Sombor.info

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije od danas do 12. novembra ove godine sprovode akciju pojačane kontrole saobraćaja usmerenu na otkrivanje prekršaja koje čine vozači autobusa i teretnih vozila. Akcija se sprovoditi u 30 država članica organizacije ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope).

Tokom trajanja akcije, saobraćajna policija će patrole prvenstveno usmeravati na puteve sa najintenzivnijim saobraćajem autobusa i teretnih vozila, a poseban akcenat će biti stavlјen na kontrolu poštovanja odredbi Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, kontrolu prevoza tereta, kao i kontrolu ispunjenosti opštih uslova za učešće u saobraćaju vozača teretnih vozila i autobusa.

U cilјu unapređenja bezbednosti dece u saobraćaju, saobraćajna policija će vršiti intenzivnu kontrolu autobusa kojima se vrši prevoz dece na ekskurzije, rekreativne nastave, kao i autobusa kojima se obavlјaju drugi vidovi organizovanog prevoza dece.

Od početka ove godine, saobraćajna policija u kontroli saobraćaja otkrila je oko 108.000 prekršaja koje su učinili vozači teretnih vozila i 4.000 prekršaja koje su učinili vozači autobusa.

Stanovnici Vojvodine su u nedelju uveče imali priliku da vide pojavu koja je izuzetno retka na ovim prostorima, na noćnom nebu se u vidu crvene svetlosti ukazala polarna svetlost poznata i pod imenom aurora borealis.

U nedelju između 17.30 i 18.30 polarna svetlost mogla se u videti u Somboru, Bačkoj Planci, Novoj Crnji, Kanjiži, zatim u Vrbasu, Kaću.

Polarna svetlost se mogla videti i u delovima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije.

Fotografije crvene svetlosti na noćnom nebu ubrzo su preplavile društvene mreže.

Otkud polarna svetlost na području bivše Jugoslavije?

Otkud polarna svetlost na prostorima bivše Jugoslavije tako daleko od Zemljinih polova, za Danas objašnjava doktorant na Maks Plank institutu za istraživanje Sunčevog sistema u Getingenu, Dušan Vukadinović.

On kaže da ovakva svetlost nastaje u sudarima brzih naelektrisanih čestica, uglavnom elektrona i protona, sa atomima u Zemljinoj atmosferi.

 „Ove naelektrisane čestice su izbačene u visokoenergetskim procesima iz Sunčeve atmosfere i čine Sunčev vetar. Pri naletu Sunčevog vetra na Zemljino magnetno polje, naelektrisane čestice bivaju zarobljene i to uglavnom u blizini Zemljinih polova. Ovo je i razlog zbog koga se aurore uglavnom vide daleko na severu ili jugu Zemlje“, objašnjava Vukadinović.

Kako on dalje navodi ovakve pojave se mogu javiti i na nižim geografskim širinama kada je Sunčev vetar dovoljno brz.

„U slučaju kada je Sunčev vetar veoma snažan, iliti brz, on može da savlada jako magnetno polje Zemlje. Time se čestice Sunčevog vetra spuštaju na niže geografske širine i omogućavaju nam da vidimo aurore i iz naših krajeva“, kaže Vukadinović.

 On objašnjava i zašto je polarna svetlost iznad Vojvodine bila crvene boje, kako kaže, boju aurore određuje vrsta atoma sa kojima se čestice Sunčevog vetra sudaraju.

„Crvenu boju aurore daje atom kiseonika koji se pobudi pri ovim sudarima i potom emituje svetlost crvene boje. Pri snažnijem Sunčevom vetru, ukoliko bi se čestice spustile niže u atmosferu, onda bi atom kiseonika emitovao više zelenu svetlost. Tako ponekad možemo da vidimo istovremeno crvenu i zelenu auroru“, objašnjava Vukadinović.

Koliko će aurora da se spusti dalje od polova zavisi od intenziteta ekspolizija na Suncu koje i porizvode Sunčev vetar poznat i kao solarna oluja, kao i od jačine magnetnog polja Zemlje.

„Snažnije eksplozije dovodode do oslobađanja veće količine čestica koje imaju i veliku brzinu. Veći broj čestica i njihova velika brzina im omogućavaju da svaladaju magnetnog polje Zemlje“, priča Vukadinović.

On dodaje i da ne može svaka eksplozija na suncu da prouzroksuje auroru borealis na geografskim širinama van Zemljinih polova.

