Dijabetička ketoacidoza je ozbiljna komplikacija dijabetesa, najčešće dijabetesa tip 1, koja može da bude opasna po život. Kada telo nema dovoljno insulina za obradu šećera, počinje da sagoreva masti. To dovodi do nakupljanja kiselina u krvi, što može da bude fatalno ukoliko pacijent ne dobije medicinsku pomoć na vreme.

Dijabetička ketoacidoza (DKA) nastaje kada telo ne može da proizvede dovoljno insulina. Insulin igra ključnu ulogu u procesu ulaska šećera u ćelije u telu.

Bez dovoljno insulina, telo počinje da razlaže masti kao gorivo. Ovo uzrokuje nakupljanje kiselina u krvotoku koje se nazivaju ketoni. Ako se ne leči, nakupljanje kiselina u krvi može da dovede do dijabetičke ketoacidoze.

Osobe koje boluju od dijabetesa ili su u riziku od nastanka dijabetesa, treba da budu upoznate sa znacima upozorenja dijabetičke ketoacidoze i kada da potraže hitnu pomoć.

Simptomi dijabetičke ketoacidoze

Simptomi dijabetičke ketoacidoze se često javljaju brzo, ponekad u roku od 24 sata. Simptomi mogu da uključuju:

Izražena žeđ
Često mokrenje
Osećaj mučnine i povraćanje
Bolovi u stomaku
Umor i slabost
Suva usta i suva koža
Kratak dah
Zadah neprijatnog, voćkastog mirisa
Zbunjenost i konfuznost.

Dva znaka dijabetičke ketoacidoze u krvi i urinu

Jasni znaci dijabetičke ketoacidoze, a koji se dobijaju analizom krvi i urina su:

Visok nivo šećera u krvi
Visok nivo ketona u urinu.

Znaci da se treba hitno javiti kod lekara

Osobe koje se osećaju bolesno, ili su pod stresom, ili su nedavno bile bolesne ili pak doživele povredu, treba češće da proveravaju nivo šećera u krvi. Takođe, poželjno je proveravati nivo ketona u urinu, a koje je moguće uraditi i pomoću kućnog testa koji se može nabaviti u apoteci.

Odmah se treba obratiti lekaru ukoliko osoba:

Povraća i ne može da zadrži hranu ili tečnost koju unosi
Nivo šećera u krvi je veći od ciljanog opsega i osoba ne reaguje na kućno lečenje
Nivo ketona u urinu je umeren ili visok.

Hitnu medicinsku pomoć treba potražiti u slučaju da:

Nivo šećera u krvi je veći od 300 miligrama po decilitru (mg/dL) ili 16,7 milimola po litru (mmol/L) za više od jednog testa.
Postoji visok nivo ketona u urinu.
Postoji više simptoma dijabetičke ketoacidoze, kao što su preterana žeđ, često mokrenje, mučnina i povraćanje, bol u stomaku, slabost ili umor, otežano disanje, dah sa voćnim mirisom i konfuzija.
Faktori rizika za nastanak dijabetičke ketoacidoze

Rizik od dijabetičke ketoacidoze je najveći kod osoba koje:

imaju dijabetes tipa 1
često propuštaju doze insulina

Iako ređe, dijabetička ketoacidoza može da se javi i kod osoba sa dijabetesom tip 2. U nekim slučajevima, dijabetička ketoacidoza može biti prvi znak dijabetesa.

Kako dolazi do dijabetičke ketoacidoze?

Šećer je glavni izvor energije za ćelije koje čine mišiće i druga tkiva. Insulin pomaže šećeru da uđe u ćelije u telu.

Bez dovoljno insulina, telo ne može da koristi šećer za proizvodnju energije koja mu je potrebna. Ovo uzrokuje oslobađanje hormona koji razgrađuju masti, a koje telo koristi kao gorivo. Sagorevanjem masti stvaraju se kiseline koje se nazivaju ketoni. Ketoni se nakupljaju u krvi i na kraju prelaze u urin.

Kada se javlja dijabetička ketoacidoza?

