Sombor.info

Šta Ejmi ne preporučuje?

Ekspertkinja za roditeljstvo Ejmi Mekridi, koja je jako popularna u svetu, sastavila je listu od pet stvari koje uspešni roditelji nikada ne rade.

To nisu nikakve strategije, već samo neke od navika koje mnogi imaju, a čije izbegavanje može napraviti veliki pomak u odnosima s decom, piše Zelena učionica.

Nikad ne plaćaju deci za obavljanje kućnih poslova

A razlog je jednostavan. Kad platite detetu zato što je složilo veš ili opralo sudove, vi podrivate njihovu radnu etiku. Deca onda rastu u uverenju da je jedini razlog zbog kog će raditi neke poslove u kući koje baš i ne vole – nagrada. Ona onda postaje eksterni motivator, a ono što svaki roditelj zapravo želi jeste da kod deteta razvije unutrašnji motiv i težnju ka tome da urade dobru stvar zato što to tako treba, zato što su odgovorni i razumeju značaj života u zajednici.

Osim toga, Amy kaže da će deca uz više volje priskočiti u pomoć ako kućne poslove vide kao timski zadatak, a ne kao transakciju.

Postoji još jedan razlog zbog kog je plaćanje deci da obave neki kućni posao pomalo klizav teren – šta ćete uraditi ako je posao urađen polovično ili ako detetu apetiti porastu, pa zatraži više novca sledeći put? Plaćanje kreira sistem koji vas na neki način obavezuje, a to sigurno ne želite.

Nikad ne šalju decu u ćošak/svoju sobu

Ovo je jako popularna roditeljska tehnika, skoro svuda. A evo zašto nije dobra. Cilj svake disciplinske mere trebalo bi da bude da se dete nauči boljem ponašanju, a da se istovremeno sačuva jaka emocionalna povezanost sa roditeljem. A jednostavno slanje deteta u ćošak ne čini baš ništa da bi se problem rešio. Umesto toga, ugrožava povezanost i uvodi vas u borbu moći koja, onda, stvara ljutnju i razočaranje.

Druga stvar koju čest odlazak u ćošak uči dete jeste da su vrlo loši. Prosto je to poruka koju indirektno tako prihvataju i etiketa koju osećaju na sebi pa se, suprotno nameri roditelja, baš tako i ponašaju.

Deca najbolje uče onda kad osećaju snažnu povezanost sa roditeljem. Kada nastupi loše ponašanje mnogo je efikasnije da roditelj bude prisutan u momentu, da pomogne detetu da smiri i emocije i telo i da ih nauči ispravnom ponašanju u budućnosti.

Nikada deci ne “lepe” etikete. Ni dobre ni loše

Mnogi su skloni tome – “on je pametnjaković”, “ona je pravi pomoćnik”, “on je umetnik u duši”. Verovali ili ne, čak i pozitivne etikete mogu biti obeshrabrujuće, tvrdi Amy. One podstiču rivalitet među braćom i sestrama.

Kada jedno dete označimo kao “sportski tip” ostali će misliti da oni to jednostavno nisu. Ako drugom detetu kažemo da nam je ono najbolji pomoćnik u kući, ostala deca verovatno se neće ni truditi da dostignu slavu “maminog malog pomoćnika”.

Jedna od najčešćih etiketa koja škodi je “izbirljivac”. Ako za svoje dete to govorite, vrlo je mala šansa da će se odvažiti da proba novu hranu ili da će prestati da bude izbirljiv.

Nikad ne teraju decu da pojedu sve iz tanjira da bi dobili dezert

U slatkišima bi trebalo uživati kao i u svakoj drugoj hrani – dobrovoljno. Ako dete jede pod prinudom (bilo da je u pitanju podmićivanje, kazna ili neki drugi metod) obroci postaju borba moći koja je pravi mali pakao za celu porodicu. Fokus se na taj način sklanja sa stvaranja zdravih navika u ishrani i kreira se tenzija između deteta i roditelja.

Takođe, dezert se na ovaj način stavlja na pijedestal i tretira kao poželjna hrana koju će dete dobiti ako pojede onu nepoželjnu, poput povrća. A to baš i nije način razmišljanja koji želimo da im usadimo.

