Sombor.info

Sportski savez grada Sombora tradicionalno je organizovao svečanu dodelu priznanja za najuspešnije somborske sportiste, trenere i ekipe, a najveće priznanje – „Grand prix“ za sportistu godine pripalo je Jovanu Nikoliću koji je aktuelni seniorski prvak Evrope, reprezentativac Srbije u boksu u kategoriji do 71 kg.

Tokom svečanosti prisutne su pozdravili zamenik gradonačelnika Milan Stakić, predsednik Sportskog saveza Srbije Davor Štefanek i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, kao i predsednica Sportskog saveza Vojvodine Jasmina Juras.
Za najbolju pionirku olimpijskog sporta proglašena je Una Bošnjačić iz Kajak kluba „Sombor“, drugoplasirana je Ana Šmit iz atletskog kluba „Maraton“, a trećeplasirana Lea Rica iz Kajak kluba „Dunav“. Najbolji pionir je Luka Zelić iz Rvačkog kluba „Soko“, na drugom mestu su Mirko Rkman iz Rvačkog kluba „Soko“ i Sebastian Štaub iz Kajak kluba „Dunav“, a na trećem mestu našao se Marko Galić iz rvačkog kluba „Soko“.

Među neolimpijskim sportovima najbolja pionirka je Mihaela Maria Horvat iz Sportskog kluba „Figura“, a najbolji pionir Stefan Lazić iz Karate kluba „Ravangrad“.

U kategoriji „Sportska rekreacija“ priznanja su dobili Jelena Čortan iz ARSU „Sledi me“, Marina Tepavac Brbaklić iz ARK „Somaraton“ i Valentin Vranić iz ARK „Somaraton“.

Priznanja su dodeljena i istaknutim sportistima sa invaliditetom. Nagrađeni su članovi Sportskog udruženja za inkluzivni džudo „SENSEI – IN“ Srđan Vucelja, Vinko Lemić i Vanja Rančić, a specijalna priznanja su dodeljena Dimitriju Saviću, Đorđu Jovanoviću i Stipanu Sauliću.
Specijalna priznanja za humanitarne akcije, unapređenje i veliki doprinos i razvoj sporta u Somboru dobili su: Crveni krst Sombor, PU „Vera Gucunja“, Dom učenika srednjih škola Sombor, Katarina Krpež Šlezak, Dalibor Čutura, Miloš Kosanović, Nemanja Malbaški, Nebojša Vuković i Jovan Mastilović.
U kategoriji školskog sporta osnovnoškolskog uzrasta najuspešnija pionirka u protekloj godini bila je Dunja Mudrinić iz OŠ „Dositej Obradović“, najuspešniji pionir Todor Kamber iz OŠ „Ivo Lola Ribar“, najuspešniji nastavnik: Katarina Naumov iz OŠ „Dositej Obradović“, a za najuspešniju školu proglašena je OŠ „Dositej Obradović“. Među srednjim školama najuspešnija omladinka bila je Lena Zorić iz Srednje poljoprivredno – prehrambene škole, najuspešniji omladinac Gregor Sekulić iz Gimnazije „Veljko Petrović“, najuspešniji profesor Bojan Marković iz Gimnazije „Veljko Petrović”, a najuspešnija škola Gimnazija „Veljko Petrović“.

Među kadetkinjama u kategoriji olimpijskih sportova najbolja je bila Anja Loknar iz Kajak kluba „Dunav“, na drugom mestu našla se Nataša Lukić iz Bokserskog kluba „Sombor“, a trećeplasirana je Lena Zorić iz Atletskog kluba „Maraton“. Za najboljeg kadeta proglašen je Andrej Vitković iz Džudo i sambo kluba „Bačka“, drugoplasirani je Kristian Dobi iz Rvačkog kluba „Radnički“, a trećeplasirani je Vuk Perović iz Kajak kluba „Dunav“.