Dijabetička ketoacidoza se obično javlja nakon:

Bolesti: Infekcija ili druga bolest može da dovede do toga da telo proizvodi veće nivoe određenih hormona, kao što su adrenalin ili kortizol. Ovi hormoni deluju protiv efekata insulina i ponekad izazivaju dijabetičku ketoacidozu. Pneumonija i infekcije urinarnog trakta su uobičajene bolesti koje mogu dovesti do dijabetičke ketoacidoze.
Problema sa insulinskom terapijom: Propuštanje ili nedovoljno uzimanje insulinske terapije, ili insulinska pumpa koja ne radi kako treba, mogu da dovedu do toga da telo nema dovoljno insulina. Bilo koji od ovih problema može da izazove dijabetičku ketoacidozu.

I drugi faktori mogu da dovedu do dijabetičke ketoacidoze, kao što su:

Fizička ili emocionalna trauma
Srčani udar ili moždani udar
Pankreatitis ili upala pankreasa
Trudnoća
Zloupotreba alkohola ili droga, posebno kokaina
Određeni lekovi, kao što su kortikosteroidi i neki diuretici.

Opasne komplikacije dijabetičke ketoacidoze

Dijabetička ketoacidoza se leči u bolnici, nadoknadom tečnosti i elektrolita - kao što su natrijum, kalijum i hlorid - i insulinom. Možda je iznenađujuće, ali najčešće komplikacije dijabetičke ketoacidoze su povezane sa tretmanima koji spašavaju život u slučaju ovog stanja.

Komplikacije lečenja uključuju:
Nizak nivo šećera u krvi, poznat i kao hipoglikemija. Insulin omogućava šećeru da uđe u ćelije. Ovo uzrokuje pad nivoa šećera u krvi. Ako nivo šećera u krvi opadne prebrzo, ovaj pad može dovodi do niskog šećera u krvi.
Nizak nivo kalijuma, takođe poznat kao hipokalemija. Tečnosti i insulin koji se koriste za lečenje dijabetičke ketoacidoze mogu da dovedu do preniskog nivoa kalijuma. Nizak nivo kalijuma može da utiče na srce, mišiće i nerve. Da bi se ovo izbeglo, kalijum i drugi minerali se obično daju sa zamenom tečnosti kao deo lečenja dijabetičke ketoacidoze.
Otok u mozgu, takođe poznat kao cerebralni edem. Prebrzo nivelisanje nivoa šećera u krvi može da dovede do oticanja mozga. Stručnjaci ističu da se ovo češće dešava kod dece, posebno kod onih sa novodijagnostikovanim dijabetesom.
Važno je naglasiti da nelečena dijabetička ketoacidoza može da dovede do gubitka svesti i, na kraju, do smrti.

Razlika između dijabetičke ketoacidoze i ketoze

Iako zvuče slično, dijabetička ketoacidoza i ketoza predstavljaju različita stanja.

Ketoza se dešava kada postoji visok nivo ketona u krvi i/ili mokraći, ali nedovoljno da krv postane zakiseljena. Kod dijabetičke ketoacidoze, krv postaje kisela jer ima previše ketona u krvi zbog nedostatka insulina.

Ketoza obično nastaje nakon:

Ishrane sa malo ugljenih hidrata (takozvana keto-dijeta).
Dužeg vremena bez hrane (post).
Prekomernog konzumiranja alkohola.

Za razliku od dijabetičke ketoacidoze koje je opasna po život i zahteva hitnu medicinsku pomoć, ketoza nije opasna.

Prevencija dijabetičke ketoacidoze

Postoji mnogo načina da se spreči nastanak dijabetičke ketoacidoze i drugih komplikacija dijabetesa.

Dobra kontrola dijabetesa: Zdrav način ishrane i fizička aktivnost treba da budu deo svakodnevne rutine. Pacijenti oboleli od dijabetesa treba da uzimaju lekove za dijabetes ili insulin prema uputstvima.
Redovno praćenje nivoa šećera u krvi: Osobe koje su bolesne ili pod stresom treba da proveravaju i beleže nivo šećera u krvi najmanje 3 do 4 puta dnevno, ili češće ako lekar odredi. Pažljivo praćenje nivoa šećera u krvi je jedini način da se uverite da nivo šećera u krvi ostane unutar ciljanog opsega.
Prilagođavanje doza insulina kada je to potrebno: Dozu insulina određuje lekar u odnosu na faktore kao što su nivo šećera u krvi nakon obroka, aktivnosti pacijenta i da li postoje pridružene bolesti.
Provera nivoa ketona: Osobe koje su bolesne ili pod stresom treba redovno da proveravaju nivo ketona u urinu kod kuće. Ako je nivo ketona umeren ili visok, odmah se treba obratiti lekaru ili potražiti hitnu pomoć. Ako je nizak nivo ketona, možda je potrebno da se uzimaju veće doze insulina.
Brza reakcija: Ukoliko postoji najmanja sumnja na dijabetičku ketoacidozu, u vidu simptoma ili na osnovu visokog šećera u krvi ili visokog nivoa ketona u urinu, odmag treba potražiti medicinsku pomoć - piše B92.

