Sombor.info

Pitanje o optimalnom vremenu za uzimanje vitamina D često zbunjuje mnoge koji žele da maksimalno iskoriste prednosti ovog važnog nutrijenta.

Ovaj vitamin, poznat i kao „vitamin sunca“, igra ključnu ulogu u mnogim telesnim funkcijama, od zdravlja kostiju do imunološkog sistema.

Značaj vremena uzimanja vitamina D

Naučna istraživanja pokazuju da ne postoji strogo određeno vreme dana kada treba uzimati vitamin D. Međutim, postoje određeni faktori koji mogu uticati na njegovu apsorpciju i efikasnost. Važno je razumeti da je vitamin D rastvorljiv u mastima, što znači da njegova apsorpcija zavisi od prisustva masti u organizmu.

Vitamin D bi trebalo uzimati uz obrok koji sadrži zdrave masti. Razlog za ovo leži u činjenici da se ovaj vitamin najbolje apsorbuje kada je prisutna određena količina masnoće u sistemu za varenje. Obrok može biti doručak, ručak ili večera – važno je samo da sadrži dovoljno zdravih masti za optimalnu apsorpciju.

Mnogi stručnjaci preporučuju jutarnje uzimanje vitamina D, ne zbog bolje apsorpcije, već zbog praktičnih razloga. Uzimanje suplementa ujutru može pomoći u uspostavljanju redovne rutine. Takođe, neki ljudi primećuju da im vitamin D daje više energije kada ga uzimaju ujutru, mada ovo nije naučno dokazano.

Uzimanje vitamina D uveče takođe može biti efikasno, posebno ako večernji obrok sadrži više zdravih masti. Neki ljudi preferiraju večernje uzimanje jer im to bolje odgovara njihovom dnevnom rasporedu. Ne postoje dokazi da večernje uzimanje vitamina D negativno utiče na kvalitet sna.

Povezanost sa prirodnim ritmom tela

Naše telo prirodno proizvodi vitamin D kada je koža izložena sunčevoj svetlosti, posebno tokom dana. Međutim, kada je reč o suplementima, ova prirodna proizvodnja ne utiče na to kada bi trebalo uzimati dodatke vitamina D. Važnije je biti dosledan u vremenu uzimanja koje odaberete.

Doziranje i individualne potrebe

Preporučena dnevna doza vitamina D varira od osobe do osobe i zavisi od mnogih faktora, uključujući starost, težinu, geografsku lokaciju i godišnje doba. Pre početka suplementacije, važno je konsultovati se sa lekarom koji može odrediti optimalan unos na osnovu individualnih potreba.

Znaci nedostatka vitamina D

Nedostatak vitamina D može se manifestovati na različite načine, uključujući umor, slabost mišića, bolove u kostima i češće infekcije. Međutim, mnogi ljudi nemaju vidljive simptome nedostatka. Redovno praćenje nivoa vitamina D kroz laboratorijske analize može pomoći u održavanju optimalnih vrednosti.

Interakcije sa drugim suplementima

Pri odabiru vremena za uzimanje vitamina D, treba uzeti u obzir i druge suplemente koje osoba uzima. Na primer, kalcijum i vitamin D se dobro kombinuju i mogu se uzimati zajedno. Međutim, neki minerali mogu ometati apsorpciju vitamina D, pa je važno napraviti razmak između njihovog uzimanja.

Bez obzira na to koje vreme odaberete za uzimanje vitamina D, najvažnije je biti dosledan i redovan u uzimanju. Kontinuitet je važniji od specifičnog doba dana. Takođe je bitno napomenuti da suplementacija vitamina D treba da bude deo sveobuhvatnog pristupa zdravlju, koji uključuje pravilnu ishranu i redovno izlaganje suncu kada je to moguće.

Konsultacija sa zdravstvenim stručnjakom se uvek preporučuje pre početka bilo kakve suplementacije, posebno ako osoba ima postojeće zdravstvene probleme ili uzima lekove. Lekar može pomoći u određivanju ne samo optimalne doze, već i najboljeg vremena za uzimanje vitamina D, uzimajući u obzir individualne okolnosti i potrebe - piše n1info.rs.

Ponedeljak rano ujutro, hladno je i još mračno, ali kada se alarm oglasi, znate da morate da ustanete. U nekim domovima, deca se spremaju za školu. Mora se na posao…. Gomila se lista obaveza koje je nemoguće ignorisati. Sa rešavanjem zadataka mora se krenuti… Opis ovakvog početka dana, za mnoge je važeći za skoro svaki dan. Naučnici su se bavili pitanjem „razbijanja" monotone svakodnevice.