U kategoriji neolimpijskih sportova najuspešnija kadetkinja je Lana Krizmanić iz Karate kluba „Somborac“, kadet Andrej Vitković iz Džudo i sambo kluba „Bačka“, a u kategoriji ekipnih sportova najuspešniji kadet je Milan Vujović iz Fudbalskog kluba „Ravangrad 2018“.

Najuspešnija juniorka u kategoriji olimpijskih sportova je Žofi Horvat iz Kajak kluba „Dunav“, na drugom mestu je Manuela Sekulić iz Atletskog kluba „Maraton“, a treća je Tina Pelajić iz Kluba dizača tegova „Radnički“. Najuspešniji junior je Nikola Bogatinovski iz Bokserskog kluba „Sombor“, drugoplasirani je Veljko Ristić iz Bokserskog kluba „Sombor“, a treće mesto pripalo je Aleksandaru Berarovu iz Rvačkog kluba „Soko“.

U kategoriji neolimpijskih sportova najuspešnija juniorka bila je Katarina Blažev iz SBK „Speeder“, junior Vojin Vitković, Džudo i Sambo kluba „Bačka“, a najuspešniji junior u kategoriji ekipnih sportova Boris Bodrožić iz Košarkaškog kluba „Džoker“.
Najuspešniji trener u kategoriji olimpijskih sportova u 2024. godini bio je Stojan Knežević, a u kategoriji neolimpijskih sportova Dragana Pezelj iz Sportskog kluba „Figura“.

Nagrade za vrhunske sportske rezultate van Sombora, kao i doprinos i popularizaciju sporta pripale su Nikoli Jokiću košarkašu „Denver Nagetsa”, kao i Filipu Krajinoviću, bivšem teniskom reprezentativcu Srbije i osvajaču Dejvis kupa.

Najbolja seniorka u kategoriji olimpijskih sportova je Dragana Jovanović iz Bokserskog kluba „Sombor“, drugoplasirana je Sara Miljković iz Bokserskog kluba „Sombor“, a trećeplasirana Kristina Bedeč iz Kajak kluba „Sombor“. Senior sa najboljim rezultatima u protekloj godini je Jovan Nikolić iz Bokserskog kluba „Sombor“, na drugom mestu našao se Omer Ametović iz Bokserskog kluba „Sombor“, a trećeplasirani senior je Sejdi Nazif, takođe iz Bokserskog kluba „Sombor“.

U kategoriji neolimpijskih sportova najbolja seniorka je Kristina Kosanović iz Karate kluba „Somborac“, najuspešniji senior Aleksandar Stojšić iz Kuglaškog kluba „Vihor“, a najuspešnija seniorka u kategoriji ekipnih sportova je Jelena Kukulj iz Odbojkaškog kluba „Volejstars“.
Najbolja ekipa za 2024. godinu u kategoriji olimpijskih sportova je Bokserski klub „Sombor“, a u kategoriji neolimpijskih sportova Kuglaški klub „Vihor“.

Svečana dodela priznanja organizovana je u Narodnom pozorištu Sombor, a nagrade su dobitnicima uručili predsednik Sportskog saveza Srbije Davor Štefanek, zamenik gradonačelnika Sombora Milan Stakić, predsednica Sportskog saveza Vojvodine Jasmina Juras, član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine Ognjen Andrinčin, član Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić, predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić, selektor seniorske i juniorske rukometne reprezentacije Srbije Dalibor Čutura, bivši rukometni reprezentativac i član Upravnog odbora rukometne reprezentacije Srbije Rastko Stojković i generalni sekretar Sportskog saveza Vojvodine Mladen Stojšin.

Starenje je nezaobilazan biološki proces na koji utiču mnogi faktori. Neki od njih su vidljivi na nama, kao što je i seda kosa koja menja boju sa godinama.

Kosa stari i spolja i iznutra, pa tako postoje prirodne fiziološke promene koje se javljaju tokom vremena.

Starimo mi, a stari i naša kosa koja prolazi kroz složene metaboličke procese. Od bujne i bogate „grive” pretvara se u slabu, lomljivu i nevitalnu - piše RTS.