„Sunčevom vetru treba oko 1-2 dana da dođe do Zemlje. Da bi nas Sunčev vetar pogodio, potrebno je da se Zemlja nađe na putu ovog vetra. Veliki broj eksplozija koji se desi na Suncu ne stigne do Zemlje“, navodi Vukadinović.

Ova pojava je jako retka u našim krajevima, jer, kako kaže Vukadinović, nije svaki Sunčev vetar dovoljno snažan da nam omogući da vidimo auroru u našim krajevima.

„Intenzitet Sunčevog vetra varira sa aktivnošću Sunca koje ima period od 11 godina. Kada je sunce najaktivnije, dešava se veliki broj eksplozija koje mogu biti dovoljno snažne da nam priušte aurore u našim krajevima. Tokom 2024. ili 2025. godine se očekuje maksimum aktivnosti Sunce i u narednim godinama možemo očekivati još aurora“, objašnjava sagovornik Danasa.

Prema informacijama koje je objavila agencija FoNet polarna svetlost u našim krajevima je viđana i 1958, 8. i 9, kao i 11. novembra 1991. godine, kao i u noći između 6. i 7. aprila 2000. godine.

„Takođe, aurore su veoma slabog sjaja, i osim u izuzetnim prilikama, potrebno nam je tamno nebo (van gradova) kako bismo mogli lepo da ih vidimo. Međutim, aurore možemo i snimiti korišenjem fotoaparata i koristeći snimak dugačke ekspozicije“, ističe Vukadinović.

Iako aurore predstavljaju jedan lep prizor koji nam pruža zadovoljstvo dok gledamo u noćno nebo, one mogu imati uticaj na našu električnu i telekomunikacijsku mrežu.

„Pošto Sunčev vetar čine brze naelektrisane čestice, pri veoma snažnim udarima Sunčevog vetra, ove čestice mogu da se spuste veoma blizu površine Zemlje i načine štetu na električnoj i telekomunikacionoj mreži. Srećom, ovakve pojave su veoma retke. Međutim, veliki broj satelita koji kruži oko Zemlje može biti oštećen jer je veoma slabo, ako i uopšte, zaštićen magnetnim poljem Zemlje“, zaključuje Vukadinović.

Izvor: danas.rs

Javno komunalno preduzeće „Zelenilo“ Sombor završilo je radove na rekonstrukciji dečijeg igrališta i dva sportska terena na Čonoplјanskom putu u Somboru.

Rekonstrukcija sportskih terena je podrazumevala presvlačenje fudbalskog terena novim asfaltom i farbanje golova, dok je na košarkaškom terenu, pored asfalta, postavlјen i novi koš za igranje. Dečije igralište, koje je deo ovog uređenog prostora za igru i rekreaciju, dobilo je sadržajniji prostor za boravak naših najmlađih sugrađana na otvorenom i po meri njihovih potreba za kretanjem. Pored Klјajićeva i Čičova, igralište na Čonoplјanskom putu u Somboru je takođe dobilo sedam sprava za igranje i to lјulјaške, klackalice, vrteške, tobogane i slično.

U cilјu povećane bezbednosti dece i omladine, oko sportskih terena i dečijeg igrališta je postavlјena bezbednosna ograda i stubići koji će sprečiti nesavesne građane da se nepropisno parkiraju na površinu terena. Plan je da se u narednom periodu radi na ozelenjavanju ovog prostora kao i na postavlјanju klupa za posetioce.

Gradska uprava Grada Sombora, Odelјenje lokalne poreske administracije,podseća obveznike – fizička lica, preduzetnike i pravna lica da je rok za uplatu ČETVRTE rate po osnovu poreza na imovinu i drugih lokalnih javnih prihoda (komunalna taksa za isticanje firme) za 2023. godinu 14. novembar 2023. godine.

Takođe, podsećamo da se po osnovu utvrđene naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, do utvrđivanja ove naknade za 2023. godinu, plaća mesečna akontacija, u roku od 15 dana po isteku meseca.

Redovnim i blagovremenim izmirivanjem poreskih obaveza, obveznici ne podležu obračunu i naplati zakonom propisane kamate zbog kašnjenja uplata.

Za sve potrebne informacije obveznici se mogu obratiti Odelјenju lokalne poreske administracije, šalter 2 i 3 Uslužnog centra (zgrada „Županije“) ili na telefone 025/468-152, 025/468-198.

Beogradska premijera predstave „Galeb” Antona Pavloviča Čehova, u adaptaciji i režiji Milana Neškovića, i produkciji Narodnog pozorišta Sombor, biće izvedena večeras od 19.30 sati na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. U autorskom timu su i scenograf, Marija Kalabić, kostimograf Biljana Grgur. Tu je i Duda Buržujka, kompozitorka i autorka songova, zatim Andreja Kulešević (scenski pokret) i Saša Latinović (scenski govor).