Posao, deca, škola, kupovina, kućni poslovi… pa opet sve iz početka. Pošto je život sastavljen iz obaveza, umesto da nad njima kukamo ili da od njih bežimo, stručnjaci savetuju da je ipak najbolje da ih „transformišemo“, prenosi rts.rs.

Najnovija psihološka istraživanja o dobrom životu ukazuju na jedno od rešenja: Promenom načina razmišljanja, svaki dan se može učiniti zanimljivim, uz psihološki boljitak i bolji osećaj.

Psihološki boljitak, odnosno, kako naučnici kažu – bogatstvo, opisuje se kao snažan oblik kognitivnog angažovanja. Razlikuje se od sreće i traženja smisla, ali je jednako važno za dobar i kvalitetan život.

Lorin Beser, profesorka filozofije, Univerziteta Midlberi u Vermontu, u saradnji sa Šigehirom Ojšijem, istraživala je da li je oblast psihologije u velikoj meri previdela važnu dimenziju – dobrog, kvalitetnog života.

Šta je psihološko bogatstvo

„Kao filozof u našem timu, najpre sam pomogla da se definiše pojam psihološkog bogatstva i razume šta ga razlikuje od sreće i značenja. Drugo, počela sam da istražujem zašto je psihološko bogatstvo uopšte vredno i važno za ljude”, rekla je Beserova.

„Naše početne studije su otkrile da ljudi cene iskustva koja stimulišu njihov um, izazivaju ih i proizvode niz emocija. Mnogi bi izabrali život pun tih iskustava koka čine psihološko bogatstvo, umesto srećnog života ili života sa smislom”, dodaje.

Beserova tvrdi da njena filozofska analiza sugeriše da je psihološko bogatstvo dobro za ljude, najpre – jer je zanimljivo.

„Način razmišljanja koji karakterišu radoznalost, kreativnost i svesnost, koji postaju deo svakodnevice, mogu da transformišete napor u beskrajne mogućnosti da doživite svet kao veoma zanimljiv. Tako razvijate sposobnost da poboljšate sopstveni život”, savetuje ona.

Beserova takođe objašnjava njen pojam svesnosti koji tačnije naziva: svesnost 2.0. Kaže da taj pojam označava svest o svetu koji nas okružuje, i obraćanje pažnje na ljude i pojave ali bez osuđivanja i vrednovanja.

„To je oblik zapažanja koji donosi detalje koje obično previđate: teksturu lišća sobne biljke, lica stranaca pored kojih prolazite na trotoaru, različite visine saksija na polici cvećare… Dovodeći ove detalje u svoju svest, stimulišete svoj um, omogućavajući vam da se mentalno bavite svojom okolinom na aktivan način. To je prvi korak ka sticanju zanimljivih iskustava“, dodaje.

Ako ovo primenimo na svakodnevicu i na primer polazak na posao, taj put ćemo učiniti manje dosadnim.

„Kroz aktivno primećivanje stvari oko sebe – bilo da su to ljudi okupljeni na autobuskoj stanici, deca, zanimljiva lica, boje, saobraćajni znaci, semafori, parkovi, jata ptica… ili saobraćajni obrasci stvoreni semaforom, ili jato ptica… uključujete svoj um i stvari možete da doživite na zanimljiviji način“, objašnjava Beserova.

Radoznalost: Istraživanje kroz pitanja

Radoznalost nije rezervisana samo za decu. Bez obzira koliko znate, uvek postoji nešto što vas zanima i o čemu još možete da naučite – posebno ako ste naučili da primećujete detalje kroz svesnost 2.0, kaže profesorka filozofije.

Recimo da ste primetili da se tokom putovanja na posao grupa ljudi okupila oko autobuske stanice. Eto prilike da radoznalost raste. Možete da počnete da se pitate – da li je ta autobuska stanica uvek bila tu, koliko dugo je taj čudan oglas za izdavanje stana zalepljen na naslonu sedišta ispred Vas…

Postavljanjem pitanja, objašnjava profesorka, tražite od svog uma da razmotri nešto što ranije nije. Kreirate nove misli, a ako pustite svoj um da ide dalje, imaćete zanimljivo iskustvo, pa čak i tokom svakodnevne rutine odlaska na posao.

