Sombor.info

Treći Somborski filmski festival biće održan od 10. do 13. jula 2020. godine, u organizaciji Kulturnog centra “Laza Kostić”. Na repertoaru će se naći 11 filmova u četiri selekcije: Glavni program, VIP Kinoteka, Panorama švedskih filmova, i Nostalgija, a gost selektor programa je Ivan Karl. Pored filmskih ostvarenja, posetioci festivala će moći da uživaju i u pratećem programu, u okviru kojeg će se održavati promocije knjiga, filmova i koncerti.

Prema rečima Vesne Šašić, direktorke Kulturnog centra „Laza Kostić“, festivalski tim čine eminentni filmski radnici, čija imena obećavaju izuzetan program. “Somborski filmski festival iz godine u godinu raste, dobija svoj specifičan šarm i sa zadovoljstvom možemo istaći da smo ovom manifestacijom sve bliži ostvarenju vizije našeg sugrađanina Ernesta Bošnjaka, filmskog pionira, koji je Sombor prepoznao kao filmski grad. Verujemo da će ovogodišnje izdanje festivala obradovati sve generacije Somboraca, kao i brojne goste koje očekujemo na festivalu”, rekla je ona.

Ovogodišnji koncept podrazumeva isticanje savremenog domaćeg stvaralaštva, odnosno kultnih kinematografskih ostvarenja našeg podneblja, kao i odabrana dela evropskog i svetskog filma. Od svog osnivanja, festival ima misiju da istakne harmonizaciju vrednosti i raznovrsne kulturne baštine Sombora u kome živi više od 20 različitih nacija. Cilj je organizovati moderan festival bogat sadržajem, nepretenciozan, dinamičan i namenjen gledaocima sa akcentom na istaknute goste, naše najeminentnije filmske stvaraoce.

“Dobro je da se gledaju i vrednuju autori i glumci, da domaći film, koliko-toliko drži korak sa domaćim serijama, čiji je domet preko televizijskih i kablovskih provajdera, daleko veći od broja bioskopskih posetilaca. Nadam se da će se ti filmovi gledati, i da će nagrade kući poneti najbolji. Mnogo je filmskih festivala i u regionu koji nas okružuje, i malo će ih biti održano ove 2020-te godine, posle korone. Zato Somborski filmski festival, pod ovogodišnjim sloganom "U tem Somboru" sada ima priliku da postavi stvari na svoje mesto, za sebe i za ostale”, izjavio je povodom ovogodišnjeg izdanja festivala gostujući selektor Ivan Karl.

Trećim izdanjem festivala promoviše se i Sombor kao jedinstvena “film friendly” lokacija sa dugom tradicijom, jedinstvenom arhitekturom i bogatom kulturnom baštinom. To je prepoznao i filmski pionir Ernest Bošnjak, somborski kinematograf i jedan od prvih filmskih autora u Srbiji, po kome jedna od nagrada nosi ime. Bošnjak je bio osnivač jugoslovenske kinematografije, prvi jugoslovenski snimatelj, reditelj i producent, koji je 1906. doneo u Sombor kino-projektor i otvorio bioskop. Kao pristalica filma i entuzijasta, i sam je počeo da snima filmove 1909. godine, a za zasluge na razvoju jugoslovenskog filma dobio je državnu penziju.

Imajući u vidu slavnu istoriju somborske kinematografije, festival želi da postane nacionalni festival koji će svojim aktivnostima povećati vidljivost Sombora na kulturnoj sceni Srbije. Takođe, festival želi da selekcijom i konceptom preraste lokalne okvire i predstavi se kao događaj od nacionalnog značaja, a da nagrada Ernest postane inspirativna i poštovana u srpskoj kinematografiji.

