Sombor.info

Gde grešimo kad pijemo suplemente?

Umor, malaksalost, iscprljenost, rovit imunitet… Svi bismo da izbegnemo ove probleme i sačuvamo se od virusa koji haraju, da ojačamo telo kako bismo mogli normalno i da funkcionišemo. Onda se kao lako i brzo rešenje nametnu suplementi. Ali da li ovi dodaci ishrani donose isključivo dobro ili mogu da nam nanesu i veću štetu? O tome za portal Nova.rs govori doktorka Katarina Bajec.

Prvo treba podsetiti šta je zapravo naš imunitet i šta ga čini jakim.

„Naš imunitet je jedan kompleksan sistem u kome učestvuju imunske ćelije i čitav niz supstanci i signalnih molekula. Da bi imuni odgovor na neki strani agens, odnosno antigen, bio adekvatan, vrlo je važna balanskirana ishrana, kao i redovna fizička aktivnost, ali i redovan san“, kaže dr Bajec.

A upravo zanemarivanje ishrane, nedovoljna fizička aktivnost, neadekvatan san i pokušaj da se sve to nadomesti i zameni nekritičnim posezanjem za suplementima jesu najčešće greške koje ljudi prave kada žele sad i odmah da poboljšaju zdravlje svog imunosistema.

Nijedan suplement ne može da zameni zdravu ishranu, vežbe i san

„Bez adekvatne ishrane, redovne fizičke aktivnosti i dovoljno kvalitetnog sna nema ni zdravog imuniteta i nema tog suplementa koji ove faktore može da zameni.“

S druge strane, suplementi imaju svoje mesto primene, ali ono mora biti kontrolisano.

„Kao lekar uvek zastupam stav da je pre uvođenja bilo koje suplementacije neophodna konsultacija sa lekarom. Postoje određena stanja i oboljenja kada neke suplemente ne treba uopše uzimati, neke treba uzimati sa oprezom, a neki suplementi se mogu koristiti bez bojazni.“

Kalcijum može da poveća rizik od kamena u bubregu

Doktorka navodi koji su to konkretni primeri.

„Recimo, utvrđeno je da kod pušača, ali i bivših pušača, uzimanje beta karotena u vidu suplemenata može da poveća rizik za nastanak karcinoma pluća. Takođe, kalcijum iz hrane ne povećava rizik za nastanak kamenčića u bubregu, dok su studije pokazale da kalcijum u suplementima, kod onih koji već imaju predispoziciju za kalkulozu bubrega, može dodatno da doprinese formiranju kamenčića.“

Uz to, naša sagovornica kaže da postoje i primeri gde pojedini lekovi mogu da smanje nivo određenih vitamina i minerala, pa se i o tome mora voditi računa.

„Jedan takav primer je metformin, lek koji se koristi za regulaciju nivoa šećera u krvi, koji može da dovede do deficijencije vitamina B12 kod pacijenata koji ovaj lek koriste, te se u tim situacijama mora razmišljati o adekvatnoj nadoknadi i suplementacija vitamina koji je u manjku.“

Bajec kaže da su to samo neki od primera kompleksnosti uzimanja suplemenata, zbog čega ih ne treba uzimati nekritično i samoinicijativno, već uvek uz konsultaciju sa svojim lekarom, koji ima uvid u vaše celokupno zdravstveno stanje, kao i terapiju, koju eventualno uzimate.

Koje je pravo vreme za koji suplement

Jedno od čestih pitanja jeste i da li postoji pravo vreme za uzimanje određenih suplemenata.

„Možda ćete naići na savet da hidrosolubilne vitamine, tj. vitamine koji se rastvaraju u vodi, kao što su vitamin C i vitamini B grupe, treba uzimati u jutranjim satima, dok liposolubilne, odnosno vitamine rastvorljive u mastima, gde spadaju vitamini A, D, E i K, treba uzimati u večernjim satima. Međutim, neće biti greška ni uzeti hidrosolubilne vitamine u toku večeri, kao i liposolubilne u jutarnjim satima. Generalno, svi vitamini mogu da se uzimaju u bilo kom delu dana.“

Posebno mesto u priči o suplementima ima vitamin D.

