Sombor.info

Fridrajhova ataksija je nasledna, retka ali veoma progresivna bolest, koja oštećuje nervni sistem, ali i druge organe kao što su skeletni sistem, srce i pankreas.

Obično počinje u detinjstvu i dovodi do poremećene mišićne koordinacije (ataksije), koja se vremenom pogoršava.

Fridrajhova ataksija je najčešći oblik nasledne ataksije, koja obuhvata skup različitih naslednih bolesti čiji je osnovni simptom ataksija. Ataksija se definiše kao nekoordinisani pokreti i otežano kretanje sa poremećajem ravnoteže.

Fridrajhova ataksija je generalno retka bolest i smatra se da pogađa 1 od 40.000 osoba. Nazvana je po Nikolausu Fridrajhu, patologu koji je prvi opisao ovu bolest 1863. godine.

Genetska mutacija uzrok Fridrajhove ataksije

Fridrajhova ataksija je genetsko stanje, što znači da promena (mutacija) u specifičnom - FKSN genu uzrokuje ovu bolest. FKSN gen nosi kod za esencijalni protein koji se zove frataksin.

Ovaj protein nalazi se u delovima ćelija u telu koje proizvode energiju, a koje se nazivaju mitohondrije. Iako nije do kraja razjašnjena uloga frataksina, ovaj protein je važan za normalnu funkciju mitohondrija. Mutacija gena koja uzrokuje Fridrajhovu ataksiju u velikoj meri remeti normalnu proizvodnju frataksina.

Naime, kada frataksina nema ili ga ima nedovoljno, gvožđe se nagomilava u tkivima, što dovodi do nakuplljanja toksina, odnosno slobodnih radikala. Ovo se naziva oksidativni stres i oštećuje mitohondrije ćelija.

Fridrajhova atakasija posebno utiče na ćelije u:

Perifernim nervima
Kičmenoj moždini
Mozgu, posebno u malom mozgu
Srčanom mišiću.

Kako se nasleđuje Fridrajhova ataksija?

Fridrajhova ataksija spada u autozomno recesivni način nasleđivanja bolesti, što znači da se mutacija gena mora naslediti od oba roditelja. Dakle, nasleđuju se dve mutacije FKSN gena, po jedna od oba roditelja.

Ako oba roditelja imaju po jednu takvu mutaciju, šansa da će dete oboli iznosi 25 odsto. Treba napomenuti da su roditelji uglavnom zdravi nosioci gena, odnosno ne pokazuju znake i simptome ove bolesti.

Vrste Fridrajhove ataksije

Tipična Fridrajhova ataksija se često razvija pre 25. godine. Postoje i dva atipična oblika ove bolesti, koji predstavljaju oko 15 odsto svih slučajeva Fridrajhove ataksije:

Fridrajhova ataksija sa kasnim početkom (LOFA) - simptomi se razvijaju nakon 25. godine.
Fridrajhova ataksija sa veoma kasnim početkom (VLOFA) - simptomi počinju posle 40. godine.
LOFA i VLOFA obično napreduju sporije od tipičnog oblika Fridrajhove ataksije.

Simptomi Fridrajhove ataksije

Simptomi Fridrajhove ataksije najčešće počinju između 5 - 15 godina. Ali, kod nekih osoba prvi simptomi mogu da se jave već u drugoj godini života, ili pak značajno kasnije - nakon 50. godine.

Prvi neurološki simptom koji se pojavljuje obično su poteškoće u stajanju i hodanju i ravnoteži (ataksija hoda). Vremenom se postojeći simptomi pogoršavaju i mogu da se razviju novi simptomi. Treba napomenuti da Fridrajhova ataksija ne utiče na sposobnost razmišljanja (kognitivne funkcije).

Glavni neurološki simptomi uključuju:

Slabost mišića
Poremećaj ravnoteže i koordinacije (ataksija)
Gubitak osećaja dodira (periferna neuropatija)
Poremećaji refleksa (hiporefleksija).