Kreativnost: Probajte nešto novo

Iako ljudi često razmišljaju o kreativnosti kao o talentu, sa kojim su se rodili samo umetnici ili pronalazači, svako ima sposobnost da bude kreativan. Kreativnost je veština koja uključuje stvaranje novih veza sa vašim umom.

Kreativni ste kad god radite nešto novo ili drugačije. Bilo da slikate pejzaž ili nosite novu, neobičnu kombinaciju boja, isprobavate da napravite novo jelo ili jednostavno prilagođavate recept, već poznatog jela – sve to spada u kreativnost.

Kada ste kreativni, na velike ili male načine, stvarate novine u životu, a to vas stavlja na put ka doživljaju psihološkog bogatstva. Svaka novina primorava um da razmišlja i oseća na nove načine, stimulišući taj snažan oblik kognitivnog angažovanja koji donosi osećaj – da nam je zanimljivo.

„Čak i samo malo kreativnosti će doneti novinu u vašu svakodnevnu rutinu. Nosite nešto što inače ne nosite. Promenite malo rukopis, izaberite sebi novu neobičnu olovku, promenite obrasce na čuvaru ekrana… Obratite pažnju na uticaj ovih malih stvari na vaš dan. Malo po malo, oni će se zbrajati kako bi vam dan učinili bar malo zanimljivijim”, ističe profesorka Beser.

Dodatno tvrdi da „ne postoji jedno univerzalno zanimljivo iskustvo za sve nas, jer ono zanimljivo u potpunosti zavisi od toga kako se naši umovi angažuju i kako reaguju”.

„Sve što sam navela na osnovu analize odnosi se na moć koju način razmišljanja može doneti. To je sposobnost da unapredimo naše živote i svako može da je razvije”, zaključila je Lorin Beser, profesorka filozofije na Univerzitetu Midlberi u Vermontu - piše n1info.rs.

Siniša Salai iz Sombora preko tri decenije prikuplja figurice iz "kinder jaja", a njegova kolekcija, koja broji više hiljada komada, postala je prava mala riznica što čuva deo dečije mašte i nostalgije.

"Kinder jaja" su, za mnoge, deo detinjstva, a Siniša je, od trenutka kada je prvi put otvorio čokoladno jaje, postao zaljubljenik u figurice koje se kriju unutar njih. Ono što je započelo kao običan hobi, prerastalo je u pravu strast.

Danas, Siniša ne samo da poseduje kompletnu kolekciju, već, kako kaže, i duboko razume svaki detalj - od serija proizvodnje do specifičnosti godišnjih izdanja.

Od svih igračkica iz čokoladnih jaja, ovom kolekcionaru omiljeni su patuljci!

Kolekcionarstvo, kažu, počinje iz zabave, ali kod Siniše je to preraslo u neobičnu strast. Kolekcija nije samo zbirka igračaka, već i svojevrstan most između prošlih i sadašnjih generacija.

Izvor: Telegraf.rs

Posle samo dan pauze, rukometaši Srbije se okupljaju prvog dana Božića povodom prijateljskog dvomeča sa Mađarskom

Dve selekcije će se sastati u Somboru 8. januara, sa početkom u 17 časova i 30 minuta, a dva kasnije u opet u Segendinu od 18 sati.

Privremeni selektor rukometne reprezentacije Srbije Dalibor Čutura odredio je spisak igrača za predstojeće prijateljske mečeve.

Na spisku se nalaze:

Golmani: Milan Bomaštar, Andrej Trnavac, Luka Krivokapić

Leva krila: Vanja Ilić, Mladen Šotić

Desna krila: Aleksa Tufegdžić, Mateja Dodić, Lazar Anđelković

Pivoti: Dragan Pešmalbek, Luka Rogan, Nemanja Ratković

Bekovi: Uroš Borzaš, Danilo Radović, Leo Feješ, Simo Šijan, Miloš Orbović, Uroš Kojadinović, Uroš Mitrović

Rukometaši Srbije su proteklog vikenda bili u Rumuniji, gde su osvojili Kupu Karpata.

Izvor: B92

Već samo sedenje u automobilu za muškarce predstavlja nepovoljan položaj za prostatu koja je veoma osetljiva na pothlađivanje i hronične upale mokraćne bešike.