Posle decembarskog povećanja od 10,9 odsto prosečna penzija u Srbiji, prema podatku koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), iznosi 50.683 dinara.

Iste iznose kao za decembar penzioneri primaju i ovih dana kada se isplaćuju januarske penzije.

Najniža penzija za korisnike iz kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti sada je 27.711,33 dinara, a za poljoprivredne penzionere 21.786,02 dinara.

Najviša penzija prema važećem Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju za sve kategorije korisnika, uključujući i profesionalna vojna lica, za 45 godina staža, nakon uvećanja od 10,9 procenata iznosi 255.231,18 dinara, piše Direktno.rs.

„Srpski studenti pokazuju svetu kako da obnove demokratsku nadu“, naslov je teksta na Gardijanu u kom se govori o trenutnim masovnim protestima u našoj državi.

U nastavku, prenosimo tekst Adriane Zaharijević, filozofa na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, sa Gardijana.

„Kada se zgrada sruši zbog starosti, kao što se desilo u Drezdenu pre nekoliko meseci, ljudi prirodno reaguju nevericom i neslaganjem prema vlastima. Međutim, kada se nove zgrade uruše i ubiju ljude, priča je sasvim drugačija.

Prvog novembra 2024. godine srušio se betonski krov železničke stanice u Novom Sadu, u Srbiji – čija je obnova bila završena samo nekoliko meseci ranije, uz veliku državnu pompu – pri čemu je poginulo 15 ljudi, što je izazvalo nastavnu nacionalnu bes i ogorčenje. Masovni protesti su naterali premijera da podnese ostavku i ostavi predsednika pod sve veći pritisak.

Isprva su vlasti umanjivale značaj urušavanja i 15 života koje je odnelo, oslanjajući se na uobičajenu frazu da, uprkos tragediji, „Srbija ne može da stane“. Nema vremena za tugu, nema potrebe za pitanjima, kao i u mnogim prethodnim slučajevima. Mnogo je toga žrtvovano za ovaj nemilosrdni, nezaustavljivi „progres“.

Vladavina prava i demokratija su njegove osnovne žrtve, stvarajući kulturu bezakonja, nasilja, raširene nesposobnosti i korupcije. Nacionalne institucije kao što je pravosuđe, dugo pod kontrolom režima, okrenule su se od neustavnih i usurpatorskih radnji oligarhije na vlasti. Delovalo je kao još jedan slučaj u kojem javnost neće dobiti zadovoljavajuće objašnjenje i niko neće biti odgovoran. Ali onda su došli studenti.

Prošlog meseca njihovi mirni skupovi u znak sećanja na 15 žrtava ispred Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu nasilno su prekinuti od strane grupe huligana koji su se predstavljali kao nestrpljivi vozači. Nedugo nakon toga, tvrdilo se da su ovi ljudi u tesnoj vezi sa vladinom strankom, neki su bili njeni članovi, a predsednik Srbije je gostovao na nacionalnoj televiziji kako bi branio provokatore. Otkriveno je da su ljudi bliski režimu dobili instrukcije da ometaju trenutke tišine. Da bi branili interese oligarhije, nasilje nije bilo samo dopušteno, već je bilo i naređeno.

Studenti su izneli zahteve koji možda zvuče mali. Traže od institucija da pokažu da će raditi svoj posao nesputano od strane režima, i u interesu javnosti čiji su životi ugroženi zbog državnog zahvatanja. Glavni zahtev, najteži za ostvariti, odnosi se na objavljivanje sve dokumentacije vezane za obnovu železničke stanice u Novom Sadu. Drugi zahtevi – identifikacija pojedinaca odgovornih za napade na studente i profesore tokom mirnih skupova i pokretanje krivičnih postupaka protiv njih, kao i obustava krivičnih prijava protiv studenata uhapšenih ili zadržanih i obustava postupaka – pozivi su za pravdu; pravdu koja ne pravi razliku između običnih ljudi i oligarhije. Sledeći zahtev, povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20%, odnosi se na vraćanje dostojanstva proizvodnje znanja.

