Sombor.info

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kuli su u saradnji sa policijom u Vrbasu, brzom i efikasnom akcijom pronašli su četrdesetčetvorogodišnjeg i dvadesetdevetogodišnjeg muškarca koji se sumnjiče da su izvršili krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila.

Oni su, kako se sumnja, ušli u otključan „Mercedes“ sa ključevima u bravi, koji je bio parkiran u Kuli ispred kuće pedesetsedmogodišnjeg muškarca, a potom se odvezli u nepoznatom pravcu. Policija ih je ubrzo pronašla u ukradenom „Mercedesu“ u okolini Vrbasa, a automobil je vratila vlasniku.

Protiv osumnjičenih biće podneta krivična prijava nadležnom tužilaštvu.

Izvor: radiodunav.com

Nameštaj, posteljina, dušeci, jastuci, montažne zgrade, žitarice i obuća se najviše izvoze iz Zapadnobačkog okruga, kažu u RPK Sombor i dodaju da su vodeći uvozni proizvodi plastične mase, kao i različite tekstilne tkanine. Ipak i pored povoljnog privrednog ambijenta koji beleži izvoz u prošloj godini od 577,5 miliona evra, problem je nova radna snaga, pa su pojedini privrednici prinuđeni da je uvoze.

U Zapadnobačkom okrugu posluje oko 2.000 privrednih društava i više od 5.500 preduzetnika, u kojima je preko 40.000 radno angažovanih lica, što govori da je privredni ambijent pozitivan, navode u Regionalnoj privrednoj komori Sombor. I pored toga, najdeficitarniji je metalostrugarski zanat. U nedostatku radne snage, poslodavci su zainteresovani za konkurse prekvalifikacije koje nudi Nacionalna služba zapošljavanja.

Milan Vučković, direktor VIP grupe: „Problem je u radnoj snagi, mi smo na žalost prinuđeni da uvozimo radnu snagu“.

Svjetlana Nešić,NSZ u Somboru: „Nudimo različite programe za prekvalifikaciju, obuke i sve to poslodavci i nezaposleni mogu da se informišu kod nas“.

Tržište je konkurentno,stoga je neophodna podrška kako bi svaka roba našla svoga kupca.

Predrag Lučić, predsednik Parlamenta privrednika Zapadnobačkog okruga: „Radimo na tome kako da komore pomognu poslodavcima kako da njihova roba ima bolje domete do potrošača i svih onih u tom lancu“.

Vodeće privredne grane u okrugu su tekstilna industrija, trgovina, saobraćaj, poljoprivreda, a izvoz privrede je dostigao je prošle godine 577,5 mln evra, dok je uvoz bio 390,6 mln evra. Najviše se izvozi u Italiju, Češku i Bosnu i Hercegovinu, a najviše uvozi iz Italije, Slovenije i Nemačke.

Izvor: RTV

U organizaciji Udruženja građana „Bunjevačko kolo“ Sombor i Gradskog kulturno – umetničkog društva „Ravangrad“ Sombor, održana je svečana tribina pod nazivom „Između dva Uskrsa“, koja se održala u Svečanoj sali Gradske kuće.

Tokom svečanosti, govorilo se o običajima i tradiciji somborskih Srba i Bunjevaca uoči Uskrsa, kao i sličnostima i različitostima koja povezuju ova dva naroda. U sklopu programa, direktoru Gradskog muzeja Davidu Firanju, uručeno je unikatno uskršnje jaje koje je rađeno posebnom tehnikom hladnog voska kao poseban dar, čime je dopunjena zbirka uskršnjih jaja koja se čuva u muzeju.

U prigodnom muzičkom delu programa, nastupale su ženska pevačka grupa „Varošanke“ i orkestar harmonika Muzičke škole „Petar Konjović“ uz dirigentsku palicu profesorice Milice Malidžan.

Gradski muzej Sombor je dobio osam miliona i osamsto i pet hiljada dinara na Konkursima Ministarstva kulture Republike Srbije u 2024. godini za realizaciju projekata.

