Sombor.info

Istraživanja pokazuju da gotovo četvrtinu hrane bacimo. U vreme slavlja, ekonomisti, ekolozi i duhovnici šalju iste poruke – kupujmo samo onoliko koliko nam treba, a višak podelimo sa onima koji nemaju.

Novogodišnja trpeza bila je 10 odsto skuplja nego prošle godine, a više cene povećale su broj onih koji su na prazničnom tanjiru imali tek ono osnovno.

Marko Jovanović iz humanitarne organizacije "Radost na dar" kaže da njihova crkvena kuhinja obezbeđuje dnevno više od 2.000 obroka za sugrađane koji su u teškoj materijalnoj situaciji.

"Mnogi su bez krova nad glavom. Ko želi može da donira hranu koja je upakovana, konzervirana, svi znamo kako otprilike to treba da izgleda. To su i paketi ulja, brašna šećera, pirinča, pasulja", navodi Jovanović.

I dok se procenjuje da je pola miliona ljudi u Srbiji na ivici siromaštva, istraživanja pokazuju da četvrtinu hrane bacimo.

Katarina Žigić Blagojević iz Banke hrane ističe da se mora više voditi računa o potrošačkoj korpi, da se ne kupuje baš sve što je eventualno na sniženju.

Zakon koji je u EU rešio problem bacanja hrane

U Srbiji se baci ili uništi 10 puta više hrane nego što se donira.

Da bi prehrambene kompanije poklanjale više, potrebna je promena zakona.

Jedna od najvećih želja humanitarnih organizacija u 2024. godini je da se konačno ukine porez na donaciju hrane.

To je urađeno u 20 zemalja EU i od tada gotovo da nema problema sa bacanjem hrane.

Sve što je višak ili pred istek roka, kompanije doniraju narodnim kuhinjama ili drugim humanitarnim organizacijama.

Dobrovoljni prilozi ispred Hrama Svetog Save i crkava širom Srbije

Do 6. januara, ispred Hrama Svetog Save, kao i još 36 hramova u prestonici, biće podeljeno 60.000 badnjaka, a dobrovoljnim prilozima finansiraće se crkvene kuhinje. Mogu se doneti i topla odeća i obuća.

Vladika timočki Petar Bogdanović, član organizacije "Versko dobrotvorno starateljstvo", poručuje da ljubav jeste davanje i žrtvovanje za drugog.

"Koliko god naša logika i um nam govori da treba da budemo sebični, da se štitimo, i koristoljubivi i da nam je drugi čovek neprijatelj, Gospod nas oslobađa i podučava nas da slobodno volimo i da ćemo bez obzira na sve na kraju biti na dobitku", dodaje vladika Petar.

U Srbiji se, prema procenama, više od 35 hiljada ljudi hrani u narodnim kuhinjama.

Izvor: RTS

Mnogi guglaju informacije o odnosu s partnerom, bez obzira da li su u vezi, braku ili solo, a veliki brat Google zna ih sve. Svašta je pretraživano ove godine ...

Google je objavio listu najtraženijih pitanja o seksu ove godine - radi se o pitanjima s područja Velike Britanije, a objavio ih je njihov Cosmopolitan.

Popularno pitanje bilo je - koji je to ležeći položaj?

Istraživanje ove poze postalo je popularno zahvaljujući seriji 'Ostrvo ljubavi'. Zapravo je to varijacija 'doggy stylea' jer ona leži na stomaku, a ispod kukova joj je jastuk, kako bi podigla zadnicu.

Ostala najčešća pretraživanja povezana sa seksom su:

Da li smete imati seks u trudnoći?
Šta je to seksualna pozitivnost?
Zašto krvarim posle seksa?
Na koliko dejtova bi trebali ići pre seksa?
Koliko kalorija sagorevate tpkom seksa?
Koliko dugo posle pobačaja možete imati polne odnose?
Šta je to analni seks?
Zašto nemam seksualni nagon žene?

Nije nam samo seks bio na umu 2023. Google pretraživanja o vezama sve su popularnija, a nebinarna pitanja su dospela na prvo mesto, piše The Sun.

Šta to znači nebinarno u vezi?

Ovo pitanje se može protumačiti na dva načina, rekla je za Cosmo Bima Loxley, nebinarna terapeutkinja za seks i veze.

- Prvo, moglo bi se postaviti pitanje kako bi mogla izgledati veza koja ne poštuje tipičnu rodnu binarnost - komentarisala je Bina.

