Sombor.info

Bojana Todorov Vojvodić je farmaceutkinja poreklom iz Zrenjanina koja od 2019. živi i radi u Norveškoj. Tada je sa suprugom i četiri kofera uzela život u svoje ruke i to nakon godina frustracija zbog situacije u Srbiji.

Bojana Todorov Vojvodić na društvenim mrežama često deli svoja iskustva iz Norveške koja se odnose na svakodnevicu, naviku, kulturološke razlike, ali snima i prelepe pejzaže kojima je okružena. U jednoj od svojih objava ona je objasnila zašto su Norvežani naviknuti da čekaju u redovima bez nervoze i dizanja tenzije.

„Naša Nina ima samo 15 meseci, s 13 je krenula u vrtić i oni već uče da čekaju u redu. Svaki dan dobijate izveštaj u toj aplikaciji, šta sve deca rade, i ja sam bila fascinirana kad sam pročitala u jednom od izveštaja kako su se jednog dana oni spuštali niz tobogan i vežbali su čekanje u redu, da nauče da niko nije važniji od drugog. Ne možeš da pređeš ispred tvog druga ili drugarice jer isto tako kao što ti jedva čekaš da se spustiš niz taj tobogan, čekaju i tvoji drugovi i drugarice. I onda to tako ide i u školi pa posle kroz posao, život i onda se od malih nogu tih malih pačića već gradi taj kolektivni mentalitet, ta kolektivna svest koju mi u stvari kasnije volimo i živimo, koju svaki dan viđamo i uvek ćete videti kako svi uredno čekaju u redu i eto odakle to potiče. Mnogo toga oni uče i rade i nekada sam šokirana šta sve tako malo dete može, a da niste ni svesni i baš smo beskrajno zadovoljni kako oni rade sa decom i koliko vidite taj napredak nakon samo dva meseca. Tako da eto, čekanje u redu ako je neko od vas pedagog i voli da isproba neke nove stvari, naučite decu da čekaju u redu, dobićemo jednu lepu zajednicu verovatno u budućnosti.“

U komentarima je bilo dosta onih koji su Bojani napisali da se i u Srbiji i Hrvatskoj deca uče čekanju u redovima, ali da se to kasnije izgubi. Bilo je i onih koji su rekli da to nije tačno jer se „deca guraju, gurnu kog stignu i profesora ako treba, samo da prvi uđu.“

Izvor: nova.rs

Nipodaštavanje od strane osobe kojoj ste verovali može ozbiljno da naruši vaše emocionalno stanje i odnose. Iako osveta može da izgleda kao prirodna reakcija, istraživanja pokazuju da jedna druga stvar predstavlja mnogo efikasniji način suočavanja s takvim situacijama, pomažući vam da prevaziđete negativne emocije i povratite unutrašnju ravnotežu.

Možda ste se poverili prijatelju i rekli mu da imate finansijskih problema i da jedva spajate kraj s krajem. Drugi ljudi u vašem okruženju deluju kao da nemaju problema, pa biste želeli da to ne postane opštepoznato. Međutim, dok ste sedeli na zajedničkom ručku, vaš prijatelj ponudi da plati za vas jer „očigledno ne možete sebi da priuštite ovo sada“. Osramoćeni ste, besni, i danima nakon toga ne možete da se oslobodite tih osećanja.

Dobar odnos temelji se na poverenju, a kada se nešto ovako dogodi, teško je zamisliti kako ćete ikada prevazići ovu situaciju. Ipak, prema novim istraživanjima, postoji način.

Nipodaštavnje u društvu i njegovi efekti na ličnost

Profesorka Sandra Kosta i njene kolege sa Instituta za univerzitetske studije u Lisabonu (ISCTE) definisali su u svom istraživanju društveno nipodaštavanje kao oblik maltretiranja na radnom mestu, što je česta pojava. Iako su zlostavljanje, uvrede i agresija očigledniji oblici mobinga, nipodaštavanje se često odvija neprimetno, sa stalnim i dugotrajnim prizvukom koji ga prati. Kolega koji vam fizički preti verovatno će biti opomenut, ali onaj koji se bavi suptilnijim oblicima maltretiranja lako može da se izvuče.

Oblici socijalnog nipodaštavanja, kako autori ovog istraživanja ističu, uključuju širenje glasina, uskraćivanje informacija, isključivanje ili izolovanje kolege, preuzimanje zasluga za njihov rad, ili sabotiranje. Negativni efekti na zaposlene uključuju „osećaj nesigurnosti i ranjivosti na radnom mestu“, a mogu dovesti do „smanjene produktivnosti, povećane stope fluktuacije i angažovanja u kontraproduktivnim radnim ponašanjima“ (npr. krađa kancelarijskog materijala, odugovlačenje sa završavanjem projekata). Socijalno nipodaštavanje takođe može uzrokovati psihosomatske bolesti.

