Operacija, porođaj, bilo koja vrsta hirurške intervencije, lakša je i daleko podnošljivija, a često i jedino moguća, ukoliko pacijent prethodno primi anesteziju. Međutim, u Srbiji, kao i u celom svetu, specijalisti anesteziologije su najdeficitarniji, u našoj zemlji ih ima oko 1000, a nedostaje nam još minimum 200. Mladi lekari se retko odlučuju za ovu granu medicine, a oni koji je završe neretko odlaze u inostranstvo, gde rade i za pet puta veće plate. U Srbiji su prinuđeni da rade u više različitih zdravstvenih ustanova istovremeno, preskaču godišnje odmore i praznike, a pacijenti su uvek u neizvesnosti da li će pre intervencije primiti anesteziju. Naime, nedovoljan broj anesteziologa, pre svega, rezultirao je odlukom Ministarstva zdravlja, da mladi medicinari ubuduće budu usmeravani da prihvataju specijalizacije iz deficitarnih grana, pa će većina biti upućena upravo na ovu, od koje, pre ili kasnije, svi zavisimo.
Tačan broj anesteziologa, tačnije specijalista anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije u Srbiji, teško je utvrditi. Udruženje je pre nekoliko godina postavilo sebi kao cilj upravo utvrđivanje tačnog broja naših kolega i prema tom upitniku bilo ih je blizu 800. Realno je da je taj broj danas oko 1000 i nažalost daleko je ispod broja potrebnog da se izađe u susret zahtevima zdravstvenog sistema u Srbiji. Upravo zbog toga anesteziolozi su preopterećeni svakodnevnim prezahtevnim poslom, viškom radnih sati, neiskorišćenim danima godišnjih odmora iz kovid godina, nažalost realnim potrebama za skraćenjem lista čekanja pre svega iz ortopedske hirurgije koje zahteva dodatno angažovanje anesteziologa i van radnog vremena“, objašnjava u razgovoru za Nova.rs anesteziolog prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš i predsednik Udruženja anesteziologa i intenzivista Srbije.
Najveći deo anesteziologa, ističe on, radi u državnom sistemu zdravstva, ali jasan je trend prelivanja u privatne bolnice sa punim radnim vremenom.
“To je pre svega slučaj u velikim gradovima, a neretko odlaze i u zapadne zemlje gde je njihov rad višestruko više plaćen, ali i cenjen. Poseban problem je i nedostatak anesteziologa u manjim mestima gde često radi svega jedan ili dvoje, a postoji potreba za prisustvom anesteziologa i recimo u porodilištima”, kaže prof. dr Janković.
On upozorava da ovakva situacija može dovesti i do gašenje pojedinih hirurških grana i preusmeravanja pacijenata ka velikim centrima u kojima su anesteziolozi već preopterećeni poslom.
“Ovo je hroničan problem i nije nastao poslednjih godina. Srbija nije jedina država koja se suočava sa ovakvom situacijom, jer anesteziolozi su deficitarni svuda u svetu. Pre svega, moderna anesteziologija nije samo rad u operacionim salama i ‘vođenje anestezije’. Današnja anesteziologija je u pravom smislu perioperativna medicina, koja zahteva detaljno poznavanje patofiziologije, farmakologije, transfuzijske medicine, interne medicine i hirurgije. Medicinska tehnologija i njeno poznavanje, osnova je bez koje moderna, bezbedna anesteziologija danas nije moguća. Zahteva stalno praćenje novih saznanja i njihovo uvežbavanje”, naglašava profesor Janković.
Anesteziolozi danas gotovo u potpunosti pokrivaju intenzivne nege odnosno lečenje najteže obolelih pacijenata nakon velikih onkoloških i drugih hirurških procedura, ali i lečenje politraumatizovanih pacijenata i onih obolelih od sepse.
“Prisustvo anesteziologa danas je standard i kod izvođenja nekih endoskopskih, bilo dijagnostičkih, bilo hirurških procedura. Tu je i njihovo učešće u terapiji bola, reanimaciji. Upravo zbog ovakvog pritiska i svakodnevnih izazova, anesteziolozi su česte žrtve tzv ‘burn out sindroma’ ili sindroma prevelikog izgaranja na poslu, što neretko demotiviše mlade lekare da krenu našim putem i uzmu specijalizaciju iz anesteziologije”, kaže predsednik Udruženja anesteziologa i intenzivista Srbije..
Procene su da Srbiji trenutno nedostaje minimum 200 anesteziologa u državnom zdravstvu.
“To su neke naše procene, a motivacija mlađih kolega predstavlja pravi izazov. Siguran sam da materijalni razlozi i visina plate nisu jedini uslov za motivaciju. Bez obzira što su anesteziolozi tokom kovida opravdano dobili naziv medicinskih heroja, realno je da je upravo kovid doveo do smanjenja motivacije. Anesteziolozi su i pored toga što lečenje infektivnih bolesti nije njihova uža specijalnost, poneli najveći teret i žrtvu, lečeći najveći broj najteže obolelih od kovida 19, suočavajući se sa teškim ljudskim sudbinama i velikim brojem smrtnih ishoda, upravo pred njihovim očima, prolazeći kroz pravo fizičko, psihološko i emotivno razarenje“, naglašava prof. dr Janković.
Anesteziologija je teška i kompleksna specijalizacija i nije atraktivna, kao recimo kardiologija ili ginekologija, gde možete da radite i privatno i da, recimo, otvorite kliniku, objašnjava u razgovoru za Nova.rs dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS).
“To je jedan od razloga zašto se jako malo studenata odlučuje za ovu granu. Anesteziolozi su ljudi koji po ceo dan stoje u operacionoj sali, a ekipe lekara se samo smenjuju. Oni su jedini koji znaju da rade sve oko intenzivne nege. Nažalost, anesteziolozi su jedini koji su uvek i svima neophodni pri bilo kakvoj intervenciji, a ostaju u senci i o njihovim zaslugama se retko govori“, priča prof. dr Lađević.
Odlazak zdravstvenih radnika iz Srbije, nažalost, uobičajena je pojava, ali je među anesteziolozima najčešća, jer su najtraženiji.
„Postoji fluktuacija anesteziologa, koji odlaze u inostranstvo. Često mlađi ljudi sa naše klinike ovde volontiraju, steknu potrebne veštine, ali samo da bi lakše pronašli posao na Zapadu, gde rade i za pet puta veće plate. Potrebno je da anesteziolog bude mlad, jer ovaj posao se ne radi dugo. Čim zađete u pozne godine, morate se prebaciti na neku srodnu granu. Ljudi u poznijim godinama slabije vide, teško im je da satima nepomično stoje u sali, mora im biti mirna glava i mirne ruke, jer nemaju pravo na grešku. Ako ne daj bože dođe do greške, više nema nazad. Stanete iznad pacijenta i ako mu date u venu pogrešnu dozu, nema povratka“, priča prof. dr Lađević.
Podsetimo, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek saopštio je nedavno da je utvrđen spisak deficitarnih specijalizacija i da mladi lekari više neće moći da biraju dalju karijeru.
„Oni se moraju prilagoditi potrebama zdravstvenog sistema, a specijalizacije koje su najveći problem su anesteziolozi, intenzivisti, radiolozi i transfuzijska medicina. To je posledica politike koja je specijalizacije delila kako ko hoće. Naš zadatak je sada da forsiramo čak 11 deficitarnih, kako bismo nadoknadili ono što je propušteno u nekom ranijem periodu“, rekao je Đerlek.
Izvor: nova.rs