„S obzirom na to da živimo u epidemiji deficita vitamina D i da dosta ljudi koristi suplementaciju ovog vitamina, nije naodmet istaći da se njegova bolja resorpcija postiže ukoliko se uzima uz obrok koji sadrži zdrave izvore masti.“

Pauzirati ili ne

Doktorka otkriva i postoji li neko ograničenje u uzimanju suplemenata – treba li praviti pauzu posle određenog vremena?

„Kada je dužina uzimanja suplemenata u kontinuitetu u pitanju, može se naići na podatak da na šest meseci treba praviti pauze od po mesec dana. Međutim, kao i uvek u medicini, jedno pravilo ne važi za sve i može se razlikovati od slučaja do slučaja. Ono što je sigurno – ukoliko su suplementi ispravno dozirani i adekvatno propisani od vašeg lekara, onda se mogu uzimati i u kontinuitetu bez pravljenja pauze, naravno, uvek po savetu vašeg lekara i uz redovne kontrole.“

Izvor: nova.rs

Osam osoba je povređeno u saobraćajnim nezgodama koje su se, za samo dva dana, dogodile u Somboru, Apatinu i Kljajićevu.

Noćas se u Apatinu dogodila saobraćajna nezgoda u kojoj je lakše povređeno pet osoba, a do saobraćajke je došlo prilikom sudara dva putnička automobila na raskrsnici ulica Lađarska i Petra Drapšina.

U subotu poslepodne se dogodila saobraćajna nezgoda, u kojoj je povređeno dva lica prilikom sudara autobusa i putničkog automobila na ulasku selo Kljajićevo iz pravca Sivca, saobraćaj je bio obustavljen par sati.

U petak veče se dogodila saobraćajna nezgoda u Somboru na Vencu vojvode Živojina Mišića, a teške telesne povrede zadobio je vozač motocikla.

Nadležni apeluju na oprez i da vozači ne sedaju za volona pod dejstvom alkohola, te da brzinu upravljanja vozilom prilagode aktuelnoj vremenskoj situaciji na putevima.

Serija radova Sentimenti je istraživački poduhvat koji se bavi introspekcijom kroz proces beleški.

Različita uzročno-posledična stanja koja se svakodnevno ponavljaju kao što su strahovi, snovi, sećanje, artikulisana su u vidu grafika. Kanalisanje i period inkubacije prestavljaju nužni deo procesa. Nakon osvešćivanja istih psiholoških pojava koje se ponavljaju, one se urezuju kroz likovne elemente kako bi oformile katarzičan duhovni razvitak. Sveopšti sentimenti su apstrahovani kroz simbole, potom objedinjeni ali i raščlanjeni. Sagledavaju se kao pojedinosti i kao celine.

Metodičnost i analitičnost su izbegavane u procesu radi očuvanja verodostojnosti, spontanosti, prirode samih radova i njihovih ideja. Korišćenjem empirijskog, pročišćenim spektrom boja, cilj je približiti posmatraču fokus na teksturu.

Biografija:
Božo Ivanković (1997, Novi Sad) Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2020. godine na studijskom programu Likovne umetnosti, modul Grafika, u klasi profesora Zvonka Tilića. Master akademske studije iz Grafike završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2022. godine pod mentorstvom Aleksandra Botića. Stipendista je Dositeje, fonda za mlade talente Republike Srbije za školsku 2019/2020. godinu. Svoj rad je predstavio na tri samostalne i brojnim kolektivnim izložbama.

Premijera predstave "Besnilo" po romanu Borislava Pekića, u dramatizaciji Fedora Šilija, u režiji Borisa Liješevića biće premijerno izvedena u petak, 10. marta, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor.