Gradski muzej Sombor u 2024. godini ostvario je ukupno 8.805.000,00 RSD na Konkursima Ministarstva kulture Republike Srbije za realizaciju sledećih projekata:

• „Izrada projektno–tehničke dokumentacije rekonstrukcije, sanacije i adaptacije objekta Gradskog muzeja Sombor sa pretvaranjem potkrovne i podrumske etaže u korisnu” na konkursu za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti otkrivanja, prikupljanja, istraživanja, dokumentovanja, proučavanja, vrednovanja, zaštite, očuvanja, predstavljanja, interpretacije, korišćenja i upravljanja nepokretnim kulturnim nasleđem u 2024. godini — 6.000.000,00 RSD (rukovodilac projekta: David Firanj, direktor Gradskog muzeja Sombor, Nada Putica, viši pomoćnik direktora i Brankica Ćurčić, organizatorka muzejskih aktivnosti);

• „Poslednji lovci i prvi zemljoradnici Bačke: arheološko istraživanje lokaliteta Magareći mlin” — 1.300.000,00 RSD (rukovodilac projekta: Anđelka Putica, viši kustos arheolog);

• „Izrada vitrina za smeštaj neknjižne bibliotečke građe” na konkursu za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti bibliotečko–informacione delatnosti u 2024. godini — 355.000,00 RSD (rukovodilac projekta: Lidija Sekulić, bibliotekarka);

• „Osavremenjivanje i dopuna sadržaja na IQ touch pametnoj tabli Muzeja Batinske bitke” na konkursu Ministarstva kulture za finansiranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti zaštite i digitalizacije kulturnog nasleđa u Republici Srbiji u 2024. godini — 550.000,00 RSD (rukovodilac projekta: Martina Malbaški, kustoskinja istoričarka);

• Četvrta faza projekta „Revitalizacija i reorganizacija depoa u depadansu Gradskog muzeja Sombor — Muzeju podunavskih Švaba” na konkursu za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti otkrivanja, prikupljanja, istraživanja, dokumentovanja, proučavanja, vrednovanja, zaštite, očuvanja, predstavljanja, interpretacije, korišćenja i upravljanja muzejskim nasleđem — 600.000,00 RSD (rukovodilac projekta: Miroslava Ćaćić, kustoskinja istoričarka).

Dvadesetdevetogodišnjem P. B. (29) iz Apatina, koji se tereti da je početkom marta prošle godine usmrtio sugrađanku Bosiljku M. (83), rešenjem vanpretresnog veća Višeg suda u Somboru, ponovo je produžen pritvor koji može da traje do dalje odluke suda, a najduže do 6. juna.

Ovaj mladiće se zbog krivičnog dela teško ubistvo nalazi iza rešetaka od hapšenja.

Suđenje u ovom postupku, sredinom januara je u somborskom Višem sudu, zbog izmene u sastavu veća, počelo iznova, a nakon izlaganja optužbe, izjašnjavanja optuženog i uvodnih izlaganja, u okviru dokaznog postupka, saslušani su optuženi P. B. i veštak i svedok-oštećena J. M. Potom je pročitana pisana dokumentacija iz spisa predmeta koja predstavlja dokaze. Na istom glavnom pretresu doneto je rešenje kojim će se odrediti kombinovano trasološko-sudskomedicinsko veštačenje.

Takođe, određeno je da će naredni glavni pretres biti zakazan nakon prijema nalaza i mišljenja navedenog veštačenja, kao i da će biti pozvani veštaci Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu i svedok D. N.

Odali ga DNK tragovi
Prema nezvaničnim informacijama, P. B. je identifikovan na osnovu DNK tragova, a otkriveno je i da je do kuće žrtve došao crvenim puntom, kojim se i udaljio s mesta zločina. Kod uhapšenog u kući, navodno, nađeni su krvava dukserica i farmerke, ali i obuća koju je koristio prilikom zločina.

Okrivljeni P. B. se tereti za zločin koji je je izazvao veliku pažnju javnosti jer postoji osnovana sumnja da je lišio života staricu na svirep i podmukao način, iz koristoljublja, zadajući joj 15 ubodnih i sekotnih rana, od kojih je ona preminula, pri čemu je trpela bolove jakog inteziteta i jake psihičke patnje.

Beživotno telo Bosiljke M. pronađeno je 6. marta prošle godine u jutarnjim časovima u porodičnoj kući u Apatinu, a za njeno ubistvo osumnjičen je P. B., školski drug njene unuke.

