Sombor.info

Svi oni koji planiraju da od Nove godine napuste radno mesto i odu u penziju moraju da znaju da za nepuna dva meseca počinju da važe nova pravila za penzionisanje.

Propisi nalažu da će sve dame koje od 1. januara završavaju radnu karijeru moći u penziju samo pod uslovom da su napunile najmanje 63 godine i 10 meseci. Do kraja 2024. starosna granica je bila na 63 godine i osam meseci, prenosi Kurir.

Da bi osiguranik stekao pravo na starosnu penziju potrebno je da, ispuni zakonom propisane uslove u pogledu godina života i staža osiguranja. Propisima koji su stupili na snagu 1. januara 2015. godine promenjeni su uslovi za ostvarivanje prava, a dva najvažnija koje moraju da imaju su:

Da bi osiguranik stekao pravo na starosnu penziju potrebno je da, ispuni zakonom propisane uslove u pogledu godina života i staža osiguranja. Propisima koji su stupili na snagu 1. januara 2015. godine promenjeni su uslovi za ostvarivanje prava, a dva najvažnija koje moraju da imaju su:

65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja
45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života

Ova odredba (65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja) će se u potpunosti primenjivati tek od 2032. godine, jer je Zakonom propisan prelazni period u kome će se ti, izmenjeni, uslovi za osiguranika ženu, u pogledu navršenja potrebnih godina života uvoditi postupno. To će u praksi izgledati ovako:

2025. - 63 godine i deset meseci života
2026. - 64 godine života
2027. - 64 godine i dva meseca života
2028. - 64 godine i četiri meseca života
2029. - 64 godine i šest meseci života
2030. - 64 godine i osam meseci života
2031. - 64 godine i deset meseci života
2032. - 65 godina

Pravo na starosnu, odnosno prevremenu starosnu penziju se priznaje, u pravilu, po prestanku osiguranja od dana ispunjenja uslova, a najviše šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva. Priznaje se samo staž za koji su plaćeni doprinosi, zato na vreme proverite svoj M-4 obrazac. Listing sa podacima o stažu i zaradama možete dobiti i u filijali uz ličnu kartu, besplatno.

Ukoliko ispunjavate minimum uslova za penziju, a nisu utvrđeni svi podaci od značaja za određivanje visine prava, dobićete privremeno rešenje o visini penzije, a po utvrđivanju nedostajućih podataka rešenje o konačnom iznosu penzije. Ako u roku od tri godine ne budu utvrđeni nedostajući podaci, iznos penzije utvrđen privremenim rešenjem postaje konačan, o čemu se donosi posebno rešenje.

Ako ste radili u inostranstvu, uključujući i bivše jugoslovenske republike, o pravu na penziju prema stažu osiguranja ostvarenom u inostranstvu odlučiće se po propisima zemlje u kojoj ste radili. Zakonski rok za donošenje rešenja je dva meseca.

Penziju možete primati na tekući račun, na račun ustanove u kojoj ste smešteni, na devizni račun (ako imate prebivalište van teritorije Republike Srbije) i preko ovlašćenog lica. Penzioner je dužan da prijavi Fondu promenu adrese i svaku drugu promenu koja je od uticaja na pravo.

Izvor: B92

Pojedini radnici se žale zbog propterećenosti na poslu, a neki se pitaju i da li imaju pravo na bolovanje na osnovu toga.

Na Tiktok nalogu "Poslovi Infostud" pokušali su da odgovore na ovo pitanje.

- Da li imate pravo na bolovanje zbog preopterećenja na poslu i kako se ono reguliše? Zakon nije propisao posebno bolovanje koje bi bilo uzrokovano preopterećenjem na poslu, ali zbog uslova rada može da dođe do određenih oboljenja ili stresa - navodi se.

Dodaje se da se u tim situacijama možete obratiti lekaru.

- Prema tome, to je medicinsko pitanje da li je došlo do sprečenosti za rad zbog preopterećenja na poslu i o tom medicinskom pitanju odlučuju stručno-medicinski organi, odnosno izabrani lekar i kasnije lekarska komisija ukoliko oni ocene da postoji ta sprečenost za rad vi ćete biti upućeni na bolovanje - objašnjavaju.

Lepa Brena i njene fotografije za Vogue su glavna tema ovog vikenda, a jedna fotka se posebno istakla.