Drugi odgovor uključuje pitanje kako izgleda kada su nebinarni ljudi u vezama.

- Nebinarna veza može značiti quering seksualnost, ili quering vezu - naglasila je Bima.

Jezik koji okružuje rodni identitet uvelike se razvio poslednjih godina i svi učimo i otkrivamo šta te reči znače.

Početkom godine Dictionary.com je prvi put dodao 'abroseksualan' - to znači kada nečiji seksualni identitet varira i menja se.

Ostala najčešće guglana pitanja o odnosima su:

Šta je gaslighting u vezi?
Šta je ENM odnos?
Šta 'ekskluzivno' znači u vezi?
Kako začiniti svoju vezu?
Što PDA znači u vezi?
Kako znati da je veza gotova?
Kako prepoznati narcisa u vezi?
Kako prekinuti vezu s nekim koga volite?
Koliko je seks važan u vezi?

Izvor: direktno.rs

Prema najnovijim rezultatima numeričkih modela za sezonsku prognozu vremena, Srbija se priprema za zimu koja će iznenaditi mnoge. Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, otkriva da se očekuje pozitivno odstupanje temperature od 2 stepena Celzijusa.

Imaćemo "mini proleće" narednih dana, a onda, baš od Nove godine, jedna POJAVA PROMENIĆE SVE: Evo kakvo će biti vreme u Beogradu narednih 10 dana
- To znači da će srednje zimske vrednosti temperature biti u intervalu od 1 do 5 °S, uz očekivani ukupan broj mraznih dana od 40 do 65. U poslednjem stoleću uočavaju se periodi sa trendom smanjenja broja dana sa snegom i snežnim pokrivačem u nižim predelima, dok će planine doživeti više snežnih dana u odnosu na prethodnu zimu - kaže Jugoslav Nikolić za "Blic".

On je kao primer naveo da je u Beogradu od 1991. do 2020. godine prosečan broj dana sa snežnim pokrivačem u Beogradu bio 31, sa tendencijom smanjenja prethodnih godina. To je, kaže, uslovio porast temperature, a to je uticalo da u nižim predelima tokom zime umesto snega dominantniji tip padavina bude kiša.

- Takav scenario trebali bi očekivati i ove godine - navodi Nikolić za "Blic".

Šta donosi polarni vorteks i sibirski anticiklon

Ukazao je na to da polarni vorteks predstavlja polje niskog vazdušnog pritiska koje se na velikim visinama u troposferi i u stratosferi generiše već krajem leta, a zatim postepeno jača sa približavanjem najhladnijem godišnjem dobu.

- Jak polarni vrlog "zadržava" hladan vazduh u polarnim oblastima, a slab vorteks omogućava širenje arktičkog vazduha na niže geografske širine, kroz Evropu i Severnu Ameriku. Ipak, polarni vrtlog je samo jedan od elemenata u nizu uzročno-posledičnih veza koje oblikuju glavne karakteristike elemenata vremena tokom sezone - objašnjava on za "Blic".

Tu, ističe, nikako ne bi smeli da zanemarimo temperaturu okeana koja je trenutno u El Ninjo fazi, ali ni druge činioce opšte cirkulacije atmosfere, među kojima ističe sibirski anticiklon.

- Trenutni pokazatelji sugerišu temperature iznad proseka, pojavu kratkotrajnog snega u nižim predelima pre svega u noćnim i jutarnjim satima, dok je zadržavanje snežnog pokrivača do kraja godine izvesno samo na najvišim planinama - kaže on za "Blic".

Za doček bez snega, za Božić toplo

Šta nas čeka tokom praznične sezone? Nikolić najavljuje tople praznične dane, ali bez belog pokrivača u većem delu zemlje.

- Period od Nove godine do Božića će biće topliji od proseka. Snežni pokrivač se može zadržati samo na visokim planinama. Ipak, ne očekuje se da bude toplo kao prethodne godine. Podsećanja radi, od 30. 12. 2022. do 02. 01. 2023. godine, tokom četiri dana u nizu, u Beogradu je izmerena maksimalna temperatura između 16,6 i 18,5 stepeni. Ove godine, tokom praznika prosečna minimalna temperatura će biti u intervalu od -2 do 2, a srednja maksimalna od 5 do 10 stepeni - navodi on za "Blic" u detaljnoj vremenskoj prognozi.

Kako kaže, prema trenutnom prognostičkom materijalu, već sa prvim danima u 2024. godini očekuje nas početak perioda učestalih naoblačenja sa kišom i susnežicom, a na planinama sa snegom.

