Sombor.info

Prvog kalendarskog zimskog dana odbornici somborske Skupštine grada, među 22 tačke dnevnog reda, usvojili su i najvažniji godišnji dokument, Odluku o budžetu za narednu, 2023. godinu.

Po običaju, neke veće diskusije tokom sednice nije bilo, pošto se malobrojna opozicija zadovolјila kraćim primedbama na predloženi dokument, kao i na pojedina nova kadrovska rešenja.

Budžetski prihodi procenjeni su na bezmalo pet milijardi, tačnije 4.824.334.000 dinara. Kako je pojasnio Sava Dojić, član Gradskog veća zadužen za finansije, u strukturi procenjenih prihoda za narednu budžetsku godinu najveći obuhvat zauzimaju porezi, a u okviru njih porez na zarade. Tako bi u gradsku kasu na ime poreza trebalo da se slije nešto preko 3,2 milijarde dinara, od čega će lavovski deo, čak 1,94 milijarde doći od poreza na zarade. Uz bok ovom prihodu je i porez na imovinu građana sa porezom na kapitalne transakcije zahvalјujući kojem će gradska kasa biti bogatija za dodatnih skoro 800 miliona. Kako je predlagač istakao somborski gradski budžet je i u 2023. godini planiran sa razvojnim karakterom, sa značajno povećanim kapitalnim ulaganjima, što bi trebalo, po Dojićevim rečima, da obezbedi zadržavanje dinamike investicione aktivnosti i samim tim da omogući nastavak privrednog rasta.

Globalnom raspodelom, na rashodnoj strani bruto budžeta u okviru kojih su obuhvaćena sredstva budžeta grada, sopstvena sredstva budžetskih korisnika i sredstva iz ostalih izvora finansiranja, najviše novca bi trebalo sledeće godine da se potroši u oblasti komunalnih delatnosti, na šta će otići bezmalo 35 odsto cele varoške kase, odnosno skoro 1,7 milijardi, dok će društvenim delatnostima pripasti jedna četvrtina gradskog budžeta. Potrošnji poreskog dinara će Gradska uprava, izvršni organ odnosno kabinet gradonačelnika, sama Skupština i gradsko pravobranilaštvo „doprineti“ sa 533 miliona dinara, mada predlagač nije propustio da naglasi da su ove institucije lokalne samouprave, u odnosu na ukupan budžet, ostvarile značajne uštede zahvalјujući restriktivnim merama potrošnje u prethodnom periodu, pa su i sredstva za 2023. godinu planirana u skladu sa tim.
Kako se najveći procenat sredstava usmerava za komunalnu oblast, na ovoj sednici se moglo čuti i da prioritet lokalne samouprave predstavlјaju kapitalni investicioni projekti, pa bi sledeće godine uz sufinansiranje Pokrajine i Republike, iz gradske kase trebali da budu izgrađeni cevovod od Svetozar Miletića do Stanišića, da se nastavi izgradnja puta Stapar – Sivac kao i rekonstrukcija fiskulturne sale Srednje tehničke škole, izgradnja Regionalnog centra za upravlјanje otpadom, izgradnja novih kružnih tokova, kao i adaptacija i dogradnja vrtića u Sportskoj ulici.

Odbornici su dali saglasnost i na predložene programe poslovanja i pravilnike o radu gradskih javnih komunalnih preduzeća, te svih javnih ustanova kojima je osnivač lokalna samouprava. Jovan Keča imenovan je za člana Gradskog veća zaduženog za polјoprivredu. Četvorogodišnji direktorski mandat u JKP „Prostor“ je poveren Snežani Cico, koja je do pre nekoliko meseci na istoj funkciji bila vršilac dužnosti.