Nikad ne udaraju decu

Čak i kad je u najboljoj nameri, udarac, ćuška ili batine povećavaju šansu da će dete biti agresivno u budućnosti, da će lagati kako bi izbeglo kaznu, a osim toga ugrožava vezu roditelja i deteta.

Nesumnjivo je da udarac može i često jeste efikasan u trenutku jer prekida neželjeno ponašanje. Ali na taj način detetov mozak postavljate u mod “bori se ili beži” i dobijate ili prkos ili zatvaranje za bilo kakvo učenje (najčešće oboje).

I na kraju, ali ne i najmanje važno…

Uspešni roditelji se trude da nikad ne budu prestrogi prema sebi. Niko nije savršen, ali svakog dana ulagati svestan napor da izbegnete greške i budete malo bolji roditelj nego juče siguran je put da ćete odgajiti sjajnu, ali nesavršenu decu koja će vas voleti i koja će se rado sećati detinjstva kad odrastu.

Izvor: zadovoljna.rs

U pojačanim kontrolama ribolovnih voda kojima upravlja JVP “Vode Vojvodine”, uoči novogodišnjih i božićnih praznika, zaplenjeno je čak 11 kilometara nelegalno postavljenih mreža, tačnije 365 komada mreža.

Ribočuvarska služba JVP “Vode Vojvodine”, pod čijom su ingerencijom ribolovne vode i zaštićena područja, proteklih dana radila je pojačanim intenzitetom radi sprečavanja krivolova, saopštilo je to preduzeće.

Akcije su sprovedene u saradnji sa Jedinicom za bezbednost na rekama MUP-a Srbija na sledećim područjima: Park prirode “Jegrička”, kanal Bečej-Bogojevo, kanal Novi Sad – Savino Selo, Kikindski kanal, kanal Novi Bečej – Banatska Palanka, kanal Bački Petrovac – Karavukovo i reka Dunav.

Kako se dodaje u saopštenju, Ribočuvarska služba je sa novom i savremenijom opremom tokom 2022. godine uspešno sprovela 3.152 kontrole, a u akcijama je zaplenjeno oko 70 kilometara ilegalno postavljene mreže, 179 komada raznog nedozvoljenog alata i sedam čamaca.

Dosadašnja istraživanja pokazala su da dete inteligenciju nasleđuje od svoje majke, ali šta je sa njegovim ostalim karakteristikama?

Da li postoji nešto što će vaš mališan naslediti isključivo od svoga oca? Prema mišljenju genetičara, itekako postoji.

Kako piše „Family Education“, postoje čak tri stvari za koje je dokazano da ih dete nasleđuje od oca, a genetičarka Dana Breset otkrila je o kojim se karakteristikama radi.

Visina

Fizički izgled deteta često je bliži očevim, nego majčinim genima. Stručnjaci tvrde da postoji najmanje 700 genetskih varijacija koje su odgovorne za određivanje visine deteta. Iako ova osobina dolazi iz maminih i tatinih gena, postoje dokazi koji pokazuju da tatini geni imaju veću ulogu u određivanju visine.

Pol deteta

Ako tata ikad bude razočaran što nema dečaka ili devojčicu, to je samo i jedino njegova zasluga. Poznato je kako su upravo muškarci jedini odgovorni za određivanje biološkog pola deteta, objašnjava Breset.

Problemi sa mentalnim zdravljem

Istraživanja su pokazala da upravo očevi mogu svojoj deci da prenesu mutirane gene koji dovode do mentalnih bolesti ili nekih drugih problema sa mentalnim zdravljem. Najčešće je reč o stanjima kao što su hiperaktivnost, šizofrenija ili bipolarni poremećaj.

Isto tako, Breset objašnjava da deca, čiji su očevi stariji od 45 godina, takođe imaju veću verovatnoću da će jednog dana imati poteškoće u učenju, ali i povećanu sklonost depresiji ili anksioznosti, prenose Index.hr.

Vlasnici nekretnina trijumfalno završavaju 2022. godinu koja će se pamtiti kao period ubedljivog rasta cena i paradoksalno velike potražnje. Iako je možda najveći utisak čitave godine na izmaku upravo situacija na tržištu nekretnina, podsetićemo se kako je to izgledalo krajem 2021. godine i početkom još uvek tekuće 2022.