U okviru predfestivalskog programa “Filmska parada”, biće prikazani animirani dečiji filmovi „Petar Pan i magična knjiga Nedođije“ (sreda, 8. jul) kao i „Crvle: nikad ne letiš sam“ (četvrtak, 9. jul). U glavnoj selekciji će od 10. jula biti prikazana savremena domaća filmska ostvarenja, nastala u Srbiji ali i kroz koprodukcije sa drugim evropskim zemljama sa značajnom filmskom reputacijom. Ovi filmovi su doživeli bioskopske premijere tokom prethodne i početkom ove godine, a među njima su i ostvarenja sa značajnim nagradama na domaćim i inostranim festivalima. Selekcija “VIP Kinoteka” posvećena je klasicima srpskog filma koji su proglašeni za kulturno dobro od nacionalnog značaja. Na festivalu ćemo gledati izbor restauriranih ostvarenja nastalih u saradnji operatera VIP sa Jugoslovenskom kinotekom, sačuvanih u vrhunskom kvalitetu slike i tona za buduće generacije. Panorama švedskog filma realizovana je u saradnji sa ambasadom ove zemlje i prikazuje ostvarenja iz savremene švedske kinematografije, čije su projekcije održane na značajnim evropskim filmskim festivalima tokom prethodne dve godine. Selekcija „Nostalgija“ posvećena je ostvarenjima s osvrtom na značajne događaje i ličnosti iz prošlosti Sombora, naročito ističući one sa afirmativnom notom, koje izazivaju prijatne uspomene starijih generacija i obrazuju mlađe naraštaje.

Ulaz na sve programe trećeg izdanja Somborskog filmskog festivala je besplatan, a filmovi i prateći programi će se održavati u Atrijumu Gradske kuće, Kabareu Narodnog pozorišta Sombor, Dvorištu Županije, i na Trgu Svetog Đorđa.

Rotari klub Sombor i posle epidemije corona virusa nastavlja sa akcijama, pre svega humanitarnog karaktera

Na prvom sastanku nakon ublažavanja mera uvedenih zbog epidemije, doneta je odluka da somborski Rotari klub pomogne Domu zdravlja “Dr Đorđe Lazić”.

Pomoć će se sastojati od oko 4000 zaštitnih rukavica, čiju će nabavku, zbog situacije na tržištu zaštitne opreme, Rotari klub realizovati sukcesivno.

Rafael Juhas, predsednik kluba i dr Emeše Uri, direktorka Doma zdravlja, dogovorili su sukcesivnu primopredaju u naredne tri do četiri sedmice. Ova dopuna će u narednih mesec dana pokriti oko 50% potreba Doma zdravlja i obezbediti dodatno vreme potrebno da se nabavka ovog dela zaštitne opreme sistemski reši.

Gimnazija „Veljko Petrović“ raspisala je, početkom maja, interni nagradni konkurs na temu „Zašto upisati Gimnaziju?“.

Konkursni zadatak bio je da se na društvenim mrežama objave kratki odgovori na zadato pitanje. U periodu 12. – 22. maj, 87 sadašnja i bivša učenika je učestvovalo na ovom konkursu.

Petočlana komisija izabrala je osam objava koje zaslužuju nagradu i još pet koje zaslužuju pohvale.

Nagrađeni su sledeći učesnici konkursa:
Željana Dunović u kategoriji objave sa najvećim brojem „lajkova“, Mihajlo Stolić u kategoriji vizuelne objave, Uroš Ogrizović za originalnost objave, Đorđe Višić za duhovitost objave, Teodora Pešić za kreativnost objave. Za stilsku lepotu objave nagrađene su: Radmila Stojiljković, Teodora Mlađan i Dunja Vukašinović.

Pohvale su dobile objave sledećih učenika: Anđelina Knežević, Ivana Lovrić, Tijana Filipović, Jelena Knežević i Anastasija Tošić.

Posebnu pohvalu dobijaju svi učenici II7 – odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima iz računarstva i informatike drugog razreda koji su napravili promotivni video klip.

Svi nagrađeni i pohvaljeni komanteri biće objavljeni na zvaničnom sajtu Gimnazije, a ovom prilikom navodimo jedan od najlepših komentara: „Ako voliš da istražuješ i izučavaš, da svaki dan nešto novo saznaš. Ako te zanimaju razne teme, ako voliš da braniš svoje stavove i proširiš vidike. Onda je naša Gimnazija pravo mesto za tebe. Ne postoje granice, niti prepreke, samo izazovi koje možemo savladati zajedno.“

Dodatni upisni rok za evidentiranje deteta za upis u predškolsku ustanovu realizovaće se u vrtiću Bubamara u ulici Sportska bb u periodu od 1. juna do 5. juna svakog radnog dana u vremenu od 9.00 do 11.00 časova, a utorkom i četvrtkom i u popodnevnim časovima u periodu od 16.00 do 18.00 časova.

Prilikom upisa potrebno je priložiti potvrdu o zaposlenju oba roditelja, kao i JMBG oba roditelja i deteta.