Prema rečima komšija, krvavo telo baka Bosiljke, prekriveno ćebadima, pronašla je komšinica sa kojom je starica redovno pila kafu, a na mestu zločina pronađen je i nož kojim je počinjeno ubistvo.

Izvor: dnevnik.rs

Verovatno ne biste mogli da izbrojite koliko ste puta u detinjstvu čuli da se treba čuvati promaje, i koliko je različitih simptoma koji je vaša baka, tetka ili majka uspela da poveže s tim strašnim "zlom".

Ako curi nos, to je od promaje. Ako vas svrbi i suzi vam oko, to je od promaje. Ako nekog bole leđa, to je od sedenja na promaji, a čak i ako bi nekome natekao zub – pre karijesa uvek bi se barem na kratko posumnjalo u tu zver.

E, pa, čini se da su naše bake i tetke bile u pravu, jer tradicionalna kineska medicina zaista veruje da previše promaje ili vetra može biti jedan od glavnih uzročnika brojnih bolesti.

Kako ne bi bilo nikakve zabune, doktorka kineske medicine Angela Tian Zu, koja ima više od 40 godina prakse, dala je definiciju promaje: Ta reč odnosi se na vetar između prozora, vrata, dve zgrade, dva zida ili više objekata.

Promaja je opasna, piše, jer je ‘oštrija’ od običnog vetra. Može da prodre u našu kožu, organe i telo, a posebno je opasan za one koji su bolesni i oslabljenog imuniteta. Tako se smatra da su deca i starije osobe posebno izložene negativnom uticaju promaje te posebno treba da se čuvaju, tvrdi Zu. Kao i kod niza drugih bolesti, dodaje, i za promaju je karakteristično da će ‘napasti’ slabiji deo tela i tamo napraviti najveću štetu, prenosi 24sata.hr.

Posebno se smatra opasnim kad su u pitanju deca, kod kojih izloženost promaji može rezultirati upalama i bolovima u uhu, povećati rizik od prehlade, kašlja, astme ili bronhitisa, kao i glavobolje. Osim toga, promaja čini decu nemirnima. Zato se roditeljima male dece posebno ne savetuje izlazak napolje ako je vetar jak. Poseban oprez savetuje se i ženama, koje bi trebalo da štite zglobove i struk.

Naime, kod njih promaja koja zahvati te delove tela može da poremeti menstrualni ciklus, a i teže će ostati trudne, tvrdi Angela. Dodaje da je uvek važno držati vrat toplim jer je on "prozor" tela i lako uhvati promaju.

Angela Tian Zu opisala je i kako promaja deluje na pojedine delove tela:

– ako udara u zglobove, ljudi će češće osećati bol u zglobovima, što može rezultirati artritisom

– ako je vetar hladan ili vruć te udara u glavu (ili ljudi izađu napolje mokre kose) to može dovesti do glavobolje, bolova u uhu, zubima ili u grlu

– ako hladan ili vruć vetar udara u pluća i grudi, to će rezultirati kašljem, upaljenim grlom ili prehladom

– ako hladan ili vruć vetar napadne vrat ili struk, to će rezultirati boli u vratu ili donjem delu leđa

– ako promaja napadne mišiće, ljudi će osećati slabost i bol u mišićima

– ako ste izloženi promaji nakon intimnih odnosa, ona ulazi dublje u telo. Verovatnije će se to dogoditi muškarcima koji lako zaspu nakon vrhunca, piše doktorka, uz napomenu kako se u tradicionalnoj kineskoj medicini multipla skleroza povezuje s izloženošću vetru ili promaji nakon intimnih odnosa

– ako promaja napadne kožu, to će rezultirati svrabom i bolestima kože

Uprkos tome što se izlaganje jakom vetru ne preporučuje ni u Zapadnoj medicini, važno je naglasiti da nema naučne potvrde za tvrdnju da promaja može biti glavni uzrok spomenutih problema. Ipak, hladan vetar ili promaja mogu da doprinesu preživljavanju virusa koji su dokazano glavni uzročnici prehlade, pa tako i utiču na to da se razbolimo, kažu lekari. Takođe, hladnoća uopšteno može uticati na grčenje mišića, pa se kod nekih zbog hladnog vetra može javiti bol u zglobovima ili glavobolja.

