nedelja, 25 februar 2024 04:57

„Slučaj Dorotej“: Disciplinovanje književnosti ili stvarnosti?

Slavni britanski pisac iranskog porekla Salman Ruždi, 2022. izboden je nožem u Njujorku posle višegodišnjih pretnji smrću zbog romana „Satanski stihovi“ iz 1988, kada je ajatolah Homeini, tadašnji vođa Irana, izdao fatvu – naređenje muslimanima da ga ubiju, jer „ismeva osetljiva načela” islama.

Pisac i izdavač švedskog porekla Gi Minhai otet je u Kini 2018. dok je išao na lekarski pregled u pratnji dvoje diplomata, jer je radio za izdavačku kuću u Hongkongu koja objavljuje knjige o privatnom žitvotu kineskih političara.

 Iste godine, samo nekoliko dana nakon što je novim zakonom osigurao sebi doživotni mandat, kineski predsednik Si Đinping „udario“ je još jaču i bizarniju cenzuru – zabranio je iz javne upotrebe sintagme „ne slažem se“, „kult ličnosti“, „doživotno“, „besmrtnost“, „iseljavati“, „besramno“…, čak i bezazleno slovo N, jer bi moglo da se interpetira kao znak neslaganja.

Ruski predsednik Putin zabranio je pre desetak godina korišćenje psovki u knjigama, filmovima, predstavama, medijima i na javnim mestima. Iako po zakonu o autorskim delima ona ne smeju da se menjaju, institucije koje se ogluše o Putinovu naredbu plaćaju kaznu od 1.500, a fizička lica od 70 evra.

 Istorija, naravno, pamti ideološko i političko disciplinovanje književnosti i puna je zabrana knjiga od srednjeg veka do danas – „Manifest komunističke partije“ bio je zabranjen u Turskoj 165 godina (do 2013), „Poreklo vrste“ Čarlsa Darvina više od pola veka bilo je zabranjeno i u katoličkim i u pravoslavnim zemljama, „Životinjska farma“ Džordža Orvela iz 1945, mračna satira protiv totalitarizma i danas je zabranjena na Kubi, u Keniji, Ujedinjenim Arapskim Еmiratima, u Kini je cenzurisana, engleska verzija je zabranjena, a doživela je višedecenijsku satanizaciju i u Rusiji, gde je, recimo, kultni roman „Prohujalo sa vihorom“ Margaret Mičel objavljen tek 2001, posle komunističke zabrane koja je trajala 65 godina.

Ideološkim „korekcijama“ književnosti u režimima i zemljama čiji su lideri našoj vlasti danas najveći prijatelji, sva je prilika da će se možda pridružiti i Srbija. Ukoliko se prihvati predlog (zahtev) Sindikata zaposlenih u policiji, upućen velikom broju gimnazija, roman „Dorotej“ Dobrila Nenadića neće biti u programu srpskog jezika i književnosti za prvi razred.

Kako je saopšteno, ovaj sindikat, zajedno sa nekim roditeljima, „zamera“ jednom od najboljih dela srpske književnosti, ovenčanim Nagradom Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu 1978, po kojem je 1981. reditelj Zdravko Velimirović snimio istoimeni film koji je ušao u antologiju, „lascivan sadržaj, neprikladan za taj školski uzrast“.

 Jer, u romanu koji je na neki način crkvena, pravoslavna priča (radnja se događa početkom 14. veka u vreme kralja Milutina, koji je kasnije kanonizovan), plemeniti monah i travar Dorotej zaljubljuje se u ženu vlastelina, i među njima se rađa strastvena ljubav…

I to je zapravo ono što najviše i smeta policijskom sindikatu, jer po ovom tumačenju stvarnosti, ni u imaginarnoj književnosti monah ne sme da se zaljubi i da ima bogohulne misli.

A stvarnost, život i velika svetska književnost je prepuna takvih likova, koji su ostavljali Boga zbog ljubavi.

Ali budući da Srbija brzom brzinom ide u Dorotejevo vreme, nije daleko dan kada će se tražiti da se iz škola izbace fizika, hemija i matematika i biologija, kao bogohulni predmeti, a zatim i da se ukinu svi fakulteti, sem Teološkog.

Izvor: danas.rs

Slobodno vreme

Lifestyle

Pogledajte da li se vaš horoskopski znak našao na ovoj zanimljivoj listi Kada se govori o atributima horoskopskih znako...

Disclaimer I

Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.

Disclaimer II

Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.

Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.