Treba li da se brinemo?
Juče nam je stigla nemila vest da je šestoro osnovaca iz Novog Pazara obolelo od tuberkuloze i da je u toku testiranje ostalih učenika i nastavnog osoblja u tim obrazovnim ustanovama.
Portparolka novopazarskog Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) Maja Iković je za radio Sto plus istakla da je još dvoje dece trenutno na posmatranju i pod terapijom jer se sumnja da su takođe zaraženi, te da je virus proistekao iz dve različite porodice.
„U pitanju je porodična epidemija, u kojoj je obolelo šestoro dece iz dve osnovne škole, a bolest je registrovana polovinom prošlog meseca. Trenutno se vrši testiranje učenika iz odeljenja u kojima borave obolela deca, kao i njihovih nastavnika i do kraja ove nedelje završavamo jednu školu, dok je testiranje druge planirano za sledeću nedelju“, navela je Iković.
Ona je apelovala na roditelje da obrate pažnju na simptome kod svoje dece i da ih obavezno dovedu na testiranje ukoliko duži vremenski period imaju temperaturu, noćno znojenje, malaksalost i gubitak telesne težine.
Otuda pitanje koliko treba da se zabrinemo zbog svega.
Kako stoji na sajtu Instituta za plućne bolesti Vojvodine Sremska Kamenica, tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija Mycobacterium tuberculosis. Bolest se najčešće manifestuje na plućima, mada može da zahvati i druge organe (mozak, moždane opne, bubrege, creva, kosti, jajnike itd.). Prenosi se preko sitnih čestica koje bolesnik iskašljava u spoljašnju sredinu, te je stoga zarazan samo oboleli od plućne tuberkuloze. Zaraza ne znači i bolest, a svega 10 odsto onih koji se inficiraju se i razboli od aktivne tuberkuloze. Da li će do zaražavanja i obolevanja doći zavisi, s jedne strane, od samog uzročnika (njegove zaraznosti), a s druge strane, od otpornosti organizma koji dolazi u kontakt s bacilom.
Faktori rizika za nastanak te bolesti jesu: HIV infekcija, imunokompromitujuća stanja, pušenje, smanjena telesna težina, zloupotreba alkohola i/ili droge, socijalno ugrožene kategorije stanovništva, zatvorenici, stanovanje u zajednici s tuberkuloznim bolesnikom.
Najčešći simptomi tuberkuloze jesu: malaksalost, gubitak apetita i mršavljenje, pojačano noćno znojenje, povišena temperatura, uz kašalj koji je najčešće suv i uporan, a ređe praćen iskašljavanjem sluzi, gnoja ili krvi. Otežano disanje može biti prisutno ako je bolest uznapredovala, a bolovi u grudima javljaju se ukoliko je zahvaćena plućna maramica. Ako su zahvaćeni drugi organi, bolest se manifestuje tegobama vezanim za njih.
Preporuka je da se kod svih osoba koje kašlju duže od tri nedelje načini rendgenski snimak pluća da bi se isključila tuberkuloza.
Kada se na rendgenskom snimku vide promene karakteristične za tuberkulozu, potrebno je sprovesti ispitivanje da bi se bolest i dokazala. Osnovna metoda dokazivanja jeste pregled ispljuvka na bacil tuberkuloze. Ukoliko se oboljenje tako ne dokaže, sprovodi se dalje ispitivanje koje podrazumeva uzimanje isečka s obolelog mesta (bronhoskopija) i njegov pregled pod mikroskopom (patohistologija).
Nakon toga se započinje lečenje, koje se danas sprovodi po tzv. direktnom kratkotrajnom režimu i ne traje više godinu ili dve, nego šest meseci, pod uslovom da se radi o prvom razbolevanju, odnosno osam meseci ukoliko se bolest javila drugi ili treći put.
Novooboleli se leče kombinacijom četiri leka, a oni koji su se ponovo razboleli s pet. Kod ponovo obolelih potrebno je duže lečenje i veći broj lekova da bi se izbeglo stvaranje otpornosti bacila tuberkuloze na lekove, što je veoma opasno pošto se na taj način razvija tzv. multirezistentna tuberkuloza, koja se veoma teško leči i ponekad ima smrtni ishod.
Zbog toga je veoma važno da bolesnici shvate potrebu za redovnom, svakodnevnom i dovoljno dugom terapijom, kombinacijom četiri ili pet lekova, pošto se tako postiže potpuno izlečenje i sprečava razvoj neosetljive (rezistentne) tuberkuloze.
Pošto su u najvećem riziku od infekcije članovi domaćinstva obolelog, neophodno je da se jave na pregled u nadležni dispanzer za plućne bolesti kako bi se isključilo postojanje aktivne bolesti i kod njih.
Tuberkulozni bolesnici tokom celog lečenja treba da se pridržavaju odgovarajućeg higijensko-dijetetskog režima života, da izbegavaju fizički napor, da se odmaraju barem dva-tri sata dnevno, da se ne izlažu suncu, da koriste multivitaminske preparate, a u najvećem procentu slučajeva treba da su na bolovanju sve vreme lečenja. Samo ukoliko lekar koji leči obolelog proceni da je bolesnik sposoban za rad (ako se radi o minimalnoj bolesti i ako oboleli ne radi u zdravstvu, prosveti ili sa prehrambenim namirnicama), on se može vratiti na posao i pre završetka lečenja.
Svaki bolesnik treba da ima na umu da je danas tuberkuloza izlečiva bolest ako se leči dovoljno dugo, uz odgovarajuću kombinaciju lekova, a to podrazumeva slušanje saveta lekara i redovno javljanje na kontrolu.
Izvor: nova.rs