Januar i februar pretežno kišni
Imajući u vidu prošlogodišnje trendove, Nikolić je za "Blic" govorio i o tome kakav će januar biti u 2024. godini.

- Očekuje se da januar 2024. godine bude najvlažniji mesec, a suficit padavina će biti najizraženiji na zapadu Balkana, u oblasti Jadrana i Dinarskih planina. U Srbiji više padavina će biti na jugozapadu zemlje. Prognozirano je od prosečno od 50 do 70 mm, a na planinama i oko 90 mm padavina. Na planinama će biti više snega, koji je prethodne godine oko novogodišnjih i božićnih praznika potpuno izostao - objašnjava za "Blic".

Napominje da će se u nižim krajevima smenjivati i kiša i sneg uz povremeno stvaranje snežnog pokrivača, naročito u noćnim i jutarnjim satima.

- Februar 2024. godine biće vlažniji na istoku Balkana i u regionu Egeja, dok se na zapadu poluostrva i u većem delu Srbije očekuje prosečna količina padavina, od 40 do 70 mm. Slična očekivanja su i u martu (od 35 do 60 mm). Uopšteno govoreći, početak 2024. godine će biti topliji od proseka, ali sa češćom pojavom padavina - ocenjuje za "Blic" direktor RHMZ.

Sneg moguć na proleće

Nikolić upozorava na intenzivno topljenje snega u planinama, praćeno novim padavinama i ranoprolećnim mrazevima može naneti štetu poljoprivrednicima.

- Sa porastom temperature u prolećnom periodu intenzivira se topljenje snega u svim planinskim oblastima. Iz tog razloga je tada najvažnije praćenje temperaturnih uslova u celom regionu i intenziteta topljenja snega u kombinaciji sa novim padavinama, najčešće kišom, i jakim južnim i jugozapadnim vetrom, koji ubrzava topljenje - osvrnuo se on za "Blic" govoreći o vremenskoj prognozi za proleće.

Napominje da, iako će proleće 2024. godine biti prosečno vlažno i toplo, ono će sa sobom doneti određene izazove.

- Sa druge strane kasna pojava snega tokom marta i aprila nije retkost u našim krajevima. Ovaj sneg je najčešće kratkotrajan, ali ukoliko je vlažan i obilan, takođe pričinjava štetu i stvara potencijalno opasne uslove u saobraćaju. Takva situacija se dogodila aprila 2023. godine, a brojni su primeri i iz prethodnih godina. Proleće 2024. godine će biti prosečno vlažno i toplo - zaključuje za "Blic" Jugoslav Nikolić, direktor RHMZ.

Izvor: blic.rs

Vladimir Radusinović Radule, širom bivše Jugoslavije poznat kao Radule, gitarista i jedan od frontmena najpoznatijeg novosadskog benda Ateist rep, priča o prvih 35 godina ovog uzbudljivog muzičkog sastava.

Ateisti preskaču već ozbiljne jubileje, ali prže neumanjenim intenzitetom gde god stignu. Ne biraju ni prostore ni prilike.

Iako je pored svog matičnog benda Radule svirao i u drugim kultnim sastavima poput Mitesersa, Bonebreakera i Protektora, osećaj je da trenutno učestvuje u nikad više sastava, projekata, klapa i bandi.

Naš današnji sagovornik odavno je odlučio da ne nastavi porodičan biznis u servisu karburatora svog oca i to će se pokazati kao jedan od bitniji događaja za novosadsku, a posle i širu alternativnu muzičku scenu.

U braku je sa olimpijskom šampionkom Aleksandrom Sanjom Ivošev sa kojom ima tri sina, od kojih sa dvojicom svira. Uhvatili smo ga nakon decembarskih gigova po Hrvatskoj.

* Vratili ste se sa nastupa u Zagrebu i Splitu, kako je bilo?

– Pa kako bi bilo nego predobro, svirali smo u omiljenim nam prostorima, Močvari i Kocki, pred puno dragih nam ljudi.

* U Zagrebu ste svirali na humanitarnom koncertu za SAWA fest. Kako ti gledaš na to da se u nikada lošijim odnosima zemalja zemalja bivše Jugoslavije nakon rata, pre svega Srbije, Hrvatske i BiH, trenutno na regionalnoj pank i HC sceni odvija jedno široko izbavljenje festivala iz Županje kojeg je uništilo nevreme? Svira se od Kraljeva, preko Sarajeva do Pule kako bi im se pomoglo, ali o tome se malo zna.