Ipak, postoje načini da se izađe iz ove užasne situacije. Teorija u organizacionoj psihologiji poznata kao model „zahteva i resursa“ (Job Demands-Resources model, JD-R) predlaže da ljudi imaju psihološke resurse iz kojih mogu da crpe kako bi ublažili negativne efekte problema na poslu, poput stresa.

Autori istraživanja predlažu da dva resursa na koja ljudi mogu da se oslone kada su mete nipodaštavanja, jesu oproštaj i osveta. Obe ove strategije, tvrde autori, „pružaju pojedincima osećaj samopouzdanja u radnom okruženju, čineći ih sposobnijim da se nose sa zahtevima posla“

Osveta ili oproštaj zbog – šta je bolje?

Opšti model koji je portugalski istraživački tim ispitivao predlaže da socijalno nipodaštavanje može dovesti do osećanja negativnog afekta, što može izazvati somatske (telesne) tegobe. Osveta i oproštaj služe kao dva mehanizma suočavanja koji mogu neutralisati negativni afekt i time smanjiti šanse da zaposleni razviju telesne simptome. Koristeći studente na smeru Menadžmenta kao regrutere za učešće u istraživanju, autori su testirali svoj model na uzorku od 229 zaposlenih (prosečna starost 36 godina) koji su ispunjavali upitnike tri puta tokom mesec dana.

Merenje stepena nipodaštavanja obuhvatilo je stavke poput „Moji kolege su mi davale ‘tihi’ tretman“. Stavke vezane za oproštaj uključivale su „Pustio/la bih negativna osećanja koja imam prema njima“, a stavke vezane za osvetu formulisane su u kontekstu misli ili razmišljanja, kao što je „Želeo/la bih da im se nešto loše desi“.

Stavke negativnog afekta obuhvatale su ocene emocija kao što su strah, nervoza, iritacija, neprijateljstvo, uznemirenost i distres. Na kraju, somatske tegobe uključivale su probleme sa snom, glavobolje, bolove u leđima, umor i nedostatak energije. Pošto je istraživanje koristilo princip odložene analize (kada se koriste podaci prikupljeni u različitim periodima), nipodaštavanje u prvom periodu moglo je biti korišćeno kao prediktor negativnih ishoda u drugom periodu, mesec dana kasnije.

Kada se sada definišu ove skale, možete da razmislite o tome kako se osećate kada vas neko nipodaštava, kao što je bio slučaj sa vašim prijateljem na ručku. Još preciznije u vezi sa ovim istraživanjem, pokušajte da se setite trenutka kada ste bili (ili jeste?) meta maltretiranja na poslu i zamislite svoje reakcije.

Rezultati istraživanja

Kao što su autori predvideli, radnici koji su prijavili veće nivoe nipodaštavanja imali su i veće nivoe negativnog afekta koji su se na kraju pretvorili u više somatskih tegoba. Jedina strategija koja je neutralisala efekat potkopavanja bila je oproštaj.

Zašto je oproštaj bio tako efikasan? Kosta i saradnici sugerišu da ova strategija funkcioniše jer omogućava ljudima da prevaziđu „oslabljujuće misli i emocije nastale usled međuljudskih povreda“. Osveta ne neutralizuje te negativne efekte, već samo služi da ih poveća ili eskalira. Takođe, autori sugerišu da oproštaj nadmašuje osvetu kada ljudi žele da održe pozitivne odnose sa osobama koje vole ili sa kolegama sa kojima moraju da nastave da rade.

Prelazak od osvete ka oproštaju

Sada, prisećajući se vremena kada ste bili maltretirani, možda vam misli o osveti preplave um. Pitate se kako bi ikada bilo moguće oprostiti osobi koja vas je toliko nemilosrdno i javno povredila. Zatim se zapitajte da li vas ove fantazije zapravo čine srećnijima.

Pokušajte umesto toga da se setite vremena kada ste nekome oprostili, možda u situaciji sličnoj onoj nesrećnoj sceni sa ručka. Umesto da vas preplavi gnev, pronašli ste način da doživite ono što autori nazivaju „transformativnim procesom, koji može da „poboljša konstruktivnu komunikaciju, smanji agresiju i podstakne osećanje bliskosti“.