U skladu sa propisanim preventivnim merama, roditelji su u obavezi da prilikom evidentiranja deteta nose masku i drže socijalnu distancu, ulazeći u objekat jedan po jedan. Za dodatne informacije možete pozvati broj telefona 025/444-070

Na graničnom prelazu Bački Breg - Hercegsanto nema gužve ni čekanja – za nedelju dana 5.500 putnika prešlo granicu i 500 teretnjaka. ...
U zapadnobačkom okrugu prelazak iz Srbije za Mađarsku odvija se na graničnim prelazima Bački Breg- Hercegsanto, Rastina - Bačsentđerđ. Ekipa RTV-a posetila je granični prelaz Bački Breg i proveravala kako se odvija putnički i teretni saobraćaj, a koliko otvaranje prelaza sa Mađarskom znači ugostiteljima, čije čarde i prenoćišta najčešće posećuju gosti iz zemalja regiona, a prvenstveno Mađarske.

Radi sezonskog posla, privatnih obaveza ili turistički, poslednjih nedelju dana preko graničnog prelaza Bački Breg – Hercegsanto putnički i teretni saobraćaj se odvija nesmetano. Građani iz susedne Mađarske, ali i naši, koji često koriste ovaj granični prelaz, kažu da čekanja nema i da su ove mere dobrodošle zbog ekonomskih i turističkih razloga.

"Srećan sam što su granice otvorene, jer sada kao i ranije mogu da dolazim iz Mađarske u Sombor sa porodicom i da pazarim", rekao je Lajoš Kiš iz Mađarske.

"Mnogo mi znači što je ova granica otvorena, ali gore u EU nigde dalje nije, osim za nas koji imamo uredne radne dozvole i ugovore", saopštio je Nikola Subotinović putnik iz Srbije.

Ugostitelji u pograničnom pojasu ističu da je ublažavanje ograničenja za prelazak granice jedan od ključnih elemenata za oporavak njihovog sektora.

"Pošto su otvorene granice sa Mađarskom, u međuvremenu su i Hrvati počeli da dolaze, ali ne dolaze još toliko koliko bi mi želeli zbog uplašenosti od virusa. Gosti čarde Pikec su oko 40 odsto ljudi iz Mađarske, dok je dvadesetak procenata posetilaca iz Hrvatske, a ostalo ljudi u proputovanju iz Srbije. Ovde gosti najviše vole riblji papripaš, jer ga spremamo na jedinstven način", izjavio je Siniša Maričić, vlasnik Pikec Čarde i prenoćišta.

Za državljane Mađarske i Srbije prilikom prelaska granice nije potreban negativan korona test, niti posebna dozvola.

"Teretni saobraćaj na ovom graničnom prelazu se odvijao neprekidno i za vreme vanrednog stanja, kao i od sada sada svi kamioni do 3,5 tona nosivoti su išli prema Evropskoj uniji i Mađarskoj i nije bilo prekida ni za vreme vanrednog stanja, što je jako važno zbog ekonomije obe susedne zemlje. Naši građani i građani EU mogu da prelaze ovaj granični prelaz, dok ostali moraju da idu na granični prelaz Horgoš", kazao je Željko Prosenica, šef carinske ispostave Bački Breg.

Granični prelaz Bački Breg godišnje pređe oko 800.000 putnika i više od 10.000 teretnih vozila. Od otvaranja granica između Mađarske i Srbije 22. maja ovaj prelaz prešlo je 5.500 putnika i 500 teretnih vozila.

Izvor: RTV

Savet za bezbednost saobraćaja Grada Sombora ove godine obezbedio je 200 sedišta za vožnju dece biciklom i ovim putem upućuje javni poziv roditeljima/starateljima dece uzrasta od jedne pune godine do pet godina, ukoliko im je potrebno sedište, da se prijave slanjem podataka na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .

Uslovi za dobijanje besplatnog auto sedišta su da je dete uzrasta od punih 12 meseci do 5 godina, da stanuje na teritoriji Grada Sombora i da već nije dobilo sedište za vožnju biciklom na poklon od grada. Mejl treba da sadrži sledeće podatke: ime i prezime roditelja/staratelja, adresu stanovanja, kontakt broj telefona i JMBG deteta.

Prijavu šalje roditelj/staratelj (ne može se slati bez njihove saglasnosti) i slanjem jednog mejla može se dobiti jedno sedište.