Lepa Brena je osvanula je na naslovnici novembarskog izdanja magazine Vogue Adria, i time konačno dobila dugo očekivano priznanje da je jugoslovenska modna ikona, a neke od fotografija su uslikane u jednom od ex-yu dragulja – Titovoj Vili Galeb u Igalu.

E baš tu, u vili, u praznom bazenu, uslikana je fotografija koja je podigla najviše bure na mrežama. Da efektnu su i fotke u avionu sa viskijem i cigaretama, kao i sa vrućim pantalonama, ali ljudi najviše komentarišu fotografiju na kojoj je Brena na slici sa spremačicom.

Na toj fotki ona pokazuje čistačici da je loše očistila deo praznog bazena.

U komentarima neki su hteli da budu duhoviti, neki su tražili društvene komentare, neki skrivene poruke, a neki su samo iznervirani.

Lepa Brena za Vogue Adria:

“Bivša čistačica objašnjava kako se metla drži”; “Ovde nije ni bitno da li je Brena ili neka druga bogata žena. Vizionarska fotografija”; “Kao neka scena iz Skuškinjine priče”; “Ja ovde vidim rustik gazdaricu koja krade struju za grejanje bazena”; “Snobizam, turbofolkerski način života i bahatost”; Fotka simbolizuje današnje društvo zbog čega samo postaje još više uznemirujuća”; “Previše učitavate, 1% šanse da je autor imao to na umu, 99% šanse da autor zna dobar deo njene diskografije” samo su neki od komentara na ovu zaista impresivnu fotografiju.

Sa druge strane, mnogi su uspešno i duhovito primetili da ovo može da bude komentar na odnos Brene i drugih zvezda na sceni, ali i na stanje u domaćem vaterpolu jer se sve dešava na dnu praznog bazena.

Izvor: Danas

Serija "Sablja" koja prati dešavanja oko ubistva nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića, već neko vreme se emituje i privukla je veliku pažnju gledalaca.

Serija „Sablja“ je okupila brojne glumce, a među njima je i Milica Gojković koju gledamo u ulozi novinarke Danice.

Ko je Milica Gojković?

Milica je rođena 1989. godine u Beogradu, tri puta je pokušavala da upiše Fakultet dramskih umetnosti, a potom je glumu upisala na Akademiji umetnosti beogradskog Alfa univerziteta u klasi profesora Nebojše Dugalića.

Kolege na klasi su joj bili Maja Šuša, Olja Lević, Mladen Dedić, Petar Damjanović, Neven Bujić, Lora Đurović, Jovan Jelisavčić, Lana Karaklajić, Tanja Markov, Miljana Popović i Sara Cvijović.

Po završetku fakulteta, pretežno je glumila u pozorištila, ali je ostvarila i nekoliko uloga u filmovima i serijama.

Između otalog, glumila je u ostvarenjima „Sumnjiva lica“, „Senke nad Balkanom“, „Besa“, „Žigosani u reketu“, „Žmurke“, „Nečista krv“, „Bunar“, „Južni vetar: Na granici“ i drugim.

Šta je rekla o ulozi u seriji „Sablja“?

O svojoj ulozi u „Sablji“ sa ponosom govori.

„Imala sam potrebu da ovoga puta, pošto tada nisam mogla, nešto uradim, a to je da odam poštu pre svega tom čoveku, ali i novinarima koji su stradali tokom devedesetih, a samo su radili svoj posao“, rekla je ona i istakla kako danas gleda na sve te događaje sa početka dvehiljaditih.

„Mislim da, ovoliko godina kasnije, i dalje živimo posledice tog događaja. Još nismo ni svesni kolikog su one razmera. Ono što bih volela da se ljudima desi nakon gledanja ove serije jeste da sagledamo koji je naš deo, koja je naša krivica u svemu tome bila, i zašto nismo preduzeli ništa, nego smo osuđivali njegova dela. Zašto tada nije imao veliku podršku od nas, ko su ljudi koji su danas i dalje na vlasti… Sve su to pitanja koje bih volela da sagledamo, da bismo razmislili ko smo danas i koji je naš udeo u svemu tome. Jer, da bismo mogli da idemo napred, mislim da je lekovito i neophodno da uradimo nešto tako“, istakla je Milica.

Srećna u ljubavi

Milica je godinama u vezi sa direktorom fotografije Aleksandrom Košutićem.

On je bio sa njom i na premijeri serije „Sablja“ u Kanu.