Izdvajanje za narodnu kuhinju

Nije zanemareno ni finansiranje određenih kategorija materijalno najugroženijih sugrađana, kako bi im se olakšao život, pri čemu su naglašena predviđena sredstva izdvojena za funkcionisanje narodne kuhinje u gradu i distribucija prehrambenih paketa u naselјenim mestima, jednokratne novčane pomoći korisnicima usluga Centra za socijalni rad, rešavanje stambenih potreba socijalno ugroženih lica, nabavka građevinskog materijala, regresiranje putnih troškova đaka srednjih škola, jednokratne naknade za nezaposlene porodilјe....

Izvor: dnevnik.rs

U saobraćajnoj nesreći na putu Subotica-Sombor, između Bajmoka i Mišićeva, poginula je jedna osoba u sudaru teretnog vozila i automobila, rečeno je Tanjugu u MUP-u Sombor.

Poginuli je muškarac star 59 godina, a hitna pomoć je po dolasku konstatovala smrt.

Saobraćaj je neko vreme bio u prekidu oko 13 časova, ali je nastavljen u međuvremenu.

Slika "Bitka kod Sente" Ferenca Ajzenhuta najveće je ulje na platnu ne samo u Srbiji, već i na prostoru bivše Jugoslavije

Slika “Bitka kod Sente” postavlјena je u februaru 1898. godine u Velikoj sali zdanja somborske Županije, u kojoj su održavane redovne sednice skupštine Bačko-bodroške županije. Njen autor, slikar Franc Ajzenhut (1857-1903), rodom Nemac iz Bačke Palanke, a školovan u Budimpešti i u Minhenu, na Kralјevskoj akademiji lepih umetnosti, naslikao je prizor čuvene bitke između austrijske i turske vojske, koja je vođena na Tisi kraj Sente, 11. septembra 1697. godine, a u kojoj je učestvovao i odred od nekoliko stotina somborskih militara (husara-konjanika i hajduka-pešaka).

Ova bitka predstavljala je najveću pobedu hrišćanske (austrijske) vojske nad turskom vojskom u dotadašnjem viševekovnom nizu međusobnih sukoba. Njome je završen Veliki bečki rat, koji je trajao od 1683. godine, a prethodila je potpisivanju Karlovačkog mira 1699. godine, nakon koga su se Turci nepovratno povukli preko Dunava i Tise. U redovima hrišćanske vojske, pod komandom princa Eugena Savojskog, borili su se nemački, španski, francuski, italijanski, češki, moravski, mađarski, srpski, bunjevački i hrvatski vojnici. Mada je hrišćanska vojska bila malobojnija od turske, taktika i strategija princa Savojskog bile su presudne, a pobeda brza i blistava, sa minimalnim žrtvama pobednika i ogromnim žrtvama poražene vojske, te sa izrazito velikim ratnim plenom.

Franc Ajzenhut je sliku uradio ulјanom tehnikom na jednodelnom platnu, veličine četiri metra po vertikali i sedam metara po horizontali, uramlјenom u raskošni pozlaćen ram, sa kojim slika zauzima površinu od 40 kv. metara.

Bačko-bodroška županija je sliku poručila od Ajzenhuta tri godine ranije (1895), uoči milenijumske proslave dolaska Mađara u Panonsku niziju (1896). Sa slikarom je skloplјen ugovor kojim se županija obavezala da mu za ovo delo isplati 12.000 forinti, od čega 2.000 kao predujam (za iznos honorara je u to vreme mogao da se kupi posed veličine 40 katastarskih jutara najbolje oranice). Mada već iskusan u slikanju orijentalnih tema, Ajzenhut je odmah počeo da pročuava izgled vojne odeće i oužja s kraja 17. veka, pa je, radi prikupljanja podataka o terenu bitke, uz saglasnost cara Franje Josifa I, prisustvovao i vojnoj vežbi kod Sente, u jesen 1895. godine. Svakako, bio je dobro upoznat i sa dotadašnjim radovima koji su prikazivali slavnu bitku jer je, zapravo, ideju središnje kompozicije svoje slike potpuno preuzeo sa gravure (bakroreza) “Bitka kod Sente”, holandskog slikara Jana van Huhtenburga (1647-1733) iz 1729. godine (Savojski na belom konju sa isukanim mačem u desnoj ruci, okružen konjanicima, kome privode zarobljenog turskog pašu, dok okolo leže tela ubijenih turskih vojnika, a u pozadini se vijore zastave i teče bitka). Slikar je načinio mnoštvo skica, kao i tri predloška u tehnici ulja. Buduću scenu slike je, do željenog formata platna (4 x 7 metara), uvećavao pomoću kvadratne mreže, koju je načinio na poslednjim velikim skicama.

