uveo na pristup muslimanskim vernicima kompleksu džamije Al Aksa tokom Ramazana guraju situaciju ka „eksploziji“.

Ova oblast je dugo bila žarište problema i bila je jedna od polaznih tačaka poslednjeg rata 2021. između Izraela i Hamasa.

Zašto je Al Aksa toliko važna?

Al Aksa se nalazi u središtu Starog grada u Jerusalimu, na brdu koje muslimani zovu Al Haram Al Šarif – Plemenito svetilište.

Na ovom mestu se nalaze dva sveta muslimanska mesta – Kupola na steni i džamija Al Aksa, koja je izgrađena u osmom veku.

Ceo kompleks se često u javnosti naziva džamijom Al Aksa.

Jevreji ovaj kompleks koji se prostire na 14 hektara, zovu Hramovna gora.

Za muslimane je Al Aksa treća najsvetije mesto islama, posle Meke i Medine.

Na ovom mestu muslimani iskazuju poštovanje brojnim ličnostima koje smatraju prorocima, kao što su Ibrahim (Abraham), Davud (David), Sulejman (Solomon), Iljas (Ilija) i Isa (Isus).

Muslimani veruju da je prorok Muhamed odveden iz Meke u Al Aksu, odakle se uzdigao u raj tokom jedne noći 620. godine.

Ista lokacija, Hramovna gora, predstavlja najsvetije mesto u judaizmu.

Jevreji veruju da je kralj Solomon tu izradio prvi hram pre 3.000 godina.

Na tom mestu je izgrađen i drugi jevrejski hram koji su Rimljani uništili 70. godine nove ere.

Ko danas upravlja kompleksom?

Izrael je osvojio kompleks Al Akse 1967. tokom rata sa arapskim susedima i anektira ga zajedno sa ostatkom Istočnog Jerusalima i obližnjim delovima Zapadne obale.

Ove oblasti su u tom trenutku bile pod kontrolom Egipta i Jordana, a potezi Izraela nikada nisu međunarodnom priznati.

Hašemitski kralj Jordana je zvanični čuvar muslimanskih svetinja i kompleksa Al Akse.

On imenuje članove zadužbine zvane Islamski vakuf koji nagledaju kompleks.

Prema dugogodišnjem sporazumu, nemuslimani mogu da posete lokaciju Al Akse, ali samo muslimanima je dozvoljeno da se mole.

Glavni rabinat Izraela zabranjuje Jevrejima da uđu u kompleks na Hramovnoj gori jer se smatra previše svetim da bi mogli da gaze po njemu.

Prema pravilima izraelske vlade, hrišćani i Jevreji smeju da posećuju ovo mesto samo kao turisti, i to samo četiri sata dnevno, pet dana u nedelji.

Jevreji se mole kod Zida plača, ispod Hramovne gore, za koji se veruje da je poslednji sačuvani ostatak Solomonovog hrama.

Koji su sve sukobi izbili u Al Aksi?

Tokom 2000. godine, Arijel Šaron, tadašnji lider najveće izraelske opozicione stranke, došao je u kompleks sa grupom desničarskih poslanika Likuda.

„Hramovna gora je u našim rukama i ostaće u našim rukama. To je najsvetije mesto u judaizmu i svaki Jevrejin ima pravo da poseti Hramovnu goru“, rekao je Šaron tada.

Palestinci su protestovali, došlo je do sukoba sa policijom koji su prerasli u Drugu palestinsku intifadu (ustanak).

Taj događaj poznat je kao Intifada Al Akse.

Tokom ove intifade stradalo je oko 3.000 Palestinaca i oko 1.000 Izraelaca.

U maju 2021, Palestinci su protestovali protiv iseljenja nekih porodica iz kvarta Šeik Džara u Jerusalimu.

Nedugo posle, demonstranti su se sukobili sa izraelskom policijom u kompleksu Al Akse.

Povređeno je više od 160 Palestinaca i 17 policajaca.

Kao odgovor na poteze policije, islamistička grupa Hamas je iz pojasa Gaze raketirala Izrael, što je izazvalo sukob koji je trajao 11 dana.

Prošle godine, prvi put posle tri decenije poklopili su se islamski sveti mesec Ramazan i tronedeljeni jevrejski praznik Pesah.

