Sombor.info

Alergijom na polen zovemo alergijske reakcije koje se javljaju u kontaktu sa polenom iz vazduha. Polenska alergija se naziva još i alergijska kijavica, inhalaciona alergija ili alergijski rinitis.

„Kada biljka cveta, polen se širi vazduhom i mi ga udišemo, kod ljudi koji imaju alergiju na neki polen, bilo drveća, trave ili korova, pri kontaktu polena sa sluznicom nosa, grla ili očiju dolazi do alergijske reakcije“, kažu za portal N1 iz Nacionanog udruženja “Alergija i ja”.

Na pitanje kako se polenska alergija ispoljava kažu da je to svrab, crvenilo, iritacija, otok u nosu, grlu, očima, tera nas da se češemo, da kijamo, nos nam curi non stop, slivanje iz nosa iritira grlo, nekada se javlja promuklost ili čak bol u grlu, oči su otečene, peku i svrbe, nos je zapušen, a pun sekreta. „Često se javlja nadražajni kašalj i grebanje u grlu. Manje poznati simptomi polenske alergije su glavobolje, nesanica, razdražljivost, pad koncentracije.“

Zašto se kod nekih ljudi ispoljava alergija, a kod nekih ne?

„Ni nauka još nema definitivan odgovor na ovo pitanje, osim što je poznato da kod većine ljudi sa alergijom postoji nasledni faktor. Bilo ko od roditelja da ima neko atopijsko oboljenje (dermatitis, astma, alergije na hranu, rinitis, konjuktivitis) to povećava šansu da će i dete biti atopičar, a ako oba roditelja imaju u svojoj istoriji bolesti neko alergijsko oboljenje, šanse da dete nasledi alergije je 90 odsto. Na ovo pitanje bi lekari možda dali bolji odgovor, ali ono što i mi vidimo i znamo jeste da se i naše okruženje u proteklih 50 godina mnogo promenilo, da mi živimo jednim neurednim životom, udaljeni od prirode i od zajednice, sa brzom, industrijskom hranom i sa puno zagađenja razne vrste.
Evropska statistika beleži da su alergije jedno od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti danas – čak 20 odsto stanovništva ima alergije“, navode iz Nacionalnog udruženje pacijenata sa alergijama.

Može li se ovakva vrsta alergije sprečiti ili ublažiti?

Pre svega, kako navode, bi bilo dobro da saznamo tačno na polen kojih biljaka smo alergični, onda znamo kada pratimo merenja količine polena u vazduhu i na osnovu toga se trudimo da izbegnemo izlaganje polenu koliko je to moguće.

„Lista sa 20 saveta za prevenciju alergije na polen, kao i kalendar polenizacije, možete preuzeti na sajtu udruženja OVDE. Na primer, ako smo alergični na polen nekog korova, najčešća je alergija na ambroziju i pelin, onda smo mirni negde do kraja avgusta. Takođe, kada znamo na koji polen smo alergični i kad te biljke kreću sa cvetanjem, onda možemo na vreme da krenemo sa terapijom. Trenutno su prisutni poleni drveća, a zbog visokih temperatura polako počinju i trave“, objašnjavaju iz Udruženja.

Dodaju da je važno dobiti adekvatnu terapiju koja se neće uzimati stalno, već tačno onako kako je lekar rekao, a onda po potrebi kod pogoršanja, opet postoji način kako i koliko se uzima i onda imate mnogo bolju kontrolu nad alergijom.

„Uzimanje lekova na svoju ruku i povremeno ne rešava ništa, a imali smo slučajeve članova koji su tako došli do astme, gubitka čula mirisa ili pojave nosnih polipa. Ono što možemo i treba preduzimati jeste ispiranje nosa i pre izlaska iz kuće rastvorom morske soli ili fiziološkim rastvorom, ali i po povratku s polja. Takođe, dobijamo potvrde od naših članova da ulje crnog kima, kopriva, maslačak, vitamin C, pomažu u borbi sa alergijama, ali treba biti istrajan“, savetuju.

Dalje kako kažu, kada ne možemo izbeći izlaganje polenu, maske sa fiterom mogu da budu jedna zaštitna opcija i naočare za sunce, kao jedna mehanička barijera.

Imunoterapija

„Jedino dugoročno rešenje za alergiju na polene može biti imunoterapija, koja može biti u obliku vakcine, kapi ili tableta. Imunoterapija nije za svakoga, potrebno je proveriti sa lekarom da li ste kandidat za sprovođenje ove tarepije. Zatim, treba znati da se ova terapija kod nas u zemlji sprovodi o trošku pacijenta, sprovodi se u dužem vremenskom periodu, to opet zavisi od nekih parametara, ali treba računati da je to neki period od 2-5 godina. Nakon sprovedene terapije pacijent je miran nekih 5-10 godina, a često i doživotno. Ono što je važno znati je da ako se sprovodi imunoterapija na polene trava na primer, sa terapijom treba započeti bar 3 meseca pre početka cvetanja trave, a to je bilo u januaru“, kažu iz Udruženja Alergija i ja i dodaju:

„Kao što smo svedoci ove godine, ako je godina toplija to utiče i na ranije cvetanje biljaka, zato imamo situaciju da poleni trava već polako kreću iako je njihova sezona od maja, a polen drveća je krenuo već u februaru.“

Alergija na polen i hrana

Kako objašnjavaju iz Udruženja postoji stanje koje se naziva oralni alergijski sindrom, koje povezuje polensku alergiju i hranu.

„Osobe koje imaju polensku alergiju mogu da dobiju simptome alergijske reakcije prilikom konzumiranje određenog sirovog voća i povrća. Ovde se ne radi o alergiji na voće ili povrće, naprotiv to su osobe koje inače konzumiraju ove namirnice bez ikakvih problema, ali u vreme kada je aktuelan polen biljke na koji su alergični, ta ista hrana im može izazvati alergijsku reakciju u vidu peckanja i svraba u ustima. Ovo se dešava zato što, na primer, polen breze ima sličnu strukturu kao protein jabuke i u trenutku kada je u vazduhu prisutan polen breze, a mi navalimo na jabuke, telo prepoznaje sličnost i reaguje“, objašnjavaju.