Izvor: nova.rs

Da li znate koliko je folklor dobar za mentalni i fizički razvoj dece? Zapostavljen na uštrub fudbala, košarke, plivanja i baleta folklor razvija kulturnu svest i emocionalnu inteligenciju. O folkloru govorio je i dr Ranko Rajović koji je kazao da bi ga vratio u škole od prvog do četvrtog razreda i opisao ga kao odličan trening za dečiji mozak.

Folklor povoljno utiče na fizički razvoj dece, na razvoj muskulature, pravilno držanje tela, kao i na razvoj sluha, pa je stoga idealan za psihofizički razvoj deteta. Kroz folklor se deca dobro fizički razvijaju i definišu svoje mišiće.

Uče ispravan način držanja tela koji podrazumeva pravilan stav kičmenog stuba i položaj ruku.

Zašto je folklor odličan trening za mozak kod dece, kako deca reaguju na časve folklora kao i zašto je u senci ostalih sportova za N1 govorio je Stefan Milić, nastavnik narodne igre i direktor Umetničko sportskog centra „Korak po korak“.

„Dr Ranko Rajović ćesto ističe koliko je samo kretanje važno za razvoj kognitivnih sposobnosti. Pokret je osnova razvoja mozga, a okretanje i skakanje – što deca i sama često rade, a roditelji ih iz straha sputavaju – su veoma važni. I jedno i drugo se može videti u mnogim folklornim koreografijama. Folklor je izvrstan trening za mozak kod dece iz mnogo razloga“, kaže nastavnik narodne igre.

Milić objašnjava da dok se deca zabavljaju i provode neko vreme u takvoj fizičkoj aktivnosti koja je sama po sebi zdrava, oni usput uče korake, pesme, prate ritam i slušaju muziku, pamte redosled koraka u koreografiji, broj ponavljanja istih, što jača memorijske sposobnosti i koncentraciju.

„Igrajući folklor, deca u isto vreme koriste ruke i noge i samim tim vežbaju sinhronizaciju pokreta tela, pa tako razvijaju motoričke veštine i koordinaciju, povezivanje tela i uma. Brojanje taktova, ponavljanja koraka i razbrajanje narodnih igara pomaže deci da nesvesno razvijaju matematičke i logičke veštine“, priča Stefan Milić.

On dodaje da deca na časovima, odnosno probama folklora razvijaju kulturnu svest i emocionalnu inteligenciju.

„Upoznaju se s narodnim običajima i pesmama, grade svest o kulturnom nasleđu, razvijaju empatiju i pripadnost jer je folklor jedna zajednica, timska igra. U takvoj vrsti umetnosti i sporta, može se slobodno reći da je i jedno i drugo, deca uče da sarađuju, slušaju jedni druge i razvijaju timski duh, što jača njihove socijalne veštine. Poenta je u tome što dete na folkloru uči sve to i da povezuje. Dakle, dete od najranijeg doba, već sa dve ili tri godine može kroz igru i pokazne korake prilagođene uzrastu, dok peva i sluša muziku da upali sve lampice u svojoj glavi, pamti i povezuje, a sve to nesvesno, dok se zabavlja“, govori Stefan Milić koji je porodično, sa suprugom i bratom osnovao Umetničko-sportski centar i već dugi niz godina se u predškolskim ustanovama bave edukacijom dece.

Prioritet im je da folklor i sport približe deci i uvrste ga u njihove svakodnevne aktivnosti.

Kako izgledaju časovi folklora?

Kako priča Milić, na folkloru se uči širok spektar veština i znanja. Deca se upoznaju sa različitim tradicionalnim igrama koje su specifične za različite regione, kao i sa njihovim istorijskim i kulturnim kontekstom – zbog čega, na koji način…

„Na folkloru se uče tradicionalne igre, koraci, od kojih se sklapa koreografija prilagođena scenskom izvođenju. Uče se tradicionalne pesme uz korake koji se obrađuju, a uče se i pesme koje se pripremaju za samostalno izvođenje. Postavljanjem i uvežbavanjem koreografije se uče različite koreografske slike, formacije postavljanja igrača, kao što su polukrug, krug, lesa itd…i ono što je najvažnije od svega, na folkloru se uči i vežba pravilno držanje tela, rade se vežbe za korigovanje stopala i vežba se kondicija“, objašnjava sagovornik.

Osim fizičkih pokreta, priča on, važno je i razumevanje muzike koja prati kolo, što uključuje učenje o instrumentima i ritmu.

