Sombor.info

Karatisti "Dušan Staničkova" imali su sjajan vikend na prvenstvu zone Bačka (Bačka Palanka) za mlađe uzrasne kategorije (poletarci, pioniri i nade), u organizaciji Karate saveza Vojvodine i domaćina – Karate Akademije Bushido. Somborski karatisti osvojili su ukupno 11 medalja, od kojih sedam zlatnih, te po sve srebrne/bronzane.

Na najviše pobedničko postolje popeli su se Milan Radmilović i Iskra Ivanović koji su osvojili po dve medalje, te Lola Vulinović, Ognjen Drakulić i Georgije Radić. Srebrne medalje pripale su Vuku Keseiću i Dušanu Vejinu, dok će se bronzanim medaljama okitili Marija Radenković i Vladimir Radmilović. „Ponosni smo na borbenost, disciplinu i timski duh koji su naši mladi karatisti pokazali na tatamiju. Ovaj rezultat je plod vrednog rada i predanosti tokom cele sezone“ – navodi se u klupskom izveštaju.

Najstariji karate kolektiv u Somboru uputio je zahvalnost Karate Akademiji Bushido (trenerima Bojani Knežević i Ivanu Kunevskom) na izvanrednoj organizaciji takmičenja, besprekorna satnica, odlični uslovi u hali i profesionalan pristup učinili su da se svi takmičari osećaju dobrodošlo i fokusirano na mečeve.

„Čestitamo svim osvajačima medalja i želimo im još mnogo uspeha na predstojećim takmičenjima“ – naveo je KK Dušan Staničkov u svom saopštenju.

Mađarsko kulturno-umetničko društvo „Petefi Šandor“ iz Telečke i Mađarsko kulturno – umetničko društvo „Nemet Laslo“ iz Svetozar Miletića“ priredili su publici u Telečkoj nezaboravni koncert Velikog citraškog orkestra zapadnobačkog okruga.

Кoncert je održan 21.2.2026. godine u Domu kulture Telečka, gde su prisutni imali priliku da čuju zvuke kompozicije narodnih igara, čardaša i dradicionalne melodije na ovim starim žičanim instrumentima.

Otkriven je jednostavan trik u uređenju enterijera koji brojni barovi, kafići i pabovi navodno koriste kako bi goste zadržali duže i podstakli ih da potroše više novca. Iako Svetska zdravstvena organizacija upozorava da ne postoji bezbedna količina alkohola, umerena konzumacija se i dalje smatra društveno prihvatljivom, a čini se da ugostitelji znaju kako to da iskoriste. Prema novom istraživanju, tajna se krije u obliku stolova za kojima sedite, prenosi Food Bible.

Moć okruglih stolova

Istraživanje koje je naručio My Furniture sugeriše da ako sedite za okruglim stolom, verovatno ćete provesti čak 42 minuta više u kafiću. Dimitrios Papas, zaposleni u kompaniji, objašnjava da okrugli stolovi prirodno podstiču razgovor i osećaj inkluzije. „Kafići su prvenstveno društveni prostori, a okrugli stolovi to savršeno podržavaju“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, takvi stolovi podsvesno signaliziraju jednakost jer niko ne sedi na čelu stola, što ljude čini opuštenijim. „Iz poslovne perspektive, ta udobnost je zaista važna. Kada se ljudi osećaju opušteno i uključeno, imaju tendenciju da ostanu duže, naruče još jednu rundu i više uživaju u iskustvu. To je mali detalj dizajna, ali može imati veliki uticaj i na atmosferu i na prihod“, objasnio je Papas.

Studija je takođe otkrila da su grupe koje sede za okruglim stolovima bile 23 odsto sklonije da naruče dodatne zajedničke runde pića. Pošto su svi okrenuti jedni prema drugima, lakše je održavati razgovor i uspostaviti kontakt očima, što podstiče osećaj povezanosti. Sada znate zašto su stolovi u većini kafića uglavnom okrugli, prenosi Danas.

Prvi norveški film koji je sinoć ovenčan Bafta nagradom za najbolje ostvarenje van engleskog govornog područja, "Sentimentalna vrednost" naša publika moći će da vidi 25. februara u Sava centru.

Dvodnevni filmski događaj u susret 53. Festu, koji je najavljen za jesen, Fest intro održava se 25. i 26. februara u Sava centru.

I prvog dana na programu je film koji je na sinoćnoj, 79. dodeli nagrada Bafta osvojio priznanje za najbolje strano ostvarenje. Od osam nominacija film Joakima Trira "Sentimentalna vrednost" ovenčan je jednom nagradom Bafta. Film, u kom glavnu ulogu izvrsno tumači Stelan Skarsgard - piše Nova.