Na Instagram profilu Udruženja Alergija i ja podeljena je tabelu na kojoj se vidi kod kojih namirnica može doći do unakrsne reakcije sa određenim polenima.

„Preporuka je da se u periodima kada cveta biljka na čiji polen postoji alergija, smanjimo ili izbegavamo potpuno konzumiranje namirnica koje imaju slične proteine. Neki ljudi koji imaju oralni alergijski sindrom na pojedino voće i povrće, mogu konzumirati iste tu hranu ako je dobro termički obrađena, dok drugi ne mogu. Alergije su inače vrlo individualne i po manifestacijama i po lečenju, zato se mi i zalažemo za terapiju koja će biti prilagođena svakom pacijentu, a to je i svetski trend, i multidisciplinarni pristup u dijagnostici i lečenju alergija“, zaključuju.

Nacionalno udruženje Alergija i ja svakodnevno deli savete i informacije na web sajtu i na društvenim mrežama, ohrabrujući ih da pre svega veruju lekarima, ali i da tragaju za adekvatnom terapijom.

Izvor: n1info.rs

Pokretanje aplikacije "E-šalter" omogućava građanima da na daleko brži način završe sve procedure koje odnose na upis nepokretnosti, a saradnja advokata i Republičkog geodetskog zavoda u tom procesu je od ključne važnosti, objašnjava advokat Ivan Mijatov.

Ističe da je uloga advokata u procesu podnošenja zahteva za upis u katastar veoma važna, imajući u vidu da je dosadašnja praksa pokazala da je u 95 odsto slučajeva, kad to građani samostalno čine, njihova dokumentacija neuredna i nepotpuna.

Stoga je, kako naglašava Mijatov, najbolji način da se smanji opterećenost sistema, sinergijski rad korisnika, advokata i samog katastra kroz upotrebu aplikacije „E-katastar“.

„Advokatura bi morala da prati duh vremena i da živi u skladu sa inovacijama koje diktira nivo tehnološkog razvoja. Naša profesija bi morala da razume potrebe privrede i građanstva i ne samo da ih razume, nego bi trebala da učestvuje u kreiranju pozitivnog ambijenta da se te potrebe zadovolje. Stupanje na snagu izmena i dopuna Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti od 4. novembra 2023, prema mom mišljenju je pozitivan iskorak u procesu regulisanja imovinsko pravnih odnosa u Republici Srbiji“, smatra Mijatov.

Dodaje da u 95 odsto slučajeva, kad građani sami pripreme dokumentaciju za podnošenje ili je donesu kod advokata, ona biva neuredna i nekompletna.

„Na prvi pogled, neko bi mogao da kaže: ‘Šta će mi advokat da podnesem dokumentaciju za upis u katastar, to mogu i sam?’ Odgovorno tvrdim, iz svog profesionalnog iskustva, da sam podnosio identične zahteve i pre nego što su izmene zakona stupile na snagu, te da je u 95 odsto slučajeva, kad građani sami pripreme dokumentaciju za podnošenje ili je donesu kod advokata, ona biva neuredna i nekompletna. Takvi mnogobrojni predmeti su zatrpavali katastar i paralisali sistem s jedne strane, a građanima su s druge usporavali postupak upisa u katastar nepokretnosti“.

U narednom periodu novim zakonskim rešenjem otvara se potencijal da, umesto jedne šalter sale po opštini, građani imaju na raspolaganju na hiljade advokata, profesionalnih korisnika, koji će pregledati dokumentaciju, utvrđivati pravni osnov, pregledati pravni sled i uštedeti im vreme provedeno ispred šaltera, a samim tim olakšati i rad kompletnog sistema.

„Takođe, uskraćivanjem neposredne komunikacije između podnosioca zahteva i katastarskog službenika rešava se, prema mom mišlienju, najveća ‘rak rana sistema’, a to je korupcija, jer god su dva čoveka u direktnoj komunikaciji, tu postoji i mogućnost da se prave dogovori koji nisu u korist građana. Stoga, E-šalter je dobar izbor, jer sistemski rešava ovaj problem, jer, za razliku od ljudi, logično je, između dva računara bilo kakva koruptivna radnja nije moguća. Takođe, na ovaj način bi se u velikoj meri skratilo vreme čekanja od podnošenja zahteva do dobijanja rešenja“, smatra advokat.

Ne bi trebalo zaboraviti da se nekada na donošenje rešenja čekalo i po tri, četiri godine i da se uvođenjem E-šalter aplikacije taj period skratio na maksimalno četiri do pet meseci.

„Da bih bio potpuno jasan, aplikacija je bila u upotrebi i pre nego što je postala obavezna izmenama i dopunama Zakona o katastru iz novembra prošle godine. Kad govorimo o samoj aplikaciji, važno je napomenuti da je u narednom periodu potrebna dobra komunikacija između ljudi koji vode katastar i advokata, kako bi se na osnovu korisničkog iskustva aplikacija e-šalter, koju koristimo za podnošenje zahteva, dodatno unapredila i bila bolja i efikasnija na zadovoljstvo svih nas.

Cena – pitanje koje se uvek postavlja

Advokat Mijatov ističe da je pitanje formiranja cene za podnošenje zahteva višeslojno, te da u dobroj meri zavisi od složenosti zahteva koji podnose.

„To zavisi i od kompleksnosti konkretnog slučaja I vremena koje je neophodno da utrošimo moje kolege i ja. Znanje advokata svakako bi moralo da se nagradi adekvatno, jer ono očito doprinosi funkcionalnosti sistema. U krajnjem slučaju, postavlja se pitanje šta građanima znači da imaju besplatan pristup servisu, ako ne poseduju potrebna adekvatna pravna znanja? U svakom slučaju, mislim da bi katastar trebao da nastavi sa otpočetom digitalizacijom i da zajedno sa advokatima, kao profesionalnim korisnicima, unapređuje E-šalter aplikaciju. Siguran sam da će se iz te sinergije stvoriti uslovi da se po prvi put na jedan sistemski način reši pitanje imavinsko pravnih odnosa u Republici Srbiji“, zaključuje Mijatov.

