Sombor.info

Jutros kada je išao po Badnjak u prigrevačku šumu, Nedelјko Marinković je naišao na životinju koja je na sebi imala vidlјive sveže rane. Obzirom da je još uvek bio mrak, Pomalo u šoku, Nedelјko u prvi mah nije bio siguran koja životinja je u pitanju, pa se Apatinom proneo glas da je u pitanju odbegli panter za kojim se traga. Međutim, vrlo brzo se ispostavilo da je u pitanju životinja iz porodice vidri, pa je nagađanje pojedinaca da je ubijena opasna divlјa mačka ubrzo demantovano.

Na telu ubijene životinje dugačke preko jedan metar i teške četiri do pet kilograma vidlјive su povrede i sveža krv, a policija je izašla na lice mesta i obavlјa uviđaj koji bi trebao da utvrdi na koji način je životinja stradala. Obzirom da je nađena na izlazu iz Apatina prema Prigrevici i to u blizini prometnog kolovoza, ne isklјučuje se mogućnost da je neko automobilom naleteo na nju.

Izvor: Radio Dunav

Proslavu Božića već šest godina pojedini Apatinci obeležavaju na neobičan način, tako što nakon Božićne Liturgije, a pre praznične trpeze, dan obeležavaju plivanjem u Dunavu. Učesnici ove neobične akcije su uglavnom mladi Apatinci, većinom aktivni sportisti, a kada se okupe nakon liturgije ispred Hrama Sabor svetih Apostola, trče stazom dugom dva kilometra do zaliva i gradske plaže, gde počinje božićno kupanje. Najstariji učesnik imao je 55 godina, a najmlađi deset godina.

- Cilј je promocija zdravog života, pravoslavne i porodične vrednosti. Pre šest godina smo počeli ovako da plivamo i to su tada bile o pripreme za plivanje za Časni krst. Voda je uvek hladna, kao i danas, oko 5 stepeni istakao je Đorđe Dražić, inače inicijator ovog druženja.

Izvor: RTV

Radovi su trajali šest meseci.

Marketinški stručnjak Skot Begali iz Engleske odlučio da sam obnovi svoju kuću i tvrdi da je pri tom uštedeo 40.000 evra, piše Daily Mail, a prenosi Index.

Radovi su trajali šest meseci, a Skot kaže da je sve naučio iz različitih tutorijala na YouTube-u.

„Budući da su svi građevinski radnici bili zauzeti, počeo sam da učim o izgradnji na YouTube-u i tako sam se sam obučio. Kad sam krenuo sa obnovom krova, u prvom momentu je bilo izuzetno teško. Bojao sam se da se popnem na krov, jer nisam znao šta radim“, rekao je 30-godišnji Skot.

Priseća se da je najveći problem nastao kada je slučajno probio beton i udario u olovnu cev, zbog čega je morao da prekine radove i popravi čitav sistem.

„Uskladiti kancelarijski posao, koji radim svaki dan od devet do pet i roditeljske obaveze koje imam nakon rođenja sina, sa izgradnjom ove kuće, bila je ipak najteža stvar tokom čitavog procesa“, rekao je Skot.

Usput je zvao i građevinske inspektore da se uvere da je ono što radi u skladu sa zakonom, a na kraju ga je obnova kuće koštala 12.000 evra.

Međutim, ovo nije prvi građevinski posao koji je Skot odradio svojim umešnim rukama, piše Metro. Prethodno je napravio salon lepote u svom dvorištu, kako bi njegova partnerka mogla da radi od kuće.

Izvor: nova.rs

Svoj svojevremeni burni razvoj, tokom 18. i 19. veka, Sombor je dugovao ne samo svojim privrednim potencijalima, oličenim, pre svega, u njegovoj polјoprivredi, već i činjenici da je predstavlјao nezaobilazan saobraćajni čvor na smeru istok - zapad Evrope.