Uz kožna sedišta obično dolazi i funkcija grejanja, što posebno cenimo tokom zime. Grejanje sedišta omogućava da se brže ugrejemo nego što se kabina vozila zagreje. Ređe, automobili (uglavnom više klase) nude i hlađenje, odnosno ventilaciju sedišta.

Iako ove funkcije pružaju komfor tokom letnjih i zimskih meseci, dugoročno preterivanje u njihovom korišćenju može izazvati probleme koji se leče godinama. Urolozi su najbolje upoznati s tim, bez obzira na to da li je reč o muškarcima ili ženama.

Ako, na primer, krenete iz Beograda u Nemačku, verovatno ćete želeti da stignete što pre, uz minimalne pauze. Mnogi će otići u toalet tek kada ih "dobro pritisne". Poznata je šala da postoje tri sile: centrifugalna, centripetalna i – sila za wc.

Ipak, ovakvo ponašanje nije dobro za mokraćnu bešiku, kao ni stalno izlaganje hladnom vazduhu iz ventilacije tokom puta. Oni koji žele da izbegnu probleme često prekrivaju noge i donji deo tela kako bi zaštitili bešiku, dok muškarci time dodatno štite i prostatu.

Osim ventilacije u kabini, sedišta sa funkcijama grejanja i hlađenja takođe mogu izazvati probleme. Iako su te funkcije prijatne, preterano korišćenje može imati ozbiljne i trajne posledice, što je potvrdio i jedan urolog. Sedišta često imaju više nivoa grejanja i hlađenja, a neumerenost može dovesti do hroničnih oboljenja.

Hlađenje sedišta, na primer, može izazvati bolesti poput prostatitisa, koje su često bolne i neprijatne. Osobe koje već imaju probleme s prostatom trebalo bi da budu posebno pažljive sa hlađenjem sedišta i izlaganjem hladnom vazduhu.

Takođe, urolozi preporučuju pauze na svaka dva sata tokom putovanja, kako bi se obavila fiziološka potreba i omogućio odmor celom telu – kičmi, nogama, vratu i mozgu.

Dugotrajno zadržavanje mokraće može dovesti do problema s funkcijom mokraćne bešike, poput odloženog početka mokrenja ili hitnih situacija.

S druge strane, grejanje sedišta ima blagotvoran učinak, jer štiti prostatu i mokraćnu bešiku od akutnih problema. Međutim, i tu treba biti oprezan – prevelika toplota može negativno uticati na muške testise, jer visoke temperature nisu pogodne za njihovu funkciju.

Toplota može dovesti do znojenja, što u kombinaciji s vlagom stvara povoljne uslove za razvoj gljivičnih infekcija.

Žene koje nose suknje takođe mogu doživeti iritaciju i crvenilo zbog trenja bedara, što se može pogoršati znojenjem i dodatno izazvati gljivične infekcije. Ukoliko na koži postoje sitne ranice, grejanje sedišta može dodatno pogoršati stanje.

Zaključak je da funkcije grejanja i hlađenja sedišta treba koristiti razumno i umereno, kako bi se izbegli zdravstveni problemi i osigurao komfor tokom vožnje - piše B92.

Strah ima svoj specifičan miris.

Strah mogu da nanjuše životinje, tako se kaže. Ali, da li to mogu i ljudi? Da li možemo da osetimo miris nekog drugog i prepoznamo da je ta osoba uplašena samo na osnovu toga?

Jednostavan odgovor je – ne, ne možemo. Druge vrste, posebno psi i druge životinje koje se u mnogo većoj meri oslanjaju na svoj miris, mogu da prepoznaju strah, piše Science Focus.

Mi ljudi, međutim, čini se da smo evoluirali i izgubili ovu sposobnost.

Regija u mozgu odgovorna za detektovanje feromona, hemijskih signala koji se oslobađaju u vazduh kako bi drugi znali kako se osećamo (poznatih i kao kairomoni kada potiču od druge vrste), izgleda da nije funkcionalna kod ljudi. To je nešto poput neurološkog apendiksa.

Međutim, to ne znači da ne možemo uopšte da osetimo strah.

Istraživanja su pokazala da, ako žene udahnu znoj koji proizvode muškarci koji su u strahu, postaju i same osetljivije i podložnije strahu.

U svetlu ovoga, može biti primamljivo odmah reći: „Dakle, ljudi mogu da osete strah!“ Ali postoje neki značajni detalji.

Jedan je da žene deluju osetljivije na emocionalne mirise koje muškarci ispuštaju nego bilo koja druga rodna varijacija.