Ali nisu sami zahtevi, jednostavni i hrabri, najtroubliji za režim. Ono što je novo i šokantno je tvrdnja studenata da nijedan od ovih zahteva nije u nadležnosti predsednika, Aleksandra Vučića, najmoćnijeg čoveka u srpskoj politici, podržanog i sa istoka i sa zapada kao navodnog garanta stabilnosti u inače nestabilnim Balkanu.

„Vučić nije država“, tvrde protestanti; institucije, kao i društvo u celini, moraju biti odblokirane.

Studenti nisu upali u zamku oponašanja Vučićeve autoritarnosti: oni deluju kao pluralnost, bez lidera, bez predstavnika. Oni su mnogi, sa različitim licima koja se pojavljuju kroz nekoliko nezavisnih medija koji im omogućavaju pristup. Kolektivno odlučuju o svakom koraku na plenarnim sastancima kroz direktnu demokratsku praksu glasanja i usklađivanja svojih glasačkih tela na nivou univerziteta, širom univerziteta. Kroz svoje akcije, protive se iskrivljavanju duha demokratije, kao i njenim procedurama.

Protesti su u poslednjoj deceniji u Srbiji izbrisali i pacifikovali opozicione stranke: sindikati su slabi, dok je mašinerija vladajuće stranke izgledala neosvojivo. Režim je uspeo da utiša i diskvalifikuje nezavisne glasove, od intelektualaca do zviždača, putem medija pod kontrolom države, koji šire strah, obmane i laži.

Strah, apatija i rezignacija su dugo bili prisutni. Ipak, sada, po prvi put u možda decenijama, studenti – koji sami nemaju formalnu reprezentaciju – počinju da predstavljaju sve one utihnule glasove. Njihova duhovita upotreba društvenih medija počela je da se suprotstavlja dominaciji medija režima. Uprkos pozivima predsednika za razgovore tokom njegovih svakodnevnih medijskih nastupa (protkani pretnjama, lažnim ustupcima, optužbama i prikrivenim pozivima na nasilje), studenti su ostali čvrsti: njihovi zahtevi su jasni i jednostavni, a nijedan od njih nije upućen predsedniku. Nikakvi pregovori nisu mogući. U ovome su podržani od strane svojih profesora i rektora univerziteta.

Studenti su uspeli da potrese vladu koja je godinama ili kupovala dostojanstvo ljudi ili gušila i omalovažavala one koji su smeli da govore istinu vlasti. Odjednom, nijedan „lider“ ne može biti pronađen da bude potkupljen, ometan ili drugačije diskreditovan sa nekom nejasnom insinuacijom da je strani plaćenik. Ključno je da je odgovor studenata na nasilje nedvosmisleno nenasilan, nešto što duboko destabilizuje čitav sistem vrednosti razvijen u Srbiji tokom više od decenije. Oni su sada nominovani za Nobelovu nagradu za mir.

Njihova odlučnost bi trebalo da pokrene uspavane institucije na akciju. Njihova ustrajnost je pozvala javnost na hrabrost, a mnogi su odvažni odgovorili.

Ono što srpski studenti rade nije ništa manje nego obnavljanje demokratske nade u zemlji koja je videla premalo toga – i to u vreme kada se ta nada ruši širom sveta“, piše Adriana za Gardijan, prenosi Danas.rs.

Ako ste neko ko podiže glavu sa dva jastuka svake noći, možda biste želeli da se odreknete jednog zbog svog zdravlja.

Fizioterapeutkinja iz Misurija Semi Špigel objasnila je da je čak skovala termin „sindrom dva jastuka“ da bi opisala efekte koje spavanje sa nekoliko jastuka može imati na vas.

Priznala je da tu frazu nećete naći ni u jednoj naučnoj studiji, ali se kune da ona zaista postoji, jer ju je videla iz prve ruke kod svojih pacijenata tokom svoje 13-godišnje karijere.

Semi je na svom TikTok-u otkrila da se to može vrlo lako sprečiti.

Pozvala je ljude da se „čuvaju sindroma dva jastuka“ i ohrabrila ih da se „odupiru nagonu“ da svako veče naslone glavu na par jastuka.

Špigl je objasnila da to može izazvati ili drastično pogoršati cervikalnu kifozu, koja je poznata i kao grbava ili udovička grba. Ovo je situacija u kojoj se kičma savija napred, uzrokujući zaobljen gornji deo leđa i vrata, a najčešći uzrok tome je loše držanje.