Ovi simptomi mogu da se manifestuju kao:

Poteškoće u stajanju, hodanju i/ili trčanju
Nehotični pokreti trzanja (horeja)
Gubitak osećaja koji počinje u nogama i širi se na ruke i stomak.
Umor
Usporen ili nejasan govor (dizartrija)
Poteškoće pri gutanju (disfagija)
Stezanje mišića (spazam ili spastičnost)
Gubitak propriocepcije (definiše se kao osećaj samokretanja i položaja tela)
Gubitak sluha
Gubitak vida
Skolioza i/ili deformiteti stopala, kao što je inverzija (okretanje ka unutra) stopala i pes cavus (skraćeno stopalo sa visokim lukom).

Komplikacije Fridrajhove ataksije

Kod oko 75 odsto pacijenata razvijaju se srčani problemi. To najčešće uključuje:

Autonomna neuropatija srca (poremećaj nerava koji remeti ritam srca, krvni pritisak...)
Hipertrofična kardiomiopatija (zadebljanje srčanog mišića)
Nepravilan rad srca (aritmija)
Miokarditis (upala srčanog mišića)
Fibroza miokarda (ožiljci na srčanom mišiću)
Kardiomegalija (uvećano srce)
Kongestivna srčana insuficijencija uzrokovana dilatiranom ili hipertrofičnom kardiomiopatijom
Tahikardija (ubrazn rad srca)
Atrijalna fibrilacija (poremećaj srčanog ritma)
Blokada srca.

Dijabetes česta posledica Fridrajhove ataksije

Fridrajhova ataksija takođe može da ošteti ćelije u pankreasu koje proizvode hormon insulin, a koji je neophodan za održavanje normalnog nivoa glukoze (šećera) u krvi. Bez dovoljno insulina, nivo šećera u krvi se povećava, što dovodi do hiperglikemije. Ovo može da dovede do dijabetesa. Otprilike 30 odsto pacijenata obolelih od Fridrajhove ataksije razvije dijabetes.

Kako se dijagnostikuje Fridrajhova ataksija?

Postoji genetski test koji se moze uraditi na uzorku krvi kako bi se potvrdila dijagnoza.

Takođe, drugi dijagnostički testovi mogu da pomognu u proceni na koje delove tela bolest utiče, kao što su:

Magnetna rezonanca ili CT skener
Elektromiogram (EMG)
Elektrokardiogram (EKG)
Analiza krvi kako bi se ustanovilo da li postoji povišen nivo glukoze u krvi ili nivo vitamina E.
Ovo voće je tajna dugovečnosti: Jedna šaka dnevno jača srce i smanjuje holesterol
Novogodišnje odluke: Kako postaviti realne ciljeve i ostvariti ih

Kakve su mogućnosti u pogledu lečenja?

U 2023. godini, američka administracija za hranu i lekove (FDA) odobrila je prvi specifičan lek za Fridrajhovu ataksiju — omaveloksolon — za osobe starije od 16 godina. Studije pokazuju da ovaj lek može pomoći u poboljšanju neuroloških funkcija i ataksije. Istraživanja su u toku kako bi se uvideli potencijalni dugoročni efekti omaveloksolona.

Glavni cilj lečenja je da se poboljšaju simptomi i komplikacije Fridrajhove ataksije, a to može da uključuje:

Fizikalna terapija za bolju funkciju mišića i poboljšanje koordinacije, ravnoteže i snage.
Terapija govora
Korektivne proteze ili operacije za ortopedske probleme, kao što su deformiteti stopala i skolioza.
Uređaji za podršku mobilnosti, kao što su ortopedske cipele, štapovi i invalidska kolica.
Lekovi za određena srčana oboljenja, ili za dijabetes, ili antibiotici za lečenje infekcija.
Transplantacija srca ako imate blaži oblik FA, ali značajnu kardiomiopatiju.
U svakom slučaju, potreban je individualni plan lečenja, u koji je uljučen tima lekara poput neurologa, kardiologa, genetičara, endokrinologa, fizioterapeuta, ortopeda, logopeda i psihologa.