Ali kod nekih ljudi kosa počinje da sedi u dvadesetim godinama, a to može da ukazuje na neki od zdravstvenih problema.

Prema statistikama, sve više mladih ljudi ima sve više sedih vlasi. Najveći uzročnik je stres, kao i neredovan način života, nedostatak nekog minerala i mnogi drugi faktori.

Različiti narodi različito sede

Prema časopisu Journal of Clinical and Aesthetic Dermatology, različite populacije različito i stare. Tako kod populacije ljudi sa svetlijom kožom, bele vlasi počinju da se javljaju u ranim tridesetim godinama.

Kod onih poreklom iz Azije, u kasnim tridesetim, a Afroamerikanci prve sede vlasi dobijaju u četrdesetim godinama.

„Pripadnici generacije zed i milenijalci sve češće se sreću sa ovim problemom. Neka od istraživanja otkrila su vezu između niskog nivoa gvožđa i pojave sede kose”, istakla je Sara Šu, nutricionistkinja.

Mnoge studije rađene na ovu temu otkrile su da nedostatak nekih vitamina, uključujući cink, B12 i D-vitamnin, takođe utiču na starost naše kose.

Hronični stres može da ubrza proces starenja kose jer remeti metaboličke procese u telu.

Starenje kose počinje posle 40. godine, za populaciju oba pola. Kod žena je opadanje kose sve intenzivnije kako se one bliže menopauzi.

Mnogi su tokom istorije pokušavali da razjasne šta se dešava kada umremo. Iako postoji mnogo teorija, nijedna još nije potvrđena. Umesto da se fokusira na ono što se dešava nakon smrti, američki lekar Džejms L. Halenbek proveo je godine proučavajući šta se dešava u poslednjim trenucima života. Njegova istraživanja otkrila su tačan redosled u kojem se osećanja gase.

Halenbek, profesor na Univerzitetu Stanford i autor brojnih medicinskih knjiga, uključujući i „Perspektive palijativne nege“, istražuje važnost kvalitetne brige za pacijente na kraju života. On veruje da je ključno da lekari razumeju sve aspekte ovog kratkog perioda pre smrti, uključujući gubitak ljudskih čula.

Prema njegovim saznanjima, prvo osećanje koje nestaje kako se smrt približava je glad ili apetit. Fiziološki, telo prepoznaje da više neće moći da apsorbuje hranljive materije iz hrane, niti će ih trebati u bliskoj budućnosti. Takođe, neki smatraju da je psihološki razlog za gubitak apetita priprema za „sledeće putovanje“.

Nakon što apetit nestane, osećaj dehidracije i žeđ takođe iščezavaju. Iako bliski ljudi ili lekari mogu nuditi vodu kao utehu, ona više nije neophodna jer telo usporava i priprema se za prestanak funkcije.

Telo, um i duša su duboko povezani, ali na teško razumljiv način. Kada se osoba približi smrti, često gubi sposobnost govora, iako fizički aparat za govor i dalje funkcioniše. Možak prestaje da šalje signale potrebne za govor, što Halenbek vidi kao oblik otpuštanja kroz prekid komunikacije sa živima.

Nakon gubitka sposobnosti govora, vid počinje da se gubi. Prizori postaju mutni, a svetlost postaje slabija. Mnogi umirući vide različite stvari pre smrti – neki vide živopisne halucinacije, neki voljene koji su preminuli, a neki samo boje koje ih vuku napred.

Ubrzo nakon gubitka vida, osećaji dodira nestaju. To znači da umirući više ne osećaju dodir voljenih osoba, iako fizičko držanje ruke može pružiti utehu u poslednjim trenucima.

Sluh je često poslednje čulo koje nestaje. Čak i kada osoba ne može da pije, govori ili dodiruje, verovatno je da još uvek može da čuje. Neki veruju da sluh ostaje kako bi se omogućilo izgovaranje poslednjih reči ili pevanje pesme pre odlaska.