Drugi je da ispitanici nisu udisali miris i odmah izjavili: „Ova osoba se boji!“ Umesto toga, pokazali su reakciju na strah, ali na niskom nivou.

Dakle, „mirisanje straha“ se dešava na podsvestnom nivou. To je poput razlike između toga da neko nešto kupi od vas sa kešom lično, i toga da vam suma novca bude direktno prebačena na bankovni račun elektronski.

Dakle, ljudi mogu da osete strah, ali samo do određenog stepena i u određenim situacijama. I ili miris straha ništa ne znači (zato što ga ne prepoznajemo svesno) ili miris može biti znoj - piše danas.rs.

Ovo je jedna od najzdravijih žitarica, ali je nažalost zanemarena i zaboravljena u našoj kuhinji.

Bespotrebna težnja da se odreknemo jela koja važe za „sirotinjska“, a prisvojimo neke modernije namirnice, dovela je do toga da prestanemo da jedemo proso. To je velika šteta, s obzirom na mnogobrojne prednosti koje nam ova lako svarljiva žitarica nudi.

Šta je proso

Proso je vrsta žitarice koja je okruglasta, veoma sitna i ponegde malo spljoštena. Žuto-bele boje je i ima slatkast ukus. Zrno prosa je obavijeno ljuskom, koja mora da se odstrani pre konzumiranja.

Jedna je od retkih žitarica koja u sebi ne sadrži gluten, što je od velikog značaja jer mnogo ljudi ima alergiju na gluten, a dobro je poznato to da gluten utiče i na gojenje i gojaznost uopšteno. Sadrži mnogo vitamina i minerala kao što su kalcijum, kalijum, jod, magnezijum, vitamine A, E i B ali sadrži i gvožđe i vlakna.

Izrazito je alkalna (bazna) žitarica, a znamo da se virusi i bakterije teško stvaraju u alkalizovanim, tj. baznim organizmima - piše Nova.rs.

Proso sadrži ključne amino-kiseline koje pomažu izgradnji i obnovi mišića i ćelija kože. Takođe, bogato je ugljenim hidratima koji se polako vare, pa nam brzo daje osećaj sitosti i pomaže procesu mršavljenja.

Ova žitarica sadrži i prirodne masnoće, koje su ključne za apsorpciju vitamina, uključujući karoten i vitamin D.

Ova žitarica u sebi sadrži karbohidrate, pa je zato dobar izbor hrane za dijabetičare.

Kardiolozi je preporučuju kao namirnicu koju treba jesti što češće jer je puno kalijuma koji pomaže u borbi protiv srčanih bolesti, normalizuje krvni pritisak i jača krvne sudove.

Jedna je od najboljih namirnica za čišćenje bubrega, ali i za pojavu kamena ili peska u bubrezima. Kod urinarnih infekcija ima pozitivno dejstvo i pospešuje izbacivanje mokraće, a blagotvorno deluje i na ljude koji imaju astmu.

Recept za proso sa čerijem i fetom

Poželjno je proso natapati pre upotrebe, a kuva se oko 25 minuta kako bi se dobila vazdušasta konzistencija poput pirinča.

Sastojci:

200 g oljuštenog prosa

100 g čeri paradajza

bosiljak (ili drugo začinsko bilje)

100 g feta sira

1 grčki jogurt

Priprema:

Ostavite proso da odstoji u vodi makar pola sata pre nego što počnete da ga spremate. Zatim ga sipajte u šerpicu koja ima tri puta više vode nego prosa. Kuvajte oko 25 minuta, a zatim procedite i stavite u činijicu.

Preko prosa sipajte jedan mali grčki jogurt i dobro promešajte, a zatim dodajte čeri paradajz, komadiće feta sira i sve začinite bosiljkom.

Ako je rad stvorio čoveka, šta je onda lenjivac u kancelariji? To je najplaćenije zanimanje na svetu. Koliko god da su zabušanti plaćeni, preplaćeni su jer ne rade gotovo ništa. A ponekad su baš dobro plaćeni da se ne mešaju u svoj posao. Zabušanti „od karijere“ su socijalno izuzetno inteligentni, ali najveće zasluge za to što opstaju, pa čak i napreduju na poslu na štetu onih koji zaista rade – snosi poslovodstvo, piše magazin Biznis i finansije.