– To je sasvim prirodno i normalno za ljude koji shvataju da su granice među ljudima nametnute veštačke tvorevine. SAWA festival je jedan od onih koji svake godine okupe puno, mahom mladih, ljudi sa prostora Balkana i šire, ne samo nazovi „regije“. Ono što ga izdvaja od većine je to što je jedan od retkih koji se odlikuje „uradi sam“ etikom i ne nudi komercijalne sadržaje, samofinansirajući je i zavisi od donacija, a ne od budžeta i sponzora i kao takav je postao prepoznat kao jedan od dragulja nezavisne alternativne kulturne scene. Nakon nevremena, koje je za malo potpuno uništilo sve sa čime su organizatori raspolagali što se opreme tiče, dobio je zasluženu pažnju i pomoć i svi koji smo u tome učestvovali kroz koncerte i benefit žurke. Nadamo se da će SAWA uspešno prevazići sve i nastaviti dalje istim žarom.

* Hoće li ti DIY mehuri slobode preživeti u ovim sve komplikovanijim vremenima?

– Nema nam druge. Nije ovo prvi ni jedini put da je vreme, politička i ekonomska situacija i svašta još loše i da teško može biti gore, a može. Valja sačuvati moral, solidarnost i saosećajnost, to važi za celokupnu svetsku situaciju, a ne samo na DIY kulturu.

* Glavna proslava 35 godina benda biće u Hali 2 Novosadskog sajma 6. aprila. Kako doživljavaš Atheist rap od te prve svirke u Kapiji pa danas?

– Atheist Rap je sazrevao svih ovih godina paralelno sa nama i od puke jednokratne lokalne zajebancije došao do afirmacije na bitno širim prostorima. Hala 2 je jedna od stanica na tom putu sazrevanja koje ćemo se, čini mi se, rado sećati i za desetak godina, svirali na krovu sveta ili u nekoj dragoj „rupi“.

* Koji bi posebne momente izdvojio kada se osvrneš na ovih prvih 35 godina?

– Mislim da je to što smo takvi kakvi smo upravo zato što smo uvek živeli to što radimo i što i danas, kada smo većinom u sredini šeste decenije života, nalazimo snage da sa istim žarom sviramo na velikim binama i po klubovima raznih veličina. A tome su doprinele pesme koje su od nastanka benda bile zanimljive ljudima poput nas. Prva dva albuma su nas proslavila, treći je već posedovao gorčinu „odrastanja“, ostali su bili „zreliji“ uz neophodnu dozu zajebancije i tako je i danas, samo se izbor neobrađenih tema sužava, pa su nam pauze između albuma duže.

* Poznat si i po svom studiju „Socijala“ koji je održavao u životu dobar deo alternativne scene. Šta se sa tim dešava?

– Socijala i dalje postoji, samo je lokacija drugačija i sam ambijent nije poput onoga dok se studio nalazio na Pejićevim salašima, ne može više da se snima 24/7. Ateisti tu imaju probe, kad napravimo nešto snimimo singlić, povremeno uleti neka banda na snimanje, nije prometno kao nekada, ali je ok. Pošto smo se preselili par nedelja pre korone desilo se to da su nam u periodu karantina dva od tri (trećeg čekamo da se pridruži) klinca prosvirali u Socijali. Trenutno Branko i ja finiširamo album našeg dvojca „Jesus, Rashiid!?“, mlađani „Wrishlas“, dva Nebojše i Tadija, se spremaju da snime sve što su do sada napravili, a Ateisti će uskoro snimiti par novih pesama…

* U odličnom intervjuu koji si radio sa drugom Stevanom Gojkovim, pomenuo si kako nisi ni znao da tvoj najstariji sin Branko svira gitaru, vešto je to skrivao. Danas je sa tobom u Ateistima, a pomenuo si i vaš samostalni projekat. Kako prolazite kroz te granice između roditeljstva i drugara iz benda?

– Pitanje i za mene i za njega… Mislim (i nadam se) da uspevam da nađem balans između tih uloga roditelj/gari. Do pre dve godine nisam ni pomišljao da bi stvari mogle krenuti u tom smeru i imam povremeno utisak kao da sam nekako zaglavio pri odlasku sa ovog sveta i da je ovo samo neki odjavni fleš i neka moja fantazija pred gašenje, pri čemu odlazim zadovoljan i spokojan.Trenutno mi se čini da sam po tom pitanju jebeni srećnik kao retko ko. Sa Brankom sam u četiri, pet, šest bendova/projekata, sa Necom u jednom, a obojica imaju i bendove bez mene. Gitare i bubnjevi se drndaju maltene kadgod nekom dune. Imam kome da prenesem iskustvo koje imam, a u isto vreme podsticaj da ne stanem i da ima još puno toga ispred nas.