Ukratko, vredi se malo pričuvati, bez obzira na to što službena statistika promaju još ne ‘priznaje’ kao jedan od uzročnika.

Izvor: blic.rs

Nažalost, puno ljudi nije prošlo kroz lako, bezbrižno detinjstvo i nisu imali sreću da imaju tople, privražene roditelje. Ljudima koji su odrasli u nestabilnim, problematičnim ili haotičnim porodicama neretko je teško da razgovaraju o tome i priznaju kroz šta su sve prošli.

Međutim, postoje neke suptilne karakteristike koje odrasli koji su imali teško, nesrećno detinjstvo često pokazuju. Prepoznavanje ovih obrazaca ponašanja može da vam pomogne da bolje razumete i podržite sebe ili nekoga koga volite.

Ovo su 10 najčešćih pokazatelja da su ljudi prošli kroz teško detinjstvo i vaspitanje.

1. Osećaju nelagodnost kada dobijaju komplimente

Ljudi koji su odrasli uz roditelje koji ili nisu bili prisutni ili su ih kritikovali praktično za sve, često izrastaju u jedinke koje imaju probleme sa samopoštovanjem. Oni mogu da odrastu u ljude koji su isuviše kritični prema sebi ili u one koji imaju naviku da potkopavaju svoja dostignuća i/ili aspekte svoje ličnosti. Kao rezultat toga, oni neretko imaju ptoblem da prihvate pohvale ili komplimente, jer nisu navikli da ih dobijaju, prema studiji koja je objavljena u "Journal of Experimental Social Psychology".

2. Imaju pojačan osećaj odgovornosti

Prirodno je da se dete oslanja na svoje staratelje za pomoć i podršku dok odrasta i kreće se kroz život. Kada oni ne pružaju kontinuiranu podršku i često su odstuni, dete počinje da smišlja kako da uradi stvari samo. Vremenom, oni usvajaju deju da niko neće doći da im pomogne i da je na njima samima da preuzmu odgovornost za sve. Tako da čak i kada odrastu, mnogo godina kasnije, može da im bude teško da prihvate tuđu pomoć i najčešće se postavljaju u ulogu zaštitnika ili onog ko rešava probleme, jer misle da su tako bezbedni.

3. Trzaju se bez očiglednog razloga

Neko slučajno zalupi vratima - oni skaču sa stolice. Neko ih slučajno dodirne ili posegne za nečim što je u njihovoj blizini - oni se trzaju u iščekivanju. Neko je bučan i glasan ili blago podiže ton - oni se odmah trzaju. Ova suptilna ponašanja ukazuju na to da su hiper oprezni i osetljivi na spoljne faktore. Ljudi koji su odrasli u nasilnim ili nestabilnim porodicama možda imaju preterano razvijene reakcije zbog situacija kojima su svedočili, pa su stalno u pripravnosti i očekuju da će ih snaći nekam opasnost.

4. Perfekcionisti su do te mere da im to šteti

Jedan od načina na koji neka deca nauče da se nose sa haotičnim životom u porodici jeste pokušaj da kontrolišu sve što mogu kako bi minimizirali nepredvidive situacije. Izbegavaju greške i napinju se kako bi postigli savršenstvo u svemu, jer podsvesno misle da će tako konačno zaslužiti naklonost njihovih staratelja ili da će ih sprečiti da ih odbacuju, kritikuju i "kažnjavaju". Kada je perfekcionizam ekstreman, njegovi efekti mogu da budu izrazito iscrpljujući, pokazalo je istraživanje Univerziteta "Northwestern".

5. Skloni su preteranom izvinjavanju

Kada nekoga dok je dete mnogo kritikuju i opominju, moguće je da će početi da na sebe gleda kao na osobu koja često pravi greške i ponaša se neodgovarajuće, jer neprestano sluša kako je nešto njegova krivica. Zbog toga bi kada odrastu mogli da steknu naviku da se prečesto i previše izvinjavaju, čak i kada je greška beznačajna ili kada ishod nije pod njihovom kontrolom.