Špigl je objasnila da je većina ljudi pogrbljena tokom dana, pa je poslednja stvar koju želite da uradite jeste da pogrbljen spavate.

Objasnila je da podizanje glave sa dva jastuka dok spavate znači da se vaša kičma „prilagođava krivini koja se vremenom razvija sa lošim držanjem“, dok nam je zapravo potreban „vrat i kičma da se istegnu nazad u lep ravan položaj“ dok spavamo.

Spavanje bez jastuka je idealno

Fizioterapeut je objasnio da bi bilo idealno „ležati ravno bez jastuka“ ili „koristiti jedan jastuk“ dok spavate svake noći. A ako osećate da vam je potrebna veća podrška, Špigl je preporučila da stavite smotani peškir iza vrata kako biste „podržali krivinu“.

„Već se dovoljno borim sa lošim držanjem, ne želim da ležim u krevetu i da imam jastuk koji me samo gura u loše držanje. Kada idete u krevet noću, iskoristite gravitaciju u svoju korist da se ispravite“, rekla je Špigl.

Takođe je upozorila ljude da se klone dušeka koji se prilagođavaju telu, jer osam sati u istom položaju na njemu neće učiniti ništa dobro za vaše držanje, piše LADBible.

Stručnjakinja za spavanje je zatim demonstrirala niz istezanja i vežbi za koje kaže da vam mogu pomoći da „ojačate mišiće i mobilišete kičmu“.

Izvor: n1info.rs

Pravilna nega kože nije komplikovana, ali zahteva pažljiv pristup i izbegavanje štetnih navika koje dugoročno mogu naštetiti zdravlju i izgledu vaše kože.

Svakodnevna rutina nege kože lica može imati značajan uticaj na njeno zdravlje i izgled. Međutim, mnogi ljudi nesvesno praktikuju navike koje mogu ozbiljno da naškode koži.

Umivanje

Ove greške mogu dovesti do iritacije, prevremenog starenja kože i drugih problema koji se mogu izbeći pravilnim pristupom nezi kože. Važno je razumeti osnovne principe nege kože da biste održali njenu prirodnu ravnotežu i zdravlje.

Dermatolozi upozoravaju na tri posebno štetne navike koje je potrebno odmah promeniti kako bi se sačuvalo zdravlje kože i sprečile dugotrajne tegobe.

Brisanje lica peškirom – više štete nego koristi

Iako deluje kao bezopasna rutina, brisanje lica peškirom može biti izuzetno štetno za kožu.

Prema mišljenju stručnjaka, peškiri su savršeno stanište za bakterije, posebno u vlažnom okruženju kupatila. Ni redovno pranje peškira nije dovoljno da se u potpunosti uklone svi mikroorganizmi koji se mogu preneti na kožu lica.

Dermatolog dr Đoti Agarkar objašnjava da gruba tekstura peškira može stvoriti mikrooštećenja na koži, što na duži rok dovodi do preranog starenja i stvaranja bora.

Umesto brisanja, preporučuje se nežno tapkati kožu čistim rukama kako biste uklonili višak vode, ostavljajući kožu blago vlažnom radi boljeg upijanja proizvoda za negu.

Prekomerna upotreba kreme za sunčanje

Iako je zaštita od sunca neophodna, prekomerna upotreba kreme za sunčanje može izazvati neželjene reakcije.

Prema istraživanju objavljenom na Lifestyle Asia, određeni sastojci krema za sunčanje mogu začepiti pore i izazvati iritaciju, posebno kod osetljive kože.

Stručnjaci preporučuju korišćenje kreme sa SPF od 30 ili više, ali u umerenim količinama.

Važno je odabrati proizvod koji odgovara vašem tipu kože i ne sadrži iritantne sastojke. Kremu treba nanositi svakodnevno, čak i u oblačnim danima, ali bez preterivanja.

Često pranje lica narušava prirodnu ravnotežu

Treća štetna navika je preterano pranje lica. Prema dermatološkim stručnjacima, prečesto pranje može poremetiti prirodnu zaštitnu barijeru kože. Optimalna pH vrednost kože je 5,5, a agresivno čišćenje može poremetiti ovu ravnotežu.

Preporučuje se pranje lica maksimalno dva puta dnevno – ujutru i uveče.

