Društvene mreže i digitalna komunikacija utkani su u svakodnevicu dece školskog uzrasta. Međutim, iako interakcija putem interneta nosi brojne prednosti kao što su brža razmena informacija i lakše stupanje u kontakt, ona povlači različite vrste rizika, a jedan od najvećih je digitalno nasilje.
Stručnjaci upozoravaju da s porastom upotrebe pametnih uređaja raste i učestalost deljenja neprimerenih sadržaja bez saglasnosti, zloupotrebu fotografija i druge vidove digitalnog uznemiravanja.
Kako za Danas pojašnjava Slobodan Negić, nastavnik, analitičar i koordinator Net patrole, u poslednjih šest meseci povećan je broj prijava koje se odnose na deljenje materijala bez saglasnosti.
„Najčešće se radi o situacijama gde mladi razmenjuju fotografije u poverenju, a zatim dolazi do njihove zloupotrebe. Takođe, pojavili su se i slučajevi u kojima putem aplikacija obrađuju slike i uklanjaju odeću sa fotografisanih osoba. To je novi vid nasilja koji ranije nije bio prisutan,“ objašnjava on.
Naš sagovornik naglašava da, kada do nasilja dođe, prijava organizacijama koje se bave zaštitom dece predstavlja važan korak ka rešavanju problema, ali je neophodno i obratiti se društvenoj mreži na kojoj se incident dogodio.
„Ustaljena procedura je da nam se pošalje printskrin i prijavi Net patroli, ali i samoj mreži na kojoj se incident događa. Takođe, o nasilju treba da budu obavešteni roditelji i škola u koju dete ide“, poručuje.
Osim toga, pojašnjava Negić, treba razumeti i šta se karakteriše kao digitalno nasilje. Prema njegovim rečima, ono se može konstatovati ako postoji učestalo uznemiravanje koje ostavlja emocionalne posledice na dete.
„Nisu svi slučajevi koji se prijave nasilje samo po sebi. Digitalnim vršnjačkim nasiljem se smatra nešto što je učestalo, ponovljeno više puta i ako dete oseća emotivne posledice zbog toga. Imamo situaciju da određena deca ne reaguju na neke komentare, društvo krene da ih zadirkuje ali ona ne odgovore na to pa odustanu. Ipak, ukoliko se konstantno neko „uzima na zub“, na to se mora reagovati“, podvlači Danasov sagovornik.
Anonimnosti u digitalnom prostoru je veliki izazov
Jedan od ključnih izazova u borbi protiv digitalnog nasilja jeste i anonimnost koju pružaju lažni profili. U tom slučaju, Negić kaže da je prevencija ključna.
„Ako neko pošalje fotografiju, jednostavan način da se proveri da li je to ta osoba, je da se kaže – hajde mi pošalji ovakvu fotografiju ali stavi kažiprst leve ruke na nos. Ako je ukradena fotografija, osoba sa druge strane ne može napraviti ovu koju ste naknadno zahtevali.
Tako učimo decu da provere nečiji identitet“, podvlači Negić.
Pored toga, dodaje on, dodatne komplikacije stvara činjenica da roditelji neretko preko svog mejla deci prave profile za društvene mreže.
„Kod nas je slučaj da roditelj otvori na svoj mejl nalog na društvenim mrežama, i onda, na primer, TikTok koji ima u sebi filtere za prilagođavanje sadržaja korisniku na osnovu godina, detetu od 11-12 godina izbacuje sadržaj koji nije prikladan za njega. Veliki je pritisak na društvene mreže da se pozabave tim problemom, ali društvene mreže su biznis, komercijalno orijentisane platforme kojima je cilj da zarade pare. Zato ne možemo od industrije očekivati da zaštite dete, već će se ograditi samo koliko moraju“, upozorava koordinator Net patrole.
Devojčice češće meta
Iako meta digitalnog nasilja mogu biti oba pola, iz Alternativnog centra za devojke kažu za naš list da su digitalnom seksualnom nasilju posebno izložene devojčice i devojke.
„Iako nam je ponekad teško da to prihvatimo, jer su u pitanju deca, digitalno nasilje nije rodno neutralno. Naprotiv, brojna su istraživanja koja potvrđuju stanovište da su češće mete digitalnog nasilja devojčice“, kažu oni.
Kako dodaju, iz iskustva rada Centra u srednjim školama, najčešći oblik nasilja koji se tu javlja je sajberbuling, odnosno zlostavljanje koje je vezano za različite prakse uznemiravanja, vređanja, isključivanja ili ismevanja osobe ili grupe tokom dužeg vremenskog perioda.
„Prisutni su i različiti oblici proganjanja, koji pored pretnji sadrže i različite taktike zastrašivanja, u cilju izazivanja stresa, osećaja bespomoćnosti i samoizolacije kod mete. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste porast korišćenja različitih alata za proizvodnju takozvanih dipfejkova, što je posebno alarmantno jer ta vrsta tehnologije putem manipulacije slike ili snimka, svakoga može dovesti u situaciju nasilja“, pojašnjavaju za naš list.
Kada do nasilja dođe, kažu iz Centra, svakoj žrtvi nasilja na prvom mestu važno je obezbedi sigurnost, što podrazumeva izmeštanje iz situacije nasilja.
„Nasilje se prijavljuje policiji ili tužilaštvu, a potom slede različiti institucionalni postupci koji treba da ustanove i kvalifikuju nasilje, obezbede utvrđivanje odgovornosti i krivice i dovedu do zadovoljenja pravde. Pored osobe koja je izvršila nasilje i osobe koja je pretrpela nasilje, mnogo je aktera uključeno u ovaj proces. Ishod svakog slučaja zavisi od mnogobrojnih okolnosti, te je izuzetno važno da oni koji sprovode zakon budu senzibilisani i profesionalni, i da se značaj nasilja ne umanjuje i ne prikriva“, zaključuju iz Alternativnog centra za devojke.
Zbog porasta broja slučajeva sajber nasilja, ovaj centar izradio je i brošuru kao vodič za to kako prepoznati, kako se zaštititi i kome se obratiti u slučaju digitalnog nasilja.
„Ako neko čini da se osećaš loše, uvređeno, poniženo ili uplašeno na internetu, ako pomišljaš da ugasiš ili zaključaš nalog, velika je verovatnoća da si izložena digitalnom nasilju“, navodi se u brošuri.
Naposletku, iako deca sama mogu primeniti određene metode da se bolje zaštite na internetu, Slobodan Negić kaže da je najveća odgovornost zapravo na roditeljima, ali i na nastavnicima koji ih pripremaju za digitalno okruženje.
„Važno je imati kvalitetan uvid u to kako dete provodi vreme i na koji način koristi kompjuter kao uređaj. Kod nas ljudi uglavnom koriste smart uređaje za zabavu, mali broj ih doživljava kao kompjuter. Deca se ugledaju na roditelje, ako oni drže konstantno uređaje, i deca razvijaju loše navike. To je isto kao kada roditelj zapali cigaretu pred detetom i kaže – nemoj pušiti, to je loše“, zaključuje edukator i analitičar iz Net patrole.
