Očekivali su stari studenti da će Ministarstvo prosvete pronaći trajno rešenje za njihov problem, bar tako su, kažu, obećavali nadležni uoči usvajanja zaključka kojim je ovim studentima produžen rok za diplomiranje za godinu dana.
Umesto toga su saznali da se izmenama Zakona o visokom obrazovanju planira novi produžetak za još tri godine, što bi značilo da je krajnji rok za okončanje studija 30. septembar 2026. godine.
Iz Ministarstva prosvete za Danas preciziraju da bi planiranim izmenama zakona studenti upisani na osnovne studije i na studije na višim školama do 10. septembra 2005. godine, dobili rok da završe te studije po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija najkasnije do kraja školske 2025/2026. godine, a student upisani na integrisane studije iz polja medicinskih nauka do kraja školske 2026/2027.
Za studente upisane na magistarske studije do 10. septembra 2005. i kandidate koji su do tog datuma prijavili doktorsku disertaciju, rok za okončanje studija bi bio do kraja školske 2025/2026. godine, kažu u Ministarstvu.
– Očekivali smo da nas bar Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS) obavesti o postignutim rešenjima, kada je već od naših prethodnih dogovora opet ostalo samo ono što je najlakše za njih i predstavlja kozmetičko rešenje – komentariše za Danas Verica Ivanović, predstavnica starih studenata, vest o najavljenim novim rokovima za diplomiranje.
Ona napominje da je na sastanku sa predstavnicima Ministarstva prosvete u septembru prošle godine dogovor bio da se nađe trajnije i značajno bolje rešenje i za stare studente, i za društvo.
– Predlagali smo model koji je primenila Slovenija, da se u narednih 10 godina, uz mentorski rad i pomoć studentima koji studiraju po starom programu omogući svakome da stekne diplomu. To ne bi morao biti veliki napor, budući da su sada već neophodna dodatna rešenja zbog sve većeg deficita visoko obrazovanog kadra u našem društvu, posebno na smerovima predavača – kaže Ivanović.
Ona ukazuje i na drugi, po mišljenju studenata, mnogo veći problem, a to je niska prolaznost na ispitima.
– Postoje problematični ispiti koji „drže“ veliki broj studenata na korak do diplome. Neretko je problem i do samih ispitivača i organizacije, a ne samo do obimnosti i težine gradiva. Ovakav problem može praviti zastoj uvek, koliko god da je rok produžen. Izbegavanje rešavanja ovog problema doveo je i do sve manjeg interesovanja za državne fakultete – smatra Ivanović.
Naša sagovornica prenosi nalaze ankete koju su stari studenti sproveli, a koja je pokazala da im najveće probleme zadaju ispiti Savremeni srpski jezik III, popularno nazvan Sintaksa i Književnost XX veka na Filološkom fakultetu, Agrohemija na Poljoprivrednom, Upravno pravo na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, a na beogradskom Pravnom fakultetu je to Obligaciono pravo.
– Problematični su još i neki ispiti na Ekonomskom fakultetu, ali od kolega čujemo da je došlo do pomaka, da se pokušava bolje organizovanje i da se studentima pomogne – kaže Ivanović.
Studenti sa kojima smo razgovarali kažu da su bili uvereni da će Ministarstvo prihvatiti jedan od dva zahteva koja su predložili i u peticiji, a koje su njihovi predstavnici izložili na pomenutom sastanku u septembru 2022 – ili da produžetak bude 10 godina ili neoročen rok za okončanje studija.
– Naš predlog i pre početka ove školske godine je bio da se pitanje starih studenata reši na dugoročniji način, a ne da se svake godine ovo pitanje poteže u avgustu. Do sada je ovo pitanje rešavano produženjem od jedne ili dve godine, ali je naš predlog od starta bio da rok bude duži od toga.
Na sastanku u petak sa ministrima prosvete i omladine smo razgovarali o četiri godine, ova, plus tri godine, što bi bio pun ciklus jednih studija na fakultetima – kaže za Danas Margareta Smiljanić, predsednica SKONUS-a.
Ona ističe da SKONUS nije dobio rezultate ankete o „uskim grlima“ na fakultetima i poziva stare studente da krovnoj studentskoj organizaciji dostave gde postoje problemi, kako bi dekani i rektori bili o tome obavešteni.
– Uvek smo na strani studenata i zajedno sa njima ovo pitanje godinama rešavamo zajedno. Imamo primer dobre prakse sa Univerziteta u Nišu koji kroz program „Završi započeto“ direktno rešava ovaj problem i formira nastavu sa fokusom samo na stare studente. Borićemo se za takav program i na ostalim fakultetima. Tu smo da im pomognemo da sve probleme reše i da kreiramo najbolji model kako bi studije priveli kraju – poručuje Smiljanić.
Prema poslednjim podacima do kojih su došli studenti, broj aktivnih predbolonjskih studenata, to jest onih koji su prijavljivali ispite i plaćali upis, overu ili semestralnu obnovu, kreće se između 10.000 i 15.000.
Ni Ministarstvo, ni univerziteti do danas nisu popisali stare studente.
Izvor: danas.rs