Dok su druge delatnosti grcale u posledicama pandemije tokom čitave 2021. godine, tržište nekretnina je iz svega izašlo kao apsolutni pobednik, a taj trend se nastavio ulaskom u 2022. godinu i premašio sva očekivanja.

Cene stambenih nekretnina u EU i eurozoni porasle su u trećem kvartalu 2021. godine, najsnažnije u više od 15 godina, pokazao je u januaru 2022. godine izveštaj Eurostata.

Istu sudbinu doživela je i Srbija čiji su građani sa izvesnim optimizmom ušli u 2022. godinu, procenjujući da će morati da dođe do "pucanja balona" i drastičnog pada cena nekretnina. Oni koji su se krajem 2021. godine "hvatali za glavu" zbog rapidnog rasta, bili bi pravi srećnici da su znali šta nas sve čeka za godinu dana.

Naime, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, tržište nekretnina u trećem kvartalu 2022. godine poraslo je za 10,6 odsto u odnosu na treći kvartal 2021. godine.

Stručnjaci oprezniji u optimizmu 2022. godine

Daleko manje optimistični, poznavaoci tržišta nekretnina su pre nepunih godinu dana za "Blic" prognozirali nastavak rasta cena sve do kraja godine.

Jelena Davidović, sa portala Nekretnine.rs istakla je tada da je tržište prvenstveno pogurala povećanja tražnja za stanovima u prestonici kao i u regionalnim centrima.

- Ekspanzija tržišta, pa samim tim cena kvadrata, nastaviće se sve dok je ponuda manja od zahteva za kupovinom. Ja, realno, mislim da će doći do stabilizacije cena krajem 2022. godine, eventualno početkom 2023. možemo očekivati i prestanak rasta, navela je tada Đoković za "Blic Biznis".

Sada nam ove reči deluju gotovo proročki, ali mnogi će se složiti da je 2022. godina premašila svačija očekivanja, jer se nekoliko geopolitičkih okolnosti nije moglo tako precizno predvideti.

To se pre svega odnosi na porast cena kirija zbog dolaska velikog broja Rusa i Ukrajinaca.

Cene kirija skočile i troduplo

Demografska slika Srbije znatno se promenila od početka rata u Ukrajini. Za manje od devet meseci u našu zemlju je izbeglo oko 18.000 Ukrajinaca, a boravak je prijavilo i više od 100.000 Rusa. I nisu promenili samo demografsku sliku, već tržište rada i nekretnina.

Samo jedna agencija za nekretnine do novembra 2022. godine je izdala više od 3.000 stanova Rusima, ređe Ukrajincima. Cena zakupa se u proteklih sedam meseci udvostručila. Udeo ruskih državljana koji zakupljuju cene stanova popeo se na gotovo 90 odsto.

Aktuelna ponuda nekretnina koje se izdaju pokazuje da bez sumnje Beograd prednjači sa cenama u odnosu na veće gradove regiona. Jednosoban stan u centru prestonice Srbije sada jedva da može da se nađe za 500 evra, dok nekretnina iste veličine u centru Zagreba košta do 70 evra manje. Stan iste površine u Banja Luci košta upola manje, dok se u Podgorici cena za stan te površine kreće od 300 evra, pisali smo pre nepunih mesec dana.

Iako se uticaj dolaska Rusa i Ukrajinaca meri pre svega porastom visine zakupa stanova, ipak je uzročno-posledično došlo do određenih pomeranja na celokupnom tržištu nekretnina.

Hoće li balon ikada pući ili će naša očekivanja morati da splasnu?
Prema najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) za drugi kvartal tekuće godine, prosek kvadrata u prestonici je oko 2.304 evra. Novi Sad je sve bliži toj cifri.

Oni koji su propustili šansu da obezbede krov nad glavom pre dve godine, dok su cene bile pristupačnije, sada su u ponovo u dilemi, da li kupiti koliko se može po trenutnim cenama ili čekati da se one vrate na staro? Na ovo pitanje struka na žalost nema dobre vesti.

