Inicijativu nastavnika fizičkog u Novom Sadu podržala je gradska uprava, roditelji se slažu, ukoliko se smanji broj predmeta.
Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je jasna – za pravilan razvoj dece i mladih đaci bi od prvog razreda osnovne do četvrtog razreda srednje škole trebalo da imaju po jedan sat umerene do jake fizičke aktivnosti dnevno. U Srbiji đaci u osnovnoj školi imaju časove fizičkog tri puta, a u srednjoj školi dva puta nedeljno, što je tri puta manje od preporuke SZO, a istraživanja pokazuju da većina ovaj nedostatak ne uspe da nadoknadi van škole. Istovremeno, podaci Instituta “Batut” objavljeni pre pandemije pokazuju da svako sedmo dete u Srbiji ima deformitet stopala, a svako jedanaesto deformitet kičme. Stručnjaci tvrde, posle pandemije stanje je još gore.
Upravo iz ovih razloga Savez profesora fizičkog vaspitanja Srbije, kao i nastavnici fizičkog u Novom Sadu uputili su inicijativu nadležnom Ministarstvu obrazovanja da se broj časova fizičkog vaspitanja u školama povećava na pet puta nedeljno.
Miroslav Marković iz Saveza profesora fizičkog vaspitanja u izjavi za RTS je naglasio da je inicijativa podneta jer je uočeno da “generalno zdravstveno stanje školske dece nije dobro”.
„Što se tiče njihovih motoričkih sposobnosti i deformiteta, tu nazadujemo. Nama je skoro svako treće dete gojazno, svako drugo ima neki problem sa svodom stopala, a da ne pričam koliko se puta povećao dijabetes, krvni pritisak i kardiovaskularni problemi kod učenika“, rekao je Marković.
Inicijativu za svakodnevno uvođenje časova fizičkog vaspitanja u škole podržava i nastavnica fizičkog vaspitanja u penziji Ana Šobot, koja za portal N1 kaže da je “nastava fizičkog vaspitanja neophodna karika u vaspitno obrazovnom procesu i preduslov sticanja energije za sve ostale oblasti i izazove”.
“Fizičke aktivnosti u nastavi, treninzi i rekreacija su neizostavni u savremenom životu u kojem dominiraju nove tehnologije, elektronska komunikacija, pretrpani sadržaji nastavnog plana i programa koji zahtevaju mnogo vremena i sedenja, a mlad organizam mora da ima uslove da se pravilno razvija, a ne da trpi posledice narušenog zdravlja usled hipokinezije (manjak kretanja)”, kaže Ana Šobot upoređujući prethodne generacije sa današnjim pri čemu je kaže “vidljiva velika razlika u pristupu, odnosu i upražnjavanju fizičkih vežbi u korist ranijih generacija”.
Inicijativa je izazvala brojne i različite komentare na društvenim mrežama pre svega roditelja, ali i samih učenika. Rekcije su od apsolutne podrške, preko apela da se smanji broj drugih časova, jer su “đaci već preopterećeni obimnim gradivom i velikim brojem predmeta” do predloga da se ugrade ormarići za odlaganje opreme koja bi se ostavljala u školi, ali i zahteva starijih đaka da se obezbede i tuševi “kako ne bi smrdljivi sedeli ceo dan na nastavi”.
Odlaganje opreme za fizičko u školskim ormarićima, a pre svega „reformu obrazovanja koja bi rasteretila učenike preobimnog gradiva i ustanovila prioritete“ koji bi omogućili više prostora za fizičko vaspitanje podržava i sagovornica N1 portala Ana Šobot.
“Prostor za rasterećenje učenika je svakako reforma u obrazovnoj sferi, prilagođavanje nastavne materije uzrastu učenika, izbacivanje nepotrebnog gradiva čime bi fizičko vaspitanje moglo da postane obavezan nastavni predmet na svim nivoima obrazovanja. U osnovnoj školi je potreba da to bude svakodnevno, u srednjoj tri puta a na akademskom nivou dva puta nedeljno“, kaže Šobot za portal N1 naglašavajući da „deca sede u školi, sede kod kuće zbog prezahtevnih nastavnih sadržaja, sede pred kompjuterom igrajući virtualne igrice umesto da trče, skaču, preskaču, vuku, nose, igraju “šantiškole” i lastiš, kao nekada u slobodno vreme”.
“Organizam trpi. Ne jača, nije otporan na bolesti, stvaraju se posturalni poremećaji (stečeni deformiteti), a i dalje se u školama nameće važnost svih ostalih predmeta. Zdravlje neće oprostiti”, kaže Šobot.
Uz problem velikog broja predmeta i časova koji ne ostavljaju prostora za dodatne časove fizičkog, kao problem nameće se i prostor gde bi se časovi odvijali, jer „nemaju sve škole svoje sale za fizićko“, ali i budžet koji bi se izdvojio za nastavnike. Kao rešenje, Šobot navodi postepen prelaz na dodatne časove, a kao zamenu za salu nastava fizičkog vaspitanja mogla bi se, navodi Šobot, odvijati i u prirodi, na bazenu, klizalištu i sličnim mestima. U nižim razredima osnovne škole, fizičko, smatra Šobot „ne bi trebalo da predaju učiteljice, već stručan kadar, koji bi učeteljicama i učiteljima pomogao i sa njima radio, jer dečji organizam traži stručno vođenje vežbi“.
Kao veliki i dodatni problem, Šobot navodi i nepostojanje obaveznih sistematskih pregleda školske dece uzrasta 7 – 19 godina jednom godišnje što je bila praksa u bivšoj Jugoslaviji do ratova devedesetih.
Inicijativu za uvođenje fizičkog vaspitanja u škole svaki dan podržao je član gradskog veća zadužen za sport u Novom Sadu Ognjen Pribićević. Ministarstvo obrazovanja o ovoj inicijativi se još nije ogasilo.
Izvor: n1info.rs