U predstavi igraju Aleksandar Ristoski, Ana Rudakijević, Biljana Keskenović, Dragana Šuša, Ivana V. Jovanović, Nemanja Bakić, Nikola Knežević, Ninoslav Đorđević, Saša Torlaković, Srđan Aleksić, Branislav Jerković, Ksenija Mitrović, Marko Marković, Stefan Beronja.

Scenograf predstave je Marija Kalabić, kostimograf Biljana Grgur, kompozitor David Klem, scenski pokret Iva Đukić, lektor Dejan Sredojević, asistent reditelja Rastko Torlaković.

Kiša i sneg koji su na području zapadne Bačke padali juče i noćas popraviće zimske zalihe vlage u zemlјištu i pomoći da se mineralna đubriva koja su polјoprivrednici proteklih dana bacili na njive spuste u setveni sloj zemlјišta. Kako kažu u Polјoprivrednoj stručnoj službi Sombor, polјoprivrednici će za nekoliko dana početi predsetvenu pripremu zemlјišta, a oko 10. marta počeće setva šećerne repe.

Ovog proleća na njivama zapadne Bačke biće zasejano između 55 i 60.000 hektara kukuruza, a suncokreta do 12.000 hektara.

Očekuje se nešto veći interes za setvu šećerne repe zbog subvencija od 35.000 dinara koja će po hektaru zasejane repe davati država.

Proteklih godina u zapadnoj Bačkoj repe je bilo nešto ispod 10.000 hektara.

Zbog loše proizvođe soje u prošloj godini, čiji je prinos bio tek 1,7 tona po hektaru ovog proleća očekuje se manji interes polјoprivrednika za tu ulјaricu.

Ranijih godina soja je sejana na oko 24.000 hektara, prenosi Beta.

Sve što treba da uradite jeste da pogledate fotografiju i zapamtite koju ste životinju prvu uočili

Optičke iluzije često se poigravaju našim mozgom i načinom razmišljanja, a otkrivaju i zanimljive stvari o karakteru ljudi. Ova fotografija otkriće neke stvari o vašem karakteru koje možda i niste znali, a sve što treba da uradite je da pogledate sliku i zapamtite koju ste od 12 skrivenih životinja prvu uočili, prenosi Daily Star.

Lav
Ako ste prvo videli lava, možda ste rođeni vođa koji je vrlo samouveren i ambiciozan.Verovatnije je da ćete zbog toga biti hrabriji i zaraditi poštovanje svojih voljenih.

Mačka
Ako ste prvo videli mačku, možda ste vrlo motivisani i odlučni u životu. Verovatnije je da ćete biti introvertni i nezavisni duhom – srećni u sopstvenom društvu.

Vuk
Ako ste prvo videli vuka, onda ste možda prilično tajanstvena osoba! Takođe je verovatno da imate visoka očekivanja od sebe i koristite svoju inteligenciju da vam pomogne u teškim vremenima.

Kit
Ako ste prvi videli kita, onda možda stvarno znate ko ste i šta želite da postignete u životu. Verovatnije je da će vas pri donošenju teških odluka voditi srce. Takođe je verovatno da volite da budete deo grupe koja deli ista mišljenja kao i vi.

Konj
Ako ste prvo videli konja, možda ste avanturistički nastrojena osoba koja uživa u svojoj nezavisnosti. Ne volite da budete sputavani u životu i jaka ste osoba koja se snalazi u svakoj situaciji.

Sova
Ako ste prvo videli sovu, možda ste vrlo pametna osoba, ali i prilično osetljivi na svoju okolinu. Često ste vrlo pažljivi, ali to vam pomaže da uspete jer vam posvećenost detaljima pomaže da gurate kroz život.

Lisica
Ako ste prvo videli lisicu, možda ste ponekad malo suzdržani, ali i strastveni i hrabri. Takođe ste šarmantni i duhoviti, kao i dobri u dobijanju onoga što želite.

