Sombor.info

Trkački vikend započeo je u subotu 25.04. na planinskim stazama na kojima je trejl ekipa Atletsko rekreativnog kluba "Somaraton" Sombor u sastavu Aleksandar Martinović, Miroslav Liščević i Daniel Šokac učestvovala na petom izdanju "Jablanik trejla" sa startom u Bebića Luci - koja je inače najzahtevnija trka u seriji "West Serbia Trails". Somborski predstavnici su izabrali trku od 8 kilometara sa 400 metara kumulativnog uspona.

Dan kasnije u nedelju 26.04. održan je jubilarni deseti polumaratonu u Dubrovniku koji je okupio 3.000 učesnika. Jedna od finšerki ove trke bila je i Jelena Stanimirović koja je uspešno istrčala polumaratonsku distancu u dužini od 21 kilometra.

Isti dan ali u Sarajevu održana je još jedna maratonska trka na kojoj su trčane distance od 42, 21 i 5 kilometara po veoma toplom vremenu na kojoj je učestovavalo 2.000 trkača. Najtežu atletsku disciplinu maraton istrčao je Dejan Nikolić, dok su polumaratonsku distancu istrčali Jelena Perenčević i Vedran Berleković. Deonicu od pet kilometara istrčala je Zorica Kulić.

Nakon Bečeja i Beograda i u Sarajevu je promovisan i predstavljen Somborski polumaraton koji je već u ovom trenutnu na rekordnom broju prijava za svoje 46. izdanje koje će se održati 17.05.2026. godine.

Javno komunalno preduzeće ''Parking servis Sombor'' Sombor obaveštava građane da za vreme Prvomajskih praznika neće vršiti kontrolu i naplatu parkiranja od petka 01. maja do subote 02. maja 2026. godine. Preduzeće sa redovnom kontrolom i naplatom parkiranja počinje u ponedeljak 04. maja 2026. godine.

Novo veliko istraživanje pokazuje da gojenje u ranoj odrasloj dobi može značajno da poveća rizik od prerane smrti, dok kasnije povećanje telesne težine ima slabiji uticaj na ukupno zdravlje.

Naučnici sa Univerziteta Lund u Švedskoj analizirali su podatke više od 600.000 ljudi i zaključili da je najopasniji period za razvoj gojaznosti između 17. i 29. godine života.

Osobe koje su u tom periodu prvi put postale gojazne imale su oko 70 odsto veći rizik od smrti u poređenju s onima koji do 60. godine nisu razvili gojaznost.

Istraživači naglašavaju da duže trajanje prekomerne telesne težine dodatno opterećuje organizam i povećava verovatnoću razvoja bolesti srca, dijabetesa tipa 2 i različitih vrsta raka.

Smatra se da dugotrajna izloženost upalama i poremećajima metabolizma ima ključnu ulogu u povećanju rizika - piše B92.

Kod žena su uočene određene razlike, jer je rizik bio sličan bez obzira na to kada je došlo do gojenja, što bi moglo da bude povezano s hormonskim promenama.

Stručnjaci ističu da, iako studija ne dokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu, rezultati jasno ukazuju da je rana prevencija gojaznosti izuzetno važna za dugoročno zdravlje.

Oštećen parket lako može narušiti izgled i najurednije sređenog prostora. Pre nego što odmah pomislite na skupo i zahtevno brušenje, ne bi bilo loše da zastanete i proverite da li rešenje već imate u svom domu.

Izgreban parket može biti pravi estetski problem koji u trenu naruši izgled pažljivo uređenog doma. Pre nego što u očaju posegnete za telefonom i naručite skupo i zahtevno brušenje, zastanite i proverite šta već imate kod kuće, piše nova.rs.

Postoji iznenađujuće efikasan način da se drvo obnovi, uklone ogrebotine bez prašine i buke, a podu vrati sjaj i to uz minimalne troškove.

Zašto parket gubi savršen izgled?

Drveni podovi su prirodan, „živi“ materijal i, uprkos kvalitetnim lakovima ili uljima, vremenom podležu svakodnevnom habanju. Visoke potpetice, pomeranje teškog nameštaja ili sitne čestice peska unete sa obućom stvaraju mrežu mikrootrebotina na površini.

Te sitne nepravilnosti narušavaju glatkoću laka, zbog čega svetlost više ne pada ravnomerno. Rezultat je parket koji deluje matirano, umorno i vizuelno zapušteno, a prostor gubi onaj elegantni utisak koji svi želimo.

Klasično rešenje podrazumeva pozivanje majstora, potpuno brušenje površine i ponovno lakiranje, što je skupo i zahteva pražnjenje prostorija, uz veliku količinu prašine. Ipak, postoje jednostavnija i daleko elegantnija rešenja.

Kako omekšivač za veš „briše“ ogrebotine

Rešenje se često ne nalazi u prodavnici alata, već u kupatilu. Korišćenje omekšivača za veš na drvenim podovima možda zvuči neobično, ali ima sasvim logično objašnjenje.

Omekšivači sadrže posebne hemijske supstance i silikonske polimere koji zaglađuju vlakna tkanine. Kada se nanesu na lakirani parket, ovi sastojci stvaraju mikroskopski sloj koji popunjava sitne ogrebotine i poboljšava refleksiju svetlosti. Nešto poput površinskog fila.

Postupak je jednostavan

• U kantu tople vode sipajte dva čepa omekšivača
• Dobro promešajte i natopite krpu od mikrofibera
• Krpu dobro ocedite i prebrišite oštećena mesta
• Na kraju prebrišite ceo pod ravnomerno

Važno je da ne preterate sa količinom, jer može ostati lepljiv sloj. Rezultat je odmah vidlji jer se ogrebotine optički „gube“, a pod ponovo dobija sjaj i prijatan miris.

Prirodno rešenje za dublja oštećenja

Ako je ogrebotina dublja i zahvatila samo drvo, tada omekšivač nije dovoljan. U tom slučaju pomaže jednostavan trik, orah.

Jezgro oraha sadrži prirodna ulja koja lako prodiru u strukturu drveta. Dovoljno je da uzmete polovinu oraha i utrljate je kružnim pokretima direktno u ogrebotinu.

Toplota trenja oslobađa ulja koja se upijaju u drvo i postižu dva efekta:

• popunjavaju oštećenje
• ujednačavaju boju sa ostatkom poda

Nakon nekoliko minuta, površinu prebrišite suvom krpom i uglačajte. Ogrebotina postaje gotovo nevidljiva, a drvo dodatno zaštićeno.

Javna rasprava o izmenama i dopunama Porodičnog zakona završena je sredinom aprila, a prema najavama, o zakonu bi već u junu mogli da raspravljaju poslanici. Iz UNICEF-a u Srbiji kažu da pozdravljaju izmene i dopune Porodičnog zakona, jer smatraju da one unapređuju zaštitu dece, ali navode i da zbog pojedinih predloženih izmena izražavaju zabrinutost, zbog čega su dostavili konkretne predloge za unapređenje nacrta zakona.

Aktuelni Porodični zakon primenjuje se od 2005. godine, a u obrazloženju razloga za donošenje novog, odnosno za izmene i dopune postojećeg zakona, navodi se da je neophodno primeniti osnovne principe koji su sadržani u Konvenciji o pravima deteta - piše N1.

U pitanu su principi učešća deteta i uvažavanja njegovog mišljenja u cilju postizanja njegovog najboljeg interesa, promocije porodičnopravnih vrednosti zasnovanih na međunarodnim standardima, omogućavanja bolje zaštite dece od nasilja uz izričitu zabranu telesnog kažnjavanja dece u svim okruženjima, uključujući i porodicu, kao i maksimalnu posvećenost svih nadležnih organa i zainteresovanih strana, te sprečavanje zaključenja dečijih i prinudnih dečjih brakova.

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević u gostovanju na RTS-u rekla je da su izmene neodložne, te da se u izveštaju Evropske komisije iz 2023. godine navodi da Srbija treba da izmeni svoje porodično pravo kako bi se izričito zabranilo telesno kažnjavanje u porodici i dečji brakovi.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prošle godine je telesno kažnjavanje proglasila globalnim problemom javnog zdravlja. Istakli su da ono uzrokuje ozbiljnu štetu fizičkom i mentalnom blagostanju dece i da može dovesti do kriminalnog ponašanja u odraslim godinama.

Iz UNICEF-a u Srbiji za portal N1 kažu da pozdravljaju izmene i dopune Porodičnog zakona, jer smatraju da one unapređuju zaštitu dece i pokazuju posvećenost daljem jačanju prava deteta, ali navode i da zbog pojedinih predloženih izmena izražavaju zabrinutost, te da su zato dostavili konkretne predloge za unapređenje nacrta zakona.

U Srbiji prve batine deca dobijaju već u uzrastu od 2-3 godine

Zabrana telesnog kažnjavanja dece odredba je koja je izazvala najviše polemike javnosti. Novim članom koji je uveden precizira se da se roditeljima zabranjuje da u čuvanju, podizanju i vaspitavanju deteta podvrgavaju dete ponižavajućim postupcima, telesnom kažnjavanju i drugim kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo i integritet deteta.

Iz UNICEF-a za N1 navode da je istraživanje vaspitne discipline u Srbiji pokazalo da prve batine deca dobijaju već na uzrastu od 2-3 godine, što je, kako kažu, posebno zabrinjavajuće.

„Prema dostupnim podacima oko 45 odsto dece u Srbiji izloženo je nekoj nasilnoj disciplinskoj praksi u okviru porodice (psihološka agresija i/ili telesno kažnjavanje). Iako ovaj podatak govori o napretku u odnosu na period od pre 20 i više godina kada je stopa nasilnog disciplinovanja bila viša (72 odsto u 2006. godini), ona je i dalje visoka, pri čemu je gotovo svako drugo dete izloženo i ukazuje na stagnaciju tokom poslednjih nekoliko godina“, kažu iz UNICEF-a.

Ipak je, prema njihovim rečima, ohrabrujuće to što istraživanje govori da se preko 90 odsto roditelja slaže sa stavom da fizičko (i uopšte nasilno) disciplinovanje nije dobro za dete i ne daje rezultate.

“S druge strane, vidimo da i pored takvog stava, značajan broj roditelja vaspitava decu korišćenjem nasilnih metoda. Oni znaju da nasilno kažnjavanje nije dobro za dete, ali ga ipak sprovode iz osećanja nemoći, u afektu ili zato što ne znaju kako mogu drugačije. Zbog toga je važno roditeljima ukazati na postojanje i delotvornost alternativnih metoda u vaspitanju”, navode.

Među kritičarima zakona često se pominje da će sada deca moći da prijavljuju roditelje što može dovesti do zloupotreba, ali i da će deca biti oduzimana roditelja. Međutim, ministarka Žarić Kovačević demantuje takve navode i za RTS kaže da zakon ne predviđa da deca prijavljuju roditelje, kao i da u zakonu nigde ne stoji da će se roditeljima oduzimati deca, već da će sistem biti usmeren na podršku porodicama.

I iz UNICEF-a naglašavaju da cilj predloženih promena zakona nisu hapšenja, suđenja i zatvorske kazne, već da bi predložene odredbe zakona trebalo da dovedu do tzv. razvojnih promena u ponašanju odnosno odustajanja od nekih praksi za koje je dokazano da nisu dobre za rast i razvoj deteta.

“Studije urađene u zemljama koje su već uvele zabranu fizičkog kažnjavanja dece beleže pozitivne trendove. Zabrana je u Poljskoj ostvarena 2010. godine, a odobravanje fizičkog kažnjavanja palo je za 18 odsto od 2008. do 2013. godine. Rumunija je ostvarila potpunu zabranu 2004. godine, a broj dece koju su roditelji udarili smanjen je za 22 odsto između 2001. i 2012. godine”, navodi UNICEF Srbija.

Stoga uvođenje zabrane telesnog kažnjavanja dece ocenjuju kao korak ka podsticanju nenasilnih i pozitivnih metoda vaspitanja.

„Veoma je značajno i ukidanje starosne granice za obraćanje deteta nadležnim institucijama radi dobijanja pomoći u izražavanju svog mišljenja, kao i jačanje obaveze institucija da mišljenje deteta uzmu u obzir u različitim postupcima. Napredak predstavlja i jasnije definisanje načina utvrđivanja najboljeg interesa deteta, što može doprineti ujednačenijim odlukama sudova i drugih nadležnih organa“, navode u odgovoru N1.

Da li je novim zakonom predviđena popuna zabrana maloletničkih brakova?

Među odredbama zakona o kojima se polemisalo u javnosti su i one koje se odnose na maloletničke brakove, koji su u Srbiji prepoznati kao problem.

U izveštaju UNICEF-a "Dečiji brak i adolescentne trudnoće u Srbiji" s kraja prošle godine, navodi se da u našoj zemlji živi 108.000 devojčica i žena koje su se udale pre 18. godine.

Ocenjuju da rani brakovi često dovode do prekidanja obrazovanja i maloletničkih trudnoća, ističući da o tome govori podatak da svaka treća devojčica iz najsiromašnijih romskih naselja rađa dete pre punoletstva, a u prodilište ode i tri odsto devojčica iz opšte populacije.

Izmene i dopune Porodičnog zakona najavljene su kao obračun sa problemom maloletničkih brakova, pa je tako ministarka bez portfelja Tatjana Macura izjavila je da su u pripremi izmene koje će "jasno sankcionisati maloletničke brakove", a ministarka Žarić Kovačević među važnim novinama upravo navodi zabranu maloletničkih brakova uz dozvolu suda.

Međutim, kako se vidi iz predloga zakona, sklapanje brakova za mlađe od 18 godina će ipak, biti moguće.

„Brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18. godinu života, izuzev maloletnog lica koje je odlukom suda steklo potpunu poslovnu sposobnost“, navodi se u prelogu.

Upravo su ovo odredbe zbog je UNICEF izrazio zabrinutost.

"Podsećamo da se prema međunarodnim standardima detetom smatra svaka osoba mlađa od 18 godina i da sva deca treba da uživaju jednaku zaštitu svojih prava, bez izuzetaka. Ti standardi takođe podrazumevaju sprečavanje svih oblika dečjih brakova, kao i pružanje podrške maloletnim roditeljima, uz očuvanje njihove posebne zaštite kao dece. U tom smislu, smatramo da bi pojedine predložene odredbe mogle da budu unapređene radi potpunog usklađivanja sa međunarodnim obavezama koje je Srbija preuzela i standardima Evropske unije kojima se Srbija približava u procesu pristupanja", navode oni.

Dodaju i da su zato dostavili konkretne predloge kojima je cilj da osiguraju da se sva lica mlađa od 18 godina i dalje prepoznaju i štite kao deca u skladu sa međunarodnim standardima.

UNICEF stoga preporučuje da se zadrži definicija deteta zasnovana na uzrastu, da se izbegnu odredbe koje omogućavaju sticanje pune poslovne sposobnosti pre 18. godine, da se ukloni svaka mogućnost da se brak sklopi pre navršenih 18 godina, kao i da se ojača podrška i odgovarajuće pravno prepoznavanje maloletnih roditelja u pitanjima koja se odnose na brigu o detetu.

Zbog planiranih radova na vodovodnoj mreži, u ponedeljak, 27. aprila, doći će do privremene obustave vodosnabdevanja u delu Apatina.

Kako je najavljeno, bez vode će u periodu od 8 do 12 časova biti potrošači u ulici Mirka Štuluća, i to na deonici od ulice Servo Mihalja do ulice Tomice Popović.

Odigrana su tri meča 24. kola Područne fudbalske lige Sombor. U somborskom derbiju vodeći ŽAK rutinski je došao do pobede nad ekipom Radničkog. „Žakovci“ su poveli pred sam odlazak na odmor pogotkom Lazara Žeželja. Isti igrač je u 66. minutu duplirao prednost svog tima, da mi iskusni veteran Damir Opačić u 81. minutu postavio konačnih 3:0. 

Ekipa Korduna remizirala je na svom terenu protiv ČSK-a iz Čelareva. Gosti su poveli već u 6. minutu golom Lakića. Poravnanje je stiglo tri minuta pre odlaska na odmor. Mrežu gostiju zatresao je Luka Vukšić. U nastavku su mreže mirovale, te je meč okončan podelom bodova - piše somborsport.org.

Crvenka je gostovala u Baču. Domaćin je utakmicu započeo sa osam igrača. U 31. minutu je došlo do prekida susreta, pošto su domaći ostali sa šest igrača u polju. U tom momentu gosti su imali četiri gola prednosti. Strelci su bili Todorović, Opačić, Mišković i Jovanović. Zanimljivo je da su sva tri meča završena bez opomena. 

Fudbaleri Sloge iz Čonoplje upisali su prvi prolećnu pobedu na domaćem terenu. Čonopljanci su u subotu popodne u veoma važnom meču po njih ugostili fenjeraša iz Kikinde. Domaćin je tek u finišu meča uspeo da upiše važnu pobedu i dođe do tri boda.

Sloga je povela u 7. minutu golom Anđelka Pavlovića. Kikinđani su poravnali pet minuta pre odlaska na odmor preko Alberta Lekaja. Mreže su mirovale do samog finiša susreta. U 90. minut rezervista Uroš Pavlović zatresao je mrežu gostujućeg golmana za novo vođstvo Čonopljanaca, da bi u četvrtom minutu nadoknade vremena Ognjen Šveljo novim golom potvrdio pobedu svog tima.

Šest kola pre kraja šampionata Sloga zauzima 11. poziciju sa 27 bodova. Sledećeg vikenda Sloga gostuju u Staroj Pazovi trećeplasiranom Jedisntvu.

U ostalim mečevima ovog kola postignuti su sledeći rezultati: Željezničar (I) – Veternik 3:0, Bačka – Mladost (BJ) 2:0 (Zapisnik), Dinamo 1945 – Hajduk 0:4, Naftagas – Sloven 1:0, Sloboda – Mladost (O) 0:0, Jedinstvo – Inđija 2:0.

Kada biste morali da izaberete jednu rečenicu koja najbolje oslikava raskoš i otuđenost francuske monarhije, verovatno bi to bila: „Neka jedu kolače.“ Kratka je, upečatljiva i nosi dozu okrutnosti koja se lako pamti. Ipak, koliko god bila poznata, velika je verovatnoća da Marija Antoaneta to nikada nije izgovorila.

Pa šta je zapravo rekla u vreme haosa Francuske revolucije? Odgovor je daleko manje dramatičan nego što se vekovima verovalo, piše Nova.

Krajem 18. veka Francuska se nalazila u ozbiljnoj krizi. Hleb, koji je bio osnovna namirnica, bio je sve teže dostupan, cene su rasle, a nezadovoljstvo među stanovništvom je ključalo. Monarhija, na čelu sa kraljem Lujem XVI i kraljicom Marijom Antoanetom, koja je živela u raskošnom Versaju, postala je lak cilj javnog gneva. Posebno je kraljica bila na udaru kritika, jer je u očima naroda predstavljala simbol luksuza i rasipništva, ali i jedan od okidača revolucionarnog nezadovoljstva.

Kako su nemiri rasli tokom 1789. godine, priče o njenoj navodnoj ravnodušnosti širile su se neverovatnom brzinom. U društvu u kojem su mnogi jedva dolazili do hrane, ideja da kraljica nonšalantno ignoriše glad delovala je kao ulje na vatru.

Prema legendi, neko je kraljici preneo da narod nema hleba. Njen navodni odgovor bio je: „Neka jedu kolače.“ Rečenica je jednostavna, zvuči uverljivo i surovo, ali istoričari nemaju nijedan dokaz da je ikada izgovorena. Još zanimljivije, takva izjava se ne pojavljuje u revolucionarnim pamfletima ili novinama tog vremena, gde bi se svakako našla da je zaista postojala.

Rečenica koja se najčešće dovodi u vezu s Marijom Antoanetom zapravo glasi na francuskom: „Qu'ils mangent de la brioche“, što bi se prevelo kao „Neka jedu brioche“. Reč je o bogatom, masnom pecivu koje je i tada bilo luksuz u odnosu na običan hleb.

Međutim, ni ova verzija verovatno ne potiče od nje. Izraz se pojavljuje decenijama ranije u delu filozofa Žan-Žaka Rusoa, gde se neodređeno pripisuje „jednoj velikoj princezi“. U trenutku kada je taj tekst objavljen, Marija Antoaneta je još bila dete, što gotovo sigurno isključuje mogućnost da je ona izvor te izjave.

Priča o „kolačima“ uklapa se u dugu tradiciju anegdota o otuđenim elitama. Slične priče postojale su širom Evrope i često su služile da pokažu koliko su aristokrate udaljene od svakodnevnih problema običnih ljudi. Vremenom, kako je negativno mišljenje o kraljici raslo, ova rečenica je prirodno „prilepljena“ uz njeno ime.

Marija Antoaneta, dakle, nije izgovorila čuvenu rečenicu pred gladnim narodom. Ne postoje čvrsti dokazi da je rekla bilo šta slično. Ono što je ostalo jeste mit i podsetnik da istoriju ne oblikuju samo činjenice, već i glasine, ponavljanje i način na koji se priče prenose.

Ponekad se poznate rečenice pamte ne zato što su istinite, već zato što zvuče kao da bi mogle biti. A ova je, očigledno, bila previše dobra da bi bila zaboravljena.

Kraken – džinovsko morsko čudovište sa pipcima, sposobno da povuče brodove i mornare u dubine – potiče iz norveške mitologije. Međutim, pre više miliona godina, slično stvorenje vrebalo je u dubinama okeana.

Fosilizovane vilice otkrivaju da su ogromne hobotnice, koje su dostizale dužinu i do 19 metara, bile vrhunski predatori u morima u vreme kada su dinosaurusi vladali kopnom. Ovi džinovski glavonošci bili su verovatno najveće morske životinje tokom perioda krede i možda najveći beskičmenjaci koji su živeli u istoriji, navode istraživači u radu objavljenom 23. aprila u časopisu Sajens - piše RTS.

Proučavanje fosilnih hobotnica je otežano jer se većina njihovih mekih tela raspada pre nego što dođe do fosilizacije, kaže Jasuhiro Iba, paleontolog sa japanskog Univerziteta Hokaido u Saporu. Malo je čvrstih delova, poput njihovih kljunolikih vilica, koji mogu da se sačuvaju kao fosili.

Neke posebno velike fosilizovane vilice pronađene su u Japanu i na ostrvu Vankuver u Kanadi. One potiču iz kasnog perioda krede, pre oko 72 do 100 miliona godina, u sumrak ere dinosaurusa. Vilice su, kako se čini, pripadale stvorenjima nalik hobotnicama, ali njihova tačna klasifikacija, veličina za života i uloga u ekosistemu dugo su ostali misterija.

Iba i njegove kolege ponovo su analizirali 15 fosilnih vilica glavonožaca, pažljivo ih izmerili i uporedili sa vilicama drugih izumrlih i savremenih vrsta hobotnica i lignji.

Takođe su primenili posebnu tehniku kako bi otkrili i dokumentovali još 12 fosila vilica zarobljenih u stenama pronađenim u Japanu. Stene su brušene sloj po sloj i fotografisane u svakoj fazi. Uz pomoć veštačke inteligencije, tim je napravio detaljan digitalni model fosila koji su previše krhki da bi se izdvojili tradicionalnim metodama.

Iako se prvobitno smatralo da ovih 27 glavonožaca pripada pet različitih izumrlih vrsta, istraživači su ih svrstali u samo dve: nanaimoteuthis jeletzskui i znatno veću nanaimoteuthis haggarti. Na osnovu poređenja sa drugim vilicama glavonožaca, ove životinje su verovatno bile rani oblici perajastih hobotnica. Današnje perajaste hobotnice, poput dumbo octopus, žive u dubokom moru, imaju opnu između krakova i peraja na zadnjem delu tela.

Međutim, njihovi drevni rođaci bili su znatno veći. Najveća donja vilica vrste n. haggarti mogla je da obuhvati grejpfrut i bila je oko 50 odsto veća od vilice savremene džinovske lignje, duge oko 12 metara, jedne od najvećih glavonožaca danas. Iba i njegove kolege procenjuju da je, zajedno sa svojim velikim „kišobranom“ krakova, n. haggarti mogla dostići dužinu od oko sedam do 19 metara.

„Ova životinja možda je bila među najvećim beskičmenjacima u istoriji Zemlje“, kaže Iba.

N. haggarti je možda mogla da parira ili čak nadmaši veličinu najvećih morskih predatora tog vremena, uključujući ogromne gmizavce poput mosasaura i dugovratih plesiosaura.

Tragovi na fosilnim vilicama takođe ukazuju da su se ove hobotnice verovatno takmičile sa vrhunskim predatorima za mesto u lancu ishrane. Istraživači su pronašli dosledne tragove habanja i oštećenja na vilicama, što ukazuje da su bile snažni i proždrljivi predatori koji su rutinski grizli ljušture i kosti.

Otkriće ukazuje na to da su drevni morski ekosistemi bili složeniji i da su imali širi spektar predatora nego što se ranije mislilo.

„Dugo se smatralo da vrh morskog lanca ishrane zauzimaju veliki kičmenjaci. Naše istraživanje pokazuje da su džinovski beskičmenjaci — hobotnice — takođe imali tu ulogu u kredi“, kaže Iba.