Izvor: nova.rs

Radnici nemačkih kompanija u Srbiji kažu da su nezadovoljni svojim poslom, najviše zbog male plate i napornog radnog vremena, piše Dojče vele (DW). Šta o tome kažu njihovi poslodavci?

Jelena (pravo ime poznato redakciji DW) iz Leonija rekla je da nije zadovoljna svojim poslom, pre svega malom platom i radnim vremenom. Ni to što stoji tokom sečenja kablova, takođe joj, kako je ocenila, ne daje motivaciju da voli svoj posao.

„Monotonija jeste zaista najveći izazov, jer iste operacije u toku dana radnici ponavljaju nekoliko puta“, kažu za Dojče vele u niškom Leoniju, jednoj od četiri fabrike u Srbiji. Leoni u Srbiji inače zapošljava 12.500 radnika. Najviše njih je u proizvodnji, ukupno 9.000.

„Većina radnih mesta su stajaća mesta, ali su sva ergonomski prilagođena“, kaže direktorka ljudskih resursa kompanije Leoni, Jelena Spasić i dodaje: „Gaze po mekanoj podlozi po kojoj oni hodaju, jer stajanje u jednom mestu dovodi do većeg zamora“.

Kome se žaliti na uslove rada?

Prolaskom kroz proizvodnju bolje razumemo šta znači hodanje po podlozi za vreme rada – sve palete s kablovima na kojima radnici rade, pomeraju se sa desna na levo, pa oni u korak prate taj ritam. Svako od njih zadužen je za određeni deo kabla, i neprestano ponavljaju istu radnju.

U toj fabrici se radi tzv. „just in time“ proizvodnja, pa se, od trenutka zahteva kupca, kabl u proizvodnji nađe već sutra, a odmah potom se isporučuje fabrici automobila i ugrađuje u vozila. Upravo taj sistem rada im diktira obim posla, a na kraju i vreme za godišnji odmor koje je nemoguće predvideti značajno ranije.

Međutim, kako kaže predstavnica Leonija Spasić, nezadovoljstvo koje je Jelena opisala može da se reši na više načina.

„Za takve stvari postoji više kanala kako zaposleni mogu da traže pomoć ili da prijave bilo šta što smatraju nekorektnim – od lica za zaštitu od mobinga, preko službe ljudskih resursa, potom direktora fabrike, generalnog direktora, pa do uspostavljenog sistema na globalnom nivou za anonimnu prijavu zloupotreba“.

Problem je u komunikaciji?

Direktorka ljudskih resursa Leonija kaže da žalbe ipak ne dobijaju često.

„Te žalbe se odnose uglavnom na radno vreme, i to na radnu subotu. To su bile najčešće žalbe. I nekada imaju primedbu na isplaćen prekovremeni rad. U većini slučajeva, kakva god da je žalba bila, nakon urađene provere, zaključak je da ipak postoji neka vrsta nedostatka informacija, i da je problem u komunikaciji“, objašnjava Spasić.

„Znači, vrlo često zaposleni smatraju da nešto nije u skladu sa zakonom, a u stvari jeste. I onda smo se dogovorili da treba više raditi na podizanju nivoa informisanosti naših zaposlenih – i to je negde zadatak i nas, i odeljenja komunikacija, pa i samih sindikata, jer imamo dva reprezentativna sindikata – da probamo da ih edukujemo u tom smislu da znaju da prepoznaju šta je u skladu sa zakonom, šta nije u skladu sa zakonom“, kaže Spasić.

Kraljevo, Fabrika kablova Leoni, radnici, pogon, proizvodnja, Nemačka kompanija Leoni,N1
Na pitanje kako zaposleni ne znaju da imaju sindikat, Jelena Spasić ističe da ne zna kako je to moguće, jer ga, kaže, nisu imali samo prve godine osnivanja – 2009. Posebno što je to, kako ističe, nešto što im se kaže na uvodnoj obuci prilikom zasnivanja radnog odnosa.

Dodaje i da su upravo u saradnji sa sindikatima u poslednjih 15 godina potpisali pet kolektivnih ugovora. Ti ugovori potpisuju se na tri godine i jednako važe za svakog zaposlenog, sve do generalnog direktora.

Plate u Leoniju?

Što se tiče plata, u kompaniji Leoni se o tom ne govori. To je, kaže direktorka ljudskih resursa, poslovna tajna. Ipak, dodaje i da je martovska zarada koja je isplaćena za operatere, radnike u proizvodnji, bila značajno veća od minimalne cene rada za mart mesec. Na to je, kako ističe sagovornica DW, posebno ponosna.

„Zarada u Leoniju je jedna od većih zarada u ovom delu Srbije za proizvodnu industriju, a da li je to malo ili mnogo – to je relativno. I vi sami znate da li je 500 evra dovoljno ili nije. Ako je naša koleginica koju ste citirali u prethodnom tekstu navela da je 500 evra dovoljno za nedelju dana, to onda treba da znači da treba da primi 2.000 evra. Koliko ljudi u Srbiji zaista prima 2.000 evra“, kaže Spasić.

A koliko se pozicija radnika u proizvodnji u Srbiji razlikuje od pozicije radnika u Nemačkoj? Direktorka Spasić odgovara da Leoni u Nemačkoj pre svega nema proizvodnju. Ali su – pošto posluje u 32 zemlje – identične proizvodnja, organizacija postavljanja mašina, procedure i radne instrukcije.

„Mi se zapravo u svemu držimo poštovanja Zakona o radu i svih ostalih zakonskih regulativa koje definišu oblast rada. Tako da, opet je problem, rekla bih, u informisanosti zaposlenih“, smatra ona.