Majmun
Ako ste prvo videli majmuna, onda ste možda prilično razigrana osoba koja voli da se smeje s prijateljima i porodicom. Takođe možete biti prilično nezavisni, ali imate tendenciju da budete prilično fleksibilni u tome.

Slon
Ako ste prvo videli slona, ​​možda ste neko ko ima jak duh. Čak i ako vam ljudi ne pokažu istu pažnju, za njih ćete se bez rezerve brinuti. Verovatnije je da ćete i drugima želeti najbolje.

Kornjača
Ako ste prvo videli kornjaču, možda ste vrlo inteligentni, ali i osetljiviji od drugih. Takođe možete biti vrlo dobri u prepoznavanju tuđih osećanja.

Medved
Ako ste prvo videli medveda, možda ste vrlo jaki i hrabri, a ljudi vrlo često zavise od vas. A kaže se da su ljudi koji više vole medvede takođe vrlo ljubazni, kao i zaštitnički nastrojeni prema drugima.

Žirafa
Ako ste prvo videli žirafu, možda ste vrlo praktična i strpljiva osoba koja je takođe nezavisna. Osim toga, verovatnije je da se nećete previše zaglaviti u sitnim detaljima, što vas drži pozitivnim i prizemljenim.

Izvor: citymagazine.danas.rs

Ne mireći se sa činjenicom da već poodavno spremni kompletni projekti renoviranja postojećih i izgradnje novih bolničkih kapaciteta još uvek čekaju na obećane novce iz državne kase, u Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ ne sedi se skrštenih ruku, kada je u pitanju pobolјšavanje zdravstvenih usluga.

Naime, od početka februara u ovoj ustanovi sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite primenjuje se nova medicinska procedura, koja će u mnogome doprineti da se ubrza proces postavlјanja dijagnoze i proces lečenja tumora dojke, a istovremeno će se smanjiti čekanja i odlasci u veće kliničke centre.

Radi se o histološkoj biopsiji tkiva dojke (poznatija kao kor biopsija), odnosno o uzimanju uzorka tkiva iz sumnjivih promena dojke pod kontrolom ultrazvuka. Ovaj metod u somborskoj bolnici obavlјaće dva obučena radiologa, dr Ljerka Vukmirović i dr Marta Stić Vuković, dok će postavlјanje patohistološke dijagnoze iz ovako uzetih uzoraka biti zadatak bolničkih patologa dr Tatjane Ćurić i dr Vladimira Zečeva.

Kolika je potreba za ovakvom vrstom dijagnostike dovolјno govori već podatak da je upravo rak dojke najčešći zloćudni tumor kod žena u Srbiji u kojoj svake godine oko 4.600 žena oboli, a čak 1.600 umre od ove bolesti, što je ishod koji može biti izbegnut zahvalјujući pravovremenom dijagnostikovanju. Kor biopsija ili iglena biopsija, podrazumeva poseban način uzimanja uzorka tkiva specijalnom iglom, deblјine oko 1,5-2 milimetra, pod kontrolom ultrazvuka. Iz sumnjive promene se uzima nekoliko uzoraka tkiva, deblјine oko dva milimetra, različite dužine od zavisnosti od igala i ovaj uzorak je potpuno validan za histopatološku dijagnostiku i za druge procedure, kao što su imunohistohemijske analize, odnosno određivanje hormonskih receptora, koji su važni za određivanje vrste terapije za svaku ženu ponaosob. Prema rečima dr Marte Stić Vuković kod nekoliko žena sa sumnjivim promenama, biopsija je ovih dana već urađena one se sve dobro osećaju pošto prilikom uzorkovanja nije bilo nikakvih komplikacija. Da je standard u savremenom tretmanu tumora dojke postavlјanje pravovremene i tačne dijagnoze pre dolaska pacijentkinje na operacioni sto, dalјeg operativnog lečenja ili prethodne hemioterapije kombinovane sa zračnom terapijom ukazuje i hirurg spec. dr Darko Kosanović.