- Da se cene vrate na staro to se sigurno neće dogoditi. Ono što možemo da očekujemo jeste da će negde u martu 2023. doći do smirivanja cene, u smislu da neće "skakati" 2, 3 odsto mesečno, nego će se povećavati za jedan ili 1,5 odsto. Ali će svakako i dalje rasti, jer nemoguće je da stanu kada sve poskupljuje, gorivo, građevinski materijal, a posebno struja, koja je glavni input za gradnju - rekao je za "Blic Biznis" Milić Đoković, procenitelj i stručnjak za tržište nekretnina.

On je takođe naveo da postoji problem u odnosu potražnje i ponude, tako da u proseku na jedan stan ima 4, 5 kupaca.

- Naši podaci pokazuju da neće doći do pada pre novembra, decembra 2023. godine, znači za 13 meseci. Dodatna loša vest jeste da je manje bilo aplikacija za građevinsku dozvolu u ovom tromesečju. To znači da će se manje graditi manja je ponuda, a potražnja ostaje ista - istakao je tada Đoković.

Optimističnije kada je reč o cenama zakupa

Ovaj stručnjak za nekretnine naglašava da se do kraje godine očekuje smirenje cena.

- Glavni talas ekonomskih izbeglica je prošao, odnosno dolazi do smirivanja. Do proleća se očekuje da se vratimo na cene s početka 2021. godine. Nije normalno da se dvosoban stan izdaje za 500, 600 evra. Ne izdaju se svi stanovi strancima, mnogi podstanari su na ivici egzistencije - zaključio je tada za Euronews Đoković.

Godina pred nama pokazaće nam vrlo brzo da li su predikcije stručnjaka bile tačne, a do tog trenutka moraćemo da se oslanjamo na sopstvenu intuiciju. Činjenica je da, kako trenutno stvari stoje, ne postoji "win-win" situacija na polju ponude i potražnje nekretnina.

Izvor: blic.rs

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je preporuke kako da se građani zaštite od gripa i drugih virusa koji dovode do respiratornih infekcija.

1. Izbegavajte bliski kontakt sa osobama koje imaju simptome i/ili znake respiratorne infekcije, tako što ćete:

– izbegavati bliski kontakt sa osobama koje imaju jedan ili više od sledećih simptoma: temperatura, groznica, kašalj, bol u grlu, curenje iz nosa, bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja i malaksalost. Osobe koje imaju ove simptome mogu biti zaražene virusom gripa ili nekim drugim virusom.

– održavati razdaljinu/distancu od najmanje jednog metra od nekoga ko ima simptome simptome i/ili znake respiratorne infekcije i izbegavati gužve. Kada se distanca ne može održati, smanjiti vreme bliskog kontakta, što je više moguće, sa osobama koje bi mogle biti bolesne.
– izbegavati nepotrebne posete osoba koje su bolesne.

– izbegavati da budete lice u lice sa bolesnom osobom, smanjiti i vreme bliskog kontakta kada se brinete o osobama koje imaju simptome i/ili znake respiratorne infekcije. Kada držite bolesnu decu, stavite im bradu na rame kako vam ne bi kašljala u lice.

2. Često perite ruke

Redovno pranje ruku sapunom i vodom ili upotrebom sredstava za suvo pranje/dezinfekciju ruku na bazi najmanje 70% alkohola. Redovno pranje ili dezinfekcija ruku pomoći će vam da se zaštitite od virusa. Operite ruke sapunom i vodom, posebno nakon što kašljete ili kijate. Sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola smanjuju količinu virusa gripa na kontaminiranim rukama, iako je pranje sapunom i vodom efikasnije.

Kada se brinete o nekom ko ima simptome i/ili znake respiratorne infekcije, obavezno operite ruke nakon što dodirnete tu osobu i nakon rukovanja njenim maramicama ili vešom.

Pranje ruku ne bi trebalo da bude samo brzo ispiranje. Svaki put treba da traje najmanje 20 sekundi. Nakon pranja ruku sapunom i vodom potrebno je dobro ih osušiti suvim čistim peškirom, papirnim ubrusima za jednokratnu upotrebu ili sušilom sa toplim vazduhom.