Oproštaj ima dodatnu korist kao alternativa osveti. Kada angažujete misli o osveti, ostajete zaglavljeni u začaranom krugu u kojem stalno ponavljate štetne scenarije. Mnogo je teže napustiti tu fazu i krenuti ka pomirenju. Bolje je, prema istraživanju ISCTE-a, pronaći način da popravite štetu koju je nanelo maltretiranje, piše Psychology Today.

Najnovije izdanje liste “U.S. News & World Report” pokazuje da mediteranska dijeta i dalje dominira - zauzimajući visoke pozicije u više kategorija.

Ove godine razmatrano je 38 dijeta u 21 kategoriji.

Ovaj pregled odražava potrebe potrošača, uz nove kategorije koje procenjuju planove ishrane fokusirane na stanja poput zdravlja creva, visokog krvnog pritiska, visokog holesterola i artritisa, rekla je Shanley Chien, glavna urednica U.S. News-a.

Jedna velika promena: umesto numeričkog rangiranja dijeta, od najboljih do najlošijih, sada se koristi sistem ocenjivanja od pet tačaka. Ovaj pristup uzima u obzir širi raspon zdravstvenih i životnih faktora kako bi potrošači dobili personalizovaniji uvid u različite planove, piše N1 Sarajevo.

Najbolje dijete po kategorijama i ocene (maksimalno 5 poena):

Uopšteno: Mediteranska (4.8)
Komercijalne dijete: Weight Watchers (4.6)

Artritis: Mediteranska (4.6)
Zdravlje mozga: MIND dijeta (4.7)
Dijabetes: Mediteranska (4.7)
Divertikulitis: Mediteranska (3.7)

Masna jetra: Mediteranska (4.5)
Zdravlje creva: Mediteranska (4.3)
Zdrava ishrana: Mediteranska (4.9)
Visok pritisak: DASH dijeta (4.9)

Visok holesterol: Mediteranska (4.7)
IBS: Low-FODMAP (4.8)
Upale: Mediteranska (4.7)
Menopauza: Menopauzalna dijeta (4.6)

Mentalno zdravlje: Mediteranska (4.6)
Predijabetes: Mediteranska (4.7)
Gubitak težine: Weight Watchers (4.3)
Brzi gubitak težine: Jenny Craig (3.7)

Zdravlje srca: DASH dijeta (4.9)
Biljna ishrana: Fleksitarijanska (4.6)
Najlakša za praćenje: Mediteranska (4.7)

Mediteranska dijeta

Naglasak stavlja na voće, povrće, celovite žitarice, mahunarke, orašaste plodove, zdrave masti, ribu i živinu, dok ograničava slatkiše, crveno meso i prerađenu hranu.

Mediteranska dijeta nema striktna pravila. Odlikuje je široka paleta namirnica, pre svega povrća i voća i zdrav način pripreme namirnica. Povećan unos tečnosti (vode), jedna je od karakteristika. Bez obzira što pojedine namirnice nisu dostupne tokom cele godine, mogu se napraviti blage modifikacije i prilagoditi je trenutnim mogućnostima. Upravo iz ovog razloga ispravnije je govoriti o mediteranskom načinu ishrane, a ne o mediteranskoj dijeti.

Nove dijete na listi

Među 13 novih dijeta koje su procenjene su: dijeta za refluks kiseline, AIP dijeta, alkalna dijeta, Body Reset, BRAT dijeta, Cleveland Clinic plan, GAPS, bezglutenska dijeta, dijeta za giht, Low-FODMAP, dijeta sa niskim ostatkom, menopauzalna dijeta i Whole30.

Izveštaj se temelji na procenama 69 stručnjaka: lekara, dijetetičara, epidemiologa, kuvara i istraživača za mršavljenja.

Samanta Kaseti, nutricionistkinja iz Njujorka, kaže da rezultati nisu iznenađujući:

“Dobro je poznato da ono što je dobro za srce, dobro je i za mozak i celo telo”, objašnjava, dodajući da je mediteranska dijeta toliko popularna jer ima visoke ocene za gotovo sva ključna zdravstvena područja.

Fleksitarijanska dijeta, najbolja u kategoriji biljnih dijeta, pokazuje da biljna ishrana ne mora potpuno isključivati meso. Kaseti preporučuje da se više oslanjate na biljne namirnice i smanjite unos prerađene hrane i šećera.

Kako koristiti ove ocene

Izveštaj služi kao početna tačka za sve koji žele da unaprede ishranu. Ipak, Kaseti savetuje da se pre odabira dijete posavetujete s lekarom, posebno ako uzimate lekove za hronična stanja.