Važno je koristiti blage proizvode za čišćenje koji neće isušiti kožu niti narušiti njenu prirodnu ravnotežu. Tokom perioda jakog znojenja ili posle sportskih aktivnosti, dozvoljeno je dodatno, treće pranje.

Pravilna nega za zdravu kožu

Da bi održali zdravu kožu lica, dermatolozi preporučuju nežan pristup. Umesto grubog brisanja peškirom, koristite metod tapkanja čistim rukama. Kremu za sunčanje nanosite umereno, birajući proizvode prilagođene vašem tipu kože, prenosi Net.hr.

Ograničite čišćenje lica na dva puta dnevno, koristeći blage proizvode koji neće narušiti prirodnu ravnotežu kože.

Izvor: n1info.rs

U mestu Bezdan kod Sombora primećeno je telo nepoznate osobe kako pluta rekom Dunav.

Prema prvim informacijama, oko 13:15 ljudi su primetili da telo pluta rekom, o čemu su obavestili policiju.

Na teren su odmah izašli i spasioci vatrogasno – spasilačke brigade u Somboru i trenutno se radi na izvlačenju tela, piše Blic.

Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.
Za kupovinu kuće na selu koja pripada teritoriji Grada Sombora prvi korak jeste popunjavanje obrasca izjave o zainteresovanosti, koji se preuzima, popunjava i predaje na pisarnici Uslužnog centra Gradske uprave grada Sombora (Trg Cara Uroša broj 1, zgrada "Županije") šalteri 10-12.

Za sve dodatne informacije možete se obratiti na broj telefona 025/468-176. Maksimalni iznos bespovratnih sredstava koji se dodeljuje za kupovinu seoske kuće sa okućnicom iznosi 1.200.000,00 dinara.

Konkurs traje do utroška sredstava, a najkasnije do 1. novembra 2025. godine. Pravo da konkurišu imaju pojedinci, samohrani roditelji, bračni parovi i vanbračni partneri.

Podnosioci prijave konkurišu zajedno sa jedinicom lokalne samouprave, na čijoj teritoriji se nalazi seoska kuća sa okućnicom, a jedinica lokalne samouprave potvrđuje tačnost podataka i ispunjenost uslova koji se odnose na seosku kuću sa okućnicom za koju se podnosioci prijave opredele.

Sve o uslovima, potrebnoj dokumentaciji i načinu prijave na Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom možete pronaći na sledećem linku:Javni konkurs Ministarstva za brigu o selu za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom (2025.)

Izvor: RTV

U prostorijama Gradske uprave danas je održan sastanak predstavnika lokalnih radnih tela i ustanova koje se bave zdravstvenom i socijalnom zaštitom sa predstavnicama Stalne konferencije gradova i opština (SKGO).

Povod za sastanak je bilo upoznavanje SKGO sa radom grada Sombora u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, a ovom prilikom razgovarali su o radu Saveta za zdravlje grada Sombora, kao i uslugama koje nudi Centar za pružanje usluga socijalne zaštite.
Na sastanku su učestvovali član Gradskog veća za oblast zdravstva i socijalne politike dr Radenko Stanić, kordinatorka Radnog tela za socijalna pitanja Jovana Miljević, načelnica Odeljenja društvenih delatnosti Marija Jerković, direktorka Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada Sombora Jelena Stakić, direktorka Zavoda za javno zdravlje dr Dragoslava Čubrilo, pomoćnica direktora Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ dr Bogdanka Pušić, programska direktorka za društveni razvoj SKGO Jasmina Tanasić i viša projektna savetnica SKGO Maja Knežević Romčević.

Akteri sastanka predstavili su proces kreiranja Plana javnog zdravlja grada Sombora i istakli dobru saradnju grada sa zdravstvenim ustanovama, a razgovarali su i o potrebama građana po pitanju socijalne zaštite, te iskustvima Sombora u ovoj oblasti.

Nomen est omen… ili možda ne. Iako mnogi nazivi raznih predmeta i pojava u svetu koji nas okružuje na prvu loptu otkrivaju „o čemu se radi“, neki nas mogu odvesti na pogrešan trag. U nastavku su samo neki od njih koji bi vas mogli zabaviti, naučiti nečemu novom, ali i podsetiti da stvari nisu uvek onakve kakve izgledaju.