Slika, koja je nastala u Minhenu tokom 1895/96. godine, predstavlјala je vrhunac bitke, odnosno trenutak kada komandantu austrijske vojske, vojvodi Eugenu Savojskom, ponesenom u žaru borbe, koji jaše na propinjućem belom konju, sa mačem pobednički podignutim u pravcu sunca, privode jednog od poraženih turskih komandanata, rumelijskog beglerbega Kisig Džafer-pašu.

Pored Eugena Savojskog na slici je predstavljen ugarski grof i maršal Janoš Palfi, na crnom konju i sa turskom sabljom u desnoj ruci, a krajnje levo nalazi se ugarski husarski pukovnik Pal Deak. Između Deaka i Savojskog naslikan je jahač koji osmatra bitku i koji, zapravo, predstavlja autoporetret samog slikara. Na svom portretu slikar je primenio efekat “Mona Lize”, koji posmatraču daje osećaj da jahač gleda u njega iz kojeg god ugla da posmatra sliku. Posebno je uspeo deo kompozicije u kome četiri leđima okrenuta austrijska vojnika posmatraču pružaju utisak ulaska u bitku. Sa njihove leve strane efektno je rešena figura umirućih turskih vojnika pored topovske cevi. Završnica slike nestaje u reci Tisi i rumenilu neba.

Vešto zanatski urađena, zapravo građena od više malih scena, ova slika baroknih kompozicionih rešenja, izuzetne prostorne perspektive i dinamike, sa bogatom paletom boja i primetnom notom patetike i poleta, preneta je u junu 1896. g. iz Minhena u Budimpeštu, gde je prikazana u Likovnom pavilјonu poznate Milenijumske izložbe, mada u jednoj od sporednih i loše osvetljenih sala, iza stepeništa. Mađarska kritika nije bila preterano oduševlјena i slikaru je zameran nedostatak mađarskog karaktera slike, sa primedbama da ne slavi mađarsko viteštvo nego postignut rezultat i da ne podstiče nacionalnu sujetu i ponos, da je kompoziciju slike previše internacionalizovao, te da Ajzenhutova slika predstavlјa mešavinu nemačkog akademizma i reminiscencije venecijanskog baroka. Bilo je i primedbi da figure u pozadini slike nisu dovoljno razrađene.

Zgrada Skupštine opštine Sombor, nekada Bačko-bodroške županije Kraljevine Ugarske. U njoj se nalazi slika "Bitka kod Sente" koja je toliko velika da je zid morao da bude srušen da bi je uneli. Foto: Wikimedia Commons/Pudelek

Osim slike i njen raskošni ram, izrezbaren i pozlaćen, predstavlja umetničko delo. U donjem delu rama zapisan je datum bitke (11. septembar 1697), sa natpisom Senta (Zenta), a u gornjoj liniji rama na sredini se nalaze znamenja bitke i carske vlasti, sa županijskim grbom (Sv. Pavle) i grbom Eugena Savojskog.

Slika je svečano otkrivena na dan 200-godišnjice Bitke kod Sente, 11. septembra 1897. godine. Četiri meseca kasnije, Ajzenhutova slika dopremljena je brodom iz Budimpešte, a u Sombor je stigla 20. januara 1898. godine. U Veliku salu zdanja Županije smeštena je mesec dana kasnije, 22. februara, pod nadzorom poznatog peštanskog umetnika Karolja Telepija, koji je zastupao autora. Kako je uramljena slika bila viša od ulaza kroz koji je trebalo da bude unesena, predanje kazuje da su županijske vlasti dozvolile da bude probijen deo zida iznad središnjih vrata svečane sale koja vode na balkon, te je slika kroz tako proširen ulaz uneta u salu. Somborski listovi tog vremena proglasili su je veličanstvenim delom koje vredi pogledati.