Kako funkcioniše unutrašnja kontrola u Lidlu?

Nezadovoljstvo poslom, malom platom, radnim vremenom i lošim odnosima u okviru kompanije istakla je i Milica iz Lidla (pravo ime takođe poznato redakciji). Kao što smo već preneli, taj fizički iscrpljujući posao dodatno otežava to što, ukoliko se nekome požali, bude, kako tvrdi, targetiran od strane nadređenih.

U kompaniji Lidl odgovaraju da su upravo osećaj sigurnosti zaposlenih, građenje osećaja poverenja i timskog duha nešto što ta globalna kompanija ističe. Marija Kojčić, rukovodilac korporativnih komunikacija Lidl Srbija objašnjava da svi radnici u Srbiji imaju pet radnih dana u nedelji i dva slobodna dana. Zbog efikasnosti posla, ta dva dana neće biti vikend, ali će, tvrdi, sigurno biti dva dana u nedelji. Dodaje i da se radni sati sabiraju mesečno, kvartalno i godišnje, a pošto se svaki prekovremeni minut naplaćuje, kompaniji se ne isplati da ih bude previše.

I u toj kompaniji kažu da ima više kanala preko kojih radnik može da iskaže bilo kakvo nezadovoljstvo ili problem. Jedan od njih je i aplikacija koju imaju svi zaposleni, a prijava preko nje ide direktno u centralu.

Marija Kojčić ohrabruje Milicu upravo na taj korak: „Interne procedure su takve da apsolutno nalažu poverljivost. Poverenici moraju da poštuju svoje procedure, deo njihovog posla je da imaju tu vrstu odgovornosti“, kaže Kojčić.

Ipak, proces koji sledi kod „otvaranja slučaja“ je provera svih činjenica i razgovor sa radnicima. Na pitanje da li je moguće da neko trpi mobing ukoliko prijavi neki problem, Marija Kojčić kaže da veruje da svi rade svoj deo posla odgovorno.

„Mi verujemo da se uz naše sisteme i kontrolisanje procesa koje kao kompanija imamo, to – bar trenutno – ne dešava. Ono što je verovatno realnost jeste da, ukoliko se to nekada bude desilo, mi imamo mehanizme i na to da reagujemo“, ističe ona.

Plate su „konkurentne“

U Lidlu kažu i da, što se tiče korišćenja godišnjeg odmora imaju ustaljene procedure: radnik godišnji odmor prijavi, pa se s rukovodiocem pravi plan za narednih mesec dana ili naredni period, u odnosu na obim posla i period godine.

„Oni moraju da usklade da u prodaji uvek ima dovoljan broj ljudi, kako bi potrošači uvek imali uslugu koja je Lidlov standard“, kaže Kojčić.

A kakav je Lidlov standard što se tiče plate i koliko se razlikuju plate radnika Lidla u Srbiji i u Nemačkoj? Sagovornica DW kaže da su „plate u Srbiji konkurentne, ali i da se trude da plata ne bude to što preovlađuje kao benefit“.

„Osim dobre timske atmosfere, tu su i drugi benefiti kao što su privatno zdravstveno osiguranje za sve zaposlene pod jednakim uslovima, što nije uvek slučaj, posebno u velikim kompanijama. Dakle, naši prodavci imaju istu polisu zdravstvenog osiguranja kao i generalni direktor – to je nama posebno važno. Uveli smo i novi benefit koji podrazumeva besplatne konsultacije s konsultantima iz oblasti psihologije, prava i finansija. Naravno, ako se to nešto tiče radnih prava, onda je proces drugačiji. Onda postoje mehanizmi koje može da iskoristi da svoja prava ostvari“, napominje Marija Kojčić.

Pitanje sindikata u Lidlu sagovornica DW nije želela da komentariše. Istakla je značaj „dvosmerne komunikacije“ u okviru kompanije i ponovila da preko aplikacije mogu da pošalju upite, komentarišu, izraze svoje mišljenje ili nezadovoljstvo, ili da anonimno postave pitanje. Sve to, kaže, mogu da urade i preko anonimne „ankete zadovoljstva“ koja se redovno sprovodi.

Radnici mogu da se žale u Nemačkoj

U Nemačkoj je već godinu dana na snazi tzv. Zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja koji se bavi upravo pravima radnika, uslovima rada, ali i zaštitom životne sredine. Prema tom Zakonu, onaj ko nije zadovoljan svojim pravima može da se žali kompaniji koju snabdeva svojim proizvodima.

Sanela Bahtijarević iz GIZ-a, savetnica u Inicijativi za globalnu solidarnost, objasnila je tako za DW da kompanije registrovane u Nemačkoj, a koje posluju sa srpskim kompanijama, moraju u svom lancu snabdevanja da analiziraju društvene i ekonomske rizike, da imaju adekvatne preventivne mere i da prate kako se one sprovode.

„Potrebno je da se uspostavi žalbeni mehanizam, procedura koja radniku omogućava pritužbe na neke radne uslove. A ako ne može da ih reši u svojoj firmi, da tu žalbu prosledi direktno firmi kupcu. Ako je to Mercedes za koga taj radnik pravi delove, sada taj radnik može da ode na sajt Mercedesa i pošalje svoju žalbu i da bude konstantno obavešten o tome šta se s njegovom žalbom dešava. Mercedes je u obavezi da adekvatno reaguje na tu žalbu“, objašnjava Sanela Bahtijarević.

Izvor: n1info.rs

Stručni žiri 8. teatarskog festivala „Pozorišno proleće” u sastavu: Božidar Đurović, reditelj, Mia Knežević, rediteljka i Robert Ristov, glumac, doneo je jednoglasno odluku da se Nagrada za najbolju žensku ulogu dodeli dramskoj umetnici Biljani Keskenović za ulogu Jevrese u predstavi LJUDI OD VOSKA Mate Matišića, u režiji Ivana Vanje Alača.