Javni poziv je otvoren od ponedeljka 1. juna 2020. godine u 12 časova do četvrtka 4. juna 2020. godine u 12 časova.

Prvih 200 roditelja/staratelja koji pošalju mejl sa traženim podacima i ispunjavaju navedene uslove dobiće sedište za vožnju dece biciklom i biće obavešteni o vremenu i mestu preuzimanja.

Savet za bezbednost saobraćaja Grada Sombora nabavku sedišta finansirao je preko naplate kazni nesavesnim vozačima na teritoriji Grada Sombora, kao što se finansiraju i druge aktivnosti koje Savet sprovodi.

Pandemija korona virusa odložila je brojne događaje, ali nakon više od dva meseca Sombor će otvoriti vrata organizaciji prvih manifestacija. Međunarodni festival cveća održaće se od 3. do 6. juna, a biće održan uz poštovanje mera prevencije, kako bi se sprečilo širenje virusa Covid 19.

Ljubitelje zelenila očekuje tradicionalna prodajna izložba cveća na kojoj će se tokom četiri festivalska dana predstaviti izlagači iz svih krajeva Srbije. Pored cveća, posetioci će biti u prilici da vide i proizvode starih zanata i rukotvorina.

- Zbog prevencije širenja korona virusa broj izlagača na ovogodišnjem festivalu cveća biće smanjen, a posetioce molimo da se pridržavaju propisanih mera, pre svega držanja međusobnog rastojanja - navodi se na sajtu Grada.

Izvor: ekapija

Redovan domaći putnički saobraćaj na prugama Srbije počeće od ponedeljka, 1. juna, saopštilo je danas preduzeće “Srbija Voz”.

Od ponedeljka će biti uspostavljeni svi redovni polasci vozova za prevoz putnika u unutrašnjem saobraćaju, predviđeni važećim Redom vožnje, navedeno je u saopštenju.

Apeluje se na putnike da se, kao i do sada, ponašaju odgovorno i u skladu sa preporukama.

Sve dodatne informacije o redu vožnje, kao i komercijalnim povlasticama, mogu se naći na sajtu “Srbija Voza” www.srbvoz.rs, kao i na Fejsbuk stranici tog preduzeća.

Ni investitori ni izvođači nisu se prilikom izvođenja radova na rekonstrukciji centralne gradske Pijace u lancim u Somboru, pridržavali u potpunosti zakonskih obaveza u smislu zaštite kulturnih dobara

Nedavni događaj prilikom izvođenja radova na rekonstrukciji centralne gradske Pijace u lancima, kada su bageri izvođača, pored zemlje, iskopali i nekoliko arheološki zanimljivih artefakata te otkrili zanimljivu građenu strukturu na dubini od oko 1,3 metra, kao i naknadna slobodnija tumačenja ovog nalaza od strane varoškog hroničara Milana Stepanovića, neminovno su otvorila pitanje kako zaštiti istorijsku baštinu. Tim pre što se dešava da se ni investitori ni izvođači ne pridržavaju u potpunosti svojih zakonskih obaveza u smislu zaštite kulturnih dobara.

Tim povodom su reagovali stručnjaci ovdašnjeg Gradskog muzeja, predvođeni direktorom Peterom Mrakovićem, višim kustosom - arheologom Anđelkom Putica i kustosom - arheologom Viktorijom Uzelac. Oni su upozorili da do sada nisu imali uvid u projektnu dokumentaciju koja mora da sadrži Uslove za rekonstrukciju Pijace u lancima izdatu od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Investitor i izvođač radova nisu se pridržavali propisa o dubini instalacionih rovova

Nadležni iz Gradskog muzeja su obelodanili da je, uz pomoć somborskih muzealaca, nakon sagledavanja stanja i uvida u nalaze, stručna služba Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, 22. maja u zaključku navela da, „ukoliko se u toku izvođenja građevinskih radova naiđe na arheološke nalaze, izvođač je dužan da odmah i bez odlaganja prekine radove i obavesti predstavnike Gradskog muzeja Sombor”, te da se ni investitor ni izvođač radova nisu pridržavali navedene mere niti dogovora o tačnim pozicijama i dubinama instalacionih rovova.

Kako se dalje navodi u reagovanju stručnjaka somborskog muzeja potpuno slobodna i naučno besmislena rekonstrukcija događaja bez konsultovanja sa nadležnim institucijama dovode do senzacionalističkog tumačenja i pristupa veoma važnim i značajnim elementima društva kao što je kulturna baština.