Slika je tri puta u svojoj istoriji bila zaštićena drvenom, odnosno platnenom pregradom – tokom Drugog svetskog rata, prilikom rekonstrukcije velike županijske sale 1975. godine, kao i prilikom učestalih bombardovanja okoline i delova Sombora, u vreme vazdušnih napada članica NATO pakta na SR Jugoslaviju, 1999. godine.

Bilo je više pokušaja da slika bude odnesena iz Sombora, ali je ona do danas ostala na prvobitnom mestu. Još su 1902. g. gradske vlasti Sente uputile Bačko-bodroškoj županiji molbu za ustupanje slike “Bitka kod Sente, koja je odbijena. Posle Prvog svetskog rata Mađarska je tražila da joj Ajzenhutova slika bude predata, ali je izgubila spor pred Međunarodnim sudom u Hagu, a zatim je sliku želela da otkupi i Nacionalna galerija iz Londona, a za nju su bile zainteresovane i galerije slikarskih akademija u Minhenu i Beču. Posle izgradnje zdanja “Banovine” u Novom Sadu 1939. godine, bilo je predloga da Ajzenhutova slika bude premeštena u ovo zdanje, ali je izbijanje rata prekinulo takvu nameru. Posle Drugog svetskog rata predloženo je da slika bude predata beogradskom Narodnom muzeju, čiji je upravnik, srećom, tada bio Somborac Veljko Petrović, koji je presekao takve zamisli i odlučio da slika ostane u Somboru.

I danas ova grandiozna slika stoji na istom mestu, na južnom zidu Velike sale somborske Županije.

Izvor: telegraf.rs

Gradsko veće grada Sombora održalo je u četvrtak, 22. decembra, 134. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo sedam tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće prihvatilo je predlog za dodelu pomoći za pobolјšanje uslova stanovanja pripadnika romske nacionalne manjine na teritoriji Grada Sombora u vidu građevinskog materijala po okončanom javnom pozivu. Sredstva u ukupnom iznosu od 700.000 dinara iz gradskog budžeta, prema ovom predlogu, biće raspoređena za kupovinu građevinskog materijala za 14 lica koja su ispunila uslove propisane javnim pozivom.
Gradsko veće prihvatilo je i predlog za imenovanje Komisije za tehnički pregled izgradnje instalacija goriva za snabdevanje generatora toplote sa rezervoarom za zapalјive tečnosti na katastarskoj parceli 20311/4 K.O. Sombor 2.

U okviru finansijskih pitanja, članovi Gradskog veća dali su saglasnost za obezbeđivanje dodatnih sredstava Osnovnoj školi „Miroslav Antić“ iz Čonoplјe. Sredstva u iznosu od 1.000.000 dinara namenjena su za rekonstrukciju i sanciju enterijera u objektu školske biblioteke.

Grad Sombor polako privodi kraju učešće u realizaciji projekta „CREATIVE INDUSTRIES FOR NEW URBAN ECONOMIES IN THE DANUBE REGION – CINEMA“ („Uloga kreativnih industrija u novoj urbanoj privredi u Dunavskom regionu “, akronim CINEMA). Kao jedna od poslednjih aktivnosti na projektu, održan je oktugli sto “Otvoreni dijalog u okviru kreativnih industrija”. Cilј pomenutog događaja je bio da okupi predstavnike javnog, privatnog i civilnog sektora koji su aktivni na polјu kreativnih industrija u Gradu Somboru kako bi im se predstavio Nacrt lokalnog Akcionog plana za podršku kreativnim industrijama.

Pored predstavlјanja Nacrta lokalnog Akcionog plana za podršku kreativnim industrijama, prisutnima je predstavlјen i celokupan projekat CINEMA i njegovi ostali postignuti rezultati.