Očekivani životni vek kod Fridrajove ataksije

Imajući u vidu da je Fridrajhova ataksija degenerativno stanje i vremenom se pogoršava, osobe sa ovom bolešću obično imaju kraći životni vek od prosečne populacije. Najčešći uzrok smrti kod ljudi sa Fridrajhovom ataksijom je hipertrofična kardiomiopatija.

Važno je napomenuti da Fridrajhova ataksija različito utiče na pacijente i nemoguće je sa sigurnošću predvideti tok bolesti.

Izvor: B92

Prijateljski susret između Srbije i Mađarska ostaće upamćen i po fantastičnoj atmosferi koju je priredila sjajna publika u Somboru.

Oduševljen je bio i prvi operativac RSS, generalni sekretar, Ivan Milivojević koji je posle utakmice istakao:

– Ne pamtim da je reprezentacija Srbije igrala u boljoj atmosferi od ove! Zahvaljujem se somborskoj publici i gradu Somboru na jednoj ovakvoj organizaciji. Rukometni savez Srbije u narednom periodu mora da nađe načina kako će da se zahvali ovoj publici, najpre organizacijom ovakvih manifestacija. Malo je reći da sam oduševljen, odavno se nisam bolje osećao na utakmici nacionalonog tima. Mađarska je ozbiljna reprezentacija koja obavlja poslednje pripremne utakmice pred odlazak na Svetsko prvenstvo. Radi se o dosta jakom protivniku, ali mislim da smo mi ostavili srce na parketu i u predivnoj atmosferi izvukli zaslužen bod. Ostaje žal za pobedom, ali na minus pet da nam je na kraju neko ponudio nereš rezultat, sigurtno bi prihvatili - piše zurnal.rs.

Rukometna reprezentacija Srbije odigrala je u Somboru nerešeno protiv Mađarske 31:31 (16:15), u prijateljskom meču.

Najefikasniji kod Srbije bili su Vanja Ilić sa šest i Simo Šijan sa pet golova.

Kod Mađarske bolji od ostalih bili su braća Bence i Žolt Krakovski sa po četiri pogotka.

Srbija i Mađarska će za dva dana u Segedinu odigrati novi prijateljski meč.

„Prelep osećaj zaista, u Somboru sam gde sam i ponikao, odnosno u Bezdanu, ali igrao sam i ovde. Zahvalio bih se gradu Somboru na fantastičnoj organizaciji i atmosferi. Puna hala, to se ovde nije davno desilo, nebitno u kom sportu. Što se utakmice tiče, nastavili smo kontinuitet, neporaženi smo. Svi momci su napravili fantastičnu predstavu, mislim da je bio spektakl, da je bilo lepo lepo za gledati. Meni je najbitnije da je njihov odnos i borbenost na maksimalnom nivou, čak i kada se greši. Mađarska je rukometna velesila, ali pokazali smo da i u ovom sastavu možemo da se odupremo jednoj takvoj selekciji“, izjavio je seltektor „orlova“ Dalibor Čutura po završetku utakmice - piše Nova.rs.

Nemanja Ratković, jedan od devet debitanata u ovom sastavu Orlova, sjajno se uklopio sa Draganom Pešmalbekom.

„Osećaj je fantastičan! Mislim da smo zaslužili i da pobedimo. Izuzetna atmosfera u Somboru, hvala svima koji su došli da nas podrže. Velika me čast igrati sa ovim momcima i pred ovakvom publikom. Nije bilo lako odigrati protiv ekipe Mađarske koja je došla u punom sastavu, spremaju se za Svetsko prvenstvo. Stvarno smo dali sve od sebe i mislim da smo mnoge iznenadili, kao i sami sebe. Verovali smo u ovo.“

Dalibor Čutura utakmicu je počeo sa Trnavcem na golu, krilnim tandemom Ilić-Dodić, sa Pešmalbekom na crti i bekovskom linijom Borzaš-Šijan-Kojadinović.

