Kome će i za koliko porasti rata za kredit indeksiran u evrima zavisi od toga koliko se i po kojoj ceni zadužio i - kada. Jer, dužnicima koji su otplatili veći deo svog kredita rate će manje porasti od onih kojima se mastilo na potpisu ugovora o zajmu još nije osušilo. Izvesno je samo da će, nakon što je Evropska centralna banka dodatno podigla tri ključne kamatne stope, dodatno porasti i euribor - glavni "sastojak" kamatnih stopa svih koji su se u Srbiji zadužili u evrima po promenljivim kamatnim stopama.
Kada se, sredinom 2019. godine, zadužila u banci podižući 60.000 stambenog kredita u evrima, sagovornica portala N1 rate je otplaćivala po kamatnoj stopi od 2,55 odsto. To je bio period negativnog euribora, pa joj je rata zajma, ugovorenog na rok od 30 godina, bila 237 evra.
Otplata zajma vezana je za šestomesečni euribor i rate joj se, do sredine prošle godine, nisu menjale.
„Prvo mi je rata porasla na 254 evra i toliko sam je plaćala tokom šest meseci. I onda, odjednom, u januaru ove godine mi iz banke stiže novi obračun – mesečna rata mi je sada 330 evra! Ne mogu ni da zamislim koliko će mi iznositi sledeće povećanje“, ogorčena je sagovornica portala N1 (ime i prezime poznato redakciji).
Teši je, kaže, što joj bar do juna rate neće rasti, pošto se usklađivanje kamatnih stopa vezanih za šestomesečni euribor radi dva puta godišnje.
U sličnoj situaciji su svi dužnici koji su se zadužili u periodu takozvanog jeftinog novca i negativnog euribora. Kada su, zbog borbe protiv inflacije, centralne banke počele da podižu referentne kamatne stope – poskupelo je i zaduživanje, kao i otplata postojećih zajmova.
Podsetimo, Evropska centralna banka odlučila je u četvrtak da će, od 22. marta, povećati tri ključne kamatne stope za dodatnih 50 baznih poena. Tako će kamatna stopa glavne operacije refinansiranja biti 3,5 odsto, stopa na marginalne kreditne olakšice 3,75 odsto, dok će stopa na depozitne olakšice biti tri procenta.
Trenutno šestomesečni euribor iznosi 3,13 odsto, što je niže od vrednosti ove stope na dan 1. marta kada je iznosio 3,31 odsto.
Koliko će podizanje ključnih kamatnih stopa Evropske centralne banke uticati na rast euribora – nije poznato. Očigledno je da se do sada rast stope ECB nije automatski u celosti „preslikao“ na rast eurobora u istom iznosu.
Mihailo Gajić, direkor ekonomske istraživačke jedinice u nevladinoj organizaciji LIBEK za portal N1 kaže da može da se očekuje rast euribora nakon dodatnog podizanja rasta kamatnih stopa Evropske centralne banke.
„Procena koliko će tačno rast kamatnih stopa ECB uticati posledično na rast euribora i na kredite indeksirane u evrima zahteva detaljnu analizu. Možemo samo da kažemo da će dužnici koji otplaćuju kredite sa promenljivim kamatnim stopama sigurno imati porast rata, ali u kojoj meri – videćemo. Naravno, važno je napomenuti da to neće da se desi onog trenutka kad poraste euribor – sve zavisi od individualnih ugovora i perioda usklađivanja kamatnih stopa koji su ugovoreni sa bankom – ako je tromesečni euribor to je četiri puta godišnje, kod šestomesečnog je usklađivanje dva puta godišnje“, navodi Gajić.
U primeru kredita naše sagovornice s početka priče, ako šestomesečni euribor poraste za na primer 0,3 procentna poena, i zadrži se na tom nivou do juna, njena rata biće veća za oko devet evra u odnosu na trenutnu ratu, odnosno, prema podacima dobijenim putem kalkulatora Narodne banke Srbije – za 101 evro u odnosu na prvobitnu ratu kredita.
Šta je euribor?
Euribor – Euro Interbank Offered Rate je prosečna kamatna stopa po kojoj grupa evropskih banaka, na međubankarskom tržištu, pozajmljuju novac jedna drugoj.
Postoji više vrsta ovih stopa, u zavisnosti od ročnosti ovih pozajmica.
Krediti indeksirani u evrima sa promenljivom kamatnom stopom najčešće se, u Srbiji, vezuju za tromesečni ili šestomesečni euribor.
Izvor: n1info.rs