6. Patološki se trude da ugode drugima

Prema magazinu "Medical News Today" ljudi koji se trude da ugode drugima jesu oni koji se trude da svi oko njih budu srećni, a često i na uštrb sopstvenih osećanja. Normalno je da želimo da nas drugi vole i da pokušavamo da ih usrećimo kako bismo došli do ljubavi. Ipak, za ljude koji su imali teško detinjstvo, njihova upornost u tome da udovolje drugima može da bude ono što stoji između njih i fizičkog i verbalnog zlostavljanja. Vrlo brzo uče da stavljaju potrebe, osećanja i sreću drugih ljudi ispred svojih sopstvenih kako bi "preživeli".

7. Teško stiču poverenje u druge ljude

Roditelji i staratelji su oni koji bi trebalo da budu vaše prvo utočište u životu. Ako oni dete neprestano iznevere, izdaju ili zlostavljaju, umesto da ga vole i brinu o njemu, to dovodi do sticanja nepoverenja prema svima drugima. Dete lako izrasta u odraslu osobu koja se teško približava ljudima, jer smatra da ako nekome veruje to povećava rizik od toga da bude povređena. Veoma se plaše da nekom drugom daju moć da ih povredi ili razočara.

8. Ne umeju da prihvate dobre stvari

Neki ljudi vrlo teško prihvataju usluge od drugih ljudi. Možda ćete uraditi nešto lepo za njih, a oni će dovesti u pitanje vaše namere jer ne mogu da poveruju da ste ljubazni prema njima tek tako. Ovo ponašanje može proizaći iz loših iskustava tokom detinjstva. Moguće je da su se susreli sa obrascem ponašanja u kome bi svaki put kada im se nešto dobro desi, obično usledilo nešto loše. Zato neretko izrastaju u skeptične osobe koje sumnjaju u tuđa dobra dela ili ponudu za pomoć.

9. Ostaju izrazito mirni u teškim situacijama

Kada iskrsne situacija u kojoj se većina ljudi izbezumi, upada u stres ili pokušava da što brže dođe do rešenja, oni lako mogu da ostanu mirni i sabranu. Njima nije teško da se distanciraju od situacije i zadrže bistre dok haos ne počne da jenjava. Iako ovo može da izgleda kao neverovatna karakteristika, ona bi mogla da ukaže na to da je osoba rano u životu navikla da "gasi požare", tako da njen mozak više ne registruje intenzitet stresnih situacija.

10. Lako se rasplaču tokom svađa

Ako su deca često prisustvovala sukobima u kući, koji su podrazumevali viku, dreku, uvrede ili čak i fizičko nasilje, jedino što su mogli da urade tada jeste da se uplaše i počnu da paniče i plaču. Taj nezdrav model ponašanja sukoba neretko ostaje prisutan i kada odrastu, pa su suze i osećaj beznadežnosti skoro uvek prisutni u njihovim svađama.

Još neke od karakteristika odraslih koji su imali nesrećno detinjstvo

Imaju super odbrambeni stav kad god im nešto zamerite, čak i kada je reč o sitnici
Neverovatno su osetljivi na emocije i reakcije drugih ljudi
Imaju prenaglašene reakcije kada pogreše i te reakcije nisu srazmerne njihovoj maloj greški
Neretko se šale na svoj račun ili na račun loših stvari koje im se dešavaju
Nemaju sopstvene stavove i procene i uglavnom se slažu sa mišljenjem većine

Izvor: blic.rs

Gorivo u Srbiji je skuplje nego u mnogim evropskim zemljama, a ta razlika bi već sledećeg meseca mogla biti još veća, kada na snagu stupi povećanje akciza naftnih derivata. Razlog više za zabrinutost je to što istovremeno rastu cene nafte na svetskim tržištima, pa svaka od ovih stavki pojedinačno utiče na svoj deo u ceni goriva. I mada još nije poznato ko će i koliko platiti ceh ova dva cenovna udara, sve ukazuje da će to kao i uvek pasti na leđa krajnjih kupaca, samo je pitanje u kom trenutku.