Prepoznat kao privredno-administrativni epicentar tadašnje Ugarske, njegov značaj nije dramatičnije oslabio ni prilikom formiranja nove kralјevine Južnih Slovena, mada se našao na samoj granici sa novorođenom Mađarskom, što mu nije smetalo da održava kakav-takav tempo razvoja i tokom perioda nakon Drugog svetskog rata, iako je primat, kao saobraćajno čvorište, sve više preuzimala Somboru susedna Subotica. Tek raspad i SFRJ doveo je do toga da najveća varoš na Zapadu Bačke postane i doslovno saobraćajno „slepo crevo“, što mu se osvetilo pogotovo u periodu privredne tranzicije, kada je investitore mogla da primami samo odlična saobraćajna povezanost sa panevropskim koridorima, o čemu najbolјe svedoče primeri bačkih i sremskih lokalnih zajednica oslonjenih na Koridor 10.

Potpuno zanemaren izlazak na evropsku vodenu žilu kucavicu - Dunav, zapuštena nekada razgranata železnička mreža, izarubovani putevi ionako nedovolјne propusne moći, skrajnutost od puteva međunarodne trgovine, ostavili su Sombor gotovo potpuno bez svežeg stranog kapitala, pa nikoga ne čudi što se u ovom gradu više od jedne decenije nije pojavio nijedan novi ozbilјniji privredni subjekat, dok postojeći, najblaže rečeno, stagniraju. Koliko je, mada zanemaren, strateški važan za Srbiju kao saobraćajno čvorište pokazuje se ovih dana, dok traju radovi na izgradnji nove, brze pruge Novi Sad-Subotica, kada je sav železnički saobraćaj „prebačen“ sa ovog koridora na trasu Subotica-Sombor-Bogojevo-Novi Sad, što je navelo i ministarstvo saobraćaja i infrastrukture da najavi ulazak u zamašni projekat revitalizacije pružnog pravca Vrbas-Sombor. Ako se ima u vidu da se poslednjih nekoliko godina ozbilјnije radi na revitalizaciji i novoj izgradnji i putne mreže u i oko Sombora, još uvek dominantnoj u robnom transportu, realno je očekivati da bi se mogao očekivati skori izlazak ovog grada iz saobraćajnog ćorsokaka u kojem se nalazi poslednje tri decenije.

I kanal je dobar
Ako je postojao žal za tim što je u državnoj strateškoj dokumentaciji Sombor ostao skrajnut kada je u pitanju njegov izlazak na Dunav, odnosno nije prepoznat kao ozbilјniji kandidat za ulaganje u infrastrukturu namenjenu robnom i putničkom transportu ovom rekom, ohrabruju ulaganja u obnavlјanje kapaciteta za rečni transport sistemom DTD, oličenom u čišćenju decenijama zapuštenog Velikog bačkog kanala kao okosnice ovog sistema.
Počelo je to sa obnavlјanjem čuvene prevodnice Dunav-VBK kod Bezdana, prvog ovakvog vodnog objekta na svetu, pri čijoj gradnji je korišten takozvani „podvodni“ beton, a nastavlјeno čišćenjem celog njegovog toka od ogromne količine mulјa, koji je ne samo dramatično smanjio dozvolјeni gaz plovilima, već Srbiji i Vojvodini stvorio i ekološki problem kolosalnih proporcija.

Svakako najznačajniji projekat na kojem se radilo u godini na izmaku je brza saobraćajnica od Sombora do Kikinde, koja je dobila i svoj naziv „Osmeh Vojvodine“, koja bi u smeru zapad-istok trebala da poveže granične prelaze sa Mađarskom, Bački Breg i Rumunijom, Nakovo. Mada je početak radova na ovoj saobraćajnici najavlјivan još za 2021.godinu, što se pokazalo kao preambiciozno, protekla godina je iskorištena za plansku dokumentaciju koja je obuhvatala i program eksproprijacije zemlјišta, koji je, opet, makar administrativno, priveden kraju u samoj završnici godine, kada je na javni uvid dostavlјen i njegov deo od samog Sombora do administrativne granice sa opštinom Kula, pošto je prethodno isti posao obavlјen za deo trase od graničnog prelaza Bački Breg do Sombora. Mada će se ovim ostvariti davnašnji san Somboraca da dobiju makar „poluauto-put“ (što bi bila i laička definicija brze saobraćajnice), ako već ne pravi auto-put, do Vrbasa kao priklјučak na Koridor 10, daleko veći doprinos lokalnoj ekonomiji će se ostvariti kroz (pre)dugo očekivanu prekategorizaciju i njoj prikladnu rekonstrukciju GP Bački Breg. Naime, ovaj prelaz sa Mađarskom, kao alternativa večito zagušenim prelazima Horgoš i Kelebija, još uvek je u rangu onih koji su osposoblјeni za isklјučivo putnički i saobraćaj teretnih vozila do svega tri i po tone. Uvertira u njegovu prekategorizaciju i samim tim osposoblјavanje za teretni saobraćaj kamiona nosivosti i do 12 tona je svakako bio prekogranični projekat dve države, finanasijski potpomognut i sredstvima EU, ali se pravi efekti po lokalni razvoj mogu očekivati tek „stavlјanjem osmeha na lice Vojvodine“.