Dok postoje prepoznatljive faze umiranja, osećaj smrti može varirati od osobe do osobe. Medicinska podrška može učiniti smrt sigurnijom i udobnijom, smanjujući strah od kraja koji dolazi za sve nas. Za mnoge, poslednjih nekoliko dana života obeležava „aktivno umiranje“, brz pad energija i sve veće spavanje.

Oni koji prežive kliničku smrt često opisuju izuzetna iskustva u svom nesvesnom stanju, sa svetlima koja deluju „stvarnije od stvarnog“, što stručnjaci povezuju sa iznenadnim otpuštanjem neurohemikalija u mozgu.

Većina umirućih koristi lekove kako bi bila mirna, ali nesvesnost je prirodna faza umiranja. Kako srce slabi, krvni pritisak opada, koža se hladi i nokti postaju tamni. Periodi nemira i konfuzije mogu se pojaviti zbog smanjenog rada unutrašnjih organa.

Istraživanja pokazuju da ljudi bliži smrti još uvek reaguju na zvuke u prostoriji, iako nije jasno koliko mogu razumeti muziku ili glasove. Kako mozak prelazi u fazu umiranja, različiti delovi mozga se uzbuđuju, a vizuelni sistem može uzrokovati viđenje svetla.

Disanje u poslednjim trenucima postaje sve plitkije i sporije, sa završnim udisajem pre nego što srce prestane da kuca zbog nedostatka kiseonika.

Izvor: Blic.rs

Ako ne bude oblaka, ljubitelji astronomije će narednih dana imati priliku da uživaju u retkom astronomskom događaju. Šest planeta Sunčevog sistema biće istovremeno vidljivo na noćnom nebu.

Šta će se sve dešavati na nebu i šta će moći da se vidi, pojasnio je gost Jutarnjeg programa RTS-a, Branko Simonović, zvezdar i popularizator nauke.

Mogućnost da na noćnom nebu vidimo šest planeta Sunčevog sistema dugujemo kompleksnoj nebeskoj mehanici i situaciji tokom koje se planete na svojoj putanji oko Sunca nađu u pozicijama koje omogućavaju njihovu istovremenu vidljivost sa Zemlje.

Kako napominje Branko Simonović, mediji nisu adekvatno preneli vest o ovom fenomenu najavljujući određene datume kada će moći da se posmatra poravnjanje planeta, jer je u pitanju proces „sustizanja i okupljanja“ planeta na nebu i ne dešava se samo jednog dana.

„Dakle, ovih dana uveliko su već u tom, da kažemo, druženju i biće još neko vreme ispred nas. Vidimo četiri nebeska tela, odnosno četiri planete. Tamo gde bude zašlo sunce, daleko na jugozapadnoj strani, prvi na nebu, veoma nisko, biće Saturn i Venera. Venera se veoma lako vidi jer je veoma svetla. Ona je zvezda Danica, a pored nje je Saturn koji je veoma taman i oni će veoma brzo zalaziti i zato treba voditi računa da se uhvati na vreme“, objašnjava Simonović.

U gradovima se bolje vide planete nego zvezde

U Beogradu i velikim gradovima zbog svetlosnog zagađenja mi u stvari vidimo samo nekoliko zvezda, tako da će nam taj prirodni filter omogućiti da na nebu vidimo samo planete, bez straha da smo pogrešili, ističe Simonović.

„Sjaj planeta se ističe u odnosu na sjaj zvezda i drugačije je kakvoće. Njihov sjaj je postojan, za razliku od sjaja zvezde, koja je treperljiva, varira i meša. Tako da oni koji žele mogu dovoljno lako da ulove ovaj nebeski prizor.“

Dalje prema jugu, prema meridijanu, nalazi se sasvim visoko Jupiter i njega je veoma lako uočiti jer je dovoljno sjajan i pritom je dovoljno veliki da ga ne mogu zakloniti zgrade i okolni reljef, dodaje zvezdar. I konačno suprotno, prema istočnoj strani, u prvom delu dolazi Mars, koji je takođe veoma sjajan i dovoljno visoko na nebu.