* Osećaj je da ste Tustinom smrću i gašenjem KUD Idijota preuzeli tu štefetu „najvećeg alternativnog benda“ Jugoslavije. Vidite li na horizontu nekakve naslednike? Obično ne propuštaš svirke, sigurno si upućen šta se dešava na sceni.

– Gde ja stadoh – ti produži… Da pojasnim, nisu u pitanju „veličine“ hijerarhijskog tipa, mi smo svi saborci u borbi protiv gluposti, zatupljenosti, nejednakosti, rata i manipulacija, dodaj još puno toga, a za ljubav, jednakost, poštovanje i u krajnjoj liniji – život. Nismo večni, ali ideja je trajala i pre i trajaće i posle našeg vremena i trenutno izgleda da smo mi nosioci te „štafete“, a u stvari nas uvek ima puno više od jednog, ali su neki više, a neki manje primetni širim krugovima. Ne mogu da izdvojim posebno nekoga jer volim, poštujem i cenim stvarno pregršt toliko različitih, a po meni jednako bitnih bendova. Ono što je najbitnije je stasavanje novih generacija svesnih globalnog i lokalnog stanja i nemirenja sa istim.

* Posle EPK i milionskih ulaganja između ostalog u infrastrukturu, nekako se desilo da ljubitelji alternativnog zvuka u Novom Sadu nemaju baš prostora za svirke. Nema više Društvenog centra, Doma B612, a očekuje nas i gašenje CK13. Životi bendova često se vežu uz neke prostore, recimo ako spomenemo „Žutu kuću“ setićemo se i Ateist repa.

– To su ipak samo „ciglje“ i ako se ima volje naći će se drugi kubici, bitnije je da ima ko da popuni te prostore. Koliko znam tehnike i entuzijazma postoji, naći će se i prostora.

* Jednom prilikom rekao si da ste nastali u vreme kada nam se činilo da će sve otići u nekom dobrom smeru. Što se osetilo i po vašim pesmama. Ipak zlo doba se odužilo. Kako se ti danas osećaš? Šta savetuješ mlade ljude koji sad kreću da grade neke svoje živote?

– Još uvek se ne osećam poraženim, iako sam sve češće umoran i potrošen, mislim da se nikada neću predati i prepustiti. Možda mogu da odustanem od svog života, ali nisam samo ja u pitanju, ni moja deca, porodica, prijatelji, u pitanju je čudo zvano život i budućnost ovog zeleno-plavo-žutog klikera. Savet je da pored sopstvene sagledavaju stvari iz više različitih perspektiva i na osnovu toga donose odluke. Sve na ovoj planeti i u univerzumu uopšte je povezano tananim nitima uzroka i posledica.

* U Srbiji je svaka priča o budućnosti postala pomalo besmislena. Opet smo u borbi za osnovno pravo na izbor, režim kao i devedesetih ne želi da odstupi niti pedalj i opet je doba preloma „na ovu ili onu stranu“. Kako se tebi sve ovo čini i na šta će da ispadne?

– Izbor između govneta i proliva nam muti fokus i oduzima energiju, ali ne može se zanemariti, jer su egzistencijalne stvari u pitanju. Prva što sam osetio 6. oktobra nakon olakšanja je bilo to da sam, nakon čitanja vesti iz sveta, ponovo počeo da se plašim bombe i moguće tragične sudbine planete. Postoji nada se da će razum prevladati, a postoji mogućnost i da neće. Ja znam na kojoj sam strani i zašto.

* Puno svirate po regionu. Koliko se životi u bivšim republikama razlikuju, a koliko je sve slično? Iako se priča o životu u EU ovde relativizuje do krajnosti, kada se pređe već u Hrvatsku oseti se kako je ta zemlja izvukla određene benefite od pomenute zajednice. Nije Danska, ali nije ni Srbija.