Viđene su nasilne scene kada je izraelska policija raščistila dvorište kako bi jevrejski posetioci ušli u kompleks.

Policija je tada saopštila da su pojedini Palestinci sa kompleksa bacali kamenice ka Zidu plača.

U aprilu 2023. policija je izvršila raciju u džamiji Al Aksa, uz obrazloženje da su se unutra zatvorili „provokatori“.

Policija je saopštila da su njene pripadnike gađali kamenicama i pirotehnikom.

Palestinci su optužili izraelsku policiju da je koristila šok bombe i suzavac i da je u sukobima povređeno 50 ljudi.

Protesti su počeli zbog navoda o najavama pojedinih organizacije esktremnih Jevreja da žele da izvedu ritual žrtvovanja koze na Hramovnoj gori uoči Pesaha.

Taj ritual se praktikovali Jevreji u biblijsko vreme, pre nego što su im Rimljani uništili hram.

Izraelska policija i verske vlasti saopštile su da neće dozvoliti takvu ceremoniju.

Benjamin Netanjahu, premijer Izraela, istakao je tada da „policija mora da deluje tako da sačuva red, slobodan pristup pripadnicima svih religija, kao i status-kvo Hramovne gore“.

Islamski vakuf je policijsku raciju nazvao „očiglednim kršenjem identiteta i funkcije džamije kao mesta na kojem se mole samo muslimani“.

Izraelski mediji objavili su da su palestinski ekstremisti u znak odmazde iz Gaze ispalili 16 raketa.

Izvor: danas.rs

U februaru ove godine cene ugostiteljskih usluga bile su skuplje za 10,2 odsto nego u istom mesecu prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

U odnosu na januar cene ugostittelja porasle su za 1,4 odsto.

Hrana u ugostiteljskim objektima je, međugodišnje, poskupela za devet odsto, a topla i hladna predjela za 10,2 odsto.

Bezalkoholna pića su poskupela za 10,3 odsto, a alkoholna za 8,7 odsto.

Pečenje i jela po narudžbini su na godišnjem nivou poskupela 9,7 odsto, a variva 9,5 odsto. Salate su skuplje 8,8, a kolači za 8,7 odsto.

Najviše je poskupelo prenoćište, za 15,3 odsto u odnosu na prošlogodišnji februar.

Vikendi tokom hladnijih dana idealno su vreme da otputujete u neku banju na dan ili dva i opustite se u spa centrima. A vaša sledeća vikend destinacija mogla bi da bude Morahalom banja u susednoj Mađarskoj, do koje vam iz Sombora treba malo više od sata.

Tik uz granicu, nedaleko od Segedina, ovo mesto sa carskim pedigreom možete upoznati po ceni od oko 50 evra, koliko je potrebno izdvojiti za smeštaj za dve osobe.

Ova banja ima 22 bazena ukupne površine oko 2.200 kvadratnih metara. Tokom proleća, leta i jeseni otvoreni su svi bazeni, dok su tokom zime obično otvorena 6 zatvorena i 2 otvorena bazena.

Osim što možete da izaberete neki od 22 bazena, različite temperature vode i uživati u kupanju, svoje slobodno vreme možete utrošiti i na neki od zabavnih sadržaja poput saune, vodenih tobogana, aroma terapije, akvarobika, teretane i fitnes programa, a tu su i sadržaji za decu.

Lekovita voda u Morahalom banji

Lekovita voda u Morahalomu ima temperaturu od 35-39 Celzijusovih stepeni, a potiče iz naslaga nekadašnjeg Panonskog mora. Zvaničnu klasifikaciju kao termalna voda je dobila 1990. godine, kada je dobila i aktuelni naziv Eržebet ili Elizabeta, piše City Magazine.

Izvori lekovite vode ovde su Arpad, Sveti Laslo i Matija Korvin. Lekovite vode Eržebet i Arpad se zvanično preporučuju za lečenje oboljenja kičme, reume mišića i ginekoloških problema.

Još neke indikacije su: rehabilitacija i lečenje bolesti centralnog nervnog sistema i paralize, neuralgije, neuritis, zatim hronične bolesti kože, urološke bolesti, gastritis i druga oboljenja.

Ne preporučuje se za teške srčane bolesnike, kao i one sa tumorom, teškim oboljenjima centralnog nervnog sistema ili akutnim upalama u organizmu. Trudnoća je takođe kontraindikacija.