Andrej Trnavac podigao je publiku na noge odmah na početku utakmice odbranivši sedmerac Mađarima. Međutim, gosti su ipak ovaj duel otvorili nešto sigurnije, jer je Srbija prvi pogodak postigla tek u sedmom minutu iz penala, golom kapitena Vanje Ilića kada je na semaforu stajalo 1:2.

Mađarska je tokom prvog dela igre imala četiri pa pet golova prednosti, prvo na samom početku 7:3: zatim u 20. minutu 13:8. Tada Srbija kreće sa čvršćom odbranom i uz nekoliko ukradenih lopti i tokom perioda sa igračem više uz pivota Nemanju Ratkovića i hitrog Mateje Dodića stiže do izjednačenja a potom i preokreta u poslednjem minutu prvog poluvremena.

U drugom poluvremenu zaigrali su Bomaštar na golu, Tufegdžić i Šotić na krilu i Ratković na pivotu. Bekovski trio činili su Orbović desno, Šijan u sredini i Radović levo.

Nastavak igre doneo je ponovo slabiji početak Orlova jer je Mađarska do 38. minuta napravila seriju od 6:2 pri rezultatu 18:21. Nalet Mađara prekida Danilo Radović, ali je sve do 47. minuta Srbija jurila rezultat. Tada je preko Lazara Tufegdžića s krilne pozicije usledilo izjednačenje, 24:24. Do preokreta došlo se preko iskusnog Miloša Orbovića pri rezultatu 26:25 koji je Andrej Trnavac sačuvao odbranom penala.

Do kraja utakmice vodila se čvrsta borba koju je Srbija za malo rešila u svoju korist jer je vodila 31:30 minut do kraja i imala napad za pobedu pri rezultatu 31:31. Šutirao je Danilo Radović deveterac za kraj ali je nerešen rezultat ostao na semaforu.

Bojana Todorov Vojvodić je farmaceutkinja poreklom iz Zrenjanina koja od 2019. živi i radi u Norveškoj. Tada je sa suprugom i četiri kofera uzela život u svoje ruke i to nakon godina frustracija zbog situacije u Srbiji.

Bojana Todorov Vojvodić na društvenim mrežama često deli svoja iskustva iz Norveške koja se odnose na svakodnevicu, naviku, kulturološke razlike, ali snima i prelepe pejzaže kojima je okružena. U jednoj od svojih objava ona je objasnila zašto su Norvežani naviknuti da čekaju u redovima bez nervoze i dizanja tenzije.

„Naša Nina ima samo 15 meseci, s 13 je krenula u vrtić i oni već uče da čekaju u redu. Svaki dan dobijate izveštaj u toj aplikaciji, šta sve deca rade, i ja sam bila fascinirana kad sam pročitala u jednom od izveštaja kako su se jednog dana oni spuštali niz tobogan i vežbali su čekanje u redu, da nauče da niko nije važniji od drugog. Ne možeš da pređeš ispred tvog druga ili drugarice jer isto tako kao što ti jedva čekaš da se spustiš niz taj tobogan, čekaju i tvoji drugovi i drugarice. I onda to tako ide i u školi pa posle kroz posao, život i onda se od malih nogu tih malih pačića već gradi taj kolektivni mentalitet, ta kolektivna svest koju mi u stvari kasnije volimo i živimo, koju svaki dan viđamo i uvek ćete videti kako svi uredno čekaju u redu i eto odakle to potiče. Mnogo toga oni uče i rade i nekada sam šokirana šta sve tako malo dete može, a da niste ni svesni i baš smo beskrajno zadovoljni kako oni rade sa decom i koliko vidite taj napredak nakon samo dva meseca. Tako da eto, čekanje u redu ako je neko od vas pedagog i voli da isproba neke nove stvari, naučite decu da čekaju u redu, dobićemo jednu lepu zajednicu verovatno u budućnosti.“