Ovaj film, laureat kanskog Gran prija, ima i devet nominacija za Oskara. Reditelj i scenarista Joakim Trir predstavlja porodičnu dramu o dve sestre neraskidivo povezane i njihovom ocu koji iznenada ponovo postaje deo njihovog života, što otvara prostor za oproštaj i pomirenje. Agnes i Nora uspostavljaju odnos sa otuđenim ocem, harizmatičnim Gustavom, koji je nekada bio slavan reditelj. Gustav nudi Nori, pozorišnoj glumici, ulogu u svom novom filmu, za koji se nada da će mu doneti povratak na scenu. Nora odbija ulogu i ubrzo saznaje da je njen lik poveren mladoj, ambicioznoj holivudskoj zvezdi. Neočekivano, dve sestre moraće da balansiraju između komplikovanog odnosa koji imaju sa ocem i američkom glumicom koja se našla u središtu njihovih složenih porodičnih odnosa...

SENTIMENTALNA VREDNOST / Kasper Tuxen Andersen

Istoga dana, i na istom mestu, ali u 18.30 časova, u okviru programa Fest intro, pred publikom će biti još jedno ostvarenje koje je bilo nominovano za Bafta nagradu, u kategoriji u kojoj je trijumfovala "Sentimentalna vrednost". U pitanju je "Glas Hind Ražab", koji dočekuje predstojeću dodelu Oskara s nominacijom za najbolji strani film. Ovo ostvarenje, koje je dobilo nagrade publike na Festivalu u San Sebastijanu i žirija na Venecijanskom festivalu, zasnovano je na stvarnim događajima i hitnim pozivima koje je zabeležio Palestinski Crveni polumesec. Naime, volonteri 29. januara 2024. godine primaju hitan poziv - šestogodišnje devojčice Hind Ražab koja je zarobljena u automobilu pod vatrom u Gazi i moli za spas. Dok pokušavaju da je zadrže na vezi, čine sve što je u njihovoj moći da do nje pošalju ambulantno vozilo...

A dan kasnije od 21 sat na programu je film "Plavi mesec" Ričarda Linklejtera. Ovo će biti jedino bioskopsko prikazivanje filma u kom glavnu ulogu igra Itan Hok, a tu su i Bobi Kanavale, Endru Skot.

"Plavi mesec" nominovan je za Oskara za najboljeg glavnog glumca i najbolji scenario; dobitnik je Srebrnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu za najbolju sporednu mušku ulogu a donosi priču o legendarnom tekstopiscu Lorencu Hartu, koji se hrabro suočava sa budućnošću dok mu se profesionalni i privatni život raspadaju tokom večeri povodom premijere hit predstave njegovog bivšeg partnera Ričarda Rodžersa - "Oklahoma!" Tokom 100 minuta, film se u realnom vremenu odvija kroz događaje u baru "Sardi’s", u večeri 31. marta 1943. godine. Priča je ovo o prijateljstvu, umetnosti i ljubavi, ispričana kroz bogatu galeriju pisaca, glumaca i muzičara, prijatelja i štićenika, povorku već slavnih i onih koji će to tek postati...

A od 18 sati 26. februara publika će imati priliku da pogleda i film snimljen po bestseleru "Čarobnjak iz Kremlja". U ovom političkom trileru koji se bavi usponom Vladimira Putina kroz oči njegovog najmisterioznijeg savetnika Baranova igraju Džud Lo, Ališa Vikander i Pol Dano.

Podsetimo, ovaj događaj organizuje se kao uvertira za 53. Fest koji će biti održan u novom terminu, od 2. do -11. oktobra.

Nizak nivo progesterona može imati šire posledice, uključujući uticaj na srčani ritam, krvni pritisak i mentalno zdravlje.

Hormoni igraju ključnu ulogu u funkcionisanju tela, a jedan od njih, progesteron, često se povezuje isključivo sa reproduktivnim zdravljem. Ipak, nizak nivo progesterona može imati šire posledice, uključujući uticaj na srčani ritam, krvni pritisak i mentalno zdravlje, prenosi N1.

Šta je progesteron i čemu služi?

Progesteron je hormon koji se najviše povezuje sa menstrualnim ciklusom i trudnoćom, ali ima i druge važne uloge. Pomaže u regulaciji ravnoteže tečnosti, smiruje nervni sistem, podržava rad srca i krvnih sudova, te deluje kao prirodni diuretik i antiinflamator, piše Hormones Matter.

Nizak progesteron i panični napadi

Jedna od najčešćih posledica niskog progesterona su simptomi anksioznosti i paničnih napada.