Nikola Tesla, jedan od najplodnijih i najkreativnijih umova koje je čovečanstvo ikada imalo, ostavio je neizbrisiv trag u istoriji nauke. Pored svojih velikih projekata, Tesla je bio poznat po svojim navikama i rutinama koje su mu omogućile da održi izuzetnu vitalnost i energiju do duboke starosti.

Nikola Tesla je verovao da je ključno sticanje zdravih navika u ranom detinjstvu. Tvrdio je da je njegova trenutna snaga i vitalnost rezultat života bez poroka u mladosti, ističući važnost discipline i postavljanja velikih ciljeva još od malih nogu.

Tesla je isticao značaj pravilne ishrane, naglašavajući da većina ljudi jede previše i konzumira pogrešnu hranu i tečnosti. On je praktikovao ishranu koja se sastojala od dva obroka dnevno, izbegavajući namirnice koje proizvode kiselinu i preopterećuju telo.

- Većina ljudi jede previše mahunarki koje sadrže mokraćnu kiselinu. Iako je riblje meso dobro za mozak, ono zbog velike količine fosfora stvara veoma jaku kiselu reakciju. Kiselost tela je naš najveći neprijatelj u starosti, govorio je Tesla.

- Izbegavam sve stimulanse. Gotovo potpuno izbegavam meso. Uveren sam da će za manje od jednog veka kafa, čaj i cigarete izaći iz mode. Alkohol će se, međutim, i dalje koristiti, predvideo je Tesla.

Pored stroge discipline u ishrani, Tesla je bio veliki pobornik fizičke aktivnosti. Svakodnevno je hodao osam do 10 milja, izbegavao prevozna sredstva kada god je to bilo moguće, te se redovno kupao i tuširao hladnom vodom. Takođe, Tesla je bio upoznat sa tajnama drevne nauke joge i praktikovao je neke od jogijskih vežbi tokom celog svog života, prenosi "Krstarica".

Spavanje i dugovečnost

U suprotnosti sa uobičajenim preporukama o potrebi osam sati sna svakog dana, Tesla je retko spavao i tvrdio da nedostatak sna nije neophodan za održavanje zdravlja. Njegova navika spavanja se kosi sa uverenjima lekara o neophodnosti sna, ali je Tesla tvrdio da se oseća potpuno napunjen energijom nakon svega par sati sna.

Nikola Tesla je, čak i u svojoj 77. godini, svedočio o izuzetnom zdravlju, energiji i mentalnoj snazi. Svojim primerom, Tesla je pokazao da stroga disciplina, pravilna ishrana, fizička aktivnost i specifične navike spavanja mogu doprineti očuvanju vitalnosti u starosti. Teslina filozofija života i tajne dugovečnosti i vitalnosti i danas inspirišu mnoge ljude širom sveta.

Izvor: blic.rs

Svaka mašina za veš nudi program pranja na 40°C. Naizgled se čini kao idealno rešenje za pranje određenih materijala, ali u suštini ovaj program ne čini ništa drugo do trošenja struje. Istu garderobu možete dobro oprati i na nižoj temperaturi.

Pranje na 40 °C ima mnogo nedostataka. Među najvećima je činjenica da vam se veš jednostavno može zgužvati, a nakon toga ne možete učiniti ništa i završićete sa uništenom odećom, čak i onom vrlo skupom. Ova metoda pranja takođe uzrokuje brzo pranje vaše odeće i ispiranje boja. Ako se, na primer, radi o osetljivoj tkanini, može se brzo oštetiti. I ne zaboravimo još jednu stvar koja je danas vrlo važna, a to je jednostavno prevelika potrošnja energije.

Čak i okretanjem prekidača desetak stepeni niže, odnosno na 30°C , može se postići zanimljiv učinak. Pre svega se trebate rešiti predrasuda koje se na ovaj način ne možete oprati. Zapravo, iznenadićete se koliko su današnje veš mašine sposobne, pogotovo kada u njih ubacite kvalitetan prašak za pranje veša. One na tržištu dostupne su za celu plejadu različite odjeće, bilo da se radi o beloj ili šarenoj odeći, vunenoj odeći ili funkcionalnim predmetima.

Postoji nekoliko važnih stvari koje morate imati na umu kada koristite ovu metodu pranja. Pre svega, ako imate vidljivu i značajnu mrlju na odeći, dobro ju je prvo tretirati posebnim sredstvom jer se nakon toga bolje ispire. Kod pranja na 30 °C može se preporučiti duže vreme pranja, što dovodi do pouzdanog uklanjanja mrlja.

Veliki razlozi za promenu

S 30°C vam možda ponestane mašte, ali možete puno niže, čak do 20°C. Da, čak i na toj temperaturi može se prati bez problema. Za to postoje posebni programi, a moderne veš mašine vrlo su učinkovite pa se i u ovom načinu rada može dobro oprati. Vaš veš će tada trajati duže, a boje će mu ostati zaštićene.

Dakle, rezimirajmo. Nema previše razloga zašto biste se ipak trebali prati na 40°C. Danas ćete samo oštetiti skupu odeću koju ćete morati češće menjati, a uz to ćete potrošiti i nepotrebnu količinu energije. A to je kombinacija koju niko ne želi, zar ne? Pa zašto ne biste ostavili svoje predrasude po strani i isprobali pranje na 20 do 30°C.

Izvor: blic.rs

Aplikacija TikTok se suočava sa najvećom pretnjom od svog nastanka u SAD. Predstavnički dom je odobrio zakon koji bi mogao da pokrene nacionalnu zabranu TikToka ako njegov kineski vlasnik ne proda aplikaciju, prenosi NPR.

Iako su zakonodavci u Predstavničkom domu prošlog meseca podržali sličan zakon, ovaj je drugačiji iz dva razloga - povezan je sa sveobuhvatnim zakonom o stranoj pomoći koji pruža podršku Ukrajini i Izraelu i obrađuje zabrinutosti nekih članova Senata tako što produžava rok za TikTok da pronađe kupca.