– Dugo imam želju da se bavim „Galebom” kao komedijom istražujući zašto je to podnaslov drame, s obzirom na to da se mnogi ljudi posle čitanja zapitaju zašto je Čehov to nazvao komedijom i šta je tu smešno. Ova drama mi daje prostora da preispitujem stvari koje me zanimaju kao reditelja: Gde živi žanr? Na sceni ili u glavi gledaoca?... U „Galebu” ima još nešto meni blisko i važno: to je priča o ljudima koje poznajem i koji me okružuju. Od nastanka „Galeba” prošlo je skoro 130 godina, svet se promenio na mnogo načina, ali ljudski odnosi, slabosti, karakteri: ne. Sebičnost, razmaženost, sujeta, pogrešni odabiri, velike i male strasti i traganje za ljubavlju, onom istinskom između majke i deteta, kao i ljubavnika, sve to isto i ja i svi mi danas imamo oko sebe, živimo to i sa tim ljudima, mi smo ti ljudi, primećuje Milan Nešković.

U glumačkoj ekipi su: Ivana V. Jovanović, Nikola Knežević, Srđan Aleksić, Ana Rudakijević, Pero Stojančević, Julija Petković, Saša Torlaković, Ninoslav Đorđević i Stefan Beronja.

Izvor: politika.rs

U suboru 04.11.2023. godine održano je četrnaesto izdanje memorijalne trke "Pal Skenderović" u Bačkoj Topoli. Ovogodišnje izdanje trke privuklo je dve stotine trkača koji su se takmičili na distancama od 5 i 10 kilometara.

Atletsko rekreativni klub "Somaraton" Sombor imao je velik uspeh na ovoj trci, pored činjenice da je bio klub sa najviše takmičara. Josip Major je istrčao treće mesto u genralnom plasmanu u glavnoj trci na 10 kilometara, a ispred vodećih srpskih dugoprugaša uz svoj novi lični rekord na 10 kilometra.

"Somaraton" je bio klub sa najviše trkača koji su osvojili neku od medalja u svojim starosnim kategorijama. Đuka Čeljuska istrčao je drugo mesto, dok su Jakša Zeković i Arpad Šarkezi zauzeli treća mesta u svojim kategorijama.

Dame su bile posebno trijumfalne osvojivši prva mesta u svojim kategorijama i to Vesna Bjelan i Danica Grujić Firanj. Trku na 10 kilometara istrčali su i Robert Lalić, Zoran Nikolić, Mario Kundit, Boško Elek, Nedeljko Katić, Đorđe Rackov i Tijana Odobašić.

Na upola kraćoj distanci od pet kilometera još jedan sjajan rezultat zabeležila je Ana Pešić kojoj je pobedničko postolje ‘’izmaklo’’ jer je ovog puta trku završila na četvrtom mestu u generalnom plasmanu, ali je zato bila ubedljivo prva u svojoj kategoriji. Takođe prvo mesto u svojoj kategoriji istrčali su i Branislav Katić i Mirjana Došen, dok je drugo mesto u kategoriji istrčala Lea Vukelić.

Trku na 5 kilometara istrčali su i Branko Nenadić, Stefana Francuz i Dragana Bogojević.

Rukometaši riđičkog Dalmatinca slavili su u sedmom kolu Druge lige Vojvodine nad rivalom iz Sombora sa 37:29 (18:16).

Ovom pobedom domaćin je opravdao ulogu favorita i sa novim bodovima preuzeo je drugo mesto na tabeli iza vodeće PIK Prigrevice. Domaći tim je već u šestom minuta vodio sa tri gola (4:1) prednosti. Rutinskom igrom prednost je sačuvana do odlaska na odmor. Drugo poluvreme igrači Dalmatinca otvaraju serijom 3:0, koje im donosi prednost od 21:16. Ovo je bio i prelomni momenat somborskog derbija, jer nakon toga gosti više nisu mogli da pariraju, a Riđičanci su meč uspešno priveli kraju. Strahinja Ležajić i Filip Graovac bili su najefikasniji igrači domaćeg tima sa devet odnosno sedam pogodaka. Identičan učinak u suprotnom taboru imali su Luka Jokić i Marko Veselovski.

Nakon ovog kola Dalmatinac je drugi tim lige sa devet bodova, dva manje u odnosu na lidera iz Prigrevice. Sombor je ostao na poslednjem mestu sa samo jednim bodom.