Najbolje ocenjene dijete imaju zajedničke karakteristike: fokus na celovitim namirnicama, ne isključuju cele grupe namirnica i dopuštaju povremene poslastice kako biste izbegli osećaj uskraćenosti.

Porodica Tumbas je u blizini Sombora izgradila ekološku kuću od prirodnih materijala i pokazala kako život u harmoniji sa prirodom može biti i energetski efikasan i zdrav. Ova kuća nije samo dom, već primer održive gradnje koja čuva tradiciju i povezuje sa prošlošću. 

Kuća od 75 kvadratnih metara, koju je porodica Tumbas izgradila kod Bačkog Monoštora od prirodnih materijala, poput blata, slame i drvenih greda, ne samo da je ekološki prihvatljiva, već je i izuzetno energetski efikasna, tvrde ovi domaćini. Ovakve kuće, kažu, poznate su po svojoj sposobnosti da zadrže prijatnu temperaturu tokom svih sezona, pružaju život u kojem priroda nije samo spoljni okvir, već i suštinski element svakodnevnog života.

"Za izgradnju kuće potrošili smo oko 350 bala slame, biber crepa je otišlo oko 5.500 komada crepa, ali najviše našeg znoja, jer smo uglavnom sve sami radili sa svojim prstima i rukama", kaže Ivan Tumbas.

Arhivski podaci iz 1762. godine kažu da je tada Sombor imao 1.200 kuća, od kojih je samo 15 bilo sazidano od cigle.

"Za izgradnju ovakvih kuća uglavnom je korišćena ilovača , koje je svojevremeno u Somboru bilo mnogo i koja je kao naboj mešana sa slamom i plevom, koje su bila neka vrsta armature", kaže Milan Stepanović, istoričar.

Tumbasi, vođeni i istorijskim kontekstom kvaliteta zidanja, ističu da je važna konekcija sa prirodom. Šta to podrazumeva i kako to utiče na kvalitet života?

"Za mene kuća od slame predstavlja kontakt bliži sa prirodom i zdraviji način života. Jako je velika ušteda prilikom izgradnje, a tokom zidanja reciklirali smo materijale koje smo imali", kaže Davor Tumbas, vlasnik kuće.

Porodica Tumbas svojim primerom pokazuje kako može da izgleda održiv život i pruža inspiraciju drugim ljudima da se okrenu ekološkim rešenjima u gradnji i mirnom životu.

Izvor: RTV

Poslednje nedelje protekle godine, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 13 saobraćajnih nezgoda u kojima je šest osoba zadobilo teške, a osam lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržana su dva vozača, zbog nasilničke vožnje zadržana su četiri, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola 13 vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je devet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba poginula, dve su zadobile teške, a pet osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci zadržan je jedan vozač, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola dva.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba lakše povređena. Zbog nasilničke vožnje zadržan je jedan, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola tri vozača.
Na području opštine Odžaci zbog nasilničke vožnje zadržana su dva vozača, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola četiri.

U opštini Kula evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake, a četiri teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i zbog nasilničke vožnje zadržan je po jedan vozač.
Ukupno je napisano 56 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 249 prekršajnih naloga.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. januar

Srpska pravoslavna crkva 19. januara proslavlja Bogojavljenje, praznik krštenja Isusa Hrista kojim je počela njegova misija i propovedanje hrišćanske vere.

Turistička organitacija opštine Apatin u saradnji sa Sportskim savezom naše opštine i ove godine organizuje tradicionalno plivanje za „Časni krst“ koje će se održati u nedelju 19. januara na plaži kod restorana „Plava ruža“.

Sam čin plivanja će se održati od 11:30, a prethodiće mu liturgija u Hramu kraj Dunava koja će početi u 9 časova.

Prijave za učešće mogu se podneti u Turističkoj organizaciji Apatin ili putem telefona 025/772-555 do 15 januara, a svi učesnici su u obavezi da urade besplatan lekarski pregled u Domu zdravlja Apatin 16. i 17. januara od 6:30.

Za sve učesnike je nakon događaja predviđen ručak.

Zastava 101 ili popularnije "stojadin" bio je i ostao jedan od najprepoznatljivijih automobila jedne epohe. Svi su ga voleli i rado vozili, neki ih imaju čak i danas, a puno je onih koji se pitaju kolika bi mu cena bila danas.

Zastava 101 je model razvijen na osnovi Fiata 128, a svetlo dana ugledao je daleke 1971. godine. S inovativnim konceptom petoro vrata, odnosno kombi-limuzine ubrzo je naišao na odličan odjek među domaćim vozačima.