„Takođe, deca uče o narodnim nošnjama, njihovoj simbolici i važnosti u različitim prilikama. Kroz probe ili časove razvijaju se socijalne veštine, jer često rade u grupama, što podstiče saradnju i timski duh. Stoga, možemo reći da je razvoj dece na folkloru celovit i sveobuhvatan“, kaže nastavnik narodne igre.

Kako deca reaguju na folklor?

Stefan Milić kaže da deca obično reaguju sa velikim interesovanjem i radošću jer im folklor pruža priliku da se izraze na kreativan način, da kroz igru i zabavu nauče važne veštine.

„Mnogi mališani otkrivaju ljubav prema muzici i plesu, što može uticati na njihovo samopouzdanje i emocionalni razvoj. Takođe, učestvovanje u folkloru često stvara prijateljske veze među decom, jer zajedno prolaze kroz proces učenja, nastupaju i putuju zajedno, što opet doprinosi već pomenutom razvoju socijalne veštine i emocijalne inteligencije.“

Najmlađe najčešće dovode roditelji, objašnjava Milić, jer vole da igraju – čim čuju muziku oni cupkaju ili ponekad izaberu folklor kao opciju za korekciju stopala i to su najčešće razlozi zbog kojih roditelji upišu dete na folklor.

Posle je kako kaže, sve do njih, koji sa decom rade, kako će im prikazati sve to i kako će tu našu ljubav preneti na njih. Ako uspeju da privole dete, onda se tu slobodno može reći da se stvori ljubav za ceo život.

„Svako ko se ikada duže bavio folklorom zna o čemu govorim“, uverava Milić.

Zašto je folklor u senci?

Deca se danas više bave fudbalom, košarkom, plivanjem i deluje da je folklor manje tražena aktivnost za decu. Naš sagovornik kaže da je to jer su deci danas uzori osobe koje najčešće mogu da vide na televiziji, bilbordima, reklamama. Tenisere, košarkaše, fudbalere porodično bodrimo vrlo često, dok nemamo naviku da kao roditelji odvedemo dete na folklorni koncert.

„Samim tim, deci su bliži pomenuti sportovi, sportisti su im uzori te žele da i oni jednog dana postanu isto tako uspešni. Folklor se često nalazi u senci popularnih sportova iz nekoliko razloga. Prvo, društveni fokus i promocija su obično usmereni na sportske aktivnosti koje donose više vidljivosti i sponzorstva. Ovaj nedostatak i vidljivost u medijima dovodi do smanjenog interesa među decom i njihovim roditeljima. Takođe, često postoji i nedostatak resursa i podrške za folklorne grupe u poređenju sa sportskim timovima, što otežava održavanje programa i privlačenje novih članova“, objašnjava Milić.

Za kraj navodi da uloga dr Rajovića dodatno osvetljava značaj folklora za razvoj i obrazovanje dece.

„Ne treba da biramo između sporta i folklora – oba su važna na svoj način. Volim da kažem svojim učenicima da je folklor sport u kom svi pobeđuju i gde je rezultat uvek pozitivan“, zaključuje nastavnik narodne igre.

Izvor: n1info.rs

Režim saobraćaja biće izmenjen od utorka, 12. novembra na deonici od Sombora do Kule, zbog radova.

Kako kažu u Putevima Srbije", do 15. novembra, u periodu od 7 do 15 časova, radiće se pojačano održavanje kolovoza na deonici Sombor (industrijska zona) - Kula.

Za vreme radova saobraćaj će se odvijati naizmeničnim propuštanjem vozila.

Radovi će biti obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

Od 08. do 09. novembra u glavnom gradu Grčke u Atini održano je četvrto izdanje Evropske trkačke biznis konferencije (European running bussines conference ERBC) koje je predstavljalo jedno od najvećih i najvažnijih okupljanja predstavnika trkačke zajednice u svetu ove godine.

Konferencija je održana u organizaciji Evropske Atletike.

Po prvi put skupu ovakog tipa prisustvovali su i predstavnici Somborskog polumaratona Damir Marković i Milan Kovačić. Bila je to prilika da se upozna sa najnovijim globalnim trendovima u trkačkoj industriji, ali čuju iskustva najvećih svetskih trka maratona u Berlinu, Londonu, Čikagu i drugih.