3. Izbegavajte dodirivanje očiju, nosa ili usta

Virusi se često šire kada osoba dodirne površine ili predmete sveže kontaminirane sekretima disajnih organa inficirane osobe, na kojima se nalazi virus, a potom dodirivanjem očiju, nosa ili usta.

4. Održavajte pravilnu respiratornu higijenu

U slučaju kijanja i kašljanja potrebno je pokrivanje usta i nosa nadlakticom ili papirnom maramicom koju odmah nakon upotrebe treba baciti u kantu za otpatke, a potom oprati ruke sapunom i vodom ili upotrebom sredstava za suvo pranje/dezinfekciju ruku na bazi najmanje 70% alkohola.

5. Redovno provetravajte prostor u kome boravite

6. Ostanite kod kuće ako ste bolesni

Izvor: danas.rs

Jutros kada je išao po Badnjak u prigrevačku šumu, Nedelјko Marinković je naišao na životinju koja je na sebi imala vidlјive sveže rane. Obzirom da je još uvek bio mrak, Pomalo u šoku, Nedelјko u prvi mah nije bio siguran koja životinja je u pitanju, pa se Apatinom proneo glas da je u pitanju odbegli panter za kojim se traga. Međutim, vrlo brzo se ispostavilo da je u pitanju životinja iz porodice vidri, pa je nagađanje pojedinaca da je ubijena opasna divlјa mačka ubrzo demantovano.

Na telu ubijene životinje dugačke preko jedan metar i teške četiri do pet kilograma vidlјive su povrede i sveža krv, a policija je izašla na lice mesta i obavlјa uviđaj koji bi trebao da utvrdi na koji način je životinja stradala. Obzirom da je nađena na izlazu iz Apatina prema Prigrevici i to u blizini prometnog kolovoza, ne isklјučuje se mogućnost da je neko automobilom naleteo na nju.

Izvor: Radio Dunav

Proslavu Božića već šest godina pojedini Apatinci obeležavaju na neobičan način, tako što nakon Božićne Liturgije, a pre praznične trpeze, dan obeležavaju plivanjem u Dunavu. Učesnici ove neobične akcije su uglavnom mladi Apatinci, većinom aktivni sportisti, a kada se okupe nakon liturgije ispred Hrama Sabor svetih Apostola, trče stazom dugom dva kilometra do zaliva i gradske plaže, gde počinje božićno kupanje. Najstariji učesnik imao je 55 godina, a najmlađi deset godina.

- Cilј je promocija zdravog života, pravoslavne i porodične vrednosti. Pre šest godina smo počeli ovako da plivamo i to su tada bile o pripreme za plivanje za Časni krst. Voda je uvek hladna, kao i danas, oko 5 stepeni istakao je Đorđe Dražić, inače inicijator ovog druženja.

Izvor: RTV

Radovi su trajali šest meseci.

Marketinški stručnjak Skot Begali iz Engleske odlučio da sam obnovi svoju kuću i tvrdi da je pri tom uštedeo 40.000 evra, piše Daily Mail, a prenosi Index.

Radovi su trajali šest meseci, a Skot kaže da je sve naučio iz različitih tutorijala na YouTube-u.

„Budući da su svi građevinski radnici bili zauzeti, počeo sam da učim o izgradnji na YouTube-u i tako sam se sam obučio. Kad sam krenuo sa obnovom krova, u prvom momentu je bilo izuzetno teško. Bojao sam se da se popnem na krov, jer nisam znao šta radim“, rekao je 30-godišnji Skot.

Priseća se da je najveći problem nastao kada je slučajno probio beton i udario u olovnu cev, zbog čega je morao da prekine radove i popravi čitav sistem.

„Uskladiti kancelarijski posao, koji radim svaki dan od devet do pet i roditeljske obaveze koje imam nakon rođenja sina, sa izgradnjom ove kuće, bila je ipak najteža stvar tokom čitavog procesa“, rekao je Skot.

Usput je zvao i građevinske inspektore da se uvere da je ono što radi u skladu sa zakonom, a na kraju ga je obnova kuće koštala 12.000 evra.