Ako se ova saobraćajnica može smatrati strateškim interesom dve, tačnije tri države koje povezuje, nezanemarlјiv je rad i na novim regionalnim, odnosno lokalnim putevima koji se finansira iz sredstava samih lokalnih samouprava i buyeta Vojvodine. Tako je nesumnjivo da će Zapad Bačke saobraćajno „prodisati“ i nakon završetka puta od somborskog sela Stapar do Sivca kao drugog najvećeg sela opštine Kula. Ova projekat, koji se polako privodi kraju, mada doživlјavan lokalnim, ne samo što će asfaltom „prokrviti“ ogroman prostor plodne bačke ravnice, koji je do sada bio saobraćajna mrtva zona, povlačeći za sobom i daleko veće mogućnosti modernizacije polјoprivrede kroz navodnjavanje i potencijalnu izgradnju preradnih kapaciteta, već će omogućiti i privredi opštine Oyaci da se transportno lakše konektuje na „Osmeh Vojvodine“ i samim tim na Koridor 10. Kada se tome doda i projekat, takođe finansijski podržan novcem iz pokrajinske kase, tačnije Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, puta od Kupusine, naselјenog mesta opštine Apatin, do somborskog sela Bački Monoštor, od koga već postoji put do Bezdana kao jedne od konekcionih tačaka budućeg „Osmeha Vojvodine“, za očekivati je da će u predstojećoj, ali i potonjim godinama, prokletstvo Sombora kao saobraćajnog „slepog creva“ biti konačno razbijeno.

Izvor: dnevnik.rs

Prvi presek glasanja ljubitelja NBA lige za Ol-star igrače je objavljen.

Najviše glasova za sada su dobili Lebron Džejms iz LA Lejkersa, malo više od 3,1 miliona, dok je Kevin Durent iz Bruklin Netsa otprilike na istoj koti.

Naš Nikola Jokić dobro se kotira, dobio je za sada 2.337.768 glasova.

Od "visokih" igrača na Zapadu je samo Lebron Džejms bolje prošao, a generalno gledano, Stef Kari sa 2,7 miliona, te Luka Dončić sa 2,4 miliona, bolji su još od momka iz Sombora.

Podsetimo, navijači imaju 50 odsto udela u glasanju za prvu petorku na Ol-staru, dok po 25 odsto imaju NBA igrači i mediji.

Sledeći presek biće objavljen 12. januara.

Ovogodišnji Ol-star vikend na programu je od 17. do 19. februara u Solt Lejk Sitiju.

“Likovna radionica Ateljea Šćekić” organizuje izložbu slika u apatinskoj galeriji “Meander”.

Otvaranje izložbe zakazano je za 9. januar od 19 časova, a postavka će trajati do 16. januara.

Pošast zvana koronavirus ipak nije iza nas. U novoj 2023. godini pojavio se i njegov novi zarazniji soj - "kraken". Nedavno je otkriven u Sjedinjenim Državama i već sada čini otprilike 70 odsto novih zaraza u toj zemlji, zbog čega od njega uveliko strahuju i druge zemlje širom sveta.

Kako tvrde zvaničnici, nova varijanta je označena kao „najprenosiviji soj do sada otkriven“, a Amerika je već na svojoj koži osetila užasne posledice virusa. Pored SAD, „Kraken“ je već stigao i do nekoliko evropskih zemalja koje strepe od ponovnog uvođenja mera i lokdauna.