U komentarima je bilo dosta onih koji su Bojani napisali da se i u Srbiji i Hrvatskoj deca uče čekanju u redovima, ali da se to kasnije izgubi. Bilo je i onih koji su rekli da to nije tačno jer se „deca guraju, gurnu kog stignu i profesora ako treba, samo da prvi uđu.“

Izvor: nova.rs

Nipodaštavanje od strane osobe kojoj ste verovali može ozbiljno da naruši vaše emocionalno stanje i odnose. Iako osveta može da izgleda kao prirodna reakcija, istraživanja pokazuju da jedna druga stvar predstavlja mnogo efikasniji način suočavanja s takvim situacijama, pomažući vam da prevaziđete negativne emocije i povratite unutrašnju ravnotežu.

Možda ste se poverili prijatelju i rekli mu da imate finansijskih problema i da jedva spajate kraj s krajem. Drugi ljudi u vašem okruženju deluju kao da nemaju problema, pa biste želeli da to ne postane opštepoznato. Međutim, dok ste sedeli na zajedničkom ručku, vaš prijatelj ponudi da plati za vas jer „očigledno ne možete sebi da priuštite ovo sada“. Osramoćeni ste, besni, i danima nakon toga ne možete da se oslobodite tih osećanja.

Dobar odnos temelji se na poverenju, a kada se nešto ovako dogodi, teško je zamisliti kako ćete ikada prevazići ovu situaciju. Ipak, prema novim istraživanjima, postoji način.

Nipodaštavnje u društvu i njegovi efekti na ličnost

Profesorka Sandra Kosta i njene kolege sa Instituta za univerzitetske studije u Lisabonu (ISCTE) definisali su u svom istraživanju društveno nipodaštavanje kao oblik maltretiranja na radnom mestu, što je česta pojava. Iako su zlostavljanje, uvrede i agresija očigledniji oblici mobinga, nipodaštavanje se često odvija neprimetno, sa stalnim i dugotrajnim prizvukom koji ga prati. Kolega koji vam fizički preti verovatno će biti opomenut, ali onaj koji se bavi suptilnijim oblicima maltretiranja lako može da se izvuče.

Oblici socijalnog nipodaštavanja, kako autori ovog istraživanja ističu, uključuju širenje glasina, uskraćivanje informacija, isključivanje ili izolovanje kolege, preuzimanje zasluga za njihov rad, ili sabotiranje. Negativni efekti na zaposlene uključuju „osećaj nesigurnosti i ranjivosti na radnom mestu“, a mogu dovesti do „smanjene produktivnosti, povećane stope fluktuacije i angažovanja u kontraproduktivnim radnim ponašanjima“ (npr. krađa kancelarijskog materijala, odugovlačenje sa završavanjem projekata). Socijalno nipodaštavanje takođe može uzrokovati psihosomatske bolesti.

Ipak, postoje načini da se izađe iz ove užasne situacije. Teorija u organizacionoj psihologiji poznata kao model „zahteva i resursa“ (Job Demands-Resources model, JD-R) predlaže da ljudi imaju psihološke resurse iz kojih mogu da crpe kako bi ublažili negativne efekte problema na poslu, poput stresa.

Autori istraživanja predlažu da dva resursa na koja ljudi mogu da se oslone kada su mete nipodaštavanja, jesu oproštaj i osveta. Obe ove strategije, tvrde autori, „pružaju pojedincima osećaj samopouzdanja u radnom okruženju, čineći ih sposobnijim da se nose sa zahtevima posla“

Osveta ili oproštaj zbog – šta je bolje?

Opšti model koji je portugalski istraživački tim ispitivao predlaže da socijalno nipodaštavanje može dovesti do osećanja negativnog afekta, što može izazvati somatske (telesne) tegobe. Osveta i oproštaj služe kao dva mehanizma suočavanja koji mogu neutralisati negativni afekt i time smanjiti šanse da zaposleni razviju telesne simptome. Koristeći studente na smeru Menadžmenta kao regrutere za učešće u istraživanju, autori su testirali svoj model na uzorku od 229 zaposlenih (prosečna starost 36 godina) koji su ispunjavali upitnike tri puta tokom mesec dana.