Projektni konzorcijum CINEMA projekta čine 22 partnera i to lokalnih samouprava, privrednih komora, organizacija civilnog sektora i obrazovnih institucija iz Nemačke, Austrije, Slovenije, Slovačke, Srbije, Rumunije, Bugarske i Moldavije. Iz Srbije zastuplјeni su Grad Sombor i Regionalna razvojna agencija Bačka kao punopravni partneri i Grad Novi Sad kao pridruženi partner.

Ukupno trajanje CINEMA projekta je 30 meseci, od 01. jula 2020. do 31.12.2022. godine a ukupna vrednost projekta je 2.249.073,50 evra. Budžet Grada Sombora u projektu je 73.495 evra.

Nakon što su početkom školske godine potpisani ugovori o stipendiranju srednjoškolaca, te sa onima kojima će naša opština finansirati boravak u Domu učenika, večeras je 138 studenta naše opštine potpisalo ugovore kojima se opština Apatin obavezuje da će ih stipendirati mesečno u iznosu od 9.000,00 dinara, za šta je u budžetu opredeljeno nešto više od 11 miliona dinara.

Zamenik predsednice opštine Apatin Radovan Đukić pozdravio je studente poželevši im puno uspeha u školovanju, kao i srećne predstojeće praznike.

Velika čast i zadovoljstvo je videti vas u ovolikom broju, naša opština je rekorder po broju studenata koje stipendira i zaista sam ponosan na to. Večeras će ugovore potpisati 43 studenta prve godine, 90 studenata koji pohađaju drugu, treću i četvrtu godinu studija, kao i petoro sa doktorskih. Opština je tu da vas podrži, a ukoliko imate neke ideje ili pozitivna zapažanja iz gradova u kojima studirate, budite slobodni da ih podelite sa nama, poručio je Đukić

Svest o brendu,šta je to?

Svest o brendu je čin saznanja koji je brend proizvod. Kada ljudi čuju za određeni brend oni ga povezuju s određenim imidžom, značenjem i kvalitetom. Brendovi su postali sve popularniji tokom godina i često se povezuju sa proizvodima koji su visokog kvaliteta i dobro napravljeni.

Pročitaj više.

Krenuli ste na odmor, kod rodbine ili na izlet i dogodi se ono „najgore“ – vaš ljubimac pokvari se nasred auto-puta.

Stajete u zaustavnu traku. Ostaje vam jedino zvanje šlep službe. Ukoliko imate neki od paketa „pomoći na putu“ situacija ne mora da bude toliko loša, ali ako nemate – šlepovanje može zaista mnogo da košta.

Međutim, postoji mogućnost da neko dođe svojim automobilom i da vas odvuče sajlom ili kanapom za vuču tamo gde želite.

Vuča sajlom ili kanapom na auto-putu nije zabranjena, ali postoje uslovi!

Tako je, ukoliko vam se auto pokvari na auto-putu, može da dođe prijatelj, brat, kum ili neko četvrti, pa da izbegnete usluge šlep službe.

Pošto prosečan vozač uglavnom nije siguran šta sme, a šta ne sme u nekim specifičnim situacijama, pogledajmo šta tačno piše u zakonu i šta sme da se radi, a šta ne sme.

U „Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima“ piše (Član 70) da je „Zabranjeno vučenje neispravnog vozila na auto-putu i motoputu“.

Međutim, Zakon ipak dozvoljava da se auto vuče i na auto-putu i na motoputu!

U istom članu piše:

„Izuzetno od stava 1. ovog člana, ukoliko je razlog za vuču nastao za vreme kretanja motornog vozila po autoputu, odnosno motoputu, vučenje je dozvoljeno do prvog isključenja sa autoputa, odnosno motoputa.“

Ukratko - vozite po auto-putu ili motoputu i auto vam se pokvari.

Zakon dozvoljava da neko dođe svojim automobilom i da vas odvuče do prvog isključenja i dalje gde želite.

