Sombor.info

Novi Dom kulture danas je svečano otvoren u Gradini, a početak rada ovog zdanja zvanično su označili načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga Goran Nonković i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije Đorđe Zorić.

Meštani ovog prigradskog naselјa dobili su novi zajednički prostor za svoja okuplјanja i organizovanje različitih aktivnosti, od kulturno-umetničkih manifestacija do stručnih predavanja. Gradina je Dom kulture dobila rednoviranjem zgrade „stare škole“, udruženim snagama stanovnika ovog naselјa i Grada Sombora, koji je prihvatio iniccijativu i uložio sredstva za obnovu.

Radovi su tekli u nekoliko faza, gde je prvo izvršena popravka krova i zamena stolarije, tokom koje su zamenjene krovne letve, vraćen krovni pokrivač, postavlјeni su novi oluci, a dotrajali prozori zamenjeni sa novom PVC stolarijom. Zatim su urađeni građevinsko-zanatski radovi u unutrašnjim prostorijama, instalacije vodovoda i kanalizacije i elektroinstalaterski radovi, a u poslednjoj fazi renoviranja uređena je velika sala, spolјašnja fasada i izrada betonske staze oko objekta.

Građani Srbije koji ispunjavaju uslove za umanjenje računa za struju, gas i toplotnu energiju od sutra, 17. decembra, mogu da podnesu zahtev za sticanje statusa energetski ugroženog kupca, jer na snagu stupa nova uredba kojom su prošireni kriterijumi za olakšice.

Uslovi za sticanje tog statusa su ukupan mesečni prihod domaćinstva, broj članova domaćinstva, imovno stanje, ostvareno pravo na novčanu socijalnu pomoć ili dečiji dodatak ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica i zdravstveno stanje člana domaćinstva.

Prethodni dug za prirodni gas, električnu ili toplotnu energiju ne isključuje mogućnost sticanja statusa energetski ugroženog kupca.

Status energetski ugroženog kupca mogu da dobiju jednočlana domaćinstva čija ukupna mesečna primanja ne prelaze 21.074 dinara. Za porodice sa dva člana gornja granica prihoda je 33.402, a tročlana ne smeju da premaše 45.729 dinara. Granica prihoda za četvoročlano domaćinstvo je 58.057 dinara.

Za petočlanu porodicu prihodi treba da budu do 70.384 dinara da bi ostvarili to pravo. Za šestočlano domaćinstvo taj limit je 82.711 dinara, a za porodice sa više od šest članova, za svakog dodatnog pojedinca dodaje se 12.327 dinara.

Prema kriterijumu „imovno stanje“, ukupna površina stambene jedinice za jednočlana domaćinstva ne sme da bude veća od 40 kvadrata, a za dvočlana od 58 kvadratnih metara. Maksimalna površina za porodice sa tri člana je do 66, a sa četiri člana do 74 kvadrata. Limit za petočlana domaćinstva je do 87 kvadrata, a za šestočlana i veća do 96 kvadratnih metara.

Pravo na status energetski ugroženog kupca imaju primaoci socijalne pomoći, dečjeg dodatka ili uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica.

Taj status ima i domaćinstvo čiji član koristi medicinske aparate ili uređaje neophodne za održavanje zdravlja, a za čiji rad je potrebno napajanje iz elektromreže i kome obustavom isporuke struje može biti ugrožen život ili zdravlje. Domaćinstvo koje ima takvog člana treba da uz zahtev podnese i izveštaj lekara o korišćenju medicinskih aparata, ugovor o snabdevanju i poslednji račun za isporučenu struju.

Energetski ugroženi kupac u toku jedne kalendarske godine može da se opredeli za umanjenje mesečnog računa za korišćenje samo jednog energenta.

Kod električne energije olakšica se primenjuje tokom čitave godine, dok se umanjenje obaveza za gas i toplotnu energiju primenjuje tokom zimskih šest meseci, pa građani u obrascu treba da navedu na koji energent se odnosi zahtev.

Energetski ugroženi kupac stiče pravo na umanjenje mesečne obaveze za određene količine električne energije, za jednočlano domaćinstvo – 120 kWh mesečno, za dvočlano i tročlano domaćinstvo – 160 kWh mesečno, za četvoročlano i petočlano domaćinstvo – 200 kWh mesečno, za šestočlano i veće domaćinstvo – 250 kWh mesečno.