Merenje stepena nipodaštavanja obuhvatilo je stavke poput „Moji kolege su mi davale ‘tihi’ tretman“. Stavke vezane za oproštaj uključivale su „Pustio/la bih negativna osećanja koja imam prema njima“, a stavke vezane za osvetu formulisane su u kontekstu misli ili razmišljanja, kao što je „Želeo/la bih da im se nešto loše desi“.

Stavke negativnog afekta obuhvatale su ocene emocija kao što su strah, nervoza, iritacija, neprijateljstvo, uznemirenost i distres. Na kraju, somatske tegobe uključivale su probleme sa snom, glavobolje, bolove u leđima, umor i nedostatak energije. Pošto je istraživanje koristilo princip odložene analize (kada se koriste podaci prikupljeni u različitim periodima), nipodaštavanje u prvom periodu moglo je biti korišćeno kao prediktor negativnih ishoda u drugom periodu, mesec dana kasnije.

Kada se sada definišu ove skale, možete da razmislite o tome kako se osećate kada vas neko nipodaštava, kao što je bio slučaj sa vašim prijateljem na ručku. Još preciznije u vezi sa ovim istraživanjem, pokušajte da se setite trenutka kada ste bili (ili jeste?) meta maltretiranja na poslu i zamislite svoje reakcije.

Rezultati istraživanja

Kao što su autori predvideli, radnici koji su prijavili veće nivoe nipodaštavanja imali su i veće nivoe negativnog afekta koji su se na kraju pretvorili u više somatskih tegoba. Jedina strategija koja je neutralisala efekat potkopavanja bila je oproštaj.

Zašto je oproštaj bio tako efikasan? Kosta i saradnici sugerišu da ova strategija funkcioniše jer omogućava ljudima da prevaziđu „oslabljujuće misli i emocije nastale usled međuljudskih povreda“. Osveta ne neutralizuje te negativne efekte, već samo služi da ih poveća ili eskalira. Takođe, autori sugerišu da oproštaj nadmašuje osvetu kada ljudi žele da održe pozitivne odnose sa osobama koje vole ili sa kolegama sa kojima moraju da nastave da rade.

Prelazak od osvete ka oproštaju

Sada, prisećajući se vremena kada ste bili maltretirani, možda vam misli o osveti preplave um. Pitate se kako bi ikada bilo moguće oprostiti osobi koja vas je toliko nemilosrdno i javno povredila. Zatim se zapitajte da li vas ove fantazije zapravo čine srećnijima.

Pokušajte umesto toga da se setite vremena kada ste nekome oprostili, možda u situaciji sličnoj onoj nesrećnoj sceni sa ručka. Umesto da vas preplavi gnev, pronašli ste način da doživite ono što autori nazivaju „transformativnim procesom, koji može da „poboljša konstruktivnu komunikaciju, smanji agresiju i podstakne osećanje bliskosti“.

Oproštaj ima dodatnu korist kao alternativa osveti. Kada angažujete misli o osveti, ostajete zaglavljeni u začaranom krugu u kojem stalno ponavljate štetne scenarije. Mnogo je teže napustiti tu fazu i krenuti ka pomirenju. Bolje je, prema istraživanju ISCTE-a, pronaći način da popravite štetu koju je nanelo maltretiranje, piše Psychology Today.

Najnovije izdanje liste “U.S. News & World Report” pokazuje da mediteranska dijeta i dalje dominira - zauzimajući visoke pozicije u više kategorija.

Ove godine razmatrano je 38 dijeta u 21 kategoriji.