Progesteron ima blagi sedativni efekat jer podstiče proizvodnju GABA neurotransmitera, koji smiruje nervni sistem. Kada je nivo progesterona smanjen, taj prirodni „umirujući efekat“ je slabiji, što može dovesti do osećaja teskobe, napetosti i iznenadnih paničnih napada.

Simptomi povezani sa niskim progesteronom mogu uključivati:

– pojačanu anksioznost ili nervozu,

– osećaj gušenja ili ubrzanog disanja,

– noćno znojenje i nesanicu.

Uticaj na srčani ritam

Progesteron takođe utiče na autonomni nervni sistem, koji kontroliše rad srca. Nizak nivo progesterona može dovesti do nepravilnog rada srca, palpitacija ili osećaja „preskakanja“ srca.

Ovi simptomi se često pogrešno pripisuju isključivo stresu ili srčanim bolestima, dok je hormonska neravnoteža zapravo jedan od okidača.

Povišen krvni pritisak

Zbog uticaja progesterona na krvne sudove i ravnotežu natrijuma i tečnosti u telu, njegov nedostatak može doprineti povišenom krvnom pritisku.

Progesteron ima blagi vazodilatatorni efekat – širi krvne sudove i smanjuje pritisak – a kada ga nema dovoljno, krvni pritisak može rasti, naročito kod žena u perimenopauzi ili nakon trudnoće.

Šta možete da učinite?

Ako se suočavate sa paničnim napadima, nepravilnim radom srca i povišenim pritiskom, važno je da se konsultujete sa lekarom i proverite hormonske vrednosti.

Lečenje niskog progesterona može uključivati:

– hormonsku nadoknadnu terapiju (progesteron ili kombinovane terapije),

– promene u ishrani i načinu života, uključujući smanjenje stresa i dovoljno sna,

– praćenje krvnog pritiska i srčanog ritma.

„Hormonska ravnoteža često se zanemaruje kod simptoma anksioznosti i srčanih nepravilnosti, a pravilna dijagnoza može značajno poboljšati kvalitet života“, napominju stručnjaci.

Sve Lidl prodavnice od 1. marta imaće novo radno vreme. Naime, vrata za potrošače otvaraće se pola sata ranije, u 7.30 h. Radno vreme će trajati do 21 h ili do 22 časa, već u zavisnosti od toga kako konkretna prodavnica trenutno radi, može se zaključiti iz prilično šturog saopštenja ovog trgovinskog lanca.

"Lidl Srbija od 1. marta uvodi novo radno vreme prodavnica širom Srbije. Ova odluka predstavlja prvu veću izmenu režima rada od ulaska kompanije na domaće tržište 2018. godine i to sa ciljem da kupovina bude dodatno prilagođena svakodnevnim navikama i tempu života potrošača", saopštio je ovaj trgovinski lanac.

U skladu sa novim radnim vremenom, Lidl prodavnice će, kako se navodi "raditi od ponedeljka do subote od 07:30 do 21:00 ili 22:00, dok će nedeljom radno vreme biti od 8:00 do 21:00 ili 22:00, u zavisnosti od lokacije. 

Obaveštenja o novim radnim vremenima za sve prodavnice biće, kako se navodi, dostupna od 1. marta na zvaničnom sajtu kompanije, na linku: Lidlove prodavnice u Srbiji.

Trenutno je na ovom linku dostupno radno vreme za svaku Lidl prodavnicu u Srbiji za tekuću sedmicu, što uključuje i nedelju, 1.mart.

Prema nasumično pregledanim podacima, moguće je zaključiti da će prodavnice koje su vrata za potrošače zatvarale u 21 čas to i nadalje nastaviti da čine. Isto važi i za one koje su otvorene do 22 časa.

Početak radnog vremena će, pak, biti pomeren za sve prodavnice na 7.30 časova radnim danima, dok za nedelju 1. marta, kao i sve ostale nedelje u sedmici, ostaje radno vreme od 8 časova.

Ovom promenom Lidl Srbija želi da, kako se ističe u kompanijskom saopštenju - "svoje usluge i asortiman učini još dostupnijim, omogućavajući potrošačima više fleksibilnosti, bilo da kupovinu obavljaju u ranim jutarnjim časovima, nakon radnog vremena ili tokom vikenda".

"Naš prioritet je da kupovinu učinimo još jednostavnijom i dostupnijom. Pomeranjem početka radnog vremena najvećeg broja prodavnica na 7:30 časova, omogućavamo našim potrošačima da dan započnu kupovinom svežeg hleba, peciva i ostalih potrepština bez žurbe”, objašnjava Marija Kojčić ispred sektora Corporate Affairs kompanije Lidl Srbija.