Predsednik Bajden podržava ovaj korak. To znači da je TikTok prisiljen na prodaju, ili suočavanje sa mogućom zabranom, na putu ka brzom usvajanju zakona.

Ovo bi označilo prvi put da je američka Vlada donela zakon koji bi mogao da zatvori čitavu društvenu medijsku platformu, postavljajući scenario za ono što se očekuje da će biti dugotrajan pravni spor.

TikTok je osudio zakon kao neustavan napad na izuzetno popularnu uslugu.

- Žalosno je što Predstavnički dom koristi pokriće važne strane i humanitarne pomoći kako bi još jednom progurao zakon o zabrani koji bi zauzeo slobodu govora 170 miliona Amerikanaca - rekao je portparol TikToka Aleks Haurek.

Nacionalni bezbednosni zvaničnici u Vašingtonu strahuju da bi kineska vlada mogla da koristi TikTok za promociju propagande usmerene na mešanje u američke izbore ili za nadgledanje nekih od 170 miliona Amerikanaca koji koriste aplikaciju svakog meseca.

Ti strahovi uglavnom ostaju hipotetički.

Izvor: direktno.rs

Kako je došlo lepo vreme i bliže se brojni praznici, sve više ljudi planira putovanja, što po našoj zemlji, što po inostranstvu. Međutim, ukoliko neko na put kreće sopstvenim automobilom, značajno je da zna kolike su cene putarina u Srbiji i regionu.

Za nešto manje od 15 dana očekuje nas mini odmor od čak šest neradnih dana, jer se od 1. maja vezuju praznici sve do 7. maja koji je prvi radni dan.

Mnogi će ovaj poklonjeni odmor iskoristi da odu van grada i posete neke destinacije i napune baterije.

Za dobro isplaniran put, posebno ukoliko se putuje sopstvenim automobiom, potrebno je dobro se pripremiti. Jedan od aspekata pripreme jeste i upućivanje u cene putarina u Srbiji, ali i u zemljima u koje se putuje.

Putarine na auto-putevima kroz Srbiju od 1. januara ove godine skuplje su za 30 dinara u kom god smeru da idete.

Pa je tako putarina od Beograda do Preševa za vozila prve kategorije, odnosno putna vozila, prema informacijama sa sajta JP Putevi Srbije, ukupno 1.720 dinara u jednom smeru.

Zatim, od Beograda do naplatne rampe Šid, putarina iznosi 450 dinara.

Ukoliko putujete na sever naše zemlje iz glavnog grada, do Subotice moraćete da platite putarinu od 730 dinara.

Do naplatne stanice kod Čačka, odnosno do Pakovraća, ako putujete iz Beograda, moraćete za putarinu da izdvojite 560 dinara.

Ukoliko putujete ka Zagrebu, do glavnog grada susedne Hrvatske od granice moraćete da platite 16,90 evra.

Ako odlučite da idete dalje, od Zagreba do Rijeke moraćete da izdvojite 9,20 evra. Ako putujete do Zadra, treba platiti još 16 evra, a do Šibenika 20.

Putarine u Severnoj Makedoniji su jako povoljne, pa se za svega dva evra može stići do Skoplja, dok se do Ohrida može doći za pet evra.

U ovoj zemlji ni na jednoj deonici auto-puta putarina ne prelazi dva evra, međutim postoji veliki broj naplatnih stanica.

U nama susednim zemljama Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj koriste se vinjete, koje se plaćaju na određeni period.

Pa tako ukoliko u Bugarsku idete samo preko vikenda, možete kupiti vinjetu samo za ta dva dana po ceni od devet leva, odnosno nešto više od 4,5 evra.

Ukoliko kupujete vinjetu za celu nedelju, ona košta 6,65 evra. Ako se odlučite za duži boravak, mesečna vinjeta košta blizu 14 evra, zatim 24,56 evra koštaće vas vinjeta za tri meseca, dok za godinu dana njena cena iznosi 44.52 evra.

Što se tiče Rumunije, cene vinjeta u ovoj zemlji su znatno niže. Pa tako nedeljnu možete kupiti po ceni od svega tri evra, mesečnu za sedam, tromesečnu za 13 i godišnju za svega 28 evra.

Ukoliko krenete na sever preko Mađarske, vinjete u toj zemlji su, takođe, malo skuplje. Pa ćete tako za 10 dana morati da izdvojite 16,28 evra, zatim za mesečnu vinjetu 26,35 evra i za godišnju 145,62 evra.

Što se tiče putovanja u Bosnu i Hercegovinu, iako dugo najavljivan i obećavan, auto-put Beograd-Sarajevo još uvek nije izgrađen i kako se čini, neće biti skoro. Deonice auto-puta kroz ovu zemlju, takođe, nisu skupe, pa je najviše što možete da platite nešto više od sedam evra.

U Crnoj Gori, najduža deonica na novootvorenom auto-putu najviše košta 3,5 evra.

Izvor: danas.rs

Kako računi za hranu postaju sve veći, a naši novčanici tanji, nije ni čudo što tražimo nove načine da što duže zadržimo hranu jestivom.

Korisnica Reddita po imenu Kris zatražila je savet o najboljem načinu da jagode budu što duže sveže, prenosi Express.

„Dobila sam preko tri kilograma jagoda. Koji je najbolji način da ih čuvam, da mi duže budu sveže? Pošto smo samo moj tata i ja, nema šanse da ih pojedemo sve odjednom“, napisala je.

A onda su počeli da se nižu komentari sa savetima:

„Samo ih zamrznem cele. Stavim ih u jednom sloju na pleh da se prvo zamrznu, a onda kada se smrznu stavim ih u kesu zajedno. Od nje uzimam koliko mi treba kasnije“, otkrila je jedan od njih.

„Ali samo ako želite ‘kašaste’ jagode nakon odmrzavanja. Odlične su za smutije i pravljenje marmelade, ne toliko za stvari kod kojih je važna čvršća tekstura“, upozorio je drugi korisnik.