– Pa to je oprobani recept autoritarnih režima – zatvori građane u obor, opljačkaj većinu do ivice siromaštva, onemogući im putovanja, kroz zatvorene medije im serviraj da žive u blagostanju i to je to. Ko ne ode van granica ove zemlje taj ne može da vidi da je na Zapadu cena hleba viša, ali je za sve ostale životne potrepštine ili ista ili niža. Imamo najskuplju hranu, gorivo, a među najnižim primanjima smo po glavi stanovnika, nemamo pojma koliko su nas i kod koga zadužili, nemamo proizvodnju skoro ničega, uskoro ćemo uvoziti i zemlju crnicu. Kultura, obrazovanje i zdravstvo su uniženi i upropašteni, a narod zadovoljan.

Ne mogu da krivim nikoga sem kriminalaca na vlasti koji se prema građanima odnose kao seksualni predator prema psihički nezreloj osobi, najblaže rečeno. U komšiluku nije, kao što kažeš, kao u Danskoj, imaju i raznih i velikih problema, ali državni aparat koliko-toliko funkcioniše da ne postoji tolika nejednakost, ne u materijalnom, nego u pravnom smislu. Ovde zakoni ne da nisu isti za sve, nego za neke ne postoje. Privatna policija, privatno tužilaštvo, privatno sudstvo, privatna država.

* Ipak je vreme praznika pa nam za kraj preporuči nešto za čitanje, slušanje i gledanje ovih dana kada smo po kućama?

– Slabo čitam, slušam mahom klince, gledam jebene vesti, voleo bih da je bitno drugačije što se poslednjeg tiče. Preporučio bih, kao i sebi, nešto od Borisa Dežulovića ili slično, koncerte i albume nekih od ranije poznatih i nepoznatih bendova i stand-upove i svakojake druge komedije, politički korektne i nekorektne.

Izvor: danas.rs

Evropski sistem putnih informacija i odobrenja (ETIAS) primenjivaće se od 2025. godine kada će svi putnici bez pasoša zemalja Evropske unije morati da dobiju dozvolu za ulazak u zemlje EU ili zemlje Šengena.

ETIAS obuhvata elektronski sistem preko kog će se građani prijavljivati za putovanja najkasnije 96 sati pre polaska, podseća Danas.

Formular su u obavezi da popune svi podnosioci zahteva od 18 do 70 godina, a u aplikaciju je potrebno uneti: podatke iz biometrijskog pasoša, digitalnu fotografiju, kao i odgovore koji podrazumevaju informacije u vezi sa državom u koju se putuje, pitanja o zdravstvenom stanju, boravka u zemljama sukoba, prethodnim imigracionim putovanjima, kao i o kriminalnom dosijeu i upotrebi narkotika.

Kako sistem ETIAS funkcioniše?

Prijava za ETIAS naplaćivaće se sedam evra, a za maloletna lica i osobe starije od sedamdeset godina biće besplatna.

Sistem je urađen tako da veliki broj zahteva obrađuje istovremeno i automatski uz korišćenje elektronskih baza podataka.

Zahteve će sistem obrađivati na osnovu tri kriterijuma, proveravaće se da li se identitet podnosioca poklapa sa pasošem, potom da li se podaci u pasošu poklapaju sa ostalim podacima i da li je pasoš ispravan, kao i da li se odgovori na osnovna pitanja poklapaju sa podacima u bazi podataka Evropske unije.

ETIAS neće zahtevati podatke o vakcinaciji ili hospitalizaciji zbog virusa kovid-19. Putna dozvola ne mora biti overena nakon odobrenja.

Kada sistem ustanovi da podaci odgovaraju kriterijumima, izdaje se odobrenje koje važi tri godine i tokom tog perioda broj putovanja u zemlje EU nije ograničen.

Sa ETIAS dozvolom, makedonski državljani će moći da borave u EU najviše 90 dana u periodu od šest meseci.

Da li možete biti odbijeni?

Za razliku od sadašnjeg modela, gde građani Makedonije i drugih balkanskih zemalja, osim Kosova, uglavnom mogu slobodno da prelaze granice članica EU, po ETIAS modelu će morati da čekaju odgovor zemlje u koju žele da putuju, a koji može biti i negativan, prenosi Demostat.

Primena ovog sistema odlagana je nekoliko puta , a konačna primena realizovaće se, kako iz Brisela poručuju, iz bezbednosnih razloga zbog povećane stope terorizma i kriminalnih aktivnosti i ne predstavlja nikakvo ograničavanje stanovnika Balkana.