Ovaj pregled odražava potrebe potrošača, uz nove kategorije koje procenjuju planove ishrane fokusirane na stanja poput zdravlja creva, visokog krvnog pritiska, visokog holesterola i artritisa, rekla je Shanley Chien, glavna urednica U.S. News-a.

Jedna velika promena: umesto numeričkog rangiranja dijeta, od najboljih do najlošijih, sada se koristi sistem ocenjivanja od pet tačaka. Ovaj pristup uzima u obzir širi raspon zdravstvenih i životnih faktora kako bi potrošači dobili personalizovaniji uvid u različite planove, piše N1 Sarajevo.

Najbolje dijete po kategorijama i ocene (maksimalno 5 poena):

Uopšteno: Mediteranska (4.8)
Komercijalne dijete: Weight Watchers (4.6)

Artritis: Mediteranska (4.6)
Zdravlje mozga: MIND dijeta (4.7)
Dijabetes: Mediteranska (4.7)
Divertikulitis: Mediteranska (3.7)

Masna jetra: Mediteranska (4.5)
Zdravlje creva: Mediteranska (4.3)
Zdrava ishrana: Mediteranska (4.9)
Visok pritisak: DASH dijeta (4.9)

Visok holesterol: Mediteranska (4.7)
IBS: Low-FODMAP (4.8)
Upale: Mediteranska (4.7)
Menopauza: Menopauzalna dijeta (4.6)

Mentalno zdravlje: Mediteranska (4.6)
Predijabetes: Mediteranska (4.7)
Gubitak težine: Weight Watchers (4.3)
Brzi gubitak težine: Jenny Craig (3.7)

Zdravlje srca: DASH dijeta (4.9)
Biljna ishrana: Fleksitarijanska (4.6)
Najlakša za praćenje: Mediteranska (4.7)

Mediteranska dijeta

Naglasak stavlja na voće, povrće, celovite žitarice, mahunarke, orašaste plodove, zdrave masti, ribu i živinu, dok ograničava slatkiše, crveno meso i prerađenu hranu.

Mediteranska dijeta nema striktna pravila. Odlikuje je široka paleta namirnica, pre svega povrća i voća i zdrav način pripreme namirnica. Povećan unos tečnosti (vode), jedna je od karakteristika. Bez obzira što pojedine namirnice nisu dostupne tokom cele godine, mogu se napraviti blage modifikacije i prilagoditi je trenutnim mogućnostima. Upravo iz ovog razloga ispravnije je govoriti o mediteranskom načinu ishrane, a ne o mediteranskoj dijeti.

Nove dijete na listi

Među 13 novih dijeta koje su procenjene su: dijeta za refluks kiseline, AIP dijeta, alkalna dijeta, Body Reset, BRAT dijeta, Cleveland Clinic plan, GAPS, bezglutenska dijeta, dijeta za giht, Low-FODMAP, dijeta sa niskim ostatkom, menopauzalna dijeta i Whole30.

Izveštaj se temelji na procenama 69 stručnjaka: lekara, dijetetičara, epidemiologa, kuvara i istraživača za mršavljenja.

Samanta Kaseti, nutricionistkinja iz Njujorka, kaže da rezultati nisu iznenađujući:

“Dobro je poznato da ono što je dobro za srce, dobro je i za mozak i celo telo”, objašnjava, dodajući da je mediteranska dijeta toliko popularna jer ima visoke ocene za gotovo sva ključna zdravstvena područja.

Fleksitarijanska dijeta, najbolja u kategoriji biljnih dijeta, pokazuje da biljna ishrana ne mora potpuno isključivati meso. Kaseti preporučuje da se više oslanjate na biljne namirnice i smanjite unos prerađene hrane i šećera.

Kako koristiti ove ocene

Izveštaj služi kao početna tačka za sve koji žele da unaprede ishranu. Ipak, Kaseti savetuje da se pre odabira dijete posavetujete s lekarom, posebno ako uzimate lekove za hronična stanja.

Najbolje ocenjene dijete imaju zajedničke karakteristike: fokus na celovitim namirnicama, ne isključuju cele grupe namirnica i dopuštaju povremene poslastice kako biste izbegli osećaj uskraćenosti.