Jagode u frižideru mogu da ostanu sveže i do osam dana, ali samo ako ih pravilno operete i čuvate u kutiji.

„Osim što ih zamrznete, možete ih i dehidrirati. Operite ih, a zatim isecite na male kriške i stavite u pleh na papiru za pečenje na oko 93° C oko dva sata, okrenite ih i nastavite da ih pečete oko 30 minuta do sat vremena kada se ohlade, čuvajte ih u vrećici sa zatvaračem ili u tegli“, predložio je jedan korisnik foruma.

„Jagode počinju da gube i ukus i hranljivu vrednost čim se odseku vrhovi. Zato nemojte seći vrhove. Ako nećete da ih jedete odmah, ohladite ih“, bio je još jedan komentar.

„Da biste što bolje sačuvali ukus, čim ih donesete kući, skuvajte ih u džem ili zamrznite“, savetovao je sledeći.

„Najbolji način za čuvanje svežih jagoda je da ih operete u rastvoru sirćeta, dobro osušite i stavite u zatvorenu posudu obloženu suvim papirnim ubrusima, a zatim ih stavite u frižider. Trebalo bi da ostanu sveže osam dana“, otkrila je još jedna korisnica.

Izvor: danas.rs

Pojedine vrste aritmija su bezopasne, ali postoje i one koje su životno ugrožavajuće i koje mogu da dovedu do šloga. Nije redak slučaj da se neke od njih ne mogu lako dijagnostikovati, pa je potrebno detaljno istraživanje kako bi se otkrilo njihovo prisustvo, odredila vrsta i terapija.

Aritmije predstavljaju nepravilan rad srca. Ima ih nekoliko vrsta i mogu da budu u srčanim pretkomorama, ali i u srčanim komorama. To su dve najčešće podele aritmija.

„Ono što naši bolesnici najčešće mogu da osete jeste kada im srce radi normalno, pa preskoči. To su najverovatnije aritmije po tipu ekstrasistola, odnosno dodatnih srčanih udara, van našeg normalnog ritma srca i to može da bude veoma neprijatno”, kaže za portal N1 prof. dr Petar Otašević, kardiolog.

Kako navodi, ljudi primećuju da im je preskočilo srce, pa osećaju kao da imaju knedlu u grlu, da im je srce malo zastalo… Dodaje da zaista posle tih ekstrasistola ima pauza od sekundu ili dve dok se ne uspostavi normalan srčani ritam.

„Druga vrsta aritmija, kako ih osećaju bolesnici, jesu aritmije kada srce potpuno nepravilno radi, kada izgubi normalan srčani ritam i to se najčešće dešava kod aritmija koje zovemo atrijalna fibrilacija. To znači da srce radi, ali potpuno nepravilno zato što se izgubila sinhronizacija sa osnovnim vodičem srčanog ritma koji se nalazi u levoj srčanoj pretkomori usled njenog proširenja”, objašnjava profesor.

Učestalost ove vrste aritmija raste s godinama i smatra se da više od 10 odsto ljudi starijih od 70 godina ima upravo ovu vrstu aritmije.

„Važno je prepoznati ovu aritmiju jer kada se ona javi može da dođe do razvoja ugruška u srčanim šupljinama i može da dođe do šloga ili do periferne embolije ruku, nogu ili creva“, kaže kardiolog.

Profesor je naveo i treću vrstu aritmija koja dolazi kao posledica suženja na krvim sudovima srca. U pitanju je koronarna arterijska bolest.

Kada je reč o holesterolu, profesor kaže da on sam po sebi neće uzrokovati aritmije, ali može da dovede do suženja na krvnim sudovima srca, koje će uzrokovati nepravilan srčani rad.

Uzroci razvoja aritmija

„Uzroci aritmija mogu zaista da budu brojni. Ono što mi najčešće viđamo u kliničkoj praksi jesu aritmije po tipu preskoka srca, odnosno po tipu ekstrasistola. To može da se desi kada su ljudi umorni, kada su popiii veću količinu alkohola, veću količinu kafe ili kada su neispavani. Ono što takođe primećujemo jeste da se aritmije po tipu preskoka mogu javiti kada postoji neka virusna infekcija, jer veći broj virusa može da ošteti srce na neki način. To najčešće nisu ozbiljna oštećenja srčanog mišića, ali mogu da naprave dovoljno oštećenja da dođe do preskoka srca”, objašnjava kardiolog.

Znakovi koji ukazuju na aritmiju, a mnogi ih zanemaruju

Sledeći uzroci, dodaje on, jesu bolesti samog srčanog mišića, kada dolazi do slabljenja srčanog mišića i srce ne može dovoljno da pumpa. To je takozvana srčana slabost, tada opet dolazi do tih preskoka, ali ovog puta zato što se srce trudi da pumpa krv u skladu sa potrebama organizma, ali to nažalost nije u mogućnosti da uradi, objašnjava.

„Aritmije mogu da budu uzrokovane poremećajima štitne žlezde, kada postoji hiperfunkcija štitne žlezde, odnosno povišen nivo hormona ove žlezde, onda najčešće dolazi do nepravilnog i ubrzanog srčanog rada. U nekim slučajevima i nizak nivo hormona štitne žlezde može da uzrokuje aritmije“, napominje profesor Otašević.

Dijagnostikovanje aritmija – nekada se ne može koristiti samo EKG

Neophodno je da se osobe koje osećaju neku vrstu aritmije, odnosno nepravilan srčani rad, jave lekaru kako bi se uradio EKG i kako bi se ustanovilo o čemu se radi i na kraju da bi se prepisala odgovarajuća terapija.

„Nekada ne možemo samo na osnovu EKG-a da dijagnostkujemo da li postoje aritmije i o kojim aritmijama se radi, jer kada slikate EKG to je obično zabeleška rada srca za 15 odnosno 20 sekundi. Aritmije ne moraju stalno da budu prisutne i u tom slučaju savetujemo da se uradi 24-časovni holter koji u tom periodu beleži rad srca, i tada smo u većoj mogućnosti da otkrijemo da li postoje aritmije i da dijagnostikujemo tačno o kojoj vrsti aritmija se radi”, objašnjava kardiolog.