- Senzacionalizam kao i nepoštovanje zakona u jednakoj meri utiču na urušavanje značaja bogatog kulturnog nasleđa našeg grada i stopiraju mogućnost daljih istraživanja. Zato apelujemo da se izbegavaju taktike poput objavljivanja neproverenih, nepotpuih i intrigantnih

informacija, kao i predstavljanje samo jedne strane nekog od aktuelnih pitanja uz izostavljanje konteksta, u ovom slučaju arheološkog konteksta - piše u dopisu Gradskog muzeja, koji ukazuje, da zbog pogrešnih koraka nadležnih organa učinjenih tokom čitavog procesa sprovođenja projekta na rekonstrukciji Pijace u lancima, inače započete tokom vanrednog stanja, ovoj ustanovi nije pružena jedinstvena prilika da obavi istraživanja zaštitnog karaktera u delu grada koji je zaštićeno kulturno dobro od velikog značaja.

Gradski muzej Sombor je u obraćanju javnosti ukazao da se raspolaže malim broj pouzdanih arheoloških podataka koji svedoče o srednjovekovnom naselju koje se nalazilo na današnjem mestu grada Sombora.
- Ističemo da za period ranog i punog sredneg veka postoji neznatan broj evidentiranih nalaza. Period kasnog srednjeg veka, nakon Turskih osvajanja (od 1541-1687) i period Novog veka (18–20. vek) dokumentovan je kartografski, istoriografski i kroz pojedinačne arheološke nalaze iz grobnih celina ili iz građevinskih slojeva. Zaštitna arheološka iskopavanja, vršena su samo na nekropolama (pronađenim van Venca), dok sistematska iskopavanja unutar zaštićenog jezgra, nikada nisu vršena! - objavljeno je u saopštenju.

Stručnjaci upozoravaju da se moglo i očekivati da se u okviru zaštićenog istorijskog jezgra prilikom savremenih radova naiđe na tragove prethodnih naseljavanja i podsećaju da je Pavle Velenrajter arheolog Gradskog muzeja Sombor u svom pisanom izveštaju od juna 1970. godine naveo da je prilikom zemljanih radova na pijaci otkriveno četiri ili pet grobova bez priloga, bez grobne konstrukcije uz rasute fragmente keramike.

Izvor: dnevnik.rs

Vlada Srbije donela je odluku kojom je somborska kafilerija za preradu životinjskog otpada Proteinka pripojena Energo-zelenoj u Inđiji, rekla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović, a navodi se na sajtu Grada.

Ovo bi treblo da reši višedecenijski problem Somboraca, koji su zbog neprijatnih mirisa iz ove fabrike godinama pisali peticije nadležnima.

Podsetimo, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je 2019. da se u somborskoj kafileriji za preradu životinjskog otpada Proteinka više neće prerađivati animalni otpad.

- Neće više biti kafilerije u Somboru. Imaćemo jedinstveni centar koji se nalazi u objektu Energo-zelena u Inđiji. Jedan deo radnika ćemo pripojiti, to će biti transfer stanica u Somboru, što znači da će se u toj stanici samo prikupljati animalni otpad, ali se neće obrađivati - poručio je tada Nedimović.

Srbija je u avgustu 2019. postala vlasnik 100% kapitala privrednog društva Energo-zelena u Inđiji, nakon što je Vlada donela odluku o izmenama i dopunama osnivačkog akta društva.

Ovo društvo će se baviti tretiranjem i odlaganjem otpada, koji nije opasan, ni čvrst. Delatnost obuhvata rad deponija neopasnog otpada, odlaganje (zbrinjavanje) neopasnog otpada spaljivanjem, insineracijom (termički tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju) ili drugim metodama, sa ili bez iskorišćavanja za proizvodnju električne energije ili pare, komposta, zamene za goriva, biogasa, pepela ili drugih proizvoda za dalju upotrebu. Takođe obuhvata i tretman organskog otpada za odlaganje.

Energo-zelena osnovali su Belgijanci 2010. godine sa ciljem izgradnje postrojenja za neškodljivo uklanjanje sporednih proizvoda životinjskog porekla. Uložili su 21,5 mil EUR, ali su dve godine kasnije odustali od daljeg poslovanja zbog, kako su naveli, povreda odredaba bilateralnog sporazuma o najpovlašćeniji naciji.

Izvor: ekapija