Umanjenje računa za gas za jednočlano domaćinstvo je – 359 kWh mesečno, za dvočlano i tročlano domaćinstvo – 462 kWh mesečno, za četvoročlano i petočlano domaćinstvo – 616 kWh mesečno, za šestočlano i veće domaćinstvo –770 kWh mesečno.

Za toplotnu energiju, za svaki mesec za koji se ispostavlja račun popust je za jednočlano domaćinstvo, 60 odsto mesečnog računa, za dvočlano i tročlano domaćinstvo, 50 odsto mesečnog računa, za četvoročlano i petočlano domaćinstvo, 45 odsto mesečnog računa, za šestočlano i veće domaćinstvo, 40 odsto mesečnog računa.

Podnosilac navodi i adresu i površinu stambene jedinice i pravni osnov korišćenja. Seosko domaćinstvo može da stekne status ugroženog kupca bez obzira na površinu stana, odnosno kuće. U zahtevu se upisuju i podaci o snabdevaču prirodnog gasa, odnosno električne ili toplotne energije.

U slučaju da podnosilac nema ugovor o snabdevanju nekim od ovih energenata, odnosno ukoliko račun ne glasi na njegovo ime, treba da priloži ugovor, javnu ispravu ili neki drugi dokument kojim se dokazuje po kom pravnom osnovu domaćinstvo boravi u stambenoj jedinici, kao što su ugovor o zakupu stana, odluka suda ili sličan dokument.

Ispunjenost uslova za sticanje statusa energetski ugroženog kupca nadležni u gradskoj ili opštinskoj upravi utvrdjuju uvidom u podatke iz službene evidencije i dužni su da u roku od 30 dana odgovore na zahtev. Njihova obaveza je i da podatke o gradjanima koji su stekli ovaj status dostavljaju energetskom snabdevaču svakog meseca.

Zahtev za popust se podnosi na obrascu ZEUK2 koji se objavljuje na internet stranicama Ministarstva energetike i jedinica lokalne samoupravese, a podnosi se odeljenju za socijalna pitanja u opštini ili gradu, prema mestu prebivališta, odnosno boravišta.

Taj dokument sadrži podatke o imenu i prezimenu, jedinstvenom matičnom broju, adresi prebivališta odnosno boravišta podnosioca zahteva i članova njegovog domaćinstva.

Novac za podršku energetski ugroženim kupcima obezbedila je država iz budžeta, do sada je to bilo oko 1,3 milijarde dinara, a za sledeću godinu je predvidjeno četiri milijarde jer se računa da će broj ugroženih kupaca sa oko 68.000 domaćinstava porasti na oko 190.000 domaćinstava.

Izvor: Danas

Gradsko kulturno umetničko društvo “Ravangrad” iz Sombora iz običajne zaostavštine somborskih Srba realizovalo je projekat “Somborski Ubrađaj”, a celokuna ideju finansirao je grad Sombor. Da bi mlađe generacije znale šta je somborski ubrađaj, urađena je verna rekonstrukcija ovog običaja “ubrađivanja mlade nakon venčanja” krajem 19. i početkom 20. veka.

Kada imućna porodica oženi sina, običaji su, pre jednog veka, nalagali da svekrva daruje snaju ubrađajem – bogato ukrašenim oglavljem – zlatovezom, a oglavlje joj stavlja žena koja nije u srodstvu sa mladoženjinom porodcim. Prvo svečano predstavljanje mladenaca u javnosti bio je čin odlaska u pravoslavnu crkvu.

"Gradsko - kulturno umetničko društvo Ravangrad je rekonstuisalo stari običaj Srba starosedelaca u Somboru i onih iz okolnih sela. Na ovaj korak smo se odlučili, jer je prikazivanje ovog običaja "ubrađivanja mlade“ slabo zastupljeno i nepoznato široj javnosti,“ kaže Slobodan Vukobratović, GKUD "Rangrad" u Somboru.

"Naš zadatak bio je da očuvamo običaje našeg naroda koji žive u Somboru, a to su pored ostalih i srpski Bunjevci. Naša deca se i danas bave foklorom i igrom, a mi veterani i stariji trudimo se da očuvamo našu tradiciju i običaje, “ priča Franja Parčetić, GKUD "Ravangrad" u Somboru.

Nekada je čin ubrađaja značio da se zvanično mlada stavlja u red udatih žena, a ovaj običaj se iz tradicije gubi sredinom 20. veka.