Mnogi Amerikanci ne znaju da određene životne navike, kao što su konzumiranje alkohola, gojaznost, loša ishrana i nedostatak vežbanja - mogu da povećaju rizik od kolorektalnog karcinoma, odnosno raka debelog creva, rezultati su novog istraživanja Sveobuhvatnog centra za rak Državnog univerziteta u Ohaju.

Rezultati ankete odražavaju opšti nedostatak svesti koji stručnjaci vide kada razgovaraju sa svojim pacijentima o faktorima rizika od raka debelog creva, rekli su stručnjaci.

„Mi govorimo o faktorima rizika kao da su nepromenljivi, ali mnogi od njih su promenljivi uz odgovarajuće obrazovanje“, rekao je za Health Metju Grosman, gastroenterolog na Atlantic Digestive Health Institute u Nju Džersiju.

To što mnogi ljudi ne znaju faktore rizika za rak debelog creva može biti jedan od razloga zbog kojih su slučajevi bolesti u porastu.

„To je posebno zabrinjavajuće jer su mnogi od ovih faktora pod našom kontrolom“, rekao je za Health Sunel Kamath, MD, gastrointestinalni onkolog na klinici u Klivlendu.

U nastavku, stručnjaci objašnjavaju koji faktori rizika za rak debelog creva mogu da se menjaju, ko će možda morati rano da započne skrining raka debelog creva i kako može da se poveća svest o faktorima rizika.

Svest i porast stope raka debelog creva

„Nedostatak svesti o faktorima rizika mogao bi apsolutno biti povezan sa porastom stope bolesti, posebno među mladim ljudima“, rekao je Kamath.

Kolorektalni rak je treći najčešći tip raka u SAD, a slučajevi ranog početka su u porastu od sredine devedesetih.

Među ljudima sa dijagnozom kolorektalnog karcinoma u uznapredovalom stadijumu, 11 posto je bilo mlađe od 55 godina 1995. godine; do 2019, 20 posto ljudi u ovoj kategoriji bilo je mlađe od 55 godina.

„Postoji nova epidemija mladih ljudi sa rakom debelog creva“, rekao je Grosman. „Ljudi bi trebalo da razmišljaju o faktorima rizika dok su mladi“, dodao je.

Znaci upozorenja raka debelog creva koje ne bi trebalo da ignorišete

S obzirom na to da se rak debelog creva češće otkriva u mlađim grupama, preporučena starost za početak kolonoskopije – zlatni standard za skrining raka debelog creva – nedavno je smanjena sa 50 na 45 godina.

„Ali neki ljudi će možda morati da se pregledaju ranije. Ako neko u vašoj porodici ima rak debelog creva ili čak ako su polipi pronađeni tokom kolonoskopije vaših roditelja ili braće i sestara – trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom o snimanju debelog creva ranije nego što je preporučeno“, rekao je Grosman.

Slično tome, ako imate druge faktore rizika kao što su inflamatorna bolest creva (IBD) ili određeni genetski sindromi (porodična adenomatozna polipoza ili nasledni nepolipozni kolorektalni karcinom, takođe poznat kao Linčev sindrom), takođe bi trebalo da se pregledate ranije i češće.

Osim faktora rizika, bilo koji od sledećih upozoravajućih znakova raka debelog creva trebalo bi da podstakne razgovor sa lekarom, rekao je Grosman.

Promene u uobičajenom radu creva:

• Krv u stolici
• Dijareja ili zatvor
• Osećaj da vam se creva ne prazne do kraja kada vršite nuždu
• Bol u stomaku, bolovi ili grčevi
• Neobjašnjivi gubitak težine

Novo istraživanje naglašava potrebu za tim da se pomogne ljudima da nauče faktore rizika i znakove upozorenja ove bolesti.

„Kampanje javnog zastupanja, kako iz vlade tako i iz neprofitnih grupa, mogu biti veoma efikasne za podizanje svesti o faktorima rizika od raka debelog creva“, rekao je Kamath.

Jednostavno rečeno, saznanje o ovim promenljivim faktorima rizika moglo bi da spase živote.