Zvanično je nazvan KSBB.1.5 i smatra se da je zapravo podvrsta omikrona. U SAD čini četiri od deset slučajeva zaraze. Stručnjaci su zabrinuti i da bi brzi razvoj „Krakena“ mogao biti uzrokovan mutacijama koje mu pomažu da brže zarazi ljude i izbegne zaštitu od vakcinacije i prethodnih infekcija.

Sada je počeo da se širi po Velikoj Britaniji, što ukazuje da ima veliku prednost širenja u odnosu na druge varijante.

Marija Van Kerkov, tehnički vođa SZO za kovid navela je da najveću zabrinutost izaziva to što ova podvarijanta prebrzo cirkuliše što joj pruža više mogućnosti da se promeni.

Inače, podaci iz Velike Britanije sugerišu da je KSBB.1.5 stoji iza nešto manje od osam procenata zaraženih u dve nedelje do 2. januara.

Najnoviji podaci Instituta Sanger, jednog od najvećih centara za nadzor kovida u Velikoj Britaniji, sugerišu da „Kraken“ stoji iza do polovine svih slučajeva zaraze u najteže pogođenim regionima.

KSBB.1.5 je takođe otkriven u drugim zemljama, uključujući Francusku, Nemačku, Holandiju, Španiju, Irsku, Australiju, Singapur i Indiju.

Profesor Lorens Jang, virusolog sa Univerziteta Vorvik, upozorava da je pojava ovog soja „poziv na buđenje“ i da bi mogla da pogorša krizu u Britaniji.

„Varijanta KSBB.1.5 je veoma zarazna i dovodi do povećanog broja prijema u bolnice u Njujorku, posebno među starijim osobama. Opadanje imuniteta, više mešanja u zatvorenom prostoru zbog hladnog vremena i nedostatak drugih ublažavanja, kao što je nošenje maski za lice, takođe doprinose ovom naletu infekcije u SAD“, objašnjava profesor.

To znači da su ljudi koji su vakcinisani ili su imali prethodnu infekciju podložniji zarazi – iako ne nužno težoj bolesti. Ono što je veliki razlog za brigu jeste činjenica da je „Kraken“ možda samo uvod u novu, još goru varijantu virusa.

Što se više infekcija pojavi, virus ima više mogućnosti da mutira i evoluira.

„Ne znamo kako će se ova varijanta ponašati u Velikoj Britaniji, u populaciji koja je ranije bila izložena drugim varijantama omikrona i gde su mnogi od starijih od 50 godina imali dopunske vakcine sa bivalentnom vakcinom. Ipak, ovo je poziv za buđenje — oštar podsetnik da ne možemo biti opušteni sa kovidom. Pretnja od KSBB.1.5 i drugih kovid varijanti koje dodatno pogoršavaju trenutnu krizu naglašavaju potrebu da ostanemo na oprezu“, kaže Jang.

Međutim, nisu svi stručnjaci toliko zabrinuti.

Čak i ako vakcine ne funkcionišu savršeno protiv ove varijante, imunitet će verovatno i dalje trajati, a većina Britanaca je takođe bila izložena prethodnim varijantama omikrona.

Visok nivo zaštite od virusa dao je ministrima samopouzdanje da odbace sve kovid mere prošle godine, dok je zemlja prešla na život sa virusom.

Izvor: nova.rs

Početak Božićnog slavlјa u Somboru označilo je tradicionalno palјenje Badnjaka na Trgu Svetog Đorđa. Kao i prethodnih godina, u prisustvu velikog broja vernika, sveštenici Srpske pravoslavne crkve osveštali su Badnjak, koji je donešen svečanom litijom kroz grad.

Badnjak je izgoreo uz molitve i želјe za sreću, napredak, radost i blagostanje, a u ovom svečanom činu sugrađanima se pridružio i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

I mali korinđaši tradicionalno su najavili dolazak Božića. Najdraži gosti i ove godine na Badnji dan posetili su gradonačelnika i njegove saradnike.