Uz njih su se pridružili i Uran i Neptun, koji, za razliku od ostale četiri planete, nisu vidljivi golim okom, i u tom smislu njihova pojava predstavlja kuriozitet.

„Dovoljno da izađete na južnu stranu neba u prvi sumrak, naravno kada je vedro, da biste ih obuhvatili jednim pogledom na toj nebeskoj pozornici. Jer se planete na toj nebeskoj pozornici kreću, sustižu, razilaze, nekad bude da nema nijedne, veoma često ih bude jedna, dve, tri. Evo, sada su se ove četiri skupile tako da ih odjednom možemo da vidimo, nekad u prvom delu noći, nekad u drugom“, navodi Branko Simonović.

Dešava se, ali ne tako često

Astronomski gledano ova pojava je uobičajena, ali nije tako česta. Dve-tri planete su mnogo češće vidljive sa zemlje, nego četiri, a šest još ređe.

„U svakom slučaju nije česta pojava i lepo je prisustvovati tom fenomenu, prizoru, ali na kraju krajeva nije to neki poseban proces. Planete se oko Sunca kreću, po svojim šinama, ali na nebu se nama to preslikava duž jedne putanje po nebu, koja se zove ekliptika“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Već od 31. jauara i 1. februara ovoj „družini na nebu“ će se priključiti i Mesec, a krajem februara će se pojaviti i Merkur.

„Ali u principu to će se jako teško uočiti iz razloga što će već Saturn biti veoma nisko, dakle već u rumenilu zalaska Sunca, a i Merkur takođe ne odlazi previše od Sunca, što će reći da je i on uvek nisko na horizontu, u neki sumrak vidljiv. Eto, Kepler je umro, a nikad nije video Merkur, tako da tim pre može biti veći izazov ukoliko neko želi da ga vidi golim okom“, napominje Simonović.

Kada ćemo ponovo imati priliku da prisustvujemo ovom fenomenu može se matematički proračunati, ali senzacionalistički brojevi godina koji su se pojavljivali u medijima, svakako nisu tačni, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, Branko Simonović, zvezdar i popularizator nauke.

Izvor: Danas.rs

Vitamin D je vitamin rastvorljiv u mastima, od suštinskog značaja za pravilno funkcionisanje organizma, posebno za zdravlje kostiju i imunitet. Takođe, sve više istraživanja sugeriše da može pomoći u prevenciji određenih vrsta raka i zaštiti od hroničnih bolesti kao što su osteoporoza, depresija, dijabetes tipa 2, srčane bolesti i multipla skleroza.

Koliko je vitamina D potrebno?

Deficit vitamina D se obično definiše kao nivo ispod 20 ng/mL u krvi, dok se vrednosti između 21-29 ng/mL smatraju nedovoljnim. Većini odraslih osoba preporučuje se dnevni unos od 1.500 do 2.000 internacionalnih jedinica (IU) vitamina D.

Međutim, nedostatak ovog vitamina je jedan od najrasprostranjenijih nutritivnih deficita u svetu. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama gotovo 42% odraslih pati od nedostatka vitamina D, dok je taj procenat čak 63% kod Latinoamerikanaca i 82% kod Afroamerikanaca.

Simptomi nedostatka vitamina D

Česte infekcije i bolesti – Vitamin D direktno utiče na ćelije imunog sistema koje se bore protiv infekcija. Njegov nedostatak je povezan sa povećanim rizikom od respiratornih infekcija, uključujući prehladu, bronhitis i upalu pluća.

Hronični umor i iscrpljenost – Niz studija je povezao nizak nivo vitamina D sa osećajem hroničnog umora, lošim snom i smanjenom energijom.
Bolovi u kostima i leđima – Vitamin D igra ključnu ulogu u apsorpciji kalcijuma i zdravlju kostiju. Njegov deficit može izazvati bolove u donjem delu leđa i povećati rizik od osteoporoze.
Anksioznost i depresija – Istraživanja su pokazala da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa depresijom i anksioznošću, naročito kod starijih osoba.
Usporeno zarastanje rana – Nedostatak vitamina D može ometati proces zarastanja rana, posebno nakon operacija ili povreda.
Gubitak kose – Istraživanja su pokazala vezu između niskog nivoa vitamina D i alopecije, stanja koje uzrokuje ozbiljan gubitak kose.
Slabost mišića i bolovi – Vitamin D igra ulogu u funkciji mišića, a njegov deficit može doprineti hroničnom bolu i smanjenoj mišićnoj snazi.
Povećanje telesne mase – Postoji povezanost između niskog nivoa vitamina D i gojaznosti, a neka istraživanja sugerišu da može doprineti povećanju telesne mase - piše Nova.rs.