„Imamo odličnu priliku da edukujemo javnost da alkohol, gojaznost, prekomerna kilaža, loša ishrana i fizička neaktivnost povećavaju rizik od raka debelog creva“, rekao je Kamath.

„Mogli bismo da sprečimo mnoge dijagnoze raka debelog creva“, zaključio je.

Izvor: nova.rs

U petak 22. marta, u Velikoj sali Kulturnog centra "Laza Kostić" u Somboru, biće održana predstava za najmlađu publiku "Ja imam talenat", pozorišta "Pan teatar" iz Beograda, s početkom u 18 sati.

Predstava "Ja imam talenat" namenjena je najmlađima.

Prasica Valerija Kolenica organizuje takmičenje u talentima. Veoma zanimljive, neobične i "obične" talente prikazaće kornjača Gabrijela, zec MC Boban, vuk Vučko Dučić, lisica Lili Monro, ovca Blejka i gavran Milutin. Kroz predstavu se provlače pouke svima poznatih basni. Ipak, ono što je najvažnije, što će svi poneti kao utisak, jeste upravo to da svako od nas ima neki talenat, da ne treba odustajati i da treba verovati u sebe. Čak i onda kada sve deluje bezizlazno, vera, rad i upornost uvek se isplate. Svi smo mi posebni – i prasica, i moja drugarica, i zec, i deka i tetka i ti... svi!

IGRAJU: Sofija Jeremić, Tijana Janković, Miloš Lazarov
TEKST: Sofija Jeremić i Tijana Janković
REŽIJA: Sofija Jeremić, Tijana Janković, Miloš Lazarov
SCENOGRAFIJA: Ivan Pantović
KOSTIM: Zora Miočinović
MASKE: Sofija Jeremić i Ivan Pantović

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 12. i 13. mart

U subotu 09. marta u Bačkoj Palanci održano je prvenstvo Vojvodine, gde su ispred PLK Majevice nastupali Slobodan Kozlovački i Nikola Ilić iz Prigrevice i Branko Malbaša iz Apatina.

Sa totalom od 617,5 kg ( čučanj 200 kg, benčpress 147,5 kg i mrtvo dizanje 270 kg) Kozlovački je osvojio prvo mesto u kategoriji do 120 kg, dok je Ilić ostvario total od 712,5 kg ( čučanj 252,5 kg, benčpress 192,5 kg i mrtvo dizanje 267,5 kg) i prvo mesto u kategoriji 120+ kg i ujedno najjači total od svih takmičara na prvenstvu Vojvodine.

Malbaša je osvojio visoko 4 mesto u kategoriji do 93 kg sa totalom od 505 kg (čučanj 180 kg, benčpress 135 kg i mrtvo dizanje 190 kg)

Izvor: Radio Apatin

Ručne mašine za šivenje džakova imaju važnu ulogu u različitim sektorima, uključujući industrije, skladišta i farme posvećene proizvodnji i distribuciji poljoprivrednih proizvoda.

Nezavisno od toga da li se bavite proizvodnjom stočne hrane, žitarica, sirovina za prehrambenu industriju, veštačkog đubriva ili začinskog bilja, prisustvo mašina za šivenje džakova je od suštinskog značaja ako samostalno pakujete svoje proizvode u vreće.

Primenom industrijskih šivaćih mašina, možete obavljati celokupni proizvodni proces unutar vašeg gazdinstva, eliminišući potrebu za angažovanjem velikih preduzeća ili kooperativa.

U nastavku, detaljno ćemo analizirati mašine za šivenje džakova i istaći različite modele i funkcije ovih uređaja, te kako ih najbolje održavati.

Kako izabrati mašinu za prošivanje džakova: Stacionarne vs prenosive šivaljke

Postoji širok spektar različitih modela mašina za prošivanje džakova, među kojima se ističu industrijske šivaljke posebno dizajnirane za ovu svrhu. 

Ove mašine se obično klasifikuju u dve osnovne kategorije:

1. Stacionarne i
2. Prenosive.

Odluka o izboru između stacionarnih i prenosivih mašina uglavnom zavisi od obima proizvodnje i zahteva vezanih za zatvaranje džakova.

Prenosive šivaljke su praktične zbog svoje kompaktnosti, što rukovaocima olakšava kretanje oko vreća i omogućava im da pojedinačno izvrše prošivanje. Iako su relativno lagane (teže oko pet kilograma) mogu postati zamorne za upotrebu tokom dužih radnih perioda.