Međutim, ovo nije prvi građevinski posao koji je Skot odradio svojim umešnim rukama, piše Metro. Prethodno je napravio salon lepote u svom dvorištu, kako bi njegova partnerka mogla da radi od kuće.

Izvor: nova.rs

Svoj svojevremeni burni razvoj, tokom 18. i 19. veka, Sombor je dugovao ne samo svojim privrednim potencijalima, oličenim, pre svega, u njegovoj polјoprivredi, već i činjenici da je predstavlјao nezaobilazan saobraćajni čvor na smeru istok - zapad Evrope.

Prepoznat kao privredno-administrativni epicentar tadašnje Ugarske, njegov značaj nije dramatičnije oslabio ni prilikom formiranja nove kralјevine Južnih Slovena, mada se našao na samoj granici sa novorođenom Mađarskom, što mu nije smetalo da održava kakav-takav tempo razvoja i tokom perioda nakon Drugog svetskog rata, iako je primat, kao saobraćajno čvorište, sve više preuzimala Somboru susedna Subotica. Tek raspad i SFRJ doveo je do toga da najveća varoš na Zapadu Bačke postane i doslovno saobraćajno „slepo crevo“, što mu se osvetilo pogotovo u periodu privredne tranzicije, kada je investitore mogla da primami samo odlična saobraćajna povezanost sa panevropskim koridorima, o čemu najbolјe svedoče primeri bačkih i sremskih lokalnih zajednica oslonjenih na Koridor 10.

Potpuno zanemaren izlazak na evropsku vodenu žilu kucavicu - Dunav, zapuštena nekada razgranata železnička mreža, izarubovani putevi ionako nedovolјne propusne moći, skrajnutost od puteva međunarodne trgovine, ostavili su Sombor gotovo potpuno bez svežeg stranog kapitala, pa nikoga ne čudi što se u ovom gradu više od jedne decenije nije pojavio nijedan novi ozbilјniji privredni subjekat, dok postojeći, najblaže rečeno, stagniraju. Koliko je, mada zanemaren, strateški važan za Srbiju kao saobraćajno čvorište pokazuje se ovih dana, dok traju radovi na izgradnji nove, brze pruge Novi Sad-Subotica, kada je sav železnički saobraćaj „prebačen“ sa ovog koridora na trasu Subotica-Sombor-Bogojevo-Novi Sad, što je navelo i ministarstvo saobraćaja i infrastrukture da najavi ulazak u zamašni projekat revitalizacije pružnog pravca Vrbas-Sombor. Ako se ima u vidu da se poslednjih nekoliko godina ozbilјnije radi na revitalizaciji i novoj izgradnji i putne mreže u i oko Sombora, još uvek dominantnoj u robnom transportu, realno je očekivati da bi se mogao očekivati skori izlazak ovog grada iz saobraćajnog ćorsokaka u kojem se nalazi poslednje tri decenije.

I kanal je dobar
Ako je postojao žal za tim što je u državnoj strateškoj dokumentaciji Sombor ostao skrajnut kada je u pitanju njegov izlazak na Dunav, odnosno nije prepoznat kao ozbilјniji kandidat za ulaganje u infrastrukturu namenjenu robnom i putničkom transportu ovom rekom, ohrabruju ulaganja u obnavlјanje kapaciteta za rečni transport sistemom DTD, oličenom u čišćenju decenijama zapuštenog Velikog bačkog kanala kao okosnice ovog sistema.
Počelo je to sa obnavlјanjem čuvene prevodnice Dunav-VBK kod Bezdana, prvog ovakvog vodnog objekta na svetu, pri čijoj gradnji je korišten takozvani „podvodni“ beton, a nastavlјeno čišćenjem celog njegovog toka od ogromne količine mulјa, koji je ne samo dramatično smanjio dozvolјeni gaz plovilima, već Srbiji i Vojvodini stvorio i ekološki problem kolosalnih proporcija.