Svakako dragocena prilika da Somborski polumaraton koji pretenduje da bude najbolja ulična trka u našoj zemlji to veoma brzo i postane.
U nedelju je održan i Atinski maraton koji se trči istorijskom trasom od Maratonskog polja do Olimpijskog stadiona u centru Atine. Svoj 24. maraton po redu i vremenu od 3 sata i 27 minuta istrčao je Damir Marković, dok je zbog povrede na svom 16 kilometru odustao Milan Kovačić.

Na slici organizatoru Somborskog polumaratona sa Mark Mildeom, direktorom Berlin BMW meratona i direktorom maratona u Kopenhagenu.

U četvrtak, 14. novembra, sa početkom u 18.00 časova, u Skupštinskoj sali zgrade Županije, biće održana tribina „Evropa u koferu: jaka Srbija, jača Evropa“, projekat putujućih tribina koji otvorenim razgovorima donosi aktuelne teme evropskih integracija širom Srbije.

Tribina će ponuditi prostor za diskusiju o ključnim pitanjima i dilemama koje stoje pred Srbijom na putu ka Evropskoj uniji, kao i priliku da se razgovara o mitovima i stereotipima koji prate odnose naše zemlje i Evropske unije. O važnim temama, izazovima i mogućnostima evropskih integracija govoriće sagovornici koji imaju znanje i ikustvo iz procesa evropskih integracija i reformi srpskog društva.

Pozivamo sve zainteresovane građane da prisustvuju događaju i uzmu učešće u otvorenom razgovoru, koji se održava u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković upriličio je danas, zajedno sa saradnicima, prijem za delegaciju profesora kineskih univerziteta, kao i predstavnike Poljoprivredne stručne službe Sombor (PSS), a povod posete bio je razvoj poljoprivredne proizvodnje.

Gradonačelnik je ovom prilikom predstavio gostima Sombor i zajedno sa članovima PSS Sombor ukazao na najveće poljoprivredne potencijale somborskog kraja, a tokom sastanka razgovaralo se o savremenim tehnološkim rešenjima za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, sa posebnim osvrtom na značaj navodnjavanja u poljoprivredi, te je gradonačelnik predstavio projekat zalivnog polja Stapar čija se realizacija očekuje u narednim godinama.

Kinesku delegaciju činili su zamenik generalnog direktora CRTDC Žang Hui, direktorka Odseka za širenje nauke CRTDC Hu Manhua, profesor Kineske akademije poljoprivrednih nauka Liu Žandong, profesor saradnik Biogas instituta Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja Vu Bo, kao i predstavnik Ambasade Republike Kine u Srbiji Li Rui, a tokom današnje posete Somboru domaćin im je bila Poljoprivredna stručna služba.

Prosečna cena stana u starogradnji u Srbiji u prvom polugodištu ove godine je iznosila 1.665 evra po kvadratu, što je za 12 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

U novogradnji 1.767 evra ili 2,0 odsto više nego pre godinu dana, objavio je danas Republički geodetski zavod (RGZ).

Prosečna površina stana u starogradnji u prometu bila je 52 kvadrata, a novogradnji 55 kvadrata.

Od starih stanova, najviše su se prodavali dvosobni i dvoiposobni, 38 odsto, slede jednosobni i jednoiposobni sa 30 odsto, trosobni i troiposobni sa 11 odsto. I u novogradnji su prednjačili dvosobni i dvoiposobni stanovi, sa 26 odsto, slede jednosobni i jednoiposobni sa 13 odsto, trosobni i troiposobni, takođe sa 13 odsto.

U prvom polugodištu je prometovano 8.067 garažnih prostora, od čega najviše u Beogradu, 49 odsto.

Cene garažnih mesta kretale su se od 400 evra u Nišu do 73.000 evra na Vračaru.

Što se poslovnih prostora tiče registrovano je 1.419 kupoprodaja, a cene su se kretale od 22 evra po kvadratu do 12.054 evra po kvadratu.

Cene kuća su imale veoma širok raspon i kretale su se od minimalnih 500 evra u više gradova u Srbiji do 3.182.000 evra na beogradskoj opštini Savski venac a vikendica od 1.000 evra do 300.000 evra za vikendicu u Novom Sadu u katastarskoj opštini Sremska Kamenica.

Cene prometovanog građevinskog zemljišta imale su širok raspon koji je posebno izražen kod građevinskog zemljišta namenjenog za stambeno–poslovnu gradnju i kretale su se od 10 evra po aru do preko 100.000 evra po aru.

Izvor: b92