"Radni naziv projekta bio je „Somborski Ubrađaj“ koji je GKUD „Ravangrad“ realizuje uz podršku i finansiranje grada Sombora, a sredstva smo dobili za očuvanje nematerijalne kulturne baštine. Pomogla nam je Srpska pravoslavna crkva, ali i svi naši članovi iz udruženja i drugi građani", kaže Milanka Krstić, GKUD “Ravangrad“ u Somboru.

Kroz filmsku retrospektivu prikazana je tradicija nekadašnjeg života, a kako kažu u “Ravangradu” oni su samo ispunili svoj cilj, a to je očuvanje izvornih pesama, igara i običaja.

Izvor: RTV

Davne 1972. godine u Somboru se gradi sportsko-privredni objekat za održavanje, sportskih manifestacija, sajmova i raznih priredbi. Društvo odgajivača sitnih životinja "Sombor 1871" iz Sombora kao najstarije društvo u Evropi sredstva sa kojim su tada raspolagali daju za izgradnju Gradske hale "Mostonga" i pokreću sajam Peradarstva u Somboru. Grad Sombor dobija simbol Sajamskog grada i manifestacija iz godine u godinu raste.

Međunarodni sajam peradarstva se tradicionalno punih 50 godina održava poslednjeg vikenda u januaru i sve tako do 2022. godine. Za tri dana trajanja ovu jedinstvenu manifestaciju poseti preko 10.000 posetilaca. Društvo je svake godine delilo deci grada Sombora 5.000 besplatnih ulaznica.

U Septembru mesecu 2022. godine organizacioni odbor se obraća gradskim vlastima za organizaciju Evropske izložbe sitnih životinja u sklopu Somborskog sajma u januru 2023. godine.

Srbija domaćin Evropske izložbe, Grad Sombor i Društvo odgajivača sitnih životinja "Sombor 1871" iz Sombora organizatori i domaćini najveće manifestacije na Balkanu... a onda...

UPRAVITELJ SPORTSKE HALE "MOSTONGA" SC SOKO šalje dopis kako Sajam više ne može da se održava zbog KK Joker i novog parketa.

PUNIH PEDESET GODINA SOMBOR JE BIO DOMAĆIN I SAJAM SE ODRŽAVAO OD PRVOG DANA U GRADSKOJ HALI, A SADA VIŠE NE MOŽE.

ZAUSTAVIO SAMOVOLJU POJEDINACA PODRŽITE NAŠU PETICIJU DA SAČUVAMO NAJVEĆU MANIFESTACIJU NA BALKANU - stoji u objalvjenom tekstu koji je potpisao DOSŽ " SOMBOR 1871" Sombor.

PETICIJA

Neprijatan zadah iz usta ima svako bar jednom u životu. Može biti prolazan (najčešće nestaje nakon jela, pranja zuba, upotrebe zubnog konca ili vodica za ispiranje) ili trajan (najčešće izazvan metaboličkim poremećajima i određenom vrstom bakterija) kada predstavlja značajan problem koji se javlja kod 20 odsto stanovništva u različitom stepenu izraženosti.

U ovom slučaju, on negativno utiče na psihološko stanje osobe, socijalne i poslovne međuljudske odnose, a vodi povlačenju osobe u sebe i pojavi stresa.

Gotovo svaki četvrti stanovnik Rusije ima neku vrstu lošeg zadaha iz usta – halitozu. Ruski gastroenterolog Fedor Černousov govorio je na Kanalu Rusija 1 koje vrste neprijatnog zadaha postoje i koju bolest može da signalizira loš zadah.

„Kiseli dah može ukazivati na probleme sa želucem. Može biti gastritis, može biti čir na želucu, a može biti i nepotpuno zatvaranje zalistaka između želuca i jednjaka, kada se sadržaj želuca izbacuje u jednjak“, rekao je doktor Černousov, a prenosi ruski portal vesti.ru.

Dah koji miriše na trulu ribu može biti znak problema sa zubima.

„Ako retko posećujete stomatologa i imate uznapredoval karijes, onda može doći do jakog mirisa i neprijatnog ukusa truleži u ustima“, naveo je ovaj stručnjak, dodajući da probleme sa desnima, takođe, ne treba zanemariti.