Svakako najznačajniji projekat na kojem se radilo u godini na izmaku je brza saobraćajnica od Sombora do Kikinde, koja je dobila i svoj naziv „Osmeh Vojvodine“, koja bi u smeru zapad-istok trebala da poveže granične prelaze sa Mađarskom, Bački Breg i Rumunijom, Nakovo. Mada je početak radova na ovoj saobraćajnici najavlјivan još za 2021.godinu, što se pokazalo kao preambiciozno, protekla godina je iskorištena za plansku dokumentaciju koja je obuhvatala i program eksproprijacije zemlјišta, koji je, opet, makar administrativno, priveden kraju u samoj završnici godine, kada je na javni uvid dostavlјen i njegov deo od samog Sombora do administrativne granice sa opštinom Kula, pošto je prethodno isti posao obavlјen za deo trase od graničnog prelaza Bački Breg do Sombora. Mada će se ovim ostvariti davnašnji san Somboraca da dobiju makar „poluauto-put“ (što bi bila i laička definicija brze saobraćajnice), ako već ne pravi auto-put, do Vrbasa kao priklјučak na Koridor 10, daleko veći doprinos lokalnoj ekonomiji će se ostvariti kroz (pre)dugo očekivanu prekategorizaciju i njoj prikladnu rekonstrukciju GP Bački Breg. Naime, ovaj prelaz sa Mađarskom, kao alternativa večito zagušenim prelazima Horgoš i Kelebija, još uvek je u rangu onih koji su osposoblјeni za isklјučivo putnički i saobraćaj teretnih vozila do svega tri i po tone. Uvertira u njegovu prekategorizaciju i samim tim osposoblјavanje za teretni saobraćaj kamiona nosivosti i do 12 tona je svakako bio prekogranični projekat dve države, finanasijski potpomognut i sredstvima EU, ali se pravi efekti po lokalni razvoj mogu očekivati tek „stavlјanjem osmeha na lice Vojvodine“.

Ako se ova saobraćajnica može smatrati strateškim interesom dve, tačnije tri države koje povezuje, nezanemarlјiv je rad i na novim regionalnim, odnosno lokalnim putevima koji se finansira iz sredstava samih lokalnih samouprava i buyeta Vojvodine. Tako je nesumnjivo da će Zapad Bačke saobraćajno „prodisati“ i nakon završetka puta od somborskog sela Stapar do Sivca kao drugog najvećeg sela opštine Kula. Ova projekat, koji se polako privodi kraju, mada doživlјavan lokalnim, ne samo što će asfaltom „prokrviti“ ogroman prostor plodne bačke ravnice, koji je do sada bio saobraćajna mrtva zona, povlačeći za sobom i daleko veće mogućnosti modernizacije polјoprivrede kroz navodnjavanje i potencijalnu izgradnju preradnih kapaciteta, već će omogućiti i privredi opštine Oyaci da se transportno lakše konektuje na „Osmeh Vojvodine“ i samim tim na Koridor 10. Kada se tome doda i projekat, takođe finansijski podržan novcem iz pokrajinske kase, tačnije Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, puta od Kupusine, naselјenog mesta opštine Apatin, do somborskog sela Bački Monoštor, od koga već postoji put do Bezdana kao jedne od konekcionih tačaka budućeg „Osmeha Vojvodine“, za očekivati je da će u predstojećoj, ali i potonjim godinama, prokletstvo Sombora kao saobraćajnog „slepog creva“ biti konačno razbijeno.

Izvor: dnevnik.rs

Prvi presek glasanja ljubitelja NBA lige za Ol-star igrače je objavljen.

Najviše glasova za sada su dobili Lebron Džejms iz LA Lejkersa, malo više od 3,1 miliona, dok je Kevin Durent iz Bruklin Netsa otprilike na istoj koti.

Naš Nikola Jokić dobro se kotira, dobio je za sada 2.337.768 glasova.

Od "visokih" igrača na Zapadu je samo Lebron Džejms bolje prošao, a generalno gledano, Stef Kari sa 2,7 miliona, te Luka Dončić sa 2,4 miliona, bolji su još od momka iz Sombora.

Podsetimo, navijači imaju 50 odsto udela u glasanju za prvu petorku na Ol-staru, dok po 25 odsto imaju NBA igrači i mediji.

Sledeći presek biće objavljen 12. januara.

Ovogodišnji Ol-star vikend na programu je od 17. do 19. februara u Solt Lejk Sitiju.