Kod nas se za obavljanje raznih privatnih poslova u radno vreme, kupovinu na pijaci, kuvanje zimnice ili honorarnog rada za drugu firmu, za savetovanje ni o čemu i izmišljanje fantomskih a dobro plaćenih radnih mesta uglavnom optužuje javni sektor. Nasuprot tome, pregorevanje na poslu je postalo praktično sinonim za rad u privatnim firmama, naročito onima za koje nam tvrde da u Srbiju donose svetske standarde i dižu produktivnost u nebesa, piše magazin Biznis i finansije.

Kako mogu da izgledaju svetski standardi koji se ovde prećutkuju, veoma slikovito dočarava knjiga Dejvida Bolčovera „Živi mrtvaci“, koja je postala svetski bestseler.

Ovaj britanski poslovni konsultant i pisac tvrdi da u savremenom korporativnom svetu ima na stotine hiljada ljudi koji provode godine u svojim kancelarijama ne radeći maltene ništa. Oni se provlače kroz pukotine u ogromnim sistemima velikih kompanija, kojima se loše i neefikasno upravlja.

Najveća zanimljivost u ovoj knjizi je ta da je ona zasnovana u velikoj meri na iskustvu samog autora.

On kaže da se po završetku fakulteta zaposlio u jednoj maloj osiguravajućoj kući, gde su svi jako mnogo radili i da je zato počeo da traži posao u velikim kompanijama.

„Pokazalo se da u velikim firmama mogu da radim vrlo malo, za mnogo bolju platu“, navodi Bolčover.

Poslodavci zaboravili na mene

On posebno ističe primer jedne velike korporacije, gde je prvih godinu dana radio najviše nekoliko sati nedeljno.

U početku mu je to prijalo, ali je kasnije počeo da se dosađuje. Otišao je kod svog nadređenog sa pričom kako bi želeo da se usavršava i više doprinese firmi, upitavši da li bi preduzeće htelo da mu plati MBA studije?

Poslodavci su prihvatili njegov predlog, uz dogovor da mu nakon dodatnog stručnog osposobljavanja dodele novo radno mesto, gde će moći da primeni stečena znanja.

„Pred kraj mog usavršavanja, direktori nekoliko sektora u kompaniji pozvali su me na razgovor, ali sve se završilo samo na priči. Mesecima nisam radio bukvalno ništa i shvatio sam da su poslodavci zaboravili na mene. Čitao sam knjige, išao u bioskop, ručavao sa prijateljima, putovao po Evropi i posećivao fudbalske utakmice jer jako volim fudbal. Zaista sam uživao, ali moja porodica i bliski prijatelji bili su manje oduševljeni i ubeđivali su me da potražim drugi posao“, priča Bolčover.

On je, napokon, posle tri godine dobro plaćenog nerada i sam shvatio da takva idila neće moći večno da traje.

„Moglo bi se reći da mi je to bio najbolji poslodavac ikada, ali kada to sagledate objektivno, jasno je da ovakvi slučajevi svima nanose ogromnu štetu“, zaključuje Britanac koji sada radi za sebe, tako što savetuje menadžere kako da istisnu lenjivce iz kancelarije, piše poslovne knjige i naravno – one o fudbalu.

„To je kao da sam stalno na odmoru“

Njegovo iskustvo nije izuzetak, potvrđuju i druga istraživanja, poput onog koje je sproveo Džozef Fuler, profesor menadžmenta na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Harvard.

Fuler je nekoliko godina proučavao fenomen „plaćenih neradnika“ u multinacionalkama širom sveta i došao do zaključka da je on zapanjujuće rasprostranjen.

Profesor navodi primer zaposlenog koji u jednoj velikoj automobilskoj kompaniji održava IT sistem i koji radi svega nekoliko sati nedeljno. On to može jer se niko ne razume u njegov posao i praktično je svima svejedno šta i koliko on zaista radi, sve dok sistem o kojem brine funkcioniše. Zato ima vremena na pretek da se u radno vreme druži sa decom, planinari, pliva, igra video igrice i gleda serije.

„To je kao da sam stalno na odmoru i samo povremeno moram da ga prekinem da nešto uradim“, opisuje ovaj IT stručnjak.

Neradnik možete biti i u velikim tehnološkim kompanijama, ukoliko vam se posreći da vas angažuju za neki razvojni projekat, gde neretko ima mnogo praznog hoda jer nije baš najjasnije šta je čija uloga u tome. A ni gde se ko od inovativnih genija trenutno nalazi, jer su čas negde u Africi, potom u Aziji, pa skoknu do Evrope, sve u cilju istraživačkog rada na projektu.