Da podsetimo, Prigrevčani su svoj meč odigrali nešto ranije, tačnije u sredu, 1. novembra kada su slavili nad Radničkim 1958 iz Šida. U sledećem kolu Dalmatinac gostuje u Kaću, Sombor je slobodan, dok će PIK Prigrevica biti domaćin ekipi Rume. Kada su u pitanju trećeligaši, Grafičar je poražen od drugog tima Crvenka Jaffe, dok je ekipa Kljajićevo Čonoplja slavila nad Borcem iz Bačkog Gračaca 30:18 (16:7). Sastav dva sela je sredinom prvog dela stekao četiri gola prednosti, a pitanje pobednika se nakon toga više nije dovodilo u pitanje. U pobedničkom timu trio Vorkapić – Neškovski – Jelić postigao je po šest pogodaka, dok je Pušonja meč završio sa pet golova. Ovom pobedom tim Kljajićevo Čonoplja izbio je na drugu poziciju sa deset bodova, dok je Grafičar pretposlednji sa samo dva boda.

U narednom kolu Grafičar dočekuje Borac (BG), a Kljajićevo Čonoplja sastav Obilića.

Izvor: somborsport.org

Nakon vanrednog oktobarskog uvećanja akcize na cigarete od osam posto, koje je dovelo do njihovog trećeg poskupljenja u ovoj godini, za nešto manje od dva meseca, uslediće nova korekcija ovog državnog nameta od 1,62 dinara po paklici. Taj na oko mali iznos dovešće od Nove godine do značajno veće korekcije cena, odnosno standardnih 10 dinara za pakovanje duvana.

Razlog za to je revidirani akcizni kalendar, koji je nedavno usvojen, i po kome umesto dosadašnjih 1,5 dinara, od Nove godine će se ovaj državni namet uvećavati svakog januara i jula za 1,62 dinara po paklici. Tako će biti sve do kraja 2025. godine, kada se očekuje da se Srbija približi minimalnom iznosu Evropske unije od 1,8 evra po paklici. Stručnjaci i Fiskalni savet smatraju da je to sasvim izvesno jer je nakon zakonskih promena u ovoj oblasti u septembru, taj nivo prihoda već došao na 1,7 evra.

Treba da se zna da uz uvećanje specifične, u paklu cene cigareta ulazi i proporcionalna akciza od 33 posto koja ostaje i u narednom periodu ista, a na sve to se dodaje i PDV. Zbog svih tih nameta proizvođači povećavaju cenu za 10 dinara što je realno očekivati da će primeniti i od 1. januara 2024. godine. Tada će u državu kasu umesto aktuelnih 90,99 da se slije 92,61 dinar po pakli. Ako se zna da je do prvog oktobra taj iznos bio 84,25 dinara onda je jasno da su planirani prihodi u budžetu po ovom osnovu za narednu godinu značajno veći od ovogodišnjih i iznosiće 135 milijardi dinara.

Sve u svemu ove novotarije u akciznoj politici, Srbiju sve brže, bar što se cene cigareta tiče, približavaju standardima EU. Doduše, reč je o minimalnom iznosu od 1,8 evra po paklici, što nas zajedno sa Bugarskom svrstava na začelje ove liste. Ubedljivo na prvom mestu je Irska gde se od akcize po paklici u državni budžet slije čak 9,3 evra, slede Francuska i Finska sa 6,9 odnosno 6,8 evra. I u našem susedstvu su ovi nameti veći, u Hrvatskoj i Rumuniji su 2,5, dok u Sloveniji iznose 2,7 evra.

Upravo ovako velike razlike uslovljavaju i značajan raspon u maloprodajnim cenama cigareta. Najskuplje su u onim zemljama gde su akcize i najveće pa tako ljubitelji duvanskog dima u Irskoj plaćaju, verovali ili ne, čak 14,2 evra po paklici. Nešto bolje prolaze Francuzi, jer izdvajaju 11 dok Srbi i Bugari oko tri evra. Ipak, sve je izvesnije da će u naredne dve godine taj iznos biti značajno uvećan. Takvu procenu daje i Fiskalni savet.

- Cene cigareta osetno variraju od preko 14 evra po paklici u Irskoj do približno 3 evra u Srbiji i Bugarskoj. Podaci pokazuju da su maloprodajne cene i akciza niže u zemljama Centralno Istočne Evrope(CIE) u odnosu na druge zemlje članice EU i to u proseku za oko 40 posto. Maloprodajne cene i akcize u Srbiji su za sada niže od proseka CIE, pa se očekuje da će u narednom periodu nastaviti i dalje da rastu-navodi Fiskalni savet.