Akciza na gorivo se po pravilu svake godine povećava u odnosu na rast cena na malo, odnosno u skladu sa inflacijom prethodne godine. To je deo koji država oporezuje radi punjenja budžeta. Prema toj odluci, nova akciza za bezolovni benzin biće viša za 4,75 dinara, odnosno 5,70 dinara kad se uračuna i PDV, dok će akciza za dizel porasti za 5,86 dinara sa PDV, a na tečni naftni gas 4,45 dinara kad se uračuna porez. Ukoliko bi se nove, uvećane akcize u tom iznosu uračunale u maloprodajnu cenu, za toliko bi gorivo bilo skuplje na pumpama, piše NIN.

Međutim, računici ovde nije kraj jer u isto vreme već neko vreme raste cena sirove nafte i trenutno iznosi preko 85 dolara po barelu, što je najviši nivo od oktobra prošle godine. Analitičari prognoziraju da na ovome neće stati, te da postoji mogućnost i prelaska magične cifre od 100 dolara. Brent je na berzama premašio cenu od 90 dolara, a kao glavni razlog rasta cena navode se sve oštrije tenzije na Bliskom istoku i mogućeg odgovora Irana nakon izraelskog napada na njegovo diplomatsko predstavništvo u Damasku.

Imajući sve ovo u vidu, vlasnicima pumpi još uvek niije jasno da li će cene za gorivo od 1.maja biti veće u iznosu uvećanja akcize jer odluka nije na njima, već to zavisi od kotacija cena na tržištu i računice Ministarstva energetike kako će raspodeliti povećanje tog posebnog poreza. Ako cena na svetskom tržištu poraste, verovatno će se povećati maloprodajna cena.

Vlasnik mreže pumpi "Mihajlović", Dejan Mihajlović rekao je da ne veruje da će se povećanje akcize sada direktno uračunati u maloprodajne cene jer će Vlada Srbije, zbog socijalnog mira, verovatno birati trenutak kada da uračuna taj trošak u maloprodajnu cenu. On smatra da će se za to verovatno čekati pogodan trenutak, kada se spuste cene goriva na berzi i na taj način građani manje osete to poskupljenje.

Ono što je jedino izvesno da će proizvođači i uvoznici derivata nafte od 1. maja biti obavezni da obračunaju i plate nove, uvećane iznose akciza za proizvode koje stavljaju na tržište.

Mogući svi scenariji u promeni cene

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije kaže za NIN da rast cena sirove nafte, posredno preko rasta referentnih cena derivate nafte, utiče na ovaj prvi deo cene, a rast akciza na drugi deo. Ipak ukazuje da se ne kreću svi parametri u istom smeru.

- Prošle godine je posle rasta fiskalnih dažbina na benzin za 5,55 dinara po litru i 5,71 dinara po litru za dizel, krajnja cena evrodizela ostala nepromenjena, dok je cena benzina smanjena za tri dinara po litru. Što znači da su i ovoga puta mogući svi scenariji promena cena, pošto se istovremeno menja više parametara - ukazuje on.

Akciza na benzin i dizel povećana je prethodni put 1. oktobra prošle godine. Maksimalne maloprodajne cene utvrđene u petak, 29. septembra, koji je prethodio povećanju akciza bile su 214 dinara za evro dizel, a 191 dinar za evro premijum 95. Maksimalne maloprodajne cene narednog petka, posle povećanja akciza za 5,55 i 5,71 dinar po litru, bile su 214 dinara za evro dizel, i 188 dinara za evo premijum 95.

Izvor: direktno.rs

Fudbalska reprezentacija Litvanije trebalo je da dobije novi nacionalni stadion u Viljnusu, ali radovi na izgradnji su stali nakon što je, navodno, prvi čovek kompanije koja je zadužena za izgradnju Šarunas Stepukonis ukrao i prokockao oko 16 miliona evra iz fonda.

Litvanija je imala plan da u narednim godinama izgradi novi nacionalni stadion. Kompanija BaltCap započela je radove koji su međutim stali u jesen prošle godine. Saopšteno je kako su troškovi povećani za 40 posto i tražili su da se s gradom Viljnusom pregovara o novoj ceni izgradnje. Međutim, ubrzo se u medijima pojavila neverovatna informacija.