Porodica Tumbas je u blizini Sombora izgradila ekološku kuću od prirodnih materijala i pokazala kako život u harmoniji sa prirodom može biti i energetski efikasan i zdrav. Ova kuća nije samo dom, već primer održive gradnje koja čuva tradiciju i povezuje sa prošlošću. 

Kuća od 75 kvadratnih metara, koju je porodica Tumbas izgradila kod Bačkog Monoštora od prirodnih materijala, poput blata, slame i drvenih greda, ne samo da je ekološki prihvatljiva, već je i izuzetno energetski efikasna, tvrde ovi domaćini. Ovakve kuće, kažu, poznate su po svojoj sposobnosti da zadrže prijatnu temperaturu tokom svih sezona, pružaju život u kojem priroda nije samo spoljni okvir, već i suštinski element svakodnevnog života.

"Za izgradnju kuće potrošili smo oko 350 bala slame, biber crepa je otišlo oko 5.500 komada crepa, ali najviše našeg znoja, jer smo uglavnom sve sami radili sa svojim prstima i rukama", kaže Ivan Tumbas.

Arhivski podaci iz 1762. godine kažu da je tada Sombor imao 1.200 kuća, od kojih je samo 15 bilo sazidano od cigle.

"Za izgradnju ovakvih kuća uglavnom je korišćena ilovača , koje je svojevremeno u Somboru bilo mnogo i koja je kao naboj mešana sa slamom i plevom, koje su bila neka vrsta armature", kaže Milan Stepanović, istoričar.

Tumbasi, vođeni i istorijskim kontekstom kvaliteta zidanja, ističu da je važna konekcija sa prirodom. Šta to podrazumeva i kako to utiče na kvalitet života?

"Za mene kuća od slame predstavlja kontakt bliži sa prirodom i zdraviji način života. Jako je velika ušteda prilikom izgradnje, a tokom zidanja reciklirali smo materijale koje smo imali", kaže Davor Tumbas, vlasnik kuće.

Porodica Tumbas svojim primerom pokazuje kako može da izgleda održiv život i pruža inspiraciju drugim ljudima da se okrenu ekološkim rešenjima u gradnji i mirnom životu.

Izvor: RTV

Poslednje nedelje protekle godine, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 13 saobraćajnih nezgoda u kojima je šest osoba zadobilo teške, a osam lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržana su dva vozača, zbog nasilničke vožnje zadržana su četiri, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola 13 vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba poginula, dve su zadobile teške, a pet osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržan je jedan vozač, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola dva.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba lakše povređena. Zbog nasilničke vožnje zadržan je jedan, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola tri vozača.
Na području opštine Odžaci zbog nasilničke vožnje zadržana su dva vozača, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola četiri.

U opštini Kula evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake, a četiri teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i zbog nasilničke vožnje zadržan je po jedan vozač.
Ukupno je napisano 56 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 249 prekršajnih naloga.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. januar

Srpska pravoslavna crkva 19. januara proslavlja Bogojavljenje, praznik krštenja Isusa Hrista kojim je počela njegova misija i propovedanje hrišćanske vere.

Turistička organitacija opštine Apatin u saradnji sa Sportskim savezom naše opštine i ove godine organizuje tradicionalno plivanje za „Časni krst“ koje će se održati u nedelju 19. januara na plaži kod restorana „Plava ruža“.

Sam čin plivanja će se održati od 11:30, a prethodiće mu liturgija u Hramu kraj Dunava koja će početi u 9 časova.

Prijave za učešće mogu se podneti u Turističkoj organizaciji Apatin ili putem telefona 025/772-555 do 15 januara, a svi učesnici su u obavezi da urade besplatan lekarski pregled u Domu zdravlja Apatin 16. i 17. januara od 6:30.

Za sve učesnike je nakon događaja predviđen ručak.