Poznati nazivi koji nas zapravo lažu

Stogodišnji rat

Jedan od najznačajnijih ratova u srednjem veku bio je rat između dva tada najmoćnija kraljevstva, engleskog i francuskog. Rat je počeo 1337. i trajao je sa prekidima do 1453. godine – ukupno 116 godina. Istorijske knjige su skratile njegovo trajanje na manje, nazvavši ga Stogodišnjim ratom.

Bela čokolada

Bela čokolada, zapravo, opšte nije čokolada! Ovaj slatkiš pravi se od mleka u prahu, šećera, lecitina, vanile i kakao putera, ali osim masti, ne sadrži druge delove kakao zrna, odnosno ne sadrži kakao masu – od čega se dobija prava čokolada, piše Punkufer.hr.

Rt dobre nade

Najjužniji rt Afrike prvi je oplovio Portugalac Bartolomeo Dijaz 1487. godine, čime je dokazao da postoji morski put od Evrope do Indije. Nazvao ga je Olujni rt, a to ime je bilo bliže istini od sadašnjeg koji mu je dao kralj Žoao II. To je učinio kako preteće ime ne bi demotivisalo mornare koji tek treba da stignu do Indije.

Crni puding

Iako je na srpskom naziv ovog jela potpuno providan i iskren, na engleskom ima pomalo romantizovan naziv, pa ako niste ljubitelj – preskočite. Crni puding uopšte nije puding ili desert. Crna boja potiče od krvi, a iza maštovitog naziva stoje obične – krvavice.

Arapski brojevi

Arapske brojeve, za nas „normalne“ brojeve, koje označavamo „zemljom porekla“ samo da bismo ih razlikovali od, najčešće, rimskih brojeva – uopšte nisu izmislili Arapi. Nastali su u Indiji, a legenda kaže da ih je izmislio astronom i matematičar Arijabhata početkom 6. veka.

Panama šešir

Tradicionalni ekvadorski šešir, koji se vekovima tkao od vlakana biljke Palmata Carludovica iz porodice palmi, sombreros, nosio je američki predsednik Teodor Ruzvelt 1906. godine prilikom posete Panami i gradilištu budućeg kanala. Novinari koji su pratili posetu trajno su prekrstili ovaj šešir.

Piletina Kijev

Naziv ovog jela navodi nas na pogrešan zaključak da je nastalo u Ukrajini. Iako se pretpostavlja da je piletina prvi put ovako pripremljena sredinom 19. veka, njeno poreklo se ne može precizno utvrditi. Međutim, poznavaoci ruske i ukrajinske kuhinje slažu se da je nastala u Francuskoj, a prvi pisani dokument o njoj datira iz 1912. godine i smešta je u Sankt Peterburg.

Bolest masne jetre je najčešća vrsta oboljenja jetre, a nastaje kao posledica nagomilavanja masti u ovom organu koja prelazi pet odsto težine tkiva jetre.

Kod onih koji su u ranoj fazi bolesti često je teško prepoznati simptome, ali su stručnjaci za „Health Shots“ otkrili koji su najčešći simptomi povezani sa ovom bolešću.

Imajte na umu da ako se bolest masne jetre ne leči na vreme i pravilno, ona može dovesti do upale i potencijalno napredovanja do ozbiljnijih zdravstvenih problema sa jetrom.

Stalni umor i iscrpljenost

Jedan od prvih simptoma masne jetre je neobično izražen umor ili iscrpljenost. Jetra igra ključnu ulogu u detoksikaciji i regulaciji energije, a kada je oslabljena, može dovesti do hroničnog umora.

Bol u stomaku

Neprijatan ili tup bol u gornjem desnom delu stomaka, ispod desnog rebra, može ukazivati na upalu ili oticanje jetre. Ovaj bol može postati izraženiji nakon obroka ili tokom fizičke aktivnosti, prenosi Index.hr.

Povećanje telesne težine

Masna jetra je usko povezana sa insulinskom rezistencijom, što često dovodi do akumulacije viška težine, posebno u predelu stomaka. Kada jetra ne može efikasno da obradi masti, može doprineti masnoći na stomaku.

Problemi sa kožom

Hormonska neravnoteža uzrokovana masnom jetrom može dovesti do problema sa kožom, kao što su akne ili tamnjenje kožnih nabora, posebno oko vrata i pazuha. Gubitak kose takođe može biti jedan od znakova.

Mučnina i gubitak apetita

Kako se jetra bori sa viškom masti, to može uticati na varenje, izazivajući mučninu, opštu slabost i gubitak apetita. Ovo može otežati održavanje redovnih navika u ishrani.