Oni koji planiraju da podignu kredit, pre samog potpisivanja ugovora sa bankom moraju da razmišljaju o dosta stvari – kako da obezbede gotovinu za učešće, da li će kamata biti previsoka, ali i šta će biti ukoliko ostanu bez posla, razbole se ili im se nešto desi. S obzirom na to da krediti, poput stambenih, mogu da se otplaćuju i po 30 godina, mnogi klijenti odlučuju da svakog meseca plaćaju osiguranje, “za svaki slučaj”. Na taj način, ukoliko preminu tokom otplate, njihove dugove neće “naslediti” deca.
Kada je u pitanju smrt dužnika tokom perioda otplate, postoje dva ishoda za ostatak duga – ili će se preneti na naslednike, što su najčešće deca ili supružnik, ili će se naplatiti od osiguravajuće kuće.
Bankarski stručnjaci više puta su isticali da veliki broj korisnika kredita nevezano da li su stambeni ili neki drugi, bira da plaća osiguranje svakog meseca, te da su slučajevi u kojima, ako dođe do iznenadne smrti, dug naslede deca ili supružnik, zapravo retki.
To ne čudi, kada se u obzir uzme činjenica da osiguranje kredita može da se obezbedi za manje od 20 evra mesečno.
Šta nude osiguravajuće kuće?
Osiguranje kredita nude osiguravajuće kuće, neke kao osiguranje kredita, a neke kao životno osiguranje, ali bez obzira na ovu razliku, namena im je ista – da obezbede sigurnost naslednika dužnika. Naravno, mesečni iznos varira od kuće do kuće, a zavisi od različitih parametara, među kojima je, naravno, visina pozajmice.
Primera radi, za kredit od 35.000 evra, mesečni iznos koji klijent treba da uplaćuje kako bi osigurao kredit je oko 1.800 dinara, dok će pozajmicu od 75.000 evra “pokriti” mesečni iznos od 3.900 dinara. Inače, ovi mesečni iznosi mogu da budu i niži, po 800 dinara, ukoliko bankarski klijent želi da se osigura samo od iznenadnog gubitka posla.
Inače, polisa počinje da važi čim osiguravajuća kuća i klijent potpišu ugovor. Dakle, dokle god klijent jednom mesečno ili u nekom drugom, ugovorenom vremenskom intervalu, uplaćuje dogovoreni iznos, ukoliko iznenada premine, njegova deca neće naslediti dug.
Međutim, treba obratiti pažnju na to da pojedine osiguravajuće kuće osiguravaju samo ukoliko smrt nastupi usled nezgode, ne i nakon bolesti.
Inače, ovakve ponude postoje za različite vrste pozajmica, poput stambenih, keš i kredita za refinansiranje, a postupak je uvek isti – pravo naplate od osiguravajuće kuće nema porodica, već banka preminulog korisnika, koja će na taj način otplatiti ostatak duga.
Kredite osigurava i država, ali samo u korist banke
Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), državna je institucija kod koje građani mogu da osiguraju svoje bankarske pozajmice.
Ovo osiguranje zapravo štiti banku u slučaju da dužnik prestane da namiruje rate stambenog kredita i funkcioniše tako što NKOSK plaća banci rate umesto dužnika, sve dok banka ne proda dužnikov stan na koji je stavljena hipoteka i tako namiri dug.
Dakle, ovo osiguranje štiti banku, a korisnicima nudi nešto niže rate kredita. Ipak, ovo nije način da dužnik zaštiti svoju porodicu u slučaju da on premine. Jedini način za to je osiguranje kod osiguravajuće kuće.
Izvor: nova.rs