Na šta se odnosi zabrana?

Ne smete pokvaren auto da vučete ukoliko je kvar nastao pre naplatne rampe na auto-putu ili ulaska na motoput.

Dakle, samo i isključivo ukoliko se auto pokvario na samom auto-putu ili motoputu, dozvoljeno je da dođe drugi auto i da ga vuče.

Šta je uopšte motoput?

Zakon kaže da je motoput: „državni put namenjen isključivo za saobraćaj motocikala, putničkih vozila, teretnih vozila i autobusa, sa ili bez priključnih vozila i kao takav obeležen propisanim saobraćajnim znakom“.

Dakle, prilično nejasna definicija, ali saobraćajni znak ispod nam govori da li smo na motoputu ili ne.

Takođe, na motoputu ne sme da se vozi brže od 100 km/h, a na nekim deonicama maksimalna brzina može dodatno da se ograniči. Uglavnom, zakon je dao prilično slabu definiciju motoputa (u smislu broja traka, postojanja zaustavne trake, fizičke odvojenosti „smerova“, denivelacije...), tako da praktično možemo da se oslanjamo samo na gore prikazane saobraćajne znakove da bismo znali da li smo na motoputu ili ne.

Zaključak

Naučite na vreme kako se montira alka za vuču na vaš automobil.

Takođe pročitajte u uputstvu proceduru i upozorenja, naročito ako imate auto sa pogonom na svim točkovima ili sa automatskim menjačem, pošto vuča tih automobila može da dovede do veoma skupih kvarova.

Izvor: polovniautomobili.com

„Izuvamo li se?“, glasila je Vajber poruka jedne od mojih najboljih drugarica pred dolazak na proslavu rođendana kod druge od mojih najboljih drugarica. Odgovor je bio ne, ali me je naveo na razmišljanje o jednoj od čestih slavskih polemika.

I sama sam bila žestok protivnik izuvanja u mom stanu sve do 2020. godine kada su se desile dve stvari koje su to promenile – jedna čovečanstvu – kovid 19, a druga meni lično – ostala sam trudna i postala mama.

Od tada se i u mojoj kući izuva, kao i u mnogima koje sam znala, a koje su do tada bile „neizuvačke“. Ali, pre 2020. godine, po mom iskustvu u Srbiji su po ovom pitanju (kao i po mnogim drugim) postojala dva tabora, često zaraćena.

Zašto se izuvamo?

Za ovu praksu postoji nekoliko razloga, a samo jedan ima veze sa higijenom. Neki se izuvaju jer im je tako udobnije, a u drugim je stvar u poštovanju domaćina.

Recimo, izuvanje je uobičakena oraksa u Aziji i na Bliskom istoku (odakle je običaj delimično došao i u Srbiju). Sa druge strane, u zemljama zapadne Evrope vam najčešće niko neće tražiti da se izujete, čak ćete delovati bizarno ukoliko to učinite. Ali, kako piše Njujork Tajms, ako je vaš jedini motiv za izuvanje higijena, izgleda da možete da se opustite.

Prema istraživanju iz 2008. đonovi na našoj obući zaista obiluju bakterijama, ali u poređenju sa neki drugim zdravstvenim rizicima, onaj da se zarazite opasnom bolešću preko đonova nije veliki.

Bar tako tvrdi mikrobiolog Donald V. Šafner sa Univerziteta Ratgers u Nju Džersiju, koji dodaje da veće šanse da se zaraztite imate od bolesnog ukućanina, životinje koja vam može preneti salmonelu, ako ne čuvate hranu kako treba, od kuhinjskih sunđera koji su „krcati“ bakterijama…

Opasnije od neizuvanja u stanu je i dodirivanje novčanica, ili drugih površina na radnim mestima koje se retko čiste – recimo kvaka na benzinskim pumpama,

Tako da, osim u kući nemate bebu koja će verovatno rado pojesti nešto što joj je prethodno palo na pod, šanse da se zarazite bakterijama sa poda su mizerne.