Miris pokvarenih jaja, kako kaže ovaj gastroenterolog, najčešće ukazuje na bolesti kada hrana stagnira u jednjaku, dok miris amonijaka može ukazivati na cirozu jetre, bolesti bubrega i dijabetes.

„Ako se oseća neki neprijatan miris, onda prvo treba ići kod stomatologa. Ako je sa zubima sve u redu, idite kod otorinolaringologa jer može da bude upala grla, upala sinusa. Ako je i to sve u redu, idite kod gastroenterologa“, poručio je doktor Fedor Černousov.

Ianče, neprijatan zadah iz usta ili kako se stručno zove halitoza je stanje koje uzrokuju brojni faktori: hrana, pušenje, karijes zuba, oboljenja desni, suvoća usta, oboljenja sinusa i disajnih puteva, dijabetes, leukoze, neodgovarajuća oralna higijena, upotreba pojedinih lekova i dr.

Kako sami da prepoznate da li imate loš zadah

Znakovi halitoze mogu biti bele naslage na jeziku, okrugle naslage na nepčanim krajnicima, suva usta, gusta pljuvačka, pečenje jezika, kiseo, gorak ili metalan ukus u ustima, a pre svega osećaj neprijatnog zadaha koji uglavnom registruju drugi ljudi.

Naučnici smatraju da osoba teško može samostalno proceniti postojanje sopstvenog lošeg zadaha zbog adaptacije čula mirisa. Ipak, i osobe sa lošim zadahom mogu lako utvrditi postojanje istog kod druge osobe.

Takođe, mišljenje o tome kada je sopstveni zadah „loš“ je različit od osobe do osobe. Iz ovog razloga najbolje je pitati za mišljenje bliskog člana porodice ili „poverljivog prijatelja“.

Postoji nekoliko popularnih kućnih metoda koje se mogu iskoristiti:

1. liznuti zglob ručja i sačekati da se pljuvačka osuši i pomirisati,
2. plastičnom kašičicom ukloniti naslage sa dorzalne površine jezika, sačekati da se osuše i pomirisati), ali ipak najčešće korišteno i najpouzdanije je mišljenje „poverljivog prijatelja“.
Pojedine materije iz hrane (poput belog luka) se nakon apsorpcije iz digestivnog trakta, putem krvi prenose do pluća i zatim se kroz usta i nos izbacuju u spoljašnju sredinu. Tek kada se uneta materija u potpunosti izgubi iz krvi, nestaje i zadah iz usta.

Kao posledica neadekvatnog održavanja oralne higijene delići hrane ostaju na zubima, desnima i jeziku, pa se stvaraju velike količine bakterija koje svojim truljenjem i vrenjem mogu prouzrokovati veoma neprijatan zadah. Jedan od znakova oboljenja desni je konstantna halitoza ili neprijatan ukus u ustima, a uzročnik je uglavnom plak (lepljiva bezbojna materija prepuna bakterija koja se konstantno stvara na zubima).

Bakterije produkuju otrove koji iritiraju i oštećuju desni, a u poodmakloj fazi bolesti oštećenje se sa desni prenosi i na kost vilice pa zubi gube svoju potporu i započinje njihov gubitak.

Neprijatan zadah može nastati i zbog suvih usta (kserostomije), koja se javlja zbog nedovoljne količine pljuvačke. Suva usta mogu biti posledica upotrebe različitih lekova, oboljenja pljuvačnih žlezda ili stalnog disanja na usta. Halitoza nastaje i zbog infekcije disajnih puteva (nosa, dušnika i pluća), hronične upale sinusa, hroničnog bronhitisa, šećerne bolesti, stomačnih poremećaja, oboljenja jetre ili bubrega.

Saveti za prevenciju
Ostavite pušenje i smanjite konzumiranje kafe i alkoholnih pića
Izbegavajte hranu sa jakim začinima i mirisima
Održavajte vlažnost usne šupljine
Posećujte stomatologa najmanje dva puta godišnje
Kod pranja zuba nemojte se zaustaviti na zubima. Ne zaboravite da pređete četkicom po jeziku, unutrašnjoj strani obraza i po celom zubnom nizu, sa svih strana. Često je dovoljno da očistite jezik, pa da neprijatan zadah sasvim nestane. Na jezik se naseljavaju bakterije i formiraju naslage; isto se dešava s desnima, piše Stetoskop.
Kupite zubni konac. Čišćenje zuba zubnim koncem veoma je značajna i jednostavna navika. Ako koristite samo četkicu, oko 40 % površine zuba ostaje neočišćeno. Stomatolozi preporučuju da se zubni konac koristi jednom dnevno.