U prazničnoj atmosferi, koja najavlјuje najradosniji hrišćanski praznik, u skladu sa starim običajima, korinđaši su otpevali pesme za mir, radost i blagostanje, a za uzvrat gradonačelnik im je uručio prigodne poklončiće.

Direktor Javno-komunalnog preduzeća „Veterina Beograd“ Budimir Grubić kaže za RTS da su psi koji su izujedali novinara Vladana Radosavljevića smešteni u „Veterini Beograd“ i da se ispituju okolnosti koje su dovele do incidenta. Grubić je rekao da se radi o stafordu, mešancu staforda i pitbula i treći pas je krupan mešanac.

Stravična nesreća dogodila se juče na Kosmaju kada je čopor pasa napao i ubio novinara Vladana Radosavljevića, jednog od osnivača Produkcijske grupe „Mreža“, a njegovu suprugu teško povredio.

Direktor Javno-komunalnog preduzeća „Veterina Beograd“ Budimir Grubić potvrdio je za RTS da je reč o vlasničkim psima, a da na to ukazuje jer su svi psi bili jasno obeleženi.

Prema njegovim rečima, kakve su okolnosti bile pre nego što se nesreća dogodila to će MUP utvrditi, čiji su pripadnici odmah izašli na teren.

Očekuje da će se okolnosti koje su dovele do napada razjasniti do danas popodne.

Kada je reč o rasi pasa koji su izujedali Radosavljevića i njegovu suprugu, kaže da se radi o stafordu, mešancu staforda i pitbula i treći pas je krupan mešanac.

Napomenuo je da su psi bili naučeni da kidišu na ljude.

„Sačekaćemo da vidimo pod kojim okolnostima se desio incident. Ovo je sedmi slučaj od početka 2022. godine uključujući i ovaj poslednji“, napomenuo je Grubić.

Naglašava i da su jasna pravila o držanju takvih pasa.

„Neophodan je povodac kada izlaze takvi psi na javne površine, kao i zaštitna korpom. Takvog psa ne mogu da vode osobe mlađe od 18 godina, a pogotovo ne nejake osobe“, istakao je Grubić i potvrdio da su sva tri psa smeštena u „Veterini Beograd“.

Tužilaštvo dalo nalog da se prikupe svi podaci

Više javno tužilaštvo u Beogradu dalo je nalog Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu da prikupi sve podatke o napadu pasa na V. R. (62) u Velikoj Ivanči, koji je od posledica ujeda preminuo.

Pre svega utvrđuje se da li su psi vlasnički, ko je vlasnik pasa i zašto su se našli van dvorišta.

Tužilaštvo će blagovremeno obaveštavati javnost o daljim koracima u ovom slučaju, navodi se u saopštenju.

Izvor: danas.rs

Hrvatska je uvela evro kao zvaničnu valutu 1. januara 2023. godine. Ubrzo su se pojavile i lažne novčanice, pa je Hrvatska narodna banka izdala savet kako da razlikuje „prave“ evre od falsifikata, piše N1.

Pazite građani – lažni evri”, saopštila je u utorak policija i upozorila da je poslednjih dana sve više prijava da prevaranti koriste filmske rekvizite novčanica u ovoj novoj hrvatskoj valuti umesto originalnih evra za plaćanje.

Brodsko-posavska policija navodi nekoliko slučajeva kada su prevaranti kao sredstvo plaćanja koristili filmske rekvizite za evro novčanice, na kojima je pisalo: „Proizvodnja suvenira“, odnosno „Ovo nije legalno, koristi se za pokretne rekvizite“.

Primer (gornja novčanica je lažna, donja je prava):

Foto: N1

Kako bi se lakše proverila autentičnost novčanica, HNB preporučuje četiri koraka – opipati, pogledati, pomeriti, proveriti.

Građani se pozivaju da opipaju papir i reljef novčanice, pogledaju je u svetlu i provere da li ima vodeni žig i zaštitnu nit, prozirni broj i prozor sa portretom.

Da bi proverili njihovu autentičnost, mogu da nagnu evro novčanicu i provere hologram, broj koji menja boju, sjajnu traku i portretni prozor.

Na novčanicama se nalazi i mikro zapis koji se može proveriti pomoću lupe, a dodatne karakteristike mogu se proveriti UV lampom.