Kada je neophodno, ove mašine mogu se postaviti na balanser i koristiti kao stacionarne. Ova fleksibilnost omogućava operaterima da čuvaju energiju, što dovodi do precizno postavljenih i ravnomerno raspoređenih šavova na vrećama.

Pored toga, prenosiva mašina se može lako montirati na transporter ili premeštati na lokaciju koja je najprikladnija za šivenje vreća.

Za razliku od njih, stacionarne mašine su fiksno postavljene na jednom mestu, obično iznad transportne trake. Rukovalac mašinom samo dovodi ivicu vreće do mašine, koja zatim automatski obavlja šivenje i seče konac na kraju procesa.

Kako funkcionišu mašine za šivenje džakova?

Rad sa mašinama za prošivanje džakova nije previše komplikovan. Uglavnom se koriste aparati sa jednom iglom i koncem, mada su dostupne i varijante sa jednom iglom i dva konca, kao i one sa dvema iglama.

Kada koriste dva konca, gornji i donji, rezultat je čvršći šav. Šav ima izgled standardnog šava s prednje strane, dok je s druge strane lančani šav. Napetost konca se može prilagoditi kako bi se održala konstantna zategnutost i sprečilo skupljanje materijala.

Igla prolazi kroz materijal i za sobom ostavlja čvrstu liniju konca. Konac koji se koristi u ovim mašinama ima debljinu od 10. Kod određenih modela, konac je zaštićen plastičnim poklopcem kako bi se sprečilo skupljanje i uvijanje.

Postoje tri metode za zatvaranje džakova:

1. Standardna,
2. Zatvaranje uz pomoć jednostrukog ili dvostrukog preklapanja,
3. Prošivanje uz dodatak trake od krepa, koja može biti napravljena od papira ili fine tkanine.

Nakon završetka procesa, mašina automatski prekida konac.

Zašto su stalna briga i održavanje mašina za šivenje džakova važni?

Mašine za šivenje džakova su važan deo procesa zatvaranja vreća, a kako bi se očuvala njihova funkcionalnost, neophodna je stalna pažnja i redovno održavanje. 

Iako je mehanizam njihovog rada relativno jednostavan, korišćenje za prošivanje čvrstih tkanina dovodi do nakupljanja prašine i mogućih oštećenja, zbog čega je redovna briga o ovim uređajima još značajnija..

Vlasnici imaju mogućnost da samostalno obavljaju osnovne popravke, kao što je zamena igala kada dođe do njihovog pucanja. Takođe, neophodno je redovno čišćenje i podmazivanje mašina, naročito kada se koriste materijali koji mogu izazvati habanje.

Iako je moguće da vlasnici sami urade neke jednostavnije popravke, preporučuje se profesionalno servisiranje mašina za šivenje džakova radi zamene ostalih komponenata. Najkritičniji deo održavanja odnosi se na zamenu potrošnih delova, poput novih ubodnih ploča, transportera, hvatača konca i zupčanika.

Pravilno održavanje produžava radni vek ovih mašina i osigurava njihovu kontinuiranu efikasnost u radu.

Mašine za šivenje džakova: Zaključak

Ručne mašine za šivenje džakova su nezamenjivi alati u industriji, skladištima i poljoprivrednim gazdinstvima, jer omogućavaju efikasno pakovanje različitih proizvoda. 

Izbor prave šivaljke, bilo da se radi o stacionarnim ili prenosivim modelima, važan je za optimizaciju proizvodnog procesa i prilagođavanje specifičnim potrebama. 

Prenosive šivalice za džakove nude fleksibilnost i mobilnost, dok stacionarne mašine pružaju učinkovitost i automatizaciju za veće obime proizvodnje. 

Održavanje mašina za šivenje džakova je izuzetno bitno za očuvanje njihove funkcionalnosti i pouzdanosti. Redovno čišćenje, podmazivanje i profesionalno servisiranje osnov su za dugotrajan rad i izbegavanje nepotrebnih prekida u radu. 

Dobro održavane mašine za šivenje džakova ne samo da pouzdano funkcionišu duže, već garantuju i kvalitet završenog proizvoda, što je presudno za održavanje visokog standarda poslovanja.