Roditelji u Srbiji ne samo da odbijaju da daju deci MMR, već i vakcinu koja se daje bebama u porodilištima, kao i vitamin K, što nas sve vodi u ozbiljne zdravstvene probleme, i da se epidemija morbila sutra pojavi, niko se iz naše struke ne bi se iznenadio, kaže za Nova.rs pedijatar dr Jelena Mitrović, načelnik Službe pedijatrije Doma zdravlja „Dr Simo Milošević” na Čukarici.

Porazno je što sve manji broj građana veruje lekarima, a većina se okreće antivakcinalnim teorijama, što će nas dovesti u situaciju da se borimo sa epidemijama koje smo iskorenili pre više decenija.

“Svake godine sve je niži obuhvat MMR vakcinom i to je činjenica. U nekom periodu je manji broj dece vakcinisan zbog pandemije kovida, kada su ljudi izbegavali da dolaze u domove zdravlja bez preke potrebe. Međutim, nizak obuhvat vakcinom MMR nastavlja da opada i dalje. Sve je veći broj roditelja koji ne samo da odbijaju da dete primi MMR, već ne dozvoljavaju da se deci daju ni obavezne vakcine u porodilištu. Kada nam dovedu dete na pregled u dom zdravlja, vidimo u otpusnoj listi da nije primilo vakcinu i tada smo u obavezi da šaljemo prijave sanitarnom inspektoru. Takvih prijava je, nažalost, sve više“, objašnjava dr Mitrović.

Mame i tate se plaše za zdravlje svoje dece, a uskraćuju im vakcine koje ih štite.

„U otpusnim listama iz porodilišta vidimo takođe da postoje roditelji koji odbijaju da beba primi čak i vitamin K. Jako je važno apelovati na ljude da decu vakcine štite od najopasnijih oboljenja, a da odbijanje vakcinacije direktno mališane izlaže ozbiljnim virusima. Antivakcinalni lobi je vrlo izražen u pogledu MMR vakcine, ali to nije ništa novo. Oni već godinama lobiraju protiv vakcinacije. Pedijatrima je zato jasno da su roditelji zbunjeni i uplašeni da ne naude svom detetu kada slušaju raznorazne priče. Međutim oni ne shvataju da će detetu mnogo više nauditi ovako, ako ga ne vakcinišu na vreme. Ovo je zaista ogroman problem, kojim treba da se pozabavi čitavo naše drštvo, jer ovim tempom idemo ka ozbiljnim zdravstvenim komplikacijama. Da se sutra pojave morbile, niko iz pedijatrijske struke se neće iznenaditi, jer je obuhvat nevakcinisane dece veliki, a ako se pojavi epidemija, ta deca biće u problemu i to moramo nekako da sprečimo”, naglašava doktorka Mitrović.

Podsetimo, obuhvat vakcinacije dece protiv morbila, zaušaka i rubeole (MMR vakcinom) prošle godine je u Novom Sadu dostigao poražavajuć, rekordno niski i nikada gori nivo za populaciju – samo 24 odsto, što znači da je tek svako četvrto dete u gradu dobilo ovu vakcinu, koja sprečava vraćanje bolesti koje su pobeđene upravo zahvaljujući imunizaciji.

Novosadski lekari apeluju da se uspostavi sistem koji neće dovesti do nove epidemije bolesti, odnosno do pobede antivakserskih pokreta nad savremenom medicinom.

“Roditelji su zbunjeni, zabrinuti i uplašeni zbog antivakserskog lobija koji je toliko pričao protiv MMR vakcine i to priča godinama. Krenulo je od Engleske, jedan hirurg je objavio u časopisu Lanset nepovoljnu kritiku za MMR, tvrdeći da ona izaziva autizam. Kasnije je to opovrgnuto brojnim studijama, ali i dalje se ta priča provlači među ljudima, tako da roditelji naše male pacijente, u uzrastu od 12 do 14 meseci, kada bi trebali da dobiju vakcinu, ne vakcinišu. Bojeći se autizma, odlažu vakcinu dok dete ne progovori i ne prohoda. Tako da je, nažalost, odziv veoma mali u periodu kada bi deca trebala da prime vakcinu, svega 30 odsto, a trebalo bi da bude 95 odsto. Do četvrte godine, kada dete progovori i prohoda i kada vide da je dete zdravo, onda se javljaju za vakcinaciju“, objašnjava Galina Gavanski, pedijatar iz Doma zdravlja „Novi Sad“.