Države koje podležu ETIAS sistemu:

Srbija, Albanija, Antiga i Barbuda, Argentina, Australija, Bahami, Barbados, BiH, Brazil, Bruneji, Kanada, Čile, Kolumbija, Kosta Rika, Dominikana, El Salvador, Gruzija, Grenada, Gvatemala, Honduras, Hong Kong, Izrael, Japan, Kiribati, Makao, Malezija, Maršalova ostrva, Mauricijus, Meksiko, Mikronezija, Moldavija, Crna Gora, Novi Zeland, Nikaragva, Severna Makedonija, Palau, Panama, Paragvaj, Peru, Set Kitis i Nevis, Sent Lusija, Sent Vinsent i Grenadini, Samoa, Sejšeli, Singapur, Solomonska ostrva, Južna Koreja, Tajvan, Timor Leste, Tonga, Trinidad i Tobago, Tuvalu, Ukrajina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD, Urugvaj i Venecuela.

Izvor: nova.rs

U požaru koji je nešto posle 10 sati izbio u porodičnoj kući u naselju Gakovo kod Sombora povređena je jedna osoba.

Požar je izbio u ulici Blok broj 3 u Gakovu, a u porodičnoj kući su izgorele dve prostorije.

Brzom intervencijom vatrogasaca iz Sombora požar je lokalizovan, a potom i ugašen, a povređena osoba je kolima Hitne pomoći transportovana u bolnicu.

Izor: Blic.rs

U 13:03 časova, 1. januara rođena je prva ovogdišnja beba u porodilištu Opšte bolnice "Dr Radivoj Simonović" u Somboru.

Kako je preneo Novi radio Sombor, sina Ognjena je na svet donela majka Jelena Antunić iz Sombora.

Ognjen je pri porođaju težio 4,5 kilograma, a dugačak je 51 santimetar. I majka i beba osećaju se dobro.

U dežurnoj ekipi su bili dr Milica Lazić i babice Jelena Popović i Marina Tomašev.

Izvor: RTV

Kao posledica povećanih atmosferskih padavina i delom topljenja snega, došlo je do rasta nivoa reka u slivu Dunava i Tise, što je prouzrokovalo i povećanje nivoa vodostaja na teritoriji Vojvodine.

Na mernoj stanici Bogojevo Dunav je danas dostigao kotu od 600 centimetara, kada se uvodi redovna odbrana od poplava koja podrazumeva neprekidno osmatranje i praćenje stanja odbrambenih nasipa i objekata.

Na osnovu izmerenih vodostaja od 29. decembra, Javno vodoprivredno preduzeće “Vode Vojvodine” proglasilo je redovnu odbranu od poplava na deonici reke Dunav, od državne granice sa Mađarskom do Čente.

Takođe, mere redovne odbrane od poplava sprovode se i na kanalu Hidrosistema DTD, od ustave Bezdan do ustave Češka ćuprija, kao i za crpne stanice Bezdan I i Bezdan II.

Prema prognozama RHMZ-a, u narednim danima očekuje se dalji porast Dunava, ali se ne očekuje dostizanje merodavnog nivoa za proglašenje vanredne odbrane od poplava na pomenutim deonicama. Očekuje se, da će, ukoliko ne bude iznenadnih obilnih padavina, vrh talasa koji u Srbiju ulazi tokom vikenda proteći bez posledica i da će potom uslediti njegov nagli pad.

Trenutno se na području Vojvodine mere redovne odbrane od poplava sprovode na ukupno 385,11 kilometara.

Stručne službe JVP “Vode Vojvodine” su na terenu i prate razvoj situacije, nadziru sve eventualne promene u skladu sa opštim i operativnim planom za odbranu od poplava.

Ima li neke štete od toga da deca veruju u Deda Mraza i kako da na najbezbolniji način dete sazna da je deka sa belom bradom samo fikcija, savetovala je psiholog sa Univerziteta u Teksasu.

Svake godine, roditelji male dece moraju da donesu važnu odluku, čak i važniju od toga koje poklone da kupe ili šta da spremaju od hrane za praznike.

Roditelji moraju ili da se posvete mitu o Deda Mrazu ili da pokušaju da prežive bez njega u kulturi u kojoj je on duboko, a često i strastveno, ugrađen. To je odluka koja izaziva ljutnju i izaziva burne rasprave među ljudima svih uzrasta.

Neki roditelji su zabrinuti da priča o Deda Mrazu predstavlja laganje dece. Za njih to ne samo da se čini neetičkim, već izaziva zabrinutost u vezi sa tim da li će njihova deca izgubiti poverenje u njih kada otkriju istinu. Ipak studije govore drugačije. Oni navode da, u stvari, većina dece pozitivno reaguje na otkriće i da je svako emocionalno uznemirenje izuzetno kratkog veka.