Ko je u riziku od deficita vitamina D?

Nedostatak vitamina D može biti posledica različitih faktora, uključujući:
Tamniju boju kože (melanin smanjuje sposobnost kože da proizvodi vitamin D iz sunčeve svetlosti)
Nedovoljno izlaganje suncu (osobe koje žive u područjima sa malo sunčane svetlosti)
Starija životna dob (osobe preko 65 godina teže sintetišu vitamin D)
Prekomernu telesnu masu (gojaznost može smanjiti dostupnost vitamina D)
Hronične bolesti (bolesti bubrega, jetre, digestivnog sistema)
Dugotrajnu upotrebu određenih lekova (statini, kortikosteroidi)

Kako se leči nedostatak vitamina D?

Lečenje deficita vitamina D obuhvata:

Suplementaciju – Uzimanje dodataka vitamina D u obliku kapsula ili tečnosti. U slučaju ozbiljnog deficita, lekari mogu prepisati visoke doze (do 50.000 IU) ili injekcije vitamina D.
Povećan unos hrane bogate vitaminom D, poput masne ribe (losos, tuna, skuša), jaja, goveđe jetre, mlečnih proizvoda i žitarica obogaćenih vitaminom D.
Izlaganje suncu – Sunčeva svetlost je prirodan izvor vitamina D, ali je važno voditi računa o prekomernom izlaganju UV zracima kako bi se izbeglo oštećenje kože.

Kada se obratiti lekaru?

Budući da simptomi nedostatka vitamina D mogu biti suptilni, važno je obratiti se lekaru ako primetite umor, bolove u mišićima i kostima, česte infekcije ili promene raspoloženja. Krvni test (25-hidroksi vitamin D) može pomoći u dijagnostici, a lekar će na osnovu rezultata prepisati odgovarajući tretman.

Vitamin D je esencijalan za zdravlje, a njegovo održavanje na optimalnom nivou može značajno doprineti kvalitetu života i prevenciji raznih bolesti. Zato je ključno voditi računa o ishrani, izlaganju suncu i, po potrebi, suplementaciji.

Vanredna skupština Advokatske komore Srbije (AKS) zasedaće 2. februara, a na njoj bi, kako je ranije najavljeno FoNetu, trebalo da bude razmotren predlog o obustavi rada advokata na 30 dana.

Nakon večerašnje sednice Upravnog odbora AKS saopšteno je da je za 2. februar zakazana vanredna sednica Skupštine Advokatske komore Srbije, a na dnevnom redu je, kako se navodi obustava rada advokata.

Kako je ranije FoNetu rekao sekretar Upravnog odbora AKS Nemanja Jolović, predviđeno je da na dnevnom redu Skupštine AKS bude predlog Advokatske komore Šabac da rad advokata bude obustavljen na mesec dana.

Šabački advokati predlažu uspostavljanje minimuma procesa rada neophodnog za zaštitu osnovnih prava interesa klijenata, pa advokati ne bi trebalo da ulaze i borave u prostorijama sudova, tužilaštva, policije i organa uprave po bilo kom osnovu.

Zahtev je i da se ne prisustvuje ročištima za glavnu raspravu i glavnim pretresima pred sudovima, a advokati ne bi trebalo da pristupaju ni tužilaštvu u istražnim postupcima i postupcima pregovora oko primene oportuniteta ili sporazuma o krivici. Ne bi, takođe, pristupali ni u policiju u pretkrivičnim postupcima.

