Stigli smo do poslednjeg sportskog kutka u ovoj godini. Odlučio sam da sa jednim fudbalerom koji ima iza sebe sjajnu karijeru završim ovu godinu. Vladimir Torbica, karijeru je započeo u Fudbalskom klubu “Radnički” Sombor sa 11 godina, a najveći utisak na nas sve je sigurno ostavio njegov dugogodišnji boravak u Fudbalskom klubu “Spartak” Subotica. Više o karijeri našeg uspešnog sportiste pročitajte u nastavku.
*Kad, gde i zašto ste krenuli trenirati fudbal?
-Fudbal sam počeo trenirati u Fudbalskom klubu “Radnički” Sombor 1992. godine, kada sam imao 11 godina. Krenuo sam iz zabave, ali takođe da pokažem svima svoj talenat koji posedujem i uspem.
*Ispričajte mi ukratko o svojoj karijeri:
-Kao što sam naveo, moj prvi klub u kojem sam načeo prve fudbalske korake bio je Radnički. Mnogo lepih trenutaka, utakmica, golova koje ću pamtiti. Dok sam bio u Radničkom, zahvaljujući svojoj igri bio sam preporučen selektoru kadetske reprezentacije Srbije u kojoj sam pune četiri godine bio stalni član. Za prvi tim Radničkog sam debitovao sa 16 godina, a sa nepunih 17 prelazim u redove apatinske Mladosti. Tamo sam se zadržao čak desetak godina i dva puta sam sa njima ulazio u viši rang domaćeg takmičenja. Imao sam mnogo uspona i padova, a put me dalje odvodi u trećeligaški klub “Zlatibor voda” koji je nakon fuzije sa Spartakom 2008. godine postao “Spartak Zlatibor voda”. Odmah smo se plasirali u najelitniji rang domaćeg takmičenja, Superligu Srbije. Naredne godine igramo prvu sezonu u eliti i pišemo istoriju u klubu, a to je plasman u kvalifikacije Lige Evrope gde smo uspeli stići do trećeg kola. U narednih 10 godina sam nosio kapitensku traku ovog kluba i time postižem najduži kapitenski staž u istoriji tima. Godine 2018. pravimo još jedan veliki uspeh u kvalifikacijama Lige Evrope, kada izbacujemo jaku Spartu iz Praga, ali ipak do grupne faze nas sprečava Danski “Brondbi”. Do kraja karijere ostajem u redovima plavo belih i kačim kopačke i traju o klin u svojoj 39. godini.
*Da li ste imali puno odricanja da bi postali uspešan fudbaler?
-Odricanje je ogromno, u svakom smislu. Prvo i osnovno je pronaći motiv za fudbal, a zatim dolaze ogroman trud, posvećenost, mentalna snaga itd. Sve sam to posedovao i zbog toga sam toliko dugo igrao.
*Kada smo već kod motiva, koji je po Vama osnovni motiv za fudbal?
-Motiv za igranje, odnosno bavljenje fudbalom jeste ljubav prema tom sportu! Morate da volite svaki trening i živite za svaku utakmicu, pa tek onda dolazi finansijski momenat.
*Da li imate neku utakmicu koju pamtite?
-Ima ih jako puno, a izdvojio bih tri. Prva jeste pobeda nad Dnjeprom u evropskoj utakmici gde je konačan ishod 2:1 u korist moje ekipe, a tada sam postigao oba gola. Naredna dva meča koja ću pamtiti jesu protiv Crvene Zvezde, prvo kada smo ih pobedili 2:0, gde sam dao jedan gol i kada smo trijumfovali 3:0, a tada sam dvaput asistirao.
*Da li pratite naše domaće klubove u Ligi Evrope, odnosno Ligi Konferencija?
-Naravno da pratim. Oba naša kluba prave sjajne uspehe i igraju dobro. Što se tiče Zvezde, oni imaju oscilacije u igri, dok mi Partizan deluje sigurnije i kvalitetnije. Generalno, bilo bi dobro za srpski fudbal da obe ekipe doguraju što više mogu i tako doprinesu našem sportu.
*Koji bi savet dali mladima što se tiče sporta?
-Najvažnije je da budete motivisani, svaki trening, svaku utakmicu. Ukoliko niste gladni uspeha, napredovanja, takmičenja, nećete uspeti. I da, morate raditi na sebi, tu uvek ima posla.
Za sam kraj, Vladimir je dodao da se nada da će ovo što je napisao otvoriti neke nove poglede na fudbal i da će nekome pomoći, a ovim putem bih mu poželeo sve najbolje u budućnosti!
izvor:025info.rs