Druga perspektiva je da pričanje svom detetu o Deda Mrazu uopšte ne zahteva laganje – roditelji jednostavno podstiču učešće svoje dece u fantaziji.

Vodeći decu da gledaju crtani „Frozen“ ili čitajući im knjige „Hari Poter“ uključujemo decu u svet mašte. Uz određene izlete u carstvo fantastičnog, koristi mogu opravdati sredstva — poput toga kako otac u filmu „Život je lep“ ubeđuje svog sina da je koncentracioni logor zaista igra u kojoj može da zaradi poene da bi osvojio rezervoar.

Ovo prikrivanje istine spasava život detetu. Roditelji moraju sami da odluče: Da li koristi od pričanja deci o Deda Mrazu nadmašuju potencijalne troškove?

Koje su prednosti?

Istraživanja o prednostima verovanja u Deda Mraza su retka, ali postoje istraživanja koja pokazuju da ima koristi od bujne mašte.

Verovanje u nemoguća bića poput Deda Mraza ili letećih irvasa takođe može da vežba dečje veštine rasuđivanja. Angažovanje granice između mogućeg i nemogućeg je u korenu svih naučnih otkrića i izuma, od aviona do interneta.

Možda najveća korist za kognitivni razvoj dece proizilazi iz otkrića da Deda Mraz nije pravo fizičko biće. Iako roditelji često zamišljaju jedinstveni trenutak kada njihovo dete traži istinu, često postoji duži period tokom kojeg deca postaju sve nesigurnija u postojanje Deda Mraza. Pred kraj ovog perioda, deca mogu zapravo da traže dokaze da potvrde svoje sumnje, ili u nekim slučajevima čak postavljaju sopstvene eksperimente.

„Moja ćerka je ostavila fotoaparat i poruku pored mleka i kolačića, tražeći da se Deda Mraz uslika i ostavi sliku za nju. Preporučujem da, kada roditelji osete da njihova deca počinju da sumnjaju, pomognu im da sami dođu do otkrića“, kazala je Žaklin Vuli, profesor psihologije na Univerzitetu u Teksasu.

Na primer, ako mislite da je vaše dete spremno za istinu, umesto da prikrivate svoj rukopis na poklonima „od Deda Mraza“, koristite svoj rukopis. Upadljivo stavite nekoliko poklona „od Deda Mraza“ ispod jelke prethodne noći. Neka vaše dete bude ponosno što je to shvatilo.

Deca su, ipak, mali naučnici. Nakon otkrića, oni postaju deo sveta odraslih — oni su „u tajni“ — i mogu da izvuku emocionalnu korist tako što će im se dodeliti uloga odraslih u održavanju mita živim za svoju mlađu braću i sestre.

Na kraju, čak i ako nema kognitivne koristi od verovanja ili neverovanja u Deda Mraza, sama činjenica da je zabavno može biti dovoljno dobra.

Izvor: n1info.rs

Venecija je danas najavila nova ograničenja u pogledu veličine turističkih grupa kako bi se smanjio pritisak masovnog turizma na taj italijanski grad.

Počevši od juna, grupe će biti ograničene na 25 osoba, što je otprilike polovina kapaciteta turističkog autobusa, navodi se u saopštenju gradskih vlasti Venecije, preneo je Glas Amerike.

Gradska zvaničničnica zadužena za bezbednost, Elizabeta Peske, rekla je da je politika usmerena na poboljšanje kretanja grupa kroz istorijski centar Venecije, kao i na veoma posećena ostrva Murano, Burano i Torčelo.

Grad je ranije najavio planove za testiranje nove naknade za jednodnevne izlete ove godine.

Naknada od pet evra po osobi će se primenjivati tokom 29 najtranzitnijih dana između aprila i sredine jula, uključujući većinu vikenda.

Namenjena je regulisanju gužvi, podsticanju dužih poseta i poboljšanju kvaliteta života stanovnika Venecije.

Organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija je dva puta istakla uticaj turizma na ovaj grad kao glavni faktor zbog koga bi Veneciju trebalo staviti na Uneskovu listu ugroženih mesta svetske baštine.

Grad je prvi put izbegao stavljanje na listu ugroženih ograničavajući broj velikih brodova za krstarenje kroz kanal Đudeka i ponovo u septembru kada je najavio uvođenje naknade za jednodnevne izlete, koja je odložena opadanjem turizma tokom pandemije kovida 19.

Izvor: blic.rs