Fuler opisuje i ispovest političkog analitičara u jednoj konsultantskoj kući, koji priznaje da ima toliko vremena na poslu da ga popunjava tako što svira violinu. Pošto veoma voli muziku, počeo je da razmišlja da nauči da svira još neki instrument u radno vreme, ali ga u izboru sputava to što on ne bi smeo da bude kabast, jer kako u suprotnom da ga donosi u kancelariju? Ni njegove kolege iz istog odeljenja se ne ubijaju od rada, a sve zahvaljujući tome što i njihovi nadređeni retko dolaze na posao.

Urođeni talenat za zabušavanje

Psiholozi tvrde da zabušante na poslu ne treba potcenjivati, odnosno da su to ljudi koji su veoma obdareni socijalnom inteligencijom, doduše isključivo u sopstvenu korist i na štetu drugih. Oni su puni veština koje nijedan poslodavac ne traži, uključujući i sposobnost da prevare i najsofisticiraniju veštačku inteligenciju za regrutovanje kadrova, u koju su kompanije sručile silne pare ne bi li se odbranile od nepodobnih radnika.

Talentovani lenjivac nastoji da bude uključen u sve nove projekte, ali samo na nivou „korisnih ideja“. Mukotrpnu realizaciju prepušta drugima, jer je uvek „razapet“ između mnoštva projekata, večito je pretrpan sastancima, pripremama sastanaka, i sastancima na kojima se zaključuje šta je bilo na tek održanom sastanku. Sa ekrana njegovog računara neprekidno isijavaju komplikovane tabele, kada neko od kolega pokuša da mu „uvali“ konkretan posao istog časa trči da rešava neku iznenadnu „kriznu situaciju“ i sve nervira svojim mejlovima u gluvo doba noći, ne bi li i tako pokazao da „od posla više ne zna gde udara“.

Ovu i druge slične fraze neprekidno ponavlja iz dana u dan, ali nekako uvek nađe vremena da visi satima pored aparata za kafu ili u restoranu firme, gde „neformalno“ razmenjuje informacije sa drugima dokle su stigli u „zajedničkom“ projektu. Ne propušta da se raspita za zdravlje kolega i kako ide privatan život, jer se on u hladnom korporativnom svetu predstavlja kao osećajno biće koje istinski brine za ljude. Ipak, njegov najveći talenat je da zasluge za rezultate do kojih su došli drugi, uz mnogo šarma i „skromnosti“ pripiše sebi tamo gde je to najpotrebnije – kod nadređenih.

Upravo u tom grmu leži zec, dakle u poslovodstvu, tvrdi Gleb Cipurski iz konsultantske kuće Disaster Avoidance Experts.

Loše postavljen sistem i direktori koji ne rade svoj posao kako treba su najodgovorniji što zabušanti opstaju u kompanijama i onda kada se masovno dele otkazi, pa čak i napreduju na štetu onih koji zaista rade.

Američki stručnjak za izbegavanje katastrofa upozorava da u Sjedinjenim Državama, koje se diče da su zemlja radoholika, produktivnost već godinama opada.

Njegova računica pokazuje da u firmi sa 100 zaposlenih i prosečnom platom od 60.000 dolara godišnje, ukoliko je petina zaposlenih neproduktivna 20 odsto radnog vremena, „za godinu dana baci se 240.000 dolara u kanalizaciju“, a sa skrivenim troškovima taj gubitak može dostići skoro milion dolara - piše n1info.rs.

JKP ”Parking servis Sombor” iz Sombora, istaklo je obaveštenje za građane na zvaničnoj stranici preduzeća, da zbog održavanja manifestacije ”Somborske zimske čarolije” u organizaciji Turističke organizacije grada Sombora, ulica Trg Svetog Trojstva na potezu između ulice Trg Cara Lazara br. 1 i ulice Laze Kostića će biti zatvorene za saobraćaj do 20. januara 2025. godine do 08:00 sati.

-Molimo građane da poštuju saobraćajnu signalizaciju i uputstva ovlašćenih lica. Sva vozila koja se budu zatekla na navedenim lokacijama, do termina otvaranja biće uklonjena specijalnim vozilom ”Pauk”, navedeno je u obaveštenju JKP “Parkin servis Sombor”.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 6. januar