Prema predlogu Advokatske komore Šapca, advokati će u toku obustave rada dostavljati sudovima, tužilaštvima i drugim organima samo žalbe i tužbe čije bi propuštanje rokova uzrokovalo gubitak nekog prava.

Advokati u Srbiji su u ponedeljak nastavili rad posle obustave koju su proglasili u znak podrške studentima i njihovim zahtevima.

Kako je naglasio sekretar Upravnog odbora AKS, to što advokati trenutno ponovo rade ne znači i prestanak podrške studentima.

Izvor: Nova.rs

Ovih dana i mlađe i zdrave osobe žale se na nesanaicu, umor, glavobolju. Razlog tome mogu biti temperaturne oscilacije kojima smo izloženi ovih dana, a zdravstveni problemi mogu biti i ozbiljniji.

Dr Maja Knežević iz niške Hitne pomoći za RTS govorila je o tome koji su to ozbiljniji zdravstveni problemi sa kojima se javljaju građani.

„Nama se javljaju hronični bolesnici, to su srčani, plućni i neurološki pacijenti, koji se javljaju zbog povišenog pritiska, nesanice, bolova u zglobovima, kao i zbog kolapsa na ulici, s obzirom da su temperature neadekvatne za ovo doba godine. Zbog te temperaturne razlike, između dnevnih i noćnih temperature, dolazi i do varijacija u pritisku, skoka odnosno pada pritiska“, navodi dr Maja Knežević.

Na pitanje zbog čega nastaju ti zdravstveni problemi, šta se dešava u našem ogranizmu dr Maja Knežević odgovara:

„Kod niskih temperatura dolazi do skupljanja krvnih sudova u telu i dolazi do skoka pritiska. Takođe na toploti se krvni sudovi šire i dolazi do pada pritiska. Ono što je karakteristično su te visoke temperature kada može doći do kolapsa na ulici. Ono što ljudi treba da urade je da sednu, da legnu. Prvi ko vidi treba da pritekne u pomoć, da donese flašicu vode, da im podignu noge 30 stepeni u odnosu na telo, pozovu nas i mi ćemo u najkraćem mogućem roku stići.“

Savet i za hronične bolesnike i za zdrave osobe, kako da najbezbolnije prođu kroz sve ovo je adekvatno oblačenje za ove temperaturne prilike, znači što laganije navodi dr Knežević i dodaje: „Flašica vode uvek uz sebe, redovna terapija po dogovoru sa izabranim lekarom i što manji, učestaliji obroci, što manje masno i što manje slano.“

Uz sve ovo u jeku su i respiratorne infekcije, tako da je savet briga o imunitetu i uzimanje što više vitamina.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 30. januar

Peto izdanje sada već tradicionalne gastronomske manifestacije u Sivcu, ,,Čvarak fest“, održaće se u subotu, 1. februara 2025. godine, od 10 do 14 časova na sivačkoj pijaci.

Osim takmičenja u spremanju čvaraka, očekuje vas i bogat kulturno – zabavni program, pa vas pozivamo da budete deo ovog gastronomskog događaja, da uživate u čvarcima i sjajnoj atmosferi!

Manifestacija se održava u organizaciji Mesne zajednice Sivac i Turističke organizacije opštine Kula, pod pokroviteljstvom Opštine Kula.

Prosečne cene polovnih automobila u Srbiji tokom 2024. godine porasle su za 4,2% u odnosu na 2023. godinu. Pored toga, prodaja prvi put registrovanih polovnih vozila beleži rast od 2,6%, što označava pozitivan preokret nakon pada prodaje u 2023. godini. Ovi podaci pokazuju stabilizaciju i postepen oporavak domaćeg tržišta polovnih automobila. Istovremeno, kupci polovnjaka ostali su verni svojim navikama: kupovali su se najviše modeli nemačkih proizvođača i to sa dizel motorima, pokazala je velika godišnja analiza sajta Polovni automobili.