Prema njenim rečima, roditelji nisu antivakseri već su samo uplašeni i zabrinuti.

„Pozivamo i objašnjavamo zbog čega je važna ta vakcina i za njih i za njihovu decu. Deca do četvrte godine prime tu vakcinu, tada imamo obuhvat 92 odsto, što je još uvek malo. Nisu svi roditelji protiv vakcine, oni su samo uplašeni i naš je zadatak da ih ohrabrimo“, kaže ona.

Kako u svom novom godišnjem izveštaju o zdravstvenom stanju građana Novog Sada navode novosadski lekari, stručnjaci i epidemiolozi Instituta za javno zdravlje Vojvodine, obuhvat imunizacijom je opao zbog jačanja antivakcinalnog lobija, nedoslednog odgovora nadležnih na javne istupe antivaksera, lažnih kontraindikacija, neusklađenosti zakona u vezi sa imunizacijom i zakona iz nadležnosti ministarstva prosvete i zakona o pravima pacijenata, kao i zbog sve prisutnijeg problema osipanja kadra koji je prethodno osposobljen za efikasno sprovođenje imunizacije i zamene lekarima koji nisu edukovani i više su podložni širenju teorija zavere.

Problem je i u činjenici da pojedini pedijatri ne posvećuju dovoljno vremena roditeljima koji su u dilemi zbog vakcinacije dece, a manjkava je i inspekcija koja bi trebalo da kontroliše imunizaciju.

Vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele, kombinovanom MMR vakcinom, na teritoriji Republike Srbije u 2021. godini sprovedena je sa obuhvatom od 74,8 odsto, dok je u 2020. godini bila 78,1 odsto. Analiza postignutog obuhvata MMR vakcinacijom po okruzima pokazuje da potrebni obuhvat od 95 odsto, koji sprečava povaju epidemije, nije postignut ni 2021. ni u jednom okrugu, dok je obuhvat veći od 90 odsto dostignut u svega tri od ukupno 25 okruga, stoji u izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Opštine sa najnižim obuhvatom MMR vakcine u centralnoj Srbiji su 2021. bile Vladičin Han (33,8%) i Surdulica (42,7%), a u Vojvodini Novi Sad (24,4%).

Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti predviđena je i imunizacija propuštenih godišta MMR vakcinom, pri čemu je tokom 2021. godine broj osoba vakcinisanih prvom dozom iznosio 5.416, broj osoba revakcinisanih drugom dozom 2,072, dok je samo 313 osoba potpuno vakcinisano sa dve doze MMR vakcine, stoji u izveštaju „Batuta“.

MMR vakcina se daje protiv morbila, rubeole i zaušaka i ako se dete ne vakciniše u, za to predviđenom uzrastu, postoji opasnost da dobije jednu od tih bolesti. To su sve zarazne bolesti protiv kojih nema leka i postoji mogućnost ozbiljnih komplikacija, od upale pluća do upale mozga.

Izvor: nova.rs

Adventski kalendar je poseban kalendar koji služi za računanje preostalog vremena do Božića. U Bezdanu je nastao je neobični adventski kalendar koji dane do Božića odbrojava potragom i odgonetanjem.

Stanovnici Bezdana dane do Božića provode tragajući za posebno ukrašenim prozorima. Od 1. do 24. decembra ovi prozori kriju brojeve. Potrebno je odgonetnuti zagonetku i na taj način otkriti u kojoj ulici se nalazi sledeći adventski prozor.

„Meni se to veoma sviđa, baš zato što deca traže brojeve na prozoru i ne vise na telefonima u kući. Ja tražim te brojeve i ponekad tražim pomoć rodtelja ako ne znam da rešim zagonetku“, priznaje Lara Orban iz Bezdana.

Nakon što je prozor pronađen, potrebno je uslikati selfi ispred njega. Cilj je da se svi druže i da se probudi duh praznika.

„Osvojio sam medenjak. Idem tako često sa drugarima, nekad sam. I mama mi pomaže oko zagonetke da rešim nekad“, kaže Stojan Savić.