Juče je oko 15 časova i 20 minuta izbio je požar u porodičnoj kući u selu Stapar kod Sombora. Pričinjena je veća materijalna šteta.

Požar je prijavljen u 15.28 časova, nakon čega su na lice mesta izašli pripadnici VSB Sombor, DVD Stapar kao ekipe Hitne pomoći .

Jedna osoba prevezena u bolnicu

Kako se navodi na stranici 192, u požaru je povređeno jedno lice, koje je zadobilo opekotine i nakon ukazane prve pomoći transportovano je u Opštu bolnicu u Somboru radi daljeg lečenja.

U objektu se u trenutku izbijanja požara nalazilo i dete, koje je pravovremeno evakuisano i, prema prvim informacijama, nije zadobilo povrede.

Uzrok požara za sada nije zvanično potvrđen.

Požar je ugašen nešto posle 17 časova.

Suplementi su dodaci izbalansiranoj ishrani i nisu zamena za hranu niti za terapiju lekovima koju je propisao lekar. Njihova uloga je da dopune ishranu vitaminima, mineralima, aminokiselinama i biljnim ekstraktima u situacijama kada potrebe organizma nisu u potpunosti pokrivene hranom.

Suplementi - kada imaju smisla, a kada ne?

Kod zdravih osoba, uz pravilnu i raznovrsnu ishranu, suplementi često nisu neophodni, piše za Stetoskop prim dr Mira Kiš Veljković.

Ipak, savremeni način života, stres, nepravilna ishrana i specifična zdravstvena stanja čine da suplementacija u određenim situacijama ima opravdanje. Ključ je u individualnom pristupu, pravilnom doziranju i savetovanju sa lekarom.

Posebnu korist od suplemenata mogu imati trudnice i dojilje, deca u razvoju, starije osobe, sportisti, kao i vegani i vegetarijanci. Važno je naglasiti da postoje značajne razlike u kvalitetu, čistoći i formulaciji suplemenata, što direktno utiče na njihovu efikasnost i bezbednost.

Vitamin D

Vitamin D je liposolubilni vitamin koji učestvuje u regulaciji brojnih fizioloških procesa u organizmu. Neophodan je za zdravlje kostiju, mišića i imunog sistema, a njegovi receptori prisutni su u mnogim tkivima – od nervnog i endokrinog sistema do srca i imunih ćelija.
Nastaje u koži pod dejstvom sunčevih zraka, ali se unosi i hranom i suplementima. Optimalni nivoi se postižu uz kontrolisanu suplementaciju, uz redovno praćenje vrednosti u krvi.

Vitamin C

Vitamin C ima snažno antioksidativno dejstvo i važnu ulogu u funkcionisanju imunog sistema. Učestvuje u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, podržava funkciju imunih ćelija i regeneraciju drugih antioksidanata. Preporučene su umerene dnevne doze, dok megadoze nemaju dodatnu korist.

Vitamini B grupe

Vitamini B kompleksa ključni su za energetski metabolizam, funkciju nervnog sistema, stvaranje neurotransmitera i krvnih ćelija. Njihove potrebe su povećane kod osoba izloženih stresu, hroničnom umoru, intenzivnom fizičkom ili mentalnom naporu, kao i kod određenih zdravstvenih stanja.

Vitamin E

Vitamin E je snažan antioksidans rastvorljiv u mastima, važan za zaštitu ćelijskih membrana, regulaciju imunog odgovora i zdravlje jetre. Njegova primena ima mesto u jasno definisanim indikacijama, uz stručni nadzor.

Minerali - nevidljivi, ali ključni

Gvožđe (Fe)

Pre razvoja anemije često se javlja tzv. marginalni deficit gvožđa, koji može izazvati umor, slabost i smanjenu koncentraciju. Nadoknada gvožđa mora se sprovoditi uz laboratorijsku dijagnostiku i u saradnji sa lekarom.

Magnezijum (Mg)

Magnezijum učestvuje u više od 300 enzimskih reakcija i ima značajnu ulogu u radu mišića, nervnog sistema i srca. Ne postoji jedan „najbolji“ oblik – izbor zavisi od cilja suplementacije, a najčešće se preporučuju oblici sa dobrom apsorpcijom i tolerancijom.

Cink (Zn)

Cink je esencijalni element u tragovima, neophodan za imunitet, regeneraciju tkiva i antiinflamatorne procese. Kako ga organizam ne skladišti, njegov unos direktno zavisi od ishrane i suplementacije.