Istraživanje je i ovog puta obuhvatilo prodajne rezulate tokom 2024. godine prikuljene u saradnji sa CUBE Timom, kretanje prosečnih cena polovnjaka oglašenih na sajtu, kao i interesovanje kupaca u pogledu brendova, modela, najtraženijih godišta i pogonskog goriva.

Prodaja polovnjaka konačno u porastu

U 2024. godini prvi put je registrovano 132.340 polovnih automobila iz uvoza, što je, kako smo naveli rast od 2,6%. Iako na prvi pogled ne deluje da je reč o velikom rastu, ovaj podatak je svakako značajan jer označava prekid jednog trenda koji je trajao više od godinu dana, u kome smo imali pad prodaje polovnih vozila.

Usporen rast prosečnih cena oglašenih polovnjaka

Tokom 2024. godine, prosečne oglašene cene polovnih automobila do 20 godina starosti nastavile su da rastu, dostižući svoj maksimum u decembru sa 12.008 evra. U poređenju sa istim periodom 2023. godine, kada su prosečne cene u decembru bile 11.347 evra, rast iznosi 5,8%. Prosečne cene bile su u blagom padu u prvom kvartalu 2024. godine, ali su od leta nastavile stabilan rast, što ukazuje na pojačanu tražnju u drugoj polovini godine.

Kada uporedimo 2023. sa 2022. godinom, rast cena je bio izraženiji – decembarske cene u 2023. bile su 24,6% više nego u 2022. godini (9.108 evra). Ovaj snažan skok u 2023. rezultat je inflacije i povećane tražnje za polovnim vozilima, dok podaci iz 2024. sugerišu da tržište ulazi u fazu sporijeg rasta i moguće stabilizacije cena.

Kupci u 2024. godini ostali verni svojim navikama

Tokom prošle godine kupci polovnjaka ostali su dosledni uverenjima i stavovima koji oblikuju naše tržište godinama unazad. Tu pre svega mislimo na konkretne modele automobila, proizvođače, ali i pogonsko gorivo.

Među najtraženijim brendovima polovnih automobila dominiraju evropski proizvođači i to, očekivano pre svega iz Nemačke, sa Volkswagenom na prvom mestu. Slede ga Audi, Peugeot, Opel i Renault. Kada su modeli u pitanju, kupci u Srbiji najčešće su se odlučivali za proverene favorite kao što su Volkswagen Golf, Polo i Passat (modeli svih generacija), zatim Audi A4 i Opel Astra.

Polovni automobili sa najviše pregleda na sajtu

Interesantni su podaci koje su modele korisnici sajta Polovni automobili najčešće pretraživali u 2024. godini. Naime, dok su najprodavaniji modeli bili iz ponude Volkswagen-a, najtraženiji su tokom prošle godine na sajtu bili modeli Audija i to A4, A6 i Audi A3. Kupcima su u vrhu interesovanja bili još BMW 320 i Škoda Octavia.

Tržište po vrstama goriva

Očekivano, na domaćem tržištu polovnjaka i dalje dominiraju dizel vozila, koja su činila, 62,87% ukupne prodaje polovnih vozila iz uvoza. Benzinci drže drugo mesto s 29,96%, dok alternativna goriva poput električnih i hibridnih vozila zauzimaju 7,16% tržišta. Zanimljivo, dok kod novih vozila prodaja hibridnih vozila stalno raste (u prošloj godini hibridi su činili više od 30% ukupne prodaje), kod polovnih automobila njihov udeo je i dalje manji od 4%. Takođe, kupci polovnih vozila i dalje ne veruju u električne automobile, što potvrđuje činjenica da oni čine manje od 1% ukupne prodaje.

Pogled unapred

S obzirom na trenutne trendove, 2025. godina će doneti dodatne izazove i prilike za domaće tržište polovnih automobila. Očekivanja su da će interesovanje za alternativne pogone nastaviti blago da raste, ali visoki troškovi uvoza i neizvesnost na evropskom nivou mogli bi uticati na kretanje cena. Polovni automobili ostaju ključna tačka informacija i resurs za sve koji prate tržište vozila u Srbiji.