Zagonetke se svaki dan objavljuju na Fejsbuk stranici Udruženja „Mostovi Bezdana“. Neke su lakše, neke teže, ali oni koji žive u Bezdanu tačno znaju koje su ulice u pitanju.

„Ideja je od jedne naše prijateljice, ona je isto član našeg udruženja. Ona je to videla negde u inostranstvu i pokušali smo i mi da realizujemo. Zagonetke zadajemo, deca to odgonetaju“,objašnjava Stela Savić iz Udruženja građana „Mostovi Bezdana“.

„Uspeli smo animirati decu da izađu na ulice i svaki dan traže numerisan prozor i shodno tome osvajaju različite nagrade“, dodaje Nikola Čutura, član Udruženja.

Po otkrivanju svih prozora i dolasku Božića, oni najuspešniji biće nagrađeni.

Izvor: RTS

Vlast u Somboru treba da odustane od angažovanja Zorice Brunclik u programu dočeka Nove godine na gradskom trgu, poručuje lokalni odbor Pokreta za preokret.

Kako navode, umesto nje bi trebalo da nastupaju amaterske grupe i kulturno umetnička društva sa područja Sombora, a da se planirani novac upotrebi za pomoć socijalno ugroženim porodicama sa decom, posebno sa ogrevom.

U saopštenju navoda da Zorica Brunclik nije doprinela Somboru ni na polju kulture, ni na bilo koji drugi način, te da ne postoji razlog za njen nastup na Trgu Svetog trojstva, koji će biti plaćen novcem građana Sombora.

"Građane Sombora za taj nastup niko nije pitao. Umesto novca koji će dobiti Zorica Brunclik, za koji ne znamo koliki je, građanima Sombora bi bilo važnije da se od njihovog novca obezbedi pomoć socijalno ugroženima. U sred sveopšte krize i kontinuiranog skoka cena, nužno je čuvati svaki dinar. Ovakvo rasipništvo SNS vlasti u Somboru je cinizam i smejanje građanima u lice", dodaje se u saopštenju.

Gradsku vlast pitaju koja je to institucija ili komisija odredila baš Zoricu Bruncliku da nastupa za "najluđe veče", iznoseći tvrdnju da je ona "jedan od simbola režima Slobodana Miloševića i Mire Marković".

Izvor: 021.rs

U okviru realizacije projekata participativnog budžetiranja za 2022. godinu završeni su radovi na izgradnji novog parkinga u Doroslovu.

Reč je o parkingu ispred mesnog groblјa, projektu koji su izabrali stanovnici Doroslova u okviru glasanja koje je organizovano 2021. godine. Površina parkinga presvučena je asfaltom, a na njemu se nalaze 32 parking mesta.

Novoizgrađeni parking danas je obišao član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić, zajedno sa predstavnicima Mesne zajednice „Doroslovo“.

U Bajinoj Bašti su juče završena 16. Pojedinačna prvenstva Srbije u šahu, koja su se igrala u dve konkurencije: OPEN (muškarci) i žene.

Kako navode u Šahovskom savezu Srbije, kod žena je nova šampionka WGM Irina Čoluškina, koja, iako je u prvom kolu izgubila, u narednih 8 kola napravila je 7 poena i zasluženo osvojila prvo mesto. Na drugom mestu, kako dalje navode, sasvim zasluženo završila je reprezentativka WIM Marina Gajčin sa 6,5 poena, dok je treće mesto osvojila WGM Marija Manakova sa 5 poena i boljim dodatnim kriterijumim od prošlogodišnje šampionke WGM Jovane Erić.

U OPEN konkurenciji prošlogodišnji šampion, GM Velimir Ivić, uspeo je da odbrani titulu i sa 7,5 poena osvoji šampionski pehar. Ovaj uspeh došao je ponajviše zahvaljujući pobedi u 8. kolu, protiv prvog nosioca i direktnog konkurenta GM Aleksandra Inđića koji je sa 7 poena zauzeo drugo mesto.

Zahvaljujući sjajnom finišu (3 pobede u poslednja 3 kola), 3. mesto osvojio je GM Aleksandar Kovačević, sa 6 poena.

Pehare najboljima uručio je Dejan Timotijević, ispred opštine Bajina Bašta i Sportskog saveza opštine Bajina Bašta.

Glavni sudija bio je IA Rade Goljović, zamenik glavnog sudije, IA Lena Miadinović, a direktor prvenstva IO,IA Saša Jevtić.

Izvor: apatinskenovine.rs