- Napomenuo bih samo da je ovo dominantno dijagnostička metoda, koja je u domenu radiologije, ali nekako u isto vreme započeta je metoda kor biopsije i na hirurgiji, koju radimo u određenom broju slučajeva, kada su u pitanju veliki i uznapredovali tumori, da bi se brže došlo do dijagnoze. Nakon kor biopsije i patohistološke dijagnoze, u slučaju da nije prethodno indikovana hemio ili zračna terapija, sledi operativno lečenje - rekao je dr Kosanović.

Još jedna nova metoda započeta je na hirurgiji somborske ustanove. Reč je o svojevrsnom dodatku operativnom lečenju, potvrdio je dr Kosanović.

- Započeli smo obeležavanje takozvanog „stražarskog“ limfnog čvora pazušne jame, kojeg specijalnom bojom obojimo, izvadimo taj limfni čvor tokom operativnog zahvata i pošalјemo ga na patologiju. Ukoliko je rezultat limfnog čvora negativan, to znači da se tumor nije proširio, pa ne radimo uklanjanje limfnih čvorova iz pazušne jame, što značajno smanjuje vreme lečenja i omogućava brži oporavak pacijentkinja – pojašnjava hirurg Kosanović.

Zbog kor biopsije pacijentkinje su do sada upućivane u Novi Sad ili Sremsku Kamenicu, dok se operacija limfnog čvora stražara nije uopšte radila u somborskoj ustanovi koja na sekundarnom nivou vodi brigu o 180.000 stanovnika Zapadnobačkog okruga.

Izvor: dnevnik.rs

Na putu Kljajićevo Sivac desila se saobraćajna nesreća u kojoj je, kako se kaže na Viber grupama, učestvovao autobus Severtransa i više putničkih vozila.

Na ovom delu puta policija trenutno reguliše saobraćaj.

Nema informacija da li je bilo povređenih.

Grad Sombor raspisao je Javni poziv za dodelu građevinskog materijala za sanaciju, adaptaciju i rekonstrukciju stanova odnosno porodičnih kuća za 2023. godinu.

Pravo da se prijave za ovu vrstu podrške imaju državljani Srbije koji imaju prebivalište na teritoriji Grada Sombora najmanje pet godina pre podnošenja zahteva, navodi se na sajtu tog grada.

Takođe, potrebno je da je podnosilac zahteva vlasnik nepokretnosti za koju podnosi prijavu, koja je upisana u katastar, ili uz saglasnost člana porodice koji je vlasnik, da podnosilac prijave ili član njegovog domaćinstva nemaju u svojini drugi stan ili kuću koja ispunjava osnovne uslove stanovanja i da prihodi domaćinstva ne prelaze granice prihoda iz člana 91. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Za poboljšanje uslova stanovanja u vidu građevinskog materijala u gradskom budžetu je izdvojeno 6.000.000 dinara, a javni poziv je otvoren do 24. marta.

Izvor: 021.rs

Industrijska proizvodnja u Zapadnobačkom okrugu u 2022. godini bila je za 1,4 odsto veća od prizvodnje ostvarene u 2021. godini, rečeno je na sednici Parlamenta privrednika Zapadnobačkog okruga.

Najveće povećanje proizvodnje ostvareno je u proizvodnji električne opreme, metalnih proizvoda, odevnih predmeta, pića, prenela je Beta.

U prošloj godini na području ovog okruga, koji obuhvata Grad Sombor i opštine Apatin, Kula i Odžaci, zaposlenih je bilo skoro 42.000, što je u poređenju sa 2011. godinom manje za oko 500 radnika.

Prema podacima Regionalne privredne komore Sombor, prosečna zarada u okrugu za 11 meseci 2022. godine iznosila je 61.536 dinara i za 17,6 odsto je manja od republičkog proseka.

Izvor: biznis.rs