Jedan od aduta stojadina bila je i cena. Prema dostupnim izvorima, koje je objavio Zastava forum, cena novog stojadina objavljena 1972. godine u AVTO Magazinu bila je 40.040 dinara ili tada oko 2.084 dolara. Prevedeno na današnje vrednosti, uvažavajući inflaciju, sračunali su da bi cena tog automobila bila oko 15.500 dolara ili oko 15.000 evra - piše n1info.rs.

Možda je još bolji pokazatelj kupovna moć građana kroz iznose prosečnih plata. Krajem 1980-ih stojadin je spadao u jeftinije modele na tržištu, a za njega je trebalo izdvojiti 38 prosečnih plata.

Dostupan u dve motorne varijante s 1.1 i 1.3 benzincima, snažnim 55 odnosno 65 KS, te u dve osnovne karoserijske verzije (sa tri i pet vrata), Stojadin je stekao respektabilne brojeve. Inovativni koncept kompakta stigao je na tržište četiri godine pre Golfa I. Imao je brojne adute, ali ga je vreme doslovno pregazilo. Kad se prestao proizvoditi u gotovo nepromenjenom izdanju, Golf je već bio na šestoj generaciji, prenosi Index.hr.

Auto Zastava 101 proizvodio se punih 37 godina, do 21. novembra 2008. godine. Proizvedeno je 1.045.458 primeraka, od čega je njih čak 224.851 završilo u izvozu.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 8. januar

Skoro svi građani su sa velikom pažnjom pratili šta se dešava sa cenom kvadrata poslednjih nekoliko godina. Razne oscilacije su se dešavale na ovom tržištu. Dolazilo je do ogromnog rasta, ali posle određenog perioda i do stabilizacije. Evo šta nas očekuje u 2025. godini.

Milić Đoković, procenitelj i stručnjak za nekretnine za "Blic Biznis" izneo je svoje prognoze za godinu koja je pred nama. Nažalost nije imao toliko optimističnu prognozu, jer kako stvari za sada stoje do pada cene kvadrata neće doći, ali smirivanje ovog tržišta je najrealnija opcija.

On je istakao da u 2025. godini neće biti nikavih drastičnih promena, neće doći ni do velikih poskupljenja, ali ni do pada cena.

- Cena kvadrta kada govorimo o kupoprodaji pratiće trend inflacije. Očekivanja su da će doći do smirivanja cena, neće biti velikih skokova, ali nažalost dolaziće do porasta porasta u odnosu na inflaciju, što bi značilo za oko 1 do 3 odsto da će cene rasti.

- Cene u kupoprodaji nemogu da padnu ako raste cene svega ostalog, materijala, nabavke, radne snage, energenata... Ne očekujem ni da će doći do drastičnog rasta cena. Ono što je moja prognoza jeste da će doći do smirivanja ili eventualno blagog rasta od 2 do 3 odsto.

Eurostat: U Srbiji umeren i stabilan rast cena nekretnina

Kada se uporedi indeks cena stanova u Srbiji sa indeksima u zemljama Evrope, Srbija je imala umeren i stabilan rast cena od početka 2024. godine.

Prema dostupnim podacima Eurostata za drugo tromesečje 2024, veći broj država beleži oporavak i stabilizaciju na tržištu nepokretnosti, međutim, i dalje postoji raznolikost u dinamici evropskog tržišta. Dok je u nekim zemljama zabeležen pad cena stambenih nekretnina, poput Luksemburga, Finske i Francuske, druge zemlje, kao što su Poljska, Bugarska, Litvanija i Hrvatska, beleže izrazito visok godišnji rast cena.

– Prodaja stanova u trećem tromesečju 2024. godine je već drugi kvartal u porastu. Tokom trećeg kvartala 2024. došlo je do povećanja potražnje za nekretninama u Republici Srbiji, sa zabeležena 11.473 ugovora o prometu stanova (16,8 posto više nego u istom periodu prošle godine), uz ukupnu vrednost od 1.014 miliona evra (31,3 posto više nego prošle godine). U trećem tromesečju svi regioni u Srbiji su zabeležili godišnji rast u broju prodaja i vrednosti prometa na tržištu stanova – pojašnjavaju RGZ -u.

Kada je reč o cenama stanova, u odnosu na treći kvartal 2023. godine cene su porasle u regionu Vojvodine za 4,7 posto, Grada Beograda 4,51 posto, Šumadije i Zapadne Srbije za 3,96 posto, a kao i u prethodnih nekoliko kvartala, najsnažniji rast cena zabeležen je u regionu Južne i Istočne Srbije i iznosio je 6,73 posto - piše nekretnine.rs.