Zaraćene strane u Sudanu od aprila 2023. koriste seksualne napade i nasilje nad ženama kao oruđe rata zbog čega su mnoge žene primorane da beže, izjavila je danas članica Nezavisne međunarodne misije UN-a za utvrđivanje činjenica o Sudanu Mona Rišmavi.
Komentarišući izveštaje o seksualnom nasilju u toku građanskog rata u Sudanu, Rišmavi je za Anadoliju istakla da su zbog sukoba i zlostavljanja mnoge žene postale izbeglice, a da često beže same, brinući se o velikom broju dece, jer su im muževi ubijeni.
''Mnogo ljudi nestaje. Oni ne znaju sudbinu svojih najmilijih. Više puta su se selili unutar (zemlje) i van", rekla je ona.
Ona je navela da se žene suočavaju sa seksualnim napadima dok beže iz zemlje, a one koje su pritvorene u migracionim centrima takođe trpe seksualno nasilje.
''Sudanske žene koje su pokušale da pomognu drugima takođe su se suočile sa seksualnim napadom'', kaže Rišmavi.
Ona je istaklada su žene i devojčice meta nasilnih napada zbog uloge žena u sudanskom društvu, a da one kriju da su preživele seksualno nasilje zbog stigme.
''Veoma je teško proceniti brojke jer u našoj kulturi postoji mnogo stigme oko seksualnog nasilja. Mnogo toga porodice ne vole da pričaju o ženama i devojčicama", napomenula je zvaničnica.
Ona je dodala da su osobe koje su preživele seksualni napad odbačene od strane društva, koje često krivi žrtvu, a ne počinioca. Rišmavi je takođe istakla da se žene suočavaju sa zdravstvenim problemima i komplikacijama nastalih kao posledica seksualnog nasilja, a da je pristup zdravstvenoj nezi otežan.
''To je u velikoj meri protiv naše kulture. Veoma je protiv naše islamske kulture. U velikoj meri je protiv naše tradicije ali žene se koriste kao ratno oružje'', napominje ona.
Rišmavi tvrdi da su zdravstveni radnici morali da napuste zemlju, što je izazvalo poremećaje u zdravstvenom sistemu i pristup osnovnim zdravstvenim uslugama je izuzetno težak za žene, a porodice moraju same da pronađu lekare.
''Ne želim da ulazim u detalje o tome, ali postoje komplikacije, fizičke komplikacije ovoga, i stoga znamo od zdravstvenih radnika da su ih mnoge porodice od njih tražile da pomognu u ovoj situaciji. Dakle, da, zdravstvena zaštita postoji, ali nije organizovana kako bi trebalo da bude, jer je zdravstveni sistem urušen u zonama sukoba“, rekla je ona.
Rišmavi je istakla da je porobljavanje sudanskih žena u seksualne svrhe pod istragom, ali da još uvek nije donet zaključak o ovom pitanju.
Sukobi u Sudanu između sudanske vojske i paravojnih Snaga za brzu podršku (RSF) izbili su 15. aprila 2023. godine u vezi sa podelom vlasti, a dve strane bile su u krhkom partnerstvu nakon što su srušile civilnu vladu u puču u oktobru 2021. godine.
Tokom sukoba u Sudanu poginulo je više od 18.000 ljudi, raseljeno je više od 8,5 miliona stanovnika, a pet miliona ljudi je na ivici gladi, prema podacima UN.
Izvor: b92.net