Ukazuje i na to da se ponekad ni očitavanjem holtera ne mogu dijagnostikovati aritmije koje se retko javljaju.

U tom slučaju, navodi kardiolog, koristi se mali uređaji koji se ugrade ispod kože i koji mogu da prate srčani rad nedeljama i mesecima dok ne otkrijemo aritmiju i o kojoj vrsti se tačno radi.

Ne postoji pravilo kada je u pitanju sklonost aritmijama
Kada su u pitanju rizične grupe, profesor Otašević smatra da ne postoji pravilo.

„Ljudi koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, imaju visok krvni pritisak, srčane slabosti, oni koji su imali infarkt, imaju veći rizik od razvoja aritmija”, kaže on.

Simptom koji se pojavljuje ujutru i može da bude znak srčane bolesti

Takođe dodaje da su pod povećanim rizikom od razvoja aritmija i zdravi ljudi stariji od 70 godina i savetuje da se zbog toga ide na redovne preventivne preglede, da bi se otkrila atrijalna fibrilacija, vrsta aritmije koja može da dovede do šloga.

„U poslednje vreme imamo i pametne satove koji imaju bolje algoritme i koji mogu da otkriju poremećaj srčanog ritma. Nošenje ovih satova posebno savetujemo nešto mlađoj populaciji koja je sklona korišćenju novih tehnologija, jer se pokazalo da mogu da pomognu da se otkrije, pre svega atrijalna fibrilacija, koja je i najopasnija vrsta aritmije“, kaže sagovornik portala N1.

Neke aritmije mogu da budu i nasledne

„Ukoliko u porodici postoji istorija bolesti, da je neko naprasno umro u nekim relativno mladim godinama, prvo ili drugo koleno, tu uvek sumnjamo da može da postoji neka aritmija koja se nasleđuje“, kaže kardiolog Otašević i dodaje da neke od njih je veoma teško otkriti.

Da bi se takve aritmije otkrile potrebno je raditi detaljne pretrage, magnetnu rezonancu srca, čak i genetske analize, jer kako navodi kardiolog, nasledne aritmije mogu da budu i fatalne.

Načini lečenja aritmija

Ukoliko su aritmije retke, uzrokovane premorom, konzumiranjem alkohola ili kofeina, profesor kaže da one ne moraju da se leče.

„To nije opasno, odmorite se, insistirate na zdravom načinu života i one prođu, najčešće posle nekoliko dana ili posle nekoliko nedelja“, dodaje on.

Ukoliko su u pitanju kompleksnije aritmije prvi način izbora su lekovi.

„Uvek se trudimo da to lekovima uradimo. U pitanju su lekovi iz grupe antiaritmika, koji se prepisuju za nepravilan srčani rad. Ako ne uspemo da lekovima u potpunosti eliminišemo aritmije ili nedovoljno dobro da kontrolišemo simptome, onda se najčešće radi ablacija tih aritmija“, navodi kardiolog.

Srčana slabost odnosi veliki broj ljudskih života

On dalje objašnjava da je to „posebna procedura gde se sa kateterima ulazi u samo srce, locira se odakle polaze aritmije i onda se mesto odakle polaze impulsi koji stvaraju aritmije sprži visokom temperaturom ili može da se primeni veoma niska temperatura, pa se na taj način zaledi tkivo i tako eliminiše tačka od koje polaze impulsi koji stvaraju aritmije“.

Kada se radi o atrijalnoj fibrilaciji, kardiolog navodi da posle prve procedure ablacije 70 do 80 odsto pacijenata više nema nepravilan srčani rad ili ga ima veoma retko.

„Kod nekih pacijenata je potrebno više seansi ablacije, posle druge se taj uspeh popne za 10 odsto, a posle treće još za 10 odsto. Procedura može da se radi više puta“, kaže on.

Ako govorimo o ekstrasistolama, odnosno pojedinačnim nepravilnim udarima, prema rečima profesora, tu je uspeh posle prve procedure već viši od 90 odsto.

Kardiolog takođe dodaje da kada su pitanju kompleksni bolesnici, što znači oni koji su imali prethodne infarkte ili srčanu slabost, i pored dobre volje i najsavremenije tehnike kojom raspolažu, ne budu u mogućnosti da, ni posle nekoliko seansi ablacije, eliminišu ekstrasistole.

“Kod tih bolesnika se primenjuju uređaji – implantabilni kardioverter defibrilatori (ICDs), koji se ugrade ispod kože, slično pejsmejkeru. Oni detektuju aritmije, pre svega komorske aritmije, koje mogu da budu životno ugrožavajuće. Ukoliko detektuju takvu aritmiju elektrošokom vraćaju srce u normalan rad. To je poslednja linije odbrane”, ističe profesor Otašević.

Važnost preventivnih pregleda

Kardiolog savetuje da se odlazi na redovne kontrolne kardiovaskularne preglede posle 40. godine.

“Potrebno je da jednom godišnje uradite sistematski pregled koji podrazumeva merenje krvnog pritiska, EKG i laboratorijske analize, poput nivoa masnoće i nivoa šećera u krvi. Ukoliko neko oseti tegobe, u smislu preskakanja srca, nepravilnog rada srca, potrebno je da se javi lekaru“, kaže kardiolog.

Ukoliko dođe do gubitka svesti, profesor kaže da se tada hitno treba javiti lekaru, jer su jedan od najčešćih uzroka gubitka svesti upravo aritmije, koje mogu biti životno ugrožavajuće, ukoliko se ne prepoznaju i ne leče na vreme.

Dr Otašević takođe naglašava da treba izbegavati energetska pića, jer imaju veliku koncentraciju kofeina koja može da uzrokuje aritmiju. Isto važi i za velike količine alkohola.

Izvor: n1info.rs