Treba dodati i da ništa jeftinije neće proći ni oni koji su klasične cigarete zamenili elektronskim, jer i tečnost za njihovo punjenje imaće korekciju od Nove godine. U toj grupi su i ljubitelji nesagorevajućeg duvana a od januara 2024. godine, akcize će biti uvedene i na nikotinske vrećice, takozvani “snuns”. Pošto ovaj proizvod nije uvršten u postojeći Zakon o duvanu, on je izmenjen i tretira se kao duvanski, što do sada nije bio slučaj.

Akcize za cigaret u nekim zemljama EU u procentima učešća u paklici:

9,3-Irska
6,9 Francuska
5,8 Holandija
3,6 Nemačka
2,5 Hrvatska i Rumunija
1,9 Bugarska
1,7 Srbija
Izvor EK i Baza podataka o porezima u Evropi

Prosečne maloprodajne cene cigareta u nekim zemljama EU u evrima:

14,2 Irska
11-Francuska
7,5 Holandija
6,5 Nemačka
4,1 Hrvatska
3 Bugarska i Srbija

Izvor: blic.rs

Od 1. novembra, u našoj zemlji, struja je poskupela, te tako nije na odmet da znamo kada počinje jeftina tarifa.

U situaciji u kojoj se nalazi svet, mnogi ljudi gledaju da uštede na čemu mogu, a jedna od bitnih stavki je račun za struju za svako domaćinstvo.

Dobar način za uštedu na ovim računima je da se električna energija koristi noću kada je moguće, jer je tada na snazi jeftina tarifa, koja pravi bitnu razliku na kraju meseca. Pravi pokazatelj je bojler, čije zagrevanje isključivo u toku noći može biti tri puta jeftinije nego ako to činite samo u toku dana.

Isto važi i za druge velike potrošače struje, poput veš mašine ili mašine za pranje posuđa, a moguće je uštedeti i ako se jela koja zahtevaju dugu pripremu kuvaju tokom noći. Ali, ono na šta posebno treba obratiti pažnju je vreme kada počinje jeftina struja, koje nije isto u svim krajevima Srbije.

Jeftina, odnosno noćna tarifa počinje u tri različita vremena u tri zone u Srbiji, a to su Vojvodina, Beograd i centralna Srbija. U Vojvodini ova tarifa traje od 23 sata do 7 ujutru, u Beogradu od ponoći do 8 ujutru, a u centralnoj Srbiji od 22 sata do 6 ujutru.

Osim toga, može se uštedeti i postavljenjem led sijalica ili štedljivih sijalica, koje smanjuju potrošnju. Još jedna preporuka je zamena stolarije u domu, jer bi to povećalo energetsku efikasnost smanjenjem rasipanja energije.

Izvor: danas.rs

Misteriozna crvena svetlost koja se pojavila na nebu iznad Sombora ostavila je sve građane ovog vojvođanskog grada u čudu.

Neki su uspeli da zabeleže nestvarne kadrove iz ovog grada, ali i mnogih drugih gradova na severu Srbije. Crvena svetlost na nebu se videla u Vrbasu, Banatskom dvoru, Bačkom Petrovom Selu.

Inače, reč je o jedinstvenom fenomenu, polarnoj svetlosti, koja se javlja zbog jake solarne oluje.

- Polarna svetlost se večeras vidi i u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori. Zbog jake solarne oluja, polarna svetlost je vidljiva skoro do samog juga Evrope, a tako može biti i sledeće veče - objavio je Hailz Srbija.

Nestvarni prizori iznad Hrvatske i Slovenije

Kako navodi jedna Fejsbuk stranica iz Slovenije, koja se bavi meteorološkim prilikama, ovakvi prizori nisu tipični u ovom delu Evrope.

Grimizno nebo iznad Rusije, zeleno iznad Engleske

Nebo je večeras pocrvenelo i u nekoliko regiona Rusije od Lenjingradske oblasti, Urala i Sibira do Krima. Fotografije neobične pojave korisnici dele na društvenim mrežama.

Takođe, ovaj fenomen je zabeležen i u Poljskoj, Engleskoj, Slovačkoj, na Islandu i drugim državama.

U različitim zemljama, boja je varirala od jarko crvene do narandžaste, pa čak i smeđe i zelene.

Razlog za neobičnu boju neba bila je jaka magnetna oluja.