Imajući u vidu da je Gaza u ruševinama, da je rat u Ukrajini na kritičnoj tački te da se milioni Afrikanaca suočavaju sa glađu, globalna pažnja je opravdano skrenula sa patnje afganistanskih devojčica kojima je uskraćeno pravo na obrazovanje.
Ipak, usred prevladavajuće tame u najproblematičnijim regionima sveta, talibanska zabrana da se obrazuju devojčice na srednjem nivou mogla bi se suočiti sa svojim najvećim unutrašnjim izazovom do sada.
Nigde borba za prava devojčica i žena nije hitnija nego u Avganistanu, gde je povratak Talibana na vlast 2021. godine doveo do ozbiljnih kršenja ljudskih prava, uključujući isključenje devojčica iz srednjeg obrazovanja.
Nakon što je još jedna školska godina u Avganistanu počela bez devojčica iznad šestog razreda, raskol unutar režima nudi nadu da bi zabrana mogla biti ukinuta u bliskoj budućnosti.
Uprkos naporima Talibana da projektuju jedinstvo, napetosti među njihovim liderima pojavile su se prošlog meseca, kada je zamenik ministra spoljnih poslova Mohamad Abas Stanikzai bio primoran da pobegne u Dubai.
Navodno mu je pretilo hapšenje zbog kritike zabrane obrazovanja devojčica i ponašanja Mule Haibatulaha Akhundzade, vrhovnog lidera režima.
S obzirom na to da se pominje da i ministar unutrašnjih poslova i ministar odbrane podržavaju ublažavanje zabrane obrazovanja, Akhundzada je poslao vojnike na aerodrom u Kabulu kako bi sprečio ostale članove kabineta da traže azil u inostranstvu.
U osnovi krize u vođstvu Talibana leži niz neuspelih pokušaja da se poništi antiženska politika Avganistana.
Čim su preuzeli vlast pre tri i po godine, Akhundzada i njegova frakcija sa konzevrativnijim pozicija u Kandaharu odbacili su obećanja Talibana da će devojčicama biti dopušteno da pohađaju srednju školu i da će ženama biti omogućeno da rade „u okviru islama“.
Čak na početku školske 2022. godine, talibani su i dalje uveravali javnost da će devojčicama biti dozvoljeno da nastave školovanje, da bi, u roku od nekoliko sati, preokrenule kurs, navodeći potrebu za „odgovarajućim islamskim okruženjem“.
Niz sve represivnijih edikata usledio je ubrzo nakon toga, a sve su se više ciljali na avganistanske devojčice i žene.
Ženama su zabranjeni gotovo svi oblici zaposlenja, isključene su iz gotovo svih javnih prostora i zabranjeno im je da putuju bilo gde bez muškog pratioca.
Drakonski kodeks o oblačenju zahtevao je da žene nose burke koje ih pokrivaju od glave do pete.
Do 2024. godine, ove restrikcije postale su još ekstremnije. Ženama, kojima je već bilo zabranjeno da govore u javnosti, sada im je zabranjene da glasno mole ili recituju Kuran, čak i u prisustvu drugih žena.
Neko vreme, neslaganja unutar Talibana ostala su tiha. Zatim, na diplomskoj ceremoniji u provinciji Khost na jugoistoku zemlje prošlog meseca, Stanikzai je otvoreno osudio politiku režima.
„Ove restrikcije koje su nametnute ženama su lična želja nekih talibanskih staraca i nisu islamske“, izjavio je.
Režim, dodao je, čini „nepravdu prema 20 miliona ljudi. Nema opravdanja za ovo – ni sada ni u budućnosti“.
Pominjući verska opravdanja za obrazovanje devojčica, Stanikzai je podsetio publiku: „Za vreme proroka Muhameda, vrata znanja bila su otvorena i za muškarce i za žene. Postojale su izuzetne žene čiji bi doprinosi, ako bih ih detaljno izložio, oduzeli mnogo vremena“.
Stanikzai je svoje komentare izneo nakon slične kritike ministra unutrašnjih poslova Sirajudina Hakanija, koji je, u jednom od prvih javnih raskola među talibanima, takođe osudio zabranu obrazovanja devojčica i odbijanje režima da komunicira sa međunarodnom zajednicom o pravima žena.
Ministar za izbeglice Khalil Rahman Hakani takođe je bio ubeđen da devojčice i žene treba da pohađaju srednje škole i univerzitete u vreme kada je ubijen u samoubilačkom napadu u Kabulu u decembru.
U ovom kontekstu, Avganistan se suočava sa dubokim ekonomskim i humanitarnim krizama koje su gurnule više od 25 miliona ljudi – više od polovine stanovništva – u siromaštvo.
Isključenje žena i devojčica sa tržišta rada pogoršalo je ove ekonomske izazove, podstičući rastući otpor protivekstremističkih politika Akhundzadine.
Izgleda da je raskol među talibanima došao u pravom trenutku.
Zvaničnici UN-a za ljudska prava razmatraju mogućnost da klasifikuju rodni aparthejd, definisan kao „nečovečja dela koja su počinjena u kontekstu institucionalizovanog režima sistematske diskriminacije, potčinjavanja i dominacije jedne grupe nad drugom ili drugima, na osnovu roda, i počinjena sa namerom održavanja tog režima“, kao zločin protiv čovečnosti.
Ovakav potez predstavljao bi prekretnicu u borbi protiv sistematskog potčinjavanja žena u Avganistanu i šire.
U međuvremenu, avganistanske devojčice – mnoge od njih već su bile u školi kada su Talibani ponovo preuzeli vlast – nastavljaju da se bore za svoje obrazovanje, prkoseći ograničenjima režima kako bi ostvarile svoje snove da postanu lekarke, medicinske sestre, učiteljice, inženjerke i preduzetnice.
Uz veliki rizik po sebe i svoje porodice, neke pohađaju tajne škole, pridružuju se lokalnim inicijativama za nastavu kod kuće ili traže mogućnosti za učenje na daljinu.
Neke su čak uspele da napuste zemlju kako bi studirale u inostranstvu.
Ali iako je hrabrost avganistanskih devojčica neosporna, njihovi napori neće biti dovoljni da se zatvori jaz između broja devojčica koje imaju pravo na obrazovanje prema međunarodnom pravu i onih koje ga zapravo ostvaruju. Imajući u vidu trenutni raskol među talibanima međunarodna zajednica – posebno muslimanske zemlje – moraju iskoristiti unutrašnje podele kako bi izvršila pritisak na režim da poništi zabranu obrazovanja devojčica.
Nigde u Kuranu ili islamskim učenjima ne postoji opravdanje za uskraćivanje prava devojčicama da pohađaju školu.
Sada postoji stvarna šansa da čak i Talibani konačno poslušaju ovu lekciju.
Izvor: danas.rs
