Polazeći od sve češćih procena da je izbijanje nove globalne pandemije nalik COVID-u 19 pitanje vremena, portal britanske Sky televizije razmotrio je neke od scenarija ‘suživota‘ zajednice s nekom novom pandemijom uključujući i novi ‘lokdaun‘.
- Zaključavanje je bila ekstremna reakcija na situaciju koja je već izmakla kontroli – komentirao je za Skaj njuz Stiven Grifin, virusolog s Univerziteta u Ledsu. U Engleskoj, podseća Grifin, su bila tri zatvaranja, od kojih je svako trajalo nekoliko meseci, umesto da je bilo samo jedno.
- Kad bi se ulagalo u mere ublažavanja poput ventilacije vazduha u javnim zgradama i generičkih vakcina i antivirusnih lekova koji bi se mogli brzo prilagoditi, blokade bi bile kraće i manje ozbiljne – predlaže Grifin, prenosi Jutarnji.
Natali Mek Dermot, profesorka zaraznih bolesti na Kings koledžu u Londonu, saklasna je sa procenama da je nova pandemija neizbežna.
- Znam da je COVID bio jako težak za ljude i želimo da verujem da možemo da se vratimo u normalu i to u potpunosti razumijem. Ali sledeća pandemija je iza ugla, mogla bi biti za dve godine, mogla bi biti za 20 godina. Moramo da budempo na oprezu. Moramo ostati budni, spremni i spremni ponovo podneti žrtve – rekla je sagovornica Skaj njuza.
Objašnjava kako se sečom drveća u Amazoniji i delovima Afrike životinje i insekti sve više približavaju domovima ljudi. A sa rastućim temperaturama, dodaje, dolazi do izbijanja virusa koje prenose komarci i krpelji.
Škole na otvorenom
- Virusi kao što su denge, chikungunya i krimsko-kongoanska hemoragijska groznica (CCHF), događaju se u delovima Evrope koji su se dosad retko viđali. Kako temperature rastu širom sveta, čak će i Velika Britanija postati područje u kojem je moguće živeti te vrste komaraca – smatra Mek Dermot. Izrazila je uverenje kako će zatvaranje do neke mere biti neizbežno sve dok vlada, naučnici i zdravstveni radnici ne budu saznali više o novom virusu i načinu na koji se širi.
Adam Kuharski, supervizor iz Centra za pripravnost i odgovor na epidemiju na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu, upozorava da ‘ako se ne može obuzdati ozbiljne infekcije i potpuno ih eliminisati, poput ebole u Africi i SARS-1 na istoku Azije, jedini način da se spreči velika epidemija bolesti je značajno smanjenje prenosa sve dok vakcina ili lečenje ne učine populaciju manje osetljivom‘.
Portal podsjeća da je u Ujedinjenom Kraljevstvu prošlo osam mjeseci pre nego što je primenjena prva vakcina protiv COVID-a i više od godinu dana pr nego što je šire uvedena.
Lusi Istoup, stručnjak za masovne smrtne slučajeve i pandemije na Univerzitetu u Batu, zauzima se za ‘nijansirani karantin‘.
- Zaključavanje nikada nije reč koju bih upotrebila jer se povezuje sa stvarima poput pucnjave u školi – komentiše ona. Što se tiče ograničenja druženja, naglašava koliko su zajednica i povezanost važni za planiranje katastrofe. Podseća da britanski plan protiv gripe za 2016. ukazuje da su javna okupljanja važan pokazatelj normalnosti te da, ističe, postoji malo izravnih dokaza o prednostima otkazivanja takvih događaja. Vlasti bi trebale odmah dati prioritet stvaranju velikih ventiliranih sigurnih prostora za decu, trudnice i ranjive osobe. To bi uključivalo mesta kao što su bioskopi, centri za slobodno vreme i gradska skupština koja bi se prenamenila u društvene centre – predlaže Istopova.
Portal podsaeća da se planom protiv gripa savetuje da se škole u zaraženim područjima zatvore, i predvide mere za privremene nadstrešnice u kojima bi se održavale lekcije ili samo mesta za izlazak dece.
- Mnogo dece nema bašte zato je važno organizovati načini njihovog izvođenja izvan kuća – komentariše Istopova predlažući da se u nastavi na otvorenom udruži više škola.
Osvrnuvši se na delovanje britanske Vlade u pandemiji COVID-a 19, Skaj, među ostalim, podseća da su potrošene milijarde funti na sistem testiranja i praćenja, koji je uključivao centre za testiranje, liniju za pomoć u slučaju koronavirusa, ručno praćenje kontakata od strane tadašnjeg Zavoda za javno zdravstvo Engleske i aplikaciju NHS COVID.
- Iako su brzi testovi važni kako bi se sprečilo dalje širenje virusa, a aplikacija je mnogo obećavala, možda će biti potrebno inovativnije digitalno praćenje kontakata kako bi se izbeglo oslanjanje na ponovno zaključavanje – komentariše Adam Kučarski.
Dodao je kako digitalna infrastruktura za praćenje kontakata koju su imale neke azijske zemlje, može ograničiti poremećaj na one ljude koji su izloženi većem riziku u određenoj epidemiji, umesto da se, zaključuje Kuharski, vrati na opšte mere.
Kriva procena
On kaže da je svestan da bi praćenje onih kojih su izloženi većem riziku od zaraze u pandemiji zahtevalo teške razgovore o privatnosti, ali, napominje Kuharski, opcije uključuju korištenje lokacije pametnog telefona i transakcija debitnom karticom za povezivanje ljudi s identificiranim slučajevima.
Portal podseća da su stručnjaci za javno zdravstvo priznali da nisu bili u pravu kada su pretpostavili da će se javnost za vreme COVID-a 19 umoriti od karantina i patiti od "umora u ponašanju". Socijalni psiholog i stručnjak za ponašanje u gomili sa Univerziteta u Brajtonu Kris Kuking. On kaže da je nedostatak poverenja u vladu zbog skandala sa nepoštovanjem zatvaranja uzrokovao pad stope usklađenosti, a ne samo "umor" od ograničenja.
- Nije stvar u zakonima, nego u tome poistovećuju li se ljudi psihološki s potrebom da ih se pridržavaju – zaključuje Kuking
U zaključku analize mogućih scenarija nove pandemije, Skaj njuz, između ostalog napominje kako je COVID 19 s više od šest miliona procenjenih smrtnih slučajeva u svetu jedna u nizu pandemija u istoriji čovečanstva. Pre 43 godine, dodaje se, HIV/AIDS je prvi put identificiran a u svome razvoju kao bolesti ubio je 36 miliona ljudi u svetu. Pre toga, pandemija gripa u Hong Kongu 1968. uzrokovala je oko milion smrti, a španski grip 1918. 50 miliona ljudi.
Izvor: blic.rs