Prljavština i nije tako loša
Postoje teorije prema kojima unošenje spoljnih elemenata unutra može da pomogne imunom sistemu,naročito kod dece. U prvoj godini života, na primer, redovna interakcija sa, recimo, kučetm, smanjuje šanse da dete dobije astmu za čak 13 odsto, a boravak na farmi ili u štali za čak 50 odsto.

Prema savetima Emili Ledžervud, asistentkinje na katedri za biologiju u Le Mojn koledžu u Sirakuzi, ponekad biste vašu decu mogli i da pustite da ručaju neopranih ruku.

 Kada se, ipak, treba izuti?

Kao što rekoh ranije,korona, kojoj se, srećom, nazire kraj, donela je neke nove navike u pogledu izuvanja i kod onih koji ih nisu praktikovali. Ipak, ko bi trebalo da nastavi da insistira na izuvanju u svom domu.

Prema Njujork tajmsu, u redu je da to činite ako imate bebe koje puze, ili ukućane koji pate od teških alergija. Izuvanje je poželjno i ako neko od ukućana ima ugrožen imuni sistem. Isti list savetuje – ako vas neko zamoli da se izujete, ma iz kog razloga to bilo – osnovni bonton je da u njegovom domu tu želju ispoštujete.

A u Srbiji?

Bonton kaže da je izuvanje suvišno. Međutim, bonton takođe kaže da nije lepo ući u kuću domaćina blatnjavih ili mokrih cipela. Treće, bonton domaćinu nalaže davam obezbedi čiste papuče, što nije uvek slučaj.

U slučaju većih okupljanja, ili svečanih prilika, većina domaćina vam, srećom, neće tražiti da se izujete. U ostalim, bilo bi lepo da ipak pitate – jer bez obzira na bonton u većini slučajeva važi ono – „moja kuća, moja pravila“.

Od 24. decembra svaki novi automobil koji se kupi u Srbiji moraće da ima "energetski pasoš" jer tog dana na snagu stupa Pravilnik o podacima ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 novih putničkih vozila.

Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja, Branko Stamatović, na seminaru koji je organizovan povodom stupanja na snagu ovog Pravilnika, naglasio je važnost pitanja zaštite životne sredine, posebno buke i zagađenja vazduha, koje su ozbiljne posledice saobraćaja i pitanje bezbednosti, jer utiču na zdravlje ljudi.

„Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije je prepoznala ovu temu kao jedno od važnih pitanja za budućnost, te je uključena i u rad pregovaračke grupe za Poglavlje 27 u procesu pregovora sa Evropskom unijom koje se bavi životnom sredinom i klimatskim promenama. Propis koji uređuje ovu oblast je Zakon o klimatskim promenama koji je donesen marta 2021. godine, kao i podzakonski akt, Pravilnik o podacima o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 novih putničkih vozila iz septembra 2022. godine“, kazao je Stamatović, a prenosi energetski portal.

Pravilnik o podacima o ekonomičnosti potrošnje goriva i emisijama CO2 novih putničkih vozila donosi sledeće novine:

1.Svaki novi model putničkog automobila M1 mora da poseduje oznaku o ekonomičnosti potrošnje goriva, emisijama CO2 i zagađujućih materija u vazduh koji objavljuje ABS;

2.Na kraju svake godine dobavljač dostavlja Agenciji listu modela svih novih vozila sa podacima koji su propisani tabelom koja se nalazi u prilogu Pravilnika;

3.ABS prikuplja te liste sa podacima, objedinjuje ih i objavljuje vodič sa savetima za vozače, objašnjenjima o uticaju na životnu sredinu, kao i listom svih modela svih marki koje se prodaju na našem tržištu;

4.Objavljuje se i lista 10 najekonomičnijih modela za svaki tip goriva.

Cilj donošenja ovih propisa je da kupac automobila bude informisan kako bi doneo dobru odluku kako za sebe, tako i za životnu sredinu.

Izvor: nova.rs