Suplementi za imunitet i opšte zdravlje

Najčešće se koriste kombinacije vitamina, minerala, antioksidanasa i specifičnih aktivnih supstanci poput beta-glukana, omega-3 masnih kiselina i probiotika. Ove kombinacije deluju sinergistički, podržavaju imuni odgovor i smanjuju oksidativni stres, posebno u periodima povećanih potreba.

Proteinski, sportski i specijalizovani suplementi

Proteinski suplementi, kreatin i slični preparati imaju mesto kod sportista i u rehabilitaciji, ali njihova upotreba mora biti opravdana i kontrolisana. Dugoročno zdravlje uvek ima prednost nad kratkoročnim estetskim ili sportskim ciljevima.

Specijalizovani suplementi, poput onih za zglobove, kožu, nerve ili kardiovaskularni sistem, koriste se ciljano i u ograničenom vremenskom periodu, u skladu sa individualnim potrebama.

Mitovi o suplementima

Suplementi ne mogu zameniti zdravu ishranu, niti važi pravilo „više je bolje“. Kvalitet, doza i individualna potreba daleko su važniji od broja preparata. Takođe, „prirodno“ ne znači uvek i bezbedno, moguće su interakcije i neželjeni efekti.

Poruka za čitaoce

Suplementacija ima smisla kada postoji laboratorijski potvrđen deficit, specifično zdravstveno stanje ili povećane potrebe. Rutinska i nekontrolisana upotreba „za svaki slučaj“ nije opravdana.Konsultacija sa lekarom je ključna za pravilan i bezbedan izbor suplemenata.

Zdravlje se pre svega gradi kroz uravnoteženu ishranu, fizičku aktivnost, kvalitetan san i brigu o mentalnom balansu – suplementi su samo dodatna podrška, a ne osnova zdravlja.

Povodom Međunarodnog dana žena, Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor organizuje predavanje „ŽENE KOJE CVETAJU“ koje će održati diplomirani psiholog Izabela Rašković.

Na predavanju će biti reči o psihološkoj podršci ženama u izazovnim vremenima, o tome kako mogu biti otpornije na stres, kako da prepoznaju i na najbolјi način koriste svoje snage karaktera, žive život ispunjen blagostanjem i dožive procvat.

Izabela Rašković se dugi niz godina uspešno bavi temama iz pozitivne psihologije i primenjuje najnovija stručna saznanja iz te oblasti u svom radu.

Četvrtak, 5. mart, u 18.00 časova, Legat Miroslava Josića Višnjića (Kralјa Petra I 11, na spratu).

PISMO ŽENI

Kojoj ženi u vašem životu dugujete jedno VELIKO HVALA?

Majci, supruzi, baki, tetki, učitelјici. prijatelјici, sebi....

Povodom Međunarodnog dana žena, tokom naredne nedelјe (od 2. marta), pozivamo vas da u našoj biblioteci, na Pozajmnom odelјenju za odrasle, odvojite nekoliko trenutaka i napišete kratko pismo ženi koja je ostavila neizbrisiv trag u vašem životu.

U utorak, 3. marta, u Velikoj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić” u Somboru biće upriličeno svečano otvaranje izložbe pod nazivom „Francuskih sedam veličanstvenih”, sa početkom u 19 časova.

Sedmorica stvaralaca koji su, svaki na svoj način, oblikovali lice moderne umetnosti i obeležili epohu francuske i svetske likovne kulture. Njihove sudbine i stilovi se ukrštaju i razilaze, ali zajedno čine snažan narativ o rađanju savremene umetnosti između realizma, impresionizma, postimpresionizma, fovizma i simbolizma.

Poredani hronološki, od najstarijeg do najmlađeg, oni su:

1. Édouard Manet (1832–1883) – preteča impresionizma, začetnik modernog slikarstva.

2. Claude Monet (1840–1926) – otac impresionizma, slikar svetlosti i atmosfere.

3. Pierre-Auguste Renoir (1841–1919) – impresionista topline, senzualnosti i ljudske prisnosti.

4. Paul Cézanne (1839–1906) – most ka kubizmu, graditelj forme i strukture.

5. Paul Gauguin (1848–1903) – simbolista i vizionar egzotičnih svetova.

6. Henri Matisse (1869–1954) – majstor boje i linije, predvodnik fovista.

7. Jean Cocteau (1889–1963) – renesansni duh 20. veka, pesnik, crtač, mislilac

Ova izložba nije samo omaž sedmorici veličanstvenih. Ona je poziv da kroz njihove grafike ponovo po gledamo temelje modernizma i prepoznamo njegovu neugaslu iskru.