Menadžer kompanije Šarunas Stepukonis, navodno je ukrao oko 16 miliona evra od 30 miliona koje je dobio za početak izvođenja radova, te ih je prokockao u kazinu. Pokušao je potom pregovorima izvući još novca kako bi spasao što se spasiti da, ali nije mu uspelo

Ubrzo je kompanija BaltCap predala projekat u ruke novoj firmi - Haner. Ova kompanija je ušla u projekat s puno entuzijazma čiji se završetak planira 2026. godine. Politika je ovaj projekat do sada konstantno ubijala. Sada određene strukture u vlasti žele delovati što brže kako bi se sportski kompleks završio u naredne dve godine. Ipak, litvanski mediji tvrde da se radi o dobro smišljenom pranju para..

Kompleks će Litvance koštati oko 180 miliona evra

Šarunas Stepukonis se počastio sa 16 miliona evra od početnih 30 miliona koje je njegova firma dobila za izgradnju stadiona i kompleksa koji bi Litvance mogao koštati oko 180 miliona evra. I dok gradonačelnik Benunskas brani planirane investicije navodeći da će grad finansirati 40 posto projekta.

O Stepukonisu i njegovim malverzacijama, te navodnoj krađi 16 miliona evra, nema previše informacija. Proces protiv njega je u toku i utvrđuju se sve okolnosti. Čovek se počastio, živeo je opušteno s tuđim novcem, lumpovao je i ulagao ogromne iznose u kazinima. Na kraju je izgubio neverovatnih 16 miliona evra.

Izvor: direktno.rs

Rak pluća – koji se često povezuje s pušenjem – zapravo može predstavljati značajnu zdravstvenu opasnost čak i za one koji nikada u životu nisu dotakli cigaretu.

Dok pušenje ostaje primarni uzrok, drugi faktori rizika uključuju izloženost zagađivačima iz okoline kao što je radon, pasivno pušenje i rad u zagađenoj sredini. Podaci Američkog društva za borbu protiv raka pokazuju da je oko 20% smrtnih slučajeva od raka pluća u SAD svake godine kod ljudi koji nikada nisu pušili, piše Mirror, prenosi N1 Hrvatska.

Nepušači, definisani kao pojedinci koji nikada nisu pušili ili su pušili manje od 100 cigareta u životu, osetljivi su na različite vrste raka pluća u poređenju s pušačima, a naučnici danas bolje razumeju rak pluća kod nepušača zahvaljujući nedavnim pomacima u medicini.

Prema naučnicima s Jejla, otkriveno je da je rak pluća kod nepušača obično izazvan genetskim mutacijama ili abnormalnostima. Dr En Čeng, onkološkinja Medicinske škole Jejla, rekla je: „Pre smo mislili da su svi karcinomi pluća isti, ali sada razumemo da postoje različite vrste.“

Većina nepušača možda neće pokazivati rane simptome raka pluća, stoga on često ostane neotkriven dok ne metastazira, upozoravaju naučnici. Međutim, neki nepušači mogu pokazivati simptome slične onima kod pušača tokom ranih faza bolesti.

Ovi simptomi raka pluća uključuju:

Kašalj koji ne prolazi ili se s vremenom pogoršava,
Iskašljavanje krvi,
Bol ili nelagoda u grudima,
Teško disanje,
Promuklost,
Gubitak apetita,
Gubitak težine bez razloga,
Umor,
Poteškoće s gutanjem,
Oticanje lica i/ili vrata,
Rekurentne infekcije pluća, uključujući upalu pluća.

Razlikovanje raka pluća pušača i nepušača ključno je za efikasnost lečenja. Naučnici su razvili personalizovane mogućnosti lečenja usmerene na specifične molekularne promene povezane s rakom pluća nepušača.

Na primer, nepušači imaju veću verovatnoću da će razviti adenokarcinom, vrstu raka pluća poznatu i kao sitnoćelijski rak pluća, koji ima tendenciju sporijeg rasta i različito se prikazuju na medicinskim slikama.

Grudni hirurg Dr Danijel Bofa je razliku objasnio na sledeći način: „Ako ste pušač, svoja pluća možete zamisliti kao vrećicu belih klikera, a rak je kao da tamo stavite crni kliker. Vrsta raka nepušača je više poput mrlje ili kvržice, više je kao maglovito